Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obilnu letinu. Pola je žita pripadalo jednom bratu, a druga polovina drugom.

 

Na početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio od sna i mislio:

 

«To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobija polovinu uroda sa farme. Sa mnom je žena i petoro dece, i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, ko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više staviti na stranu za budućnost negoli što to čini sada, i stoga je on potrebniji od mene."

 

Sa tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.

 

Neoženjenog brata počele su saletati iste takve misli. Povremeno bi se budio od sna i govorio bi: "Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobio je polovinu uroda sa zemlje. Ja ne moram nikoga prehranjivati osim sebe. I je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očito veće od mojih, dobije tačno toliko koliko i ja?" Tada bi ustao iz kreveta i odneo bi punu vreću žita u žitnicu svoga brata.

 

Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vreme i naišli su jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.

 

Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vest. I kad su ljudi hteli podići hram, izabrali su mjesto na kojem su se dva brata susrela, jer u mestu nisu mogli naći svetije mjesto od toga.

 

JVN 13:34 Zapovijest novu dajem vam: da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge. JVN 13:35 Po tome će svi poznati: da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom.

 

 

(ova tema ima 7584 poseta)