o. Gavrilo - Bog blagoslovio brate.

*** Blagodarim oče Gavrilo.
 
o. Gavrilo - Hoćemo li sada razgovarati na čatu povodom pitanja zašto si mi se javio porukom na fejsu?
 
*** Da, oče, ako imate vremena za mene?
 
o. Gavrilo - Imam. Lepu i poučnu poruku si mi napisao,  mudro i kao zreo čovek, a i dirljivo sa mnogo osećajnosti.
 
*** Oče, ja sam dete razvedenih roditelja. Imam sestru i brata mlađe od mene. Moji roditelji su se razveli posle rata 1999.godine. Od tada počinje moja borba sa životom. I tada u periodu razvoda koji je bio mučan nisam mario puno za sebe, nego sam uvek nastojao da pomirim roditelje i da brinem o sestri i bratu koji nisu ništa razumeli. Nisam ni ja, ali sam zbog njih morao da odrastem nekoliko godina za par dana. Od tada to mi je najveći problem u životu. Zbog toga imam puno problema, a sve je kulminiralo prošlog leta. Sve sto sam naučio o životu i ljudima naučio sam veoma teško i bolno. Ljudi su me gledali kao da imam zaraznu bolest i uvek me gurali u stranu i nikad ništa nisam dobijao bez velikog truda. Moja sestra i brat žive sa majkom kao podstanari, a ja sa ocem u njegovom stanu. Zadnjih 3 godina moj otac živi i radi u drugom gradu, jer je ovde veoma teško naći posao.  Preći ću odmah na suštinu, samo sam hteo da Vas uvedem u temu. Imao sam naime jednu devojku i bili smo zajedno 4 godine. Bila je to velika ljubav oče. Ljudi i danas pricaju o nama i ne veruju da je to moglo nama da se desi. Bavili smo se oboje plesom i igrali u istom društvu. Tako smo se i upoznali. Prošli smo skoro celu Evropu zajedno putujući. Razgovarali smo i o planiranju porodice i našem zajedničkom životu. Mogu Vam reći da smo sve isplanirali i dogovorili se do detalja. Čekali smo da prođe ova zima pa da se i na leto uzmemo.
 
o. Gavrilo - Šta  se dogodilo i zbog čega ste se razišli?
 
*** Zli jezici su uzeli svog maha! Nisu hteli da je daju za mene zato što ja nisam bogat i zato što su moji roditelji razvedeni i kako su oni rekli to je nasledno i ja ću se jednog dana razvesti zato što su i moji roditelji to uradili.
 
o. Gavrilo - Zar je tolika čvrsta veza bila da su zli jezici mogli da je razdvoje, a tek da ste stupili u brak šta bi se tek dogodilo i kako bi ti to prebrodio.
 
*** Oče, to nije bilo trenutačno.  Oni su to radili već duže vreme polako odronjavajući temelj. To su osobe koje su njoj veoma bliske i za koje ona nikad ne bi povrerovala da mogu da joj zabodu nož u leđa. Kajem se što nismo ranije ispunili to što smo hteli, jer ti ljudi funkcionišu po principu:" Probali smo i nismo uspeli da ih razdvojimo. Sad šta je tu je, hajde da živimo zajedno.
 
o. Gavrilo - Da li si ti u u svemu tome siguran da su drugi krivi, jer je možda i kod vas dvoje nešto bilo klimavo i nesigurno.
 
*** Ne bih rekao oče. Razmišljao sam o tome puno puta. Ona je uvek bila inicijator da razgovaramo o našem zajedničkom životu i čak par puta me je molila da se uzmemo, jer ne može da izdrži pritisak koji joj stvaraju kod kuće. Po svaku cenu su hteli da nas razdvoje. Radi se o njenim roditeljima, njenim rođakama i drugaricama. Bili su joj zavidni kako sam ja nju poštovao, cenio, voleo i ophodio se sa njom. Neki su joj to i u lice rekli.
 
o. Gavrilo - U čemu su oni našli razlog da im nije bilo povolji da njihova ćerka stupi s tobom u bračnu zajednicu. Kakav  je njihov kriterij da bi im neko bio po volji da daju svoju kćer da se s njome oženi?
 
*** Kao što sam već napisao,  ja nisam bogat i nisam iz bogate porodice. Pored toga oni kažu da ako su moji roditelji rasturili porodicu, sigurno ću i ja to uraditi jednog dana, jer je to nasledno, a oni ne žele da njihova ćerka pati u životu. Njena majka naročito ima komplekse o tome ko će i šta da priča, pa ona prva želi da spreči da ljudi pričaju o tome kako se njena ćerka razvela.
 
o. Gavrilo - Kako to da  su oni sigurni da će nihovom detetu kroz život sve najbolje biti  ako se bude udala za drugog čoveka? Ne znam kako su oni došli do tog zaključka.
 
*** To  sam pitao i ja oče, ali niko nije našao za shodno da mi odgovori. Oni  su ubeđeni  da će biti njoj loše samnom, a za drugo nisu sigurni. Postoji i još jedan razlog, a to je Bog, Crkva i vera naša. Ona je mene privela crkvi aktivno. Ja sam pre toga poštovao i znao osnovne stvari o našoj veri, ali mi Sveta Liturgija, postovi i praznici nisu predstavljali ništa posebno. Više sam to gledao kao obavezu nego da to svojevoljno radim. Onda sam zahvaljujući njoj krenuo da postim, da idem svake nedelje na Svetu Liturgiju, da poštujem praznike i da tim danima idem na Liturgije. Bili smo srećni i zadovoljni što zajedno želimo da budemo pravi hrišćani i da u tom duhu gradimo i našu porodicu. Nažalost njeni roditelji se nisu slagali sa time.
 
o. Gavrilo - Zbog čega su se oni usprotivili  što ste vi odlazili u crkvu?

*** Njeni roditelji su takodje pravoslavci, ali oni iz doba komunizma. Slave Svetog Arhanđela Mihajla. 

o. Gavrilo - Da ti postavim još jedno pitanje. Dok je trajala veza sa tom devojkom da li je ona bila samo prijateljska ili veza koja kod većine mladih biva, a to je da se još više pre braka zbliže od prijateljstva?

*** Oče, mi smo živeli kao porodica, kao muž i žena. S obzirom da ja živim sam, ona je dolazila kod mene, kuvala, čistila i čak  mi smo se obećali jedno drugom u Crkvi. Ona mi je obećala tada na jednoj Liturgiji da ne želi nikog osim mene u svom životu i da je ona odlučila da sam ja čovek njenog života.
 
o. Gavrilo - Kad je ona bila toliko verujuća zar nije znala šta je telesni greh van braka i da to nije blagoslovena veza crkvenim venčanjem? Kad te je privela Crkvi kako nije i to ubacila u čas veronauke?
 
*** Svestan sam toga veoma. Taj telesni greh imala je samo sa mnom, nije imala nikog drugog. To znam sigurno. Razumete me, ne želim da ulazim u detalje. E, sada, posle našeg raskida ona se više nije pojavila u crkvi.
 
o. Gavrilo - U tome nema nikakvog samoopravdanja i izgovora. Greh je greh.
 
*** Znam. Ne bežim od toga. Ja sam nastavio da idem u crkvu, da postim.
 
o. Gavrilo - Idi  ti svome duhovniku i ispovedaj se za sve to tj. za greh van braka.
 
*** Bio sam  i sve sam ispovedao. On je prilično upoznat sa situacijom, jer je on bio i njen duhovnik. Međutim ona više ne dolazi u crkvu, a najmanje na Svetu Liturgiju
 
o. Gavrilo - I dalje se čuvaj da to više ne činiš ako budeš našao i upoznao drugu devojku za brak i dok ne se ne venčate da budete ko brat i sestra. Da li je ova prva išla ranije u crkvu dok nije upoznala tebe?
 
*** Nisam  siguran, ali mislim da nije. Nju je drugarica privela za vreme studiranja i od tada nije prestajala da ide do pre 6 meseci. Bilo joj je veoma teško, jer kad je postila svi su se u kući svađali sa njome, pravili joj probleme što sprema posnu hranu i terali je da nedeljom ne ide u crkvu, nego da ide sa njima na selo i radi.
 
o. Gavrilo - Znači kad je raskinula s tobom onda je i sa crkvom. Toliko joj vera bila jaka.
 
*** I ja sam to isto bio pomislio. Verovatno je ovo bio test za nas oboje kakvi smo u veri. U  početku sam i ja mnogobio pao u veri i ponašao se loše i radio svakakve stvari, ali mi se desila opomena od Boga koju sam ozbiljno shvatio.
 
o. Gavrilo - Sad  kad si izgubio nju, nemoj i ti da zaboraviš gde je crkva nego i dalje budi dobar čovek i primeran vernik.
 
*** U početku je  bilo veoma teško, ali sada sam se vratio u normalu i nastavio putem kojim sam išao. Imam dve zanimljive  stvari da Vam kažem.

o. Gavrilo - Kaži brate.

*** Posle  raskida sam činio stvari koje nisu mogle proći nekažnjeno. Sve sam to radio iz besa, tuge i neverovanja da se sve to dešava. U roku od 10 dana sam 2 puta posekao jedan te isti prst i bilo je skoro da ostanem bez njega. Treći put mi se desilo da sam kolima za dlaku izbegao prevrtanje i spasao živu glavu. Tada sam shvatio da više opomena neće biti, nego da moram da prestanem sa time što radim ili će sledeci put biti fatalan. U trenutku kad se desio taj treći put, proletelo mi je kroz glavu: "Boze pomozi!"
Sve se završilo dobro, ali od tada kreće moj napredak u veri. Pročitao sam mnogo knjiga od tada, naucio dosta molitava. Bog me je naveo na Svetu Petku i crkvu Ružicu u Beogradu.
 
o. Gavrilo - Nastavi tako i  u veri budi još čvršći i revnosniji.
 
*** Uplašio  sam se kad sam pročitao priču na sajtu manastira Lepavina, onu  koju je napisao brat Aleksandar iz Amerike. Bio sam uplašen i srećan u isto vreme.
 
o. Gavrilo - Gospod opominje da se čovek ispravi i na pravi put pođe; put vere i pobožnosti.
 
*** Nekoliko meseci sam često plakao nad ikonom Prepodobne Mati Paraskeve i molio joj se da mi pomogne, da me odbrani od zla koje me snašlo i da me ispravi i na pravi put izvede. Molio sam se da po cenu da ja nikad više ne budem sa devojkom, samo da posreduje kod Gospoda da se ona vrati u crkvu. Govorio sam u molitvama da ću ja biti srećan makar ona dolazila u crkvu, a da mi ni jednu reč ne kaže ceo život. Posle nekog vremena primetio sam da kad god priđem da poljubim ikonu,  da osecam sam miris tamjana. Prvo sam mislio da umišljam, jer koji sam ja grešnik,  pa da se meni desi da ja osećam to, pa sam se uplasio iz straha da me ne uhvati gordost zbog toga i molio se još više da ne padnem ponovo u greh.
 
o. Gavrilo - Od sada čuvaj dušu, jer se nikada ne zna kad će zadnji čas kucnuti i i kad će se u večnost otići. Sve je zemaljsko prlazno, a večnost je večna i bez kraja.
 
*** Oče  ja ne marim za materijalno. Dao bih sve što imam samo da budem smiren i da mi niko ne člini zlo. Možda zato imam problema u životu, jer ne trčim da bih imao što više para i bogatstva i biram sa kime ću da se družim.
 
o. Gavrilo -  Iskušenja moraju biti, razne vrste, jer bez iskušenja nema ni spasenja ali za njih treba uvek pripravan biti i pobediti ih.
 
*** Oče, pitao sam Vas u pismu da li se smemo moliti Bogu da  kazna koja je zbog naših predaka na nama i završi. Molim se Bogu, da koja god bila kazna, da se završi na meni i prihvatiću je bez pogovora, jer ne želim da moja deca ispaštaju greške predaka.
 
o. Gavrilo - Brate polako da privodimo kraju ovaj naš današnji duhovni razgovor, za sada je dovoljno ovoliko,  pa ćemo nastaviti drugi put.
 
*** Oče,  hvala Vam na vremenu i veoma mi je drago što me udostojili razgovora sa Vama. Biće mi veoma drago da opet razgovaram sa Vama kad god Vi budete bili u mogućnosti.
 
o. Gavrilo - Kad god budeš imao duhovne potrebe javi se, ili ću ja pogledati kad si na čatu,  javiću ti se ja prvi kao i sada što sam ti se javio.
 
*** Veoma  sam zahvalan oče na tome. Hvala na razumevanju i neka vas Bog naš dragi čuva.

o. Gavrilo - Trenutno na čatu imam 152 onih koji očekuju da samnom kontaktiraju, ali se ne stigne sa svima. Samo mogu po nekoliko razgovora da napravim.
 
*** Verujem da je naporno. Puno ljudi, puno problema, ali svi se mi s nadom obraćamo Vama.
 
o. Gavrilo - Bog blagoslovio i laku noć. AMIN.
 
*** AMIN.



18. januar 2010. god.