Zli dusi 3. DEO
• Cesce se ispovedati, narocito na pojedinacnoj ispovesti (cak bez Pricesca), i cesce se pricescivati Svetim tajnama, uz obaveznu pripremu za to.
• Strogo postovati postove i posne dane (sredu i petak)
• Vezbati se u smirenju preko neosudjivanja drugih, cesce traziti oprostaj i misliti o sebi kao o najgresnijem i poslednjem; smatrati da je Bog dopustio zlom duhu da udje zbog loseg zivota, i ni u kom slucaju ne kriviti nikoga za svoju duhovnu bolest i tim pre se ne obracati “babama� i magovima. Uopste, treba znati da je smirenje mocno sredstvo u borbi sa posednutoscu.
• Cesce prizivati ime Isusa Hrista, to jest izgovarati Isusovu molitvu:�Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me gresnog� i osenjivati se krsnim znakom. To je najdostupniji lek za svakog hriscanina, nase Sveto nasledje ustanovljeno samim Gospodom Isusom Hristom. Krst, cak bez molitve, ima spasonosnu silu, kako je to moguce videti na primeru obracanja svestenomucenika Kiprijana u hriscanstvo. Samo se treba krstiti pravilno, sa strahopostovanjem, i ne zuriti.
• Svakodnevno uzimati na prazan stomak Krstovdansku vodicu s prosforom i u toku dana vodu od malog osvecenja (za zene – sem u dane prirodne necistoce). Uzimati pomalo i mazati bolna mesta osvecenim uljem: iz oltara, od sluzbe na litiji, od mostiju, od Cudotvornih ikona.
• Svakodnevno citati Jevandjelje, a narocito ona mesta gde se opisuje isterivanje zlih duhova i isceljenje posednutih od strane Gospoda, a takodje i Njegova stradanja; cesto ponavljati tekstove iz Svetog pisma i molitve, koje su krajnje neprijatne necistim duhovima, na primer, akatiste Arhistratigu Bozijem Mihailu i svetitelju Tihonu Zadonskom. Korisno je citati i Psaltir, uciti napamet neke tekstove iz Jevandjelja, kako bi se cesto vracali na njih u raznim okolnostima. (Poznat je slucaj da se nepismeni oslobodio necistog duha, samo sto je naucio da cita Psaltir). Treba takodje citati o isceljenjima od ikona i mostiju, iscitavati Zitija svetih, u kojima su opisana isecljenja od posednutosti.
• Stan treba kaditi tamjanom i kropiti Svetom vodom.
• Ici na hodocasca, kako bi se celivale Svetinje (Mosti, Cudotvorne Ikone); okupati se na Svetom izvoru (u Pocajevu, Pjuhtici i drugim mestima).
• Obracati se svestenicima (narocito onima koji vode podviznicki duhovni zivot), koji citaju molitve za posednute.
Ali je najvaznije – izmeniti svoj zivot po Jevandjelju, po Bozijoj Volji.
Ako se pred tobom pojavi prorok ili poznavalac snova, i ucini neko cudo, i zaista se desi to o cemu ti je govorio, i pritom ti kaze: Hajde za drugim bogovima, koje ti ne znas, da im sluzimo – tad ne slusaj reci tog proroka, jer te kroz njega iskusava Gospod Bog nas, da bi saznao da li ljubis Gospoda Boga svoga.
Peta Knjiga Mojsijeva (Ponovljeni zakoni) - 13:1-5
Djavo nas sablaznjava kako bismo se protivili Bozijem zakonu, sto se projavljuje i u zelji za dobijanje isceljenja magijskim, vracarskim delima. Ti, koji “isceljuju� na taj nacin – paganski zreci, magovi, samani – su uvek izazivali prirodan strah. Za njih se u Starozavetnom zakonu kaze: “Ne treba da imas proricaca, gatara, vracara, bajaca, prizivaca duhova, madjionicara i pitaca mrtvih, jer je pred Gospodom mrzak svaki onaj koji to radi� (Utor. 18:10-12). Kazna za takva dela je ista kao za lopove i ubice. I to nije slucajno.
Covek je po zamisli Tvorcevoj, bio tacka koja spaja gornji svet svetlih duhova i materijalni kosmos. Raskinuvsi savez sa Bogom, covek je odlucen od opstenja sa svetom svetlih duhova. “Svetli duhovi su se uklonili od opstenja sa covekom, kao nedostojnim takvog, a pali duhovi, ubacivsi u nas svoj pad su se pomesali s nama, i kako bi nas sto sigurnije drzali u zarobljenistvu, trude se da prikriju i sebe i svoje ciljeve� (Sveti Ignjatije Brjancaninov)
Teznja da se u sebi razviju bilo koje prirodne sposobnosti mimo Hrista, i ne radi sluzenja Crkvi, vec radi “prosirivanja� svog saznanja, izrazavanja svoje sujete – je skupljanje drva i suvih grana za vecni geenski oganj, u koji ce biti baceno “svaka loza, koju Otac (Nebeski) nije nasadio� (Jn. 15:5). “Ko nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa� ( ? t. 12:30). To je pravedno u odnosu na telesne i dusevne covekove sposobnosti.
Ali je narocito opasno pokusavati razvijati u sebi takozvane duhovne sposobnosti, sposobnosti palog ljudskog duha, koji je pomesan sa necistim duhovima i deluje suprotno Duhu Svetom. Sva “duhovna dostignuca� van Pravoslavlja, koja nisu zasnovana na dubokom pokajanju i svesti o svojoj slabosti, bez samoraspeca su – direktno sluzenje satani. To delo je pogubno za onoga ko se njime bavi; ono daje izvanredan pristup dusi onih, koji lakomisleno ili zlomisleno pribegavaju magijskim metodama. To se odnosi i na isceljenje.
Demon i njegov sluga – vracar (ili kako se jos naziva mag, ekstrasens, narodni iscelitelj) ne moze, buduci covekoubica i lisen zivota, pomagati ljudima. “Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti� (Jn. 10:10). Nasi preci su zadivljujuce tacno nazivali tu tamu zlih duhova recju “nezivot�. Djavo ne zeli i ne moze da umanji kolicinu zla u tom svetu – on, lopov celog sveta, “zivi� samo za laz i unistenje Bozijeg sveta. A najvise od svega za – unistenje ljudske duse. Njegova vlast je – vlast manipulacije i razdvajanja, cime imitira njemu nedostupnu bozansku sposobnost za stvaranje.
(Nama, koji zivimo u zemlji, u kojoj je Boziji zakon odbacen bezmalo ceo vek i izabran zakon zlih duhova, vidimo u potpunosti plodove tog izbora – potpuno nestajanje zivota.)
Demoni u nama seju mnogobrojne strasti, koje nas cine mrskim Bogu, a zatim se hrane zivotnom energijom svojih zrtava. Na to je upozoravao Sveti apostol Petar: “Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere� (1 Petr. 5:8).
Jedna vracara, kojoj je taj “dar� dobila kao nasledje od majke, je pricala da su je jednom zamolili da skine bradavice jednom coveku. Ona je to lako uradila. Ali sledeceg dana je kod nje dosla zena “isceljenog� – sada su njene ruke bile sve u bradavicama. Pokazalo se da je posle odlaska “isceliteljke� ta zena pomela pod, i to je bilo dovoljno da bolest – koja nije bila unistena, vec ostala u svetu i umnozena od magijskih zaklinjanja – predje na nju.
Ovaj jednostavan primer razotkriva opstu semu bezzakonitog delovanja zlih duhova: delimicno poboljsanje necega, do koga se dolazi prosto i bezbolno, se placa ili na racun drugog coveka, ili na racun povrede svojih po pravilu vaznijih delova tela, a sto je najvaznije – u svakom slucaju na racun svoje sopstvene duse, po cenu vecnih muka, u poredjenju s kojima su bilo kakva zemaljska stradanja nistavna…
Satanine sluge nam ne mogu pomoci. To, sto svi ti “trudbenici nevidljivog fronta�: profesionalni gatari, astrolozi, hiromanti, numerolozi, teosofi iz drustva Blavatske, kabalisti, antroposofi, spiritisti, astralni putnici i misticari, medijumi, jogini, sledbenici Rerihova, lekari bioenergeticari, ritualni koderi, samani, magovi, predstavnici bele, crne i drugih magija – “jedne gore list�, oni sami potvrdjuju u svojim mnogobrojnim javnim nastupima.
Tako, poznati Jurij Tarasov u clanku naslovljenom “Ja – “mag cetvrtog pokolenja�, je u potpunosti objasnio:
• Meni je uspelo da vidim – pocinje razgovor novinar – da ste vi vracali nad bolesnikom od osteohondroze uz pomoc vaseg biopolja, manuelne terapije i psihoterapije. Sve je to nasiroko poznato. Znamo za neke predstavnike alternativne medicine kao sto su na primer Dzuna, Kaspirovski. A vi ste jedan od njih? U cemu se sastoji vracanje?
• Odgovor je u vasem pitanju. Zasto ja sebe ne nazivam ekstrasensom? Zato sto ekstrasens zna da radi samo desetinu onoga cime vlada jedan mag. Isto je moguce reci za hipnotizere, vracare, psihoterapeute…svaki od tih pravaca je samo vrh ledenog brega.
Receno je potpuno otvoreno: vrh ledenog brega, cija je osnova u preispodnji . Ali mi ne zelimo tamo, mi zelimo da dospemo u raj…
IZ BELEZAKA
Besovske smicalice
Posmatrao sam jednom kako se pre pocetka Bogosluzenja oko jedne posednute zene skupila grupa vernika. Prisao sam im. Pokazalo se da vernici postavljaju pitanja zlom duhu, i on im je sa zadovoljstvom odgovarao, pri cemu dovoljno tiho i brzo. Ja sam prekinuo tu “predstavu�, objasnjavajuci vernicima da se zlom duhu kao prvom klevetniku ne sme verovati, i samo ga iskusni svestenik moze ispitivati i davati tacnu ocenu njegovih reci. U datom slucaju cilj svih odgovora neprijatelja se svodio na to da:1) izazove neprijateljstvo; 2) okleveta nevine; 3) okrivi magove za sve, a ne sebe, zaboravljajuci da nista ne biva bez Bozijeg dopustenja za nase grehe; 4) unese strah da je beskorisno kajati se, jer se i tako i tako nece dobiti oprostaj grehova; 5) navede na roptanje, kako bi ljude lisili vecne nagrade za prterpljene nevolje i bolesti.
Svetlo lice
Jednom svesteniku je zli duh kroz posednutu zenu rekao sa mrznjom:�Ja sam odavno prestao da se druzim s tobom. Ti, ako i pogresis – kajes se, i tvoje lice opet postaje svetlo�.
O automobilima
• Ucini greh, - predlagao je zli duh svesteniku.
• Kakav? – zainteresovao se ovaj.
• Kupi automobil .(Onda su svi svestenici gresni, a Bog je dao coveku um da napravi auto da mu koristi)
Osveceni pojas
Dosao sam u oltar gde je bio jedan svestenik, ciji je oltarnik bio posednut (Ja ne verujem da djavo uopste moze da udje u oltar – Svetinju nad svetinjama – to bog ne dopusta) . U oltaru su se nalazili pojasevi s natpisom:�Ziv uz Boziju pomoc…�Zli duh mi se obratio ustima oltarnika:�Vidis ove pojaseve? Ja ih se sada ne bojim, jer nisu osveceni"�
Drugi put sam, u prisustvu jedne druge duhovno bolesne osobe rekao da pojas treba da se osveti – i da ja mislim da ga stavim na Svetinju, da ga okacim na ikonu, a zatim stavim na Presto, i osvetim po cinu osvecenja svake stvari. “Ja necu nositi taj pojas i ne dozvoljavam da se stavlja�, - izjavio je zli duh.
Molitva za posednute radi novca
Kod mene je dosla jedna posednuta zena sa molbom da je blagoslovim da otputuje na molitvu za isterivanje zlih duhova negde daleko.Cuvsi od nje da svestenik za to uzima novac, ja je nisam blagoslovio. Tada je zli duh povikao kroz nju:�Blagoslovi je, blagoslovi je da otputuje! Neka izgubi vreme, novac i neka ucini jos grehova na putu�.
“Samo se nadaj…�
U jednom manastiru svestenik je naglas rekao:
“Zeleo bih da imam takav televizor, na kome bi se prikazivale samo svete stvari: emisije kako treba ziveti po volji Bozijoj, kako se spasti, kako ugoditi BOGU, kako pobediti svoje grehovne navike�. Necisti duh, koji se nalazio u posednutoj, nije mogao da izdrzi a da ne kaze:�Ih, sta si pozeleo! Samo se nadaj!�
O detaljnoj ispovesti
Duhovno bolesna zena se oko dva sata kajala na ispovesti. Duhovnik je sedeo i strpljivo slusao ispovest. Po zavrsenom ispovedanju grehova, duhovnik je procitao razresnu molitvu. Tada je zli duh ustima posednute kriknuo:�Sta si to uradio!? Ja sam se trudio i pisao njene grehe ceo zivot, a ti si za jedan sat obrisao celu moju hartiju!�
O osvecenju stana
Evo sta je ispricao arhimandrit Amvrosije (Jurasov):�Sluzio sam u parohiji, u Zarkom Jurevskog rejona, Ivanovske oblasti. Kod nas u kuhinji je radila jedna zena – Raisa iz Alatora. Ona je pricala da joj je muz bio pijanica, da je vikao i pravio izgrede. Raisa je pozvala svestenika, i on je osvetio kucu. Uvece se muz vracao s posla, zena ga je videla sa prozora i pomislila: da li ce osetiti da je kuca osvecena? Gleda a njega nema pa nema. I tako je proteklo skoro 15 minuta. Otvorila je vrata, i ugledala ga gde lezi u senu. Nije bio pijan, vec – trezan! “Sta tu radis? Ulazi u kucu!� – A on je odgovorio:�Ne mogu, za mene u toj kuci nema mesta�. – “Ma ulazi!� I on je cetvoronoske dopuzao do kuce. Dopuzavsi do stola, uzeo je radio i stavio ga na pod; ukljucio ga je, govoreci:�Hocu ovako da se utesim�. Raisa se zadivila uvidevsi koliko je velika sila osvecene kuce.
O duhovnim plocama
Ovo mi je ispricala jedna duhovno bolesna zena. Ona je u manastiru kupila plocu sa zvukom crkvenih zvona, dosla kuci i pocela da slusa. Samo sto je zli duh cuo zvuk zvona, ona vise nije imala snage da stoji na nogama, tako da se valjala po podu sve vreme dok su se cula zvona.
Oruzje protiv besa
Jedna duhovno bolesna zena me je zamolila da joj dam kasetu sa duhovnim pesmama (kaseta ima u ovom slucaju moc da pomogne, i ona je kao TV). Dala sam joj, a zli duh govori:�Ti si joj dala oruzje protiv mene. Sada se vise nece dosadjivati i tugovati�.
O odnosu prema Svetinji sa strahopostovanjem
Bio je slucaj, kada se duhovno bolesna zena nalazila u sobi, u koju tek sto su doneli prosforu. Poznato je koliko se necisti duhovi boje Svetinje, ali se ovog puta desilo nesto lose. I kao nemusti odgovor, zli duh se napokon projavio:�Ja se tih prosfora uopste ne bojim! Ako hoces sve cu ih pojesti?�
Potom se pokazalo, da su se zene, koje su donele te prosfore, svadjale oko toga koja ce od njih nositi za vreme mraza, a zatim su se putem smejale i praznoslovile.
120 pitanja
Desilo se tako nekako da mi je jedna duhovno bolesna zena pokazala 120 sujevernih pitanja. Pogledavsi ih, osmehnuo sam se:�Potpuna glupost�. Tada zli duh nije mogao da izdrzi, rekavsi:�Sta se ti smejes? Mi tim glupostima zamajavamo babe�.
“Samo se ti moli…�
Jednom mi je necisti duh na brzinu rekao:
- Tako ti radi samo jedno – ili se moli, ili citaj Svete Oce.
Kao odgovor na moju nedoumicu, on je sa zadovoljstvom objasnio:
- Ako se budes samo molio – neces znati Boziji Zakon, a ako budes samo citao – neces imati Boziju pomoc.
Strah Gospodnji – slava i cast, i veselje, i venac radosti.
Knjiga premudrosti Isusa, sina Sirahova 1:11-13
Oni koji se boje Boga, ne boje se napada besova.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov
Strah Boziji je – cvrst stub pred licem neprijateljskim, ne rusi taj stub i neces biti zarobljen.
Prepodobni Jefrem Sirin
Pocetak premudrosti je – strah Gospodnji. To je aksioma duhovnog zivota, ciju je vaznost nemoguce proceniti. Bez tog krajeugaonog kamena se ne moze izgraditi zivot vecni. Posten covek se i u svetu boji da prekrsi zakon. Zar je to lose? Tim pre mi treba da se bojimo gneva Bozijeg. Neprijatelj ubacuje svoju misao: ne boj se. Ne! On nas uci da se ne bojimo, i da budemo drski i bestidni. Ali, desavaju se slucajevi koji razbistruju glavu cak i okorelim materijalistima.
Jedna zena je posle muzevljeve smrti vodila nacin zivota koji nije bio u potpunosti hriscanski: opijala se, dovodila muskarce kod sebe. I nesto cudno je pocelo da se desava u njenom stanu.
• Ko to prolazi po tvojoj kuhinji?
• Sused, - odgovarala je ona.
• A on ima kljuceve?
• Nekad davno sam mu ih dala pa ih je zadrzao…
Jednom, pijana, zaspala je za stolom u kuhinji. Probudila se zbog toga, sto ju je neko budio, drmajuci je za rame. Probudivsi se, uvidela je pred sobom nepoznatog muskarca, koji je, snazno udarivsi rukom po stolu, povikao:�Kada ces prestati da pijes?�
Zena je skocivsi htela da ga izbaci iz kuhinje, ali se on u njenim rukama …rastvorio. Odmah se otreznivsi sta se desilo, otrcala je u Crkvu, i zamolila zenu koja tu radi da joj da tri litra Krstovdanske vodice. Vrativsi se kuci isprskala je ceo stan.
A za to vreme u susednom stanu, u kuhinji, sedela su dva penzionera sa flasama i pecurkama. Razgovor je tekao mirno, dok lagan sum sa tavanice nije privukao njihovu paznju.
- Kolja, pogledaj…
Iz otvora je na njih gledala …glava.
• Ko si ti? – jedva je procedio domacin.
• Ja? Iz susednog stana? Ona je tamo sve pokropila vodom, i isterala me. Hteo sam da ostanem kod Nadke, kod nje je tako prljavo…mozda cu ostati kod vas?
- Sta? Odlazi odavde! – povikao je Nikolaj.
Ova prica nije izmisljena. Cuo sam je prilikom osvecenja tog stana.
Ne imati straha Bozijeg – znaci ne bojati se kazne. Treba nauciti ziveti tako, kao da se sve vreme ide pred Licem Bozijim. Ko se zbog ljubavi boji da rastuzi Tvorca i pritom neprekidno u srcu nosi secanje na Milosti Bozije, tome nije strasan ni djavo, ni covek, on se ne boji smrti. Covek koji se nada u vecni zivot njemu Strah Boziji otkriva duhovnme oci, i on gleda puteve Gospodnje, vidi njhovu Blagost i Ljubav Boziju prema nama, gresnima. On shvata, koliko Gospod zeli da nas spase. Kakav porazavajuci osecaj je tada u nasoj dusi! Mucimo se, stradamo, vidimo zbog cega nas kaznjava Gospod, ali nas ispunjavaju blagodarnost i ljubav. Tada shvatamo, da nas Otac Nebeski tako spasava od vecne pogibije. I ljubav prema Tvorcu nam daje snage ne samo da prezivimo muke i bol, nego i da idemo dalje za Njim, pokoravajuci se Njegovoj Volji.
…U mestascu Mali pod Starim Izborskom, na groblju pored Crkve, nalazi se grob, koji poklonici veoma postuju. Veliki beli Krst, i kandilo koje pred njim gori. Ovde pociva upokojen u Gospodu veliki podviznik blagocesca – Matej Malskij. Gospod mu je kao mladom poslao bolest, tako da nije ustajao sa kreveta. Smrad, koji je izlazio iz rana i rana od lezanja na telu, je uzasavao rodbinu koja ga je negovala. Ali sam bolesnik je bio radostan i svetao, i sa njegovih usta nije silazila blagodarna molitva Gospodu, i tvorio je on cudesa silom Bozijom, isceljujuci bolesne, koji su mu dolazili, i zadivljujuci svojom prozorljivoscu i urazumljivanju tuznih.
Slicni podviznici postoje i u nase vreme. Proslo je svega nekoliko meseci, kako je otisao Gospodu bolesni Mitenjka. On je ziveo na obali jezera Iljmenj pod Starom Rusijom. Imao je nesto manje od 90 godina, a razboleo se kad mu je bilo sest. Poliomijelit ga je pretvorio u bespomocnog bogalja. Zgrcene noge su mu prirasle za telo, a desnu ruku uopste nije mogao da koristi. Po ovozemljskim shvatanjima njegov zivot je bio nepodnosljiv, a on je sav svetleo radoscu i srecom… Kada sam prvi put video Mitenjku, tako me je zadivio da nisam mogao jezik da pokrenem, da bih ga upitao nesto, kao sto je uobicajeno sa Bozijim Ugodnicima. Nikada nisam cuo Mitenjku da se zali na svoju bolest. Naprotiv, njegovo srce se cepalo od zalosti zbog ljudi, koji ne shvataju radost opstenja sa Bogom i koji ginu u porocima. I zaista:�Strah Gospodnji nasladjuje srce, i daje veselje i radost, i dugotrpljenje� (Knjiga Premudrosti Isusa, sina Sirahova).
A starica Marija? U pustom selu pod Novgorodom, u jednoj razrusenoj kuci, lezi starica od 89 godina. Ona ne moze da pokrece ni ruke ni noge. Ne moze da se okrene sa jednog na drugi bok, a svojom molitvom izgoni neciste duhove iz ljudi. I kakvu zahvalnost prema Bogu ima za sve!
Kada posmatras te ljude, razgovaras sa njima, sreca ispunjava srce. Kako je velik nas Gospod, kako je mnogomilostiv! Pretvara bolesti i nevolje u radost, dajuci silu nemocnima! Samo dragi moji imajte strah Boziji, volite Boga i ne ropcite. Zapamtite da smo ovde samo na kratko, a Carstvo Bozije je vecno. Mozemo se vecno muciti!Na nama samima je da izaberemo. Gospod nas nece terati na silu u raj.
IZ BELEZAKA
Voda se pokvarila
Jednom sam blagoslovio dve duhovno bolesne, koje su, primecujem, s neverjem mislile o Pravoslavlju, da pretacu osvecenu vodu. krOz neko vreme je pritrcala zena koja radi u Crkvi, govoreci da se osvecena voda pokvarila. Kada sam prisao, uvideo sam da je sva voda postala gusta I zuta, I cak je neprijatno mirisala.
Molitva sa greskama
Za vreme molitve za bolesne, zamolio sam jednu vernicu da procita molitvu. Ona je pocela da je cita nepravilno akcentirajuci. Besi su jednoglasni povikali:�Snaga se gubi, snaga se gubi!�
Popovi – “TV gledaoci�
Jedan, tada jos neocrkovljen covek mi je pricao, kako je na praznicnoj sluzbi, na kojoj je bilo mnogo svestenstva, stajao zajedno sa svojim duhovno bolesnim poznanikom, kada je za vreme svecanog vhoda svestenosluzitelja bes povikao ustima njegovog pratioca: “To su popovi –TV gledaoci! Ja se njih ne bojim!� poznanik mi je tad rekao da pre toga njemu uopste nije padalo na pamet da se oni koji gledaju televizor besovima poznati.
Jos jednom o televizoru
Iz Tihvina je u manastir dosla jedna zena radi molitve za isterivanje necistih duhova. Posto je molitva citana dva puta nedeljno, bolesnica je iznajmila sobu u gradu. Kroz neko vreme posle toga, kako je Raisa pocela dsa ide na molitvu I prisustvuje Sluzbama u manastiru, iz njenih usta je siknula pena. “Izlazim preko vazduha I pene!� – vikao je bes njenim ustima I naravno svim silama se trudio da se suprotstavi tome.Uz njegovu “pomoc� gazdarica je odjednom otkazala sobu Raisi, naljutivsi se na nju. Zena je onda iznajmila sobu u drugom mestu, kod jedne zene koja je bila vernica, isla u manastir, ispovedala se, pricescivala I drzala Svete ikone.samo sto je Raisa presla na novo mesto, pena je prestala da joj ide na usta, a bes je rekao igumanu:�Ti si nista! Ja te se ne bojim, ja sam domacin u kuci!� do promene je doslo kako se posle pokazalo samo zbog postojanja televizora. Raisa je ponovo morala da promeni stan,I bes je ponovo poceo da izlazi preko pene.
“Gresi se oprastaju…�
Jedne veceri, kad smo zajedno citali vecernje pravilo i kada je ctec dosao do poslednje molitve: “Ispovedam se Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu…�, bes je povikao:�Gresi se oprastaju! Gresi se oprastaju!� eto sta znaci usrdno ispovedanje grehova i pokajanje na molitvi.
Blagodat svestenstva
Jednom sam ustavsi dao sinu da procita molitve za bolesnike I za zaklinjanje besova (on je po profesiji bio sofer). Bes se zasmejao. “Ja se ne bojim njegovog zaklinjanja! Vama, svestenicima je data vlast nad nama, a njemu – da vozi automobil�.
Kako je ziveo, tako je i umro
U jednoj parohiji je ziveo muskarac, bivsi rejonski milicioner, covek koji se cesto opijao. Kada se njegova zena obratila ka Bogu I pocela da ide u Crkvu, on ju je toliko grdio, sta joj sve nije govorio bez razmisljanja I na kraju ju je potpuno isterao iz kuce. On je umro veoma lose. Doziveo je u pijanom stanju udar u staji, gde su ga posle jednog dana nasli susedi.
O sili posta
Jedna bolesnica ( u kojoj je sedeo bes stomakougadjanja) je zatrazila moj blagoslov da ode kod poznatog starca, koji bi nad njom procitao zaklinjanja. Ja sam je blagoslovio.
Ona je dosla kroz neko vreme, i ja sam je upitao:
• I kako je bilo?
• Nista nisam osetila kada je citao.
Tada je bes iznutra zlobno rekao: “Hteo je da istera mene, a sam se najeo kobasice! On ne zna da je mene moguce isterati samo postom i molitvom!?â€?
Jerusalim, Jerusalim…
Jednom su vernici poceli da razgovaraju o Svetom gradu Jerusalimu. Bes se takodje projavio:�Jerusalim je – vas, a zitelji su – nasi�.
Eto sta znaci ne priznavati Isusa Hrista.
Nedostojno pricescivanje
Vernici koji su posmatrali snazan napad epilepsije su zalili bolesnicu i saosecajno govorili svesteniku, koji je stajao pored: “Oce, kako je to moguce? Pa ona dolazi u crkvu, i cesto se pricescuje, kako je onda bes u njoj?â€? Bes je, cuvsi te reci, povikao: “Tako kako se ona pricescuje moguce je pricescivati se svaki dan! Ja se takvog Pricesca nimalo ne bojim!â€? Zatim se pokazalo da se bolesnica nije spremala za Pricest po pravoslavnom cinu. Dato nam je veliko Tajinstvo, ali mi moramo imati i veliko strahopostovanje prema Njemu!â€?
Zahvalni moleban
Jednu bolesnicu sam posavetovao da odsluzi zahvalni moleban za svoja iskusenja, kako bi Bogu zahvalila za nevolje. Samo sto se saglasila, njen bes je zavapio: “Sta to radis? Glupaco!â€? – I ona je pala na pod, kao pokosena.
Sestopsalmije
Kada su za vreme Sestopslamija u hramu iskljucili svetlost i upalili svece, bes se uznemirio: “Uh, kako je strasno! Kao u stara vremena!â€? A kroz neko vreme je dodao: “Ja sam smislio sve novotarije u Crkvi!â€?
Zooloski vrt
Jednom je bes progovorio ustima posednute:
• Ne svidja mi se kod vas! Zasto me tako mucite? Hocu u zooloski vrt!
• Zveri su takodje Bozija tvorevina, - zacudio sam se. – kako to da hoces da ides u zooloski vrt?
• Zveri jesu tvorevina, ali je zooloski vrt – zabava. A zabava je – nasa!
Jer se Krstom ogradjujemo, neprijatelju suprotstavljamo, ne bojeci se tog lukavstva, ni : jer je gordi unisten i povredjen na drvetu Silom Raspetog Hrista.
Krst Tvoj Gospode, osvecuje: Njime se isceljuju gresi raslabljenih: Tebi pripadamo, pomiluj nas.
?ktoih
Koliko mnogo citamo o strasnom nasem oruzju – Casnom Krstu! Prisustvujemo sluzbama, koje su posvecene Njemu, proslavljamo ga, ali dok iz svog iskustva ne osetimo svu njegovu vlast i silu, nase znanje ostaje povrsno. Samo sa ukrepljenjem i ociscenjem duse pocinje da se otkriva znacenje Krsta u nasem zivotu. To je pravo Pravoslavlje: samo uz duhovna iskustva pocinjemo da shvatamo duhovne stvari. Upravo je tako. Jer onda ona ne prilaze, vec potpuno ulaze u nas zivot, postajuci deo nase prirode.
“Krsni znak je ograda verujucih i pobedonosno oruzje nad nevidljivim neprijateljima� – govori Sveti Teofan Zatvornik. I tim oruzjem mi sve savladjujemo!
Obracajuci se Bogu u zrelim godinama, kako se to danas cesto desava, mi nemamo navika za ono sto je najvaznije, za ono sto je bogougodno. Ono sto je pagubno je uslo u nase telo i nasu krv i protivi se pravilnom duhovnom uzrastanju. Obozavamo se jednom, dvaput, i tek tada pocinjemo da shvatamo vaznost svega sto je u Crkvi. Ali greske nas cesto skupo kostaju, pa je bolje uciti se na tudjim, nego na svojim.
Pre svega treba usvojiti pravilo: svaki dan se osenjivati krsnim znakom i zahvaljivati Bogu. Cim ujutru otvorite oci, odmah na sebe stavite pravilan krsni znak, pravilno i bez zurbe, a umom uznesite zahvalnost Tvorcu za to, sto vam je darovao jos jedan dan za spasenje. Cak iako ste bolesni, stradate i mucite se, to pravilo treba obavezno ispunjavati. Dobro je ukoliko blagodarnost Bogu postoji i u srcu a ne samo na recima. Treba vaspitati sebe, razmisljajuci neprekidno o vaznosti blagodusnog nosenja Krsta. Sveti Jovan Zlatoust kaze: �Nije dovoljno izobrazavati Krst samo prstima, vec tome treba da prethodi srdacno raspolozenje i cvrsta vera. Ako ga tako izobrazis na svom licu, onda nijedan od necistih duhova nece moci da ti se priblizi, videci taj mac kojim je on porazen, videci to oruzje od kojeg je on dobio smrtonosnu ranu. Pa ako i mi sa trepetom posmatramo mesta na kojima se kaznjavaju prestupnici, onda mozete da zamislite kako se uzasavaju demoni, videci oruzje kojim je Hrsitos razrusio svu njihovu silu i odsekao glavu zmiji. I tako, urezi Krst u svom umu i zagrli (u mislima) to spasonosno znamenje nasih dusa. Kada imamo Krst, tada demoni vise nisu strasni, ni opasni�.
Krsnim znakom se treba osenjivati pre umivanja, pre izlaska iz kuce, pre pocetka svakog posla – u toku celog dana, do odlaska na spavanje. Ukoliko to ne radimo, treba da se kajemo zbog svoje nemarnosti. Takva nemarnost je nedopustiva, jer je to velika stvar u ova nasa vremena u kojima vladaju zli duhovi.
Neprekidno slusam ovakve izjave:
• Slavili smo rodjendan na poslu, i od tada me boli ovde…
• Obukla sam haljinu koju sam dobila iz inostranstva…
A ja umesto odgovora pitam:
- Da li ste se prekrstili, pomolili, blagoslovili, osvetili? Ne? Pa zasto se onda cudite?! Pa zar mi ne stavljamo prste u uticnice, znajuci da ce nas udariti struja, i zar ne postujemo saobracajna pravila, jer bi njihovo nepostovanje moglo da dovede do onog najgoreg. Zbog cega onda prenebregavamo duhovne zakone, podvrgavajuci time i dusu I zdravlje (pa samim tim I zivot) opasnosti? Nije li vreme da naucimo azbuku duhovnog zivota?
Samo Krstom i molitvom mozemo izbeci greske I iskusenja, strahove i besovke napade, i odgoniti bol duse i nemir srca. Mnoge nase bolesti prouzrokuje neprijatelj. Iznenadni bol u slepoocnicama, u stomaku… - prekrstite se, prekrstite bolno mesto, pomolite se…Ako umesto toga pocnete da razmisljate o suncevoj svetlosti, o magnitnim burama, to samo moze da ide u prilog necistim duhovima. Oni vas teraju u bolnice I truju tabletama.
Cak stavise, neprijatelju se veoma svidja kad mi verujemo astrolozima i slicnim laznim gatarama. Sve je to - sluzenje necistim duhovima, i razne vrste magije. Baveci se takvim stvarima, odvajamo se od Crkve sa svim posledicama koje proisticu iz toga.
Jedan poznanik mi je ispricao kako ga je jednom bes vodio po gradu:
- Posao sam da posetim prijatelja, ali on nije bio kod kuce. Izlazeci iz voza video sam ga kako ide ulicom. Posao sam za njim, a on kao da me ne primecuje, skrece za ugao. Kad ja tamo – a ono nema nikoga. Tek tad sam se setio da se nisam prekrstio izlazeci iz kuce I da mi se bes smejao zbog toga.
Moze se postaviti pitanje:
-A zasto mi to ne primecujemo? Ne krstimo se, i nista slicno nam se ne desava?
Odgovaram:
- Vi koji se krstite i tako i tako se nalazite pod uticajem neprijatelja. Besima vi niste ni interesantni: ko je zaokupljen ovosvetskim stvarima je u njihovoj vlasti. Ali covek treba da se obrati Bogu, da pocne sebe da ispravlja, kako bi “aktivirao� duhove zlobe: tada im — plen neprimetno izmice.
Veoma cesto bivamo kaznjeni za elementarno nepostovanje duhovne “tehnike bezopasnosti�.
- Rano ujutru sam usao u vrt i pojeo jagode ne prekrstivsi ih – pricao mi je jedan vernik. – Samo sto sam poceo da ih jedem, osetio sam da i nesto grebe grlo – kao da su mi mravi usli u usta. Pogledao sam ruke i one su bile sve u plikovima…Posle toga nekoliko godina nisam mogao da se resim groznice. Svako leto sam imao temperaturu do 40, sve je oticalo i svrbelo me.
Tako mi na sopstvenom iskustvu shvatamo Silu i znacenje Krsta u nasem zivotu. “Nikada – kaze Sveti Jefrem Sirin, - ne zaboravljaj da se ogradjujes krsnim znakom, i pokidaces mreze koje je za tebe pripremio djavo; jer je napisano: “Na putu, kojim sam isao, oni tajno postavise mrezu za mene” (Ps. 41,3). Uvek osenjuj sebe krsnim znakomi zlo se nece pribliziti tvom duhuâ€?.
| | |
Postao 03/31 u 08:49 AM
|