I u hodniku je bolje nego na mrazu (Foto D. Ćirkov)

Više od 130 beskućnika trenutno boravi u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. Pod istim krovom skućili se beskućnici, narkomani, alkoholičari, bivši robijaši, duševni bolesnici ali i intelektualci

A hrišćanstvo je asketesko samo po sebi. Želiš da budeš sa Hristom – moraš da žrtvuješ čak i dobro zbog boljeg i na zlo da odgovaraš dobrim, ukrepljujući u srcu dobra osećanja suprotna zlim...

Malo je u Titelu onih koji nisu čuli za Dobrilu Mitrović. I to samo reči hvale. Ova šezdesetdvogodišnja žena nekada je radila kao trgovac, a sada je penzioner.

Ali kako razbiti tu ljušturu našeg ega, kako se osloboditi samoće? «Voleti bližnjega se ne može drukčije ni pre nego u našem srcu budu izbačeno svako samoljublje, svaka gordost, - govorio je sveti pravedni Aleksej Mečev. I dalje je još jače: «Ljubav se zadobija radom na sebi, prisiljavanjem samog sebe i molitvom».

“Jer gle javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas Koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu. I eto vam znaka: naćićete dijete povito gdje leži u jaslama"(Lk.2, 10-12)

Ni u kom slučaju se ne obraćajte isceliteljima, ekstrasensima – oni ni sami pojma nemaju ČIME se bave! Ne idite kod gatara. Ne bojte se ničega – ni njihovih “proročanstava”, ni demonskih zastrašivanja, ni toga što vam ne daju mira. Gospod je već s vama!

Ovo su priče – o smrti. Ispričala ih je medicinska sestra koja radi na odeljenju reanimacije u Prvoj gradskoj bolnici Elena Vasiljevna Krilova. Imena koja se pominju u ovim pričama su istinita. Vi takodje možete da se pomolite za ove ljude.

Neophodnost traženja oproštaja za hrišćane kao da se i ne razmatra. “Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru I ondje se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi onde dar tvoj …

Nesumnjivo je da samosvest samog sveštenstva predstavlja krajeugaoni kamen za formiranje jevanđelskog razumevanja duhovnog života. Za to je potrebno da ga sam sveštenik poseduje

Iz sećanja o mitropolitu Antoniju (Hrapovickom)

I više od toga, i majka i ja smo imali jednu te istu misao: sve što je bilo pre ocrkovljenja nije bilo istinsko, jer ljudski život dobija pravi smisao samo u Hristu. To što sam tražila je BOŽANSKA BLAGODAT, koja leči sve nemoćne i ispunjava oskudne ...

Samo onaj pastir koji u potpunosti posveti svoj život služenju Bogu i bližnjima, sposoban je da privuče ka Gospodu ljudska srca ogrubela od životne sujete, i da im pomogne da pronadju veru i nadu.

Lično sebi mogu se pripisati samo sopstveni gresi i greške – eto to je tvoje – niko na to ne pretenduje. A sve pravilno i dobro u našem životu je Božija milost. Sam Gospod se brine o tome da skupljamo sebi blago na nebu, a mi smatrajući se Hristovim, često se nalazimo kranje udaljeni od svog priziva.

Ujutro 1.11.2008. godina u 9.30 časova služena je Sveta Liturgija, a posle nje i parastos ocu Grigoriju iz manastira Gomionice, u Crkvi posvećenoj Svetom Prokopiju na Divanu u selu Babići, u bihaćko-petrovačkoj eparhiji.

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” (sveti Jovan Zlatoust).