Da li pred pričešće uvijek moramo se ispovijedati A-   A+  

 

o.Gavrilo
Arhiepiskop Lazar Puhalo

Pitanje: Da li ispovijest i pričešće uvijek moraju biti povezani?

Odgovor: Ne. Ne postoji kanonsko niti svetootačko opravdanje za vezivanje ovo dvoje. Neki ljudi vjeruju da se mogu ispovijedati samo u sklopu priprema za Sveto Pričešće. Nažalost, ovaj stav ima tendenciju da ispovijest učini mehaničkim činom, često bez dubokog, iskrenog pokajanja. Ispovijedati se treba redovno, bez obzira da li ćete primiti Sveto Pričešće ili ne. Ispovijest je lijek za dušu i um, proces očišćenja i iscjeljenja koji mora biti praćen sozercanjem i iskrenim pokajanjem. Mi se ne ispovijedamo „kao dio pripreme za Sveto Pričešće“, već da rasteretimo naš duh i dušu, tražeći molitvenu pomoć za rješavanje duhovnih problema. Mnogi sveštenici će potvrditi da ispovijest učinjena mehanički, prije pričešćivanja, je besmislena. Najčešće, takva mehanički urađena ispovijest sastoji se od prisjećanja „Pa, zapravo nemam neke grijehe da ispovijedim“ ili „Samo moji svakodnevni grijesi.“

Ispovijest nije propisana kao priprema za Sveto Pričešće bilo kojim Crkvenim kanonom, i ja lično nisam upoznat sa bilo kojom svetootačkim naredbom koja tako određuje. Zahtjev za ispovijest pred svako Sveto Pričešće pretpostavlja da ćete se pričešćivati rijetko, možda ne više od 4 puta godišnje. Ono se posmatra kao običaj tamo gdje se lokalno traži. Post, sa druge strane, se jasno zahtijeva prije Svetog Pričešća, i to je nešto što je duboko ukorijenjeno u svijest i Crkveno predanje.

Na kraju, ipak, moraćete da poštujete uslove koje je propisao vaš episkop.

http://www.johnsanidopoulos.com/2010/08/should-we-always-confess-before.html
Aleksandar Aca
Oce, a kada svestenik pred pricesce kaže, da pristupe samo oni koji su se dobro pripremili za ovaj sveti čin, šta se tu tačno podrazumeva, pod tom dobrom pripremom. Hvala u napred na odgovoru!
Teodora Biljana Bukowski
Ako smo ispovedili sve i posle ispovesti sagrešili nismo isto, nema potrebe za ispovedanjem...tako sam ja razumela snagu ispovesti.
Naumce Trajkoski
treba uvek nije moguce da nemamo grehova.
Adronika Orlovic
Pomaze Bog,oce Gavrilo!Ne ispovijedam se uvijek pred pricesce, mada ni moj duhovnik to ne zahtijeva.Gresna sam, grijesimo svakodnevno, no ispovijedam se samo onda kada me obuzmu stid i kajanje za nesto sto pomislih, rekoh, uradih.Normalno, svaku noc Gospodu se kroz molitvu ispovijedim.Mir vam!
Maja Papic
Gospode daj mi pomisao za ispovedanje grehova mojih!Blagoslovite Oče Gavrilo!
Natasa Ilic Milovac
Ispovest je vazna zbog pokajanja. Ako ne osecamo pokajanje zbog ucinjenog ili ne ucinjenog nismo se ocistili i obrisali greh sa sebe.Pomozi Boze da se setim svih svojih grehova i pokajem se.
Aleksandar Bojović
svaki put kad učinim greh to osetim pokajem se skoro odmah i bude mi zao st o nisam drugačije uradio. Ja to smatram pokajanjem. Da li sam u pravu?
Aleksandar Bojović
Nadam se da će mi neko odgovoriti
Stana Meseldzija
Hvala Vam oče dragi Gavrilo za sve i pouke i savete za ove divne tekstove.Svakako se redovno trebamo ispovedati-ali bar koliko je god moguće te grehe više ne ponavljati-pokajati se -popravljati se.Gospod čisto srce hoće i naše molitve su tad uslišne kod Gospoda.Posebno Isusova molitva vrlo brzo se čistim srcem i usliši kod Gospoda.
Ivan Dabižljević
Brate Aleksandre i ja to smatram pokajanjem. Al ja ti nisam neki faktor pa bolje da javi neko ko zna. :)
Branka Krneta
Oče hvala na ovom tekstu, mnogo toga iz znanja i neznanja činimo. Oprostite, da li nam možete reći i o Svetoj Tajni pričešća , kažu ne treba se često pričešćivati da ne ide na sud i osudu,to me je uplašilo. Treba se pripremiti duhovno pogotovo. Meni se čini da nikad nisam spremna , odzvanja mi u ušima sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite, često se zbunim i počnem sve raditi samo ne slušati srce. Pričesćivala sam se više puta u toku posta, no strah me da ne činim kako ne treba pa da pitam vas oče. Hvala Bogu na svemu i za sve. Hvala vama i oprostite ako rekoh nešto što ne treba.
Saša Lazić
Brate Aleksandre nisam dostojan da objašnjavam tako velike stvari, ali evo nešto što sam naučio, pokajati se odmah i shvatit pogrešku to je u redu, ali prava ispovjest i očišćenje mora biti pod epitrahiljem, ali svakako ako pitaš svog parohijskog sveštenika objasnit će najbolje...
Aleksandar Bojović
ja mislim da ispovjest i pokajanje nisu iste stvari. Naprotiv odvojene su potpuno. Pokajati se za greh treba uraditi što pre ali to može samo ako osećaš krivicu pred Bogom i ako ti je u srcu žao. U tom sličaju već si se pokajao . A ispovest sledi nakon pokajanja u crkvi pred sveštenikom. Ispovediti greh je moguće a u srcu ne osećati mučninu zbog učinjenog. Bog čita naša srca. Naše reči moraju biti u skladu sa stanjem u srcu. Onda ispovest jeste spoljna manifestacija pokajanja koje je prethodilo. Ponekad smo nemarni sa ispovedanjem pa nakon odredjenog vremenskog perioda zaboravimo da medju mnoštvom grehova ispovedimo neki od njih za koji smo se pokajali kad smo ga učinili. Mislim da se treba malo opustiti i živeti život najbolje što možemo pred Bogom. Širiti ljubav i pozitivnu energiju jer ljubav pokriva mnoštvo grehova.
Aleksandar Bojović
Pri tom ne mislim da aktivan član crkve može sebi dozvoliti da ne ispovedi neki veliki greh odmah prvom prilikom, iako se već pokajao. Ja sam imao iskustvo da mi je bilo teško da ispovedim greh iako sam se već pokajao zbog učinjenog. Tad mi je bilo jasno da je ispovest neophodna, naravno nakon pokajanja koje imaš kao stanje u srcu. Ako nemaš onda nisi ni svestan greha koji si učinio. Vrlo teška tema a sve je tako jednostavno kad težiš ka Gospodu. Ne brinite biće sve u redu.. Samo tražimo da nam Bog otvori srca za ljubav jer ljubav pokriva mnoštvo grehova
Aleksandar Bojović
Ima ljudi koji piju kafu bez kofeina, puše cigare bez nikotina, i nikakav greh ne čine. Život im je sav po zakonu. Smerni u svakom pogledu ali srce je prazno hladno. Dzaba im sve....
Aleksandar Bojović
Imam dva deteta. Nemirni su nestašni ponekad i neposlušni. dobiju batine kad me naljute. Ali kad sin ili ćerka od nekog nešto dobiju odmah polete da podele, sete se jedno drugog. Kad to vidim srce mi zaigra. Sve nestašluke zaboravim svaki bezobrazluk, kad vidim da se vole. Tako i Bog kad nas ljude vidi u ljubavi mnoge nam grehe pokrije
Predrag Martinović
@ Aleksandar Aca: Dugo sam se bavio pitanjem koje ste postavili, razgovarao sa sveštenicima i monasima, čitao knjige na temu ispovesti i pričešća. Za pričešće se treba pripremati isto kao za sudnji čas, vrlinskim i delima milosrđa, postom i molitvom, sozercavanjem svoga života, postupaka i odnosa prema bližnjima i, naravno, prema Bogu jer bližega od Njega mi nemamo. Jer nikada ne znamo kada će doći naš trenutak, i bolje da nas zatekne u činjenju dobrog dela nego greha. Ispovedati se možemo svakodnevno ali šta konkretno imamo od toga osim da nam ispovest postane rutina o kojoj i ne razmišljamo već samo ponavljamo neke reči ili ispovedamo kako smo malo kasnije ustali iz kreveta te nismo stigli da se umijemo pred Službu. Svako od nas vrlo dobro zna šta je radio i šta radi ali zna i Gospod. Nema potrebe stalno govoriti Njemu: ''Znaš, Gospode, ja sam uradio to i to'', zna On to i bez da mu mi kažemo. Treba se ispovediti najmanje dva puta godišnje, o Božiću i Vaskrsu a najviše četiri, nakon svakog posta. Pričešćivati se treba što češće ali ispovest je nešto posebno, nešto što duši olakšava i čini da se nakon nje osećamo posebno. Naravno, ukoliko neko oseća potrebu ni časa ne treba da časi već da potrči i da klekne i u suzama izmoli od Gospoda oprost za svoje grehe. Čim način života počne da tišti dušu znači da smo dosta zaprljali oko svoje. Praštajte ako mislite da sam pogrešio, oče Gavrilo, i posavetujte.
Vladislava Vasic Thiel
Raduje me ovaj test, bilo bi dobro da ga što više ljudi pročita. Moram prznati da sam i ja jedna od mnogoh koja se ispovijedam samo pred Svetu Tajnu Pričešća i onda to zaista bude mehanički iz više razloga: iza mene stoji red ljudi , blokirana sam jer istinski nisam u takvom duhovno raspoloženju da se mogu ispoviditi, uzbuđena zbog Pričešća koje treba da uslijedi i drugih razloga. Često puta sam radi toga nezadovoljna poslije izlaska iz Crkve i ne osjećam ono pravo olakšanje duše kao kada se ispovidim spontano ili ne vezano za samo Pričešće. Hvala oče za ovaj tekst koji mi je pomogao da bolje shvatim pristup ispovjesti.Trudiću se da ubuduće primjenjujem ovonaj nauku u praksi.
 
 
(ova tema ima 5899 poseta)

Pročitano: 22382 puta