*** Pomaže Bog, oče, kako ste?

o. Gavrilo - Bog blagoslovio, brate.

***  Neopisivo mi je drago što ste me prihvatili za prijatelja, jer sam zadivljen Vašom ličnošću i Vašim djelom poslije jedne posjete manastiru Lepavini sa grupom vjernika iz Gradiške.

o. Gavrilo - Verovatno je tada kad ste me videli šećer bio stabilan, zato ste me takvog doživeli. Jer, kad mi je u usponu, nisam baš takav.

***  Ja sam relativno mlad čovjek, ali imam i ja problema sa zdravljem. Radi se o nekom paničnom poremećaju i lupanju srca, odnosno tahikardiji i nekim čudnim nesvjesticama, pa sam osjetio potrebu za Bogom i Crkvom, tako da unazad tri godine postim sve postove i trudim se da budem dobar vjernik. Kajem se ako nešto pogrešim...

o. Gavrilo - Šta ćemo, brate, danas raznorazne bolesti napadaju čoveka. Dete još dok se ne rodi već je bolesno u utrobi majčinoj. Da, posle učinjenog greha treba se pokajati i ispovediti se. Ako se padne, treba ustati, ali najbolje je greh ne ponavljati.

***  Da, i trudim se da tako bude.

o. Gavrilo - Stalno treba biti budan i stražiti nad sobom.

***  Hvala Vam na savjetima, trudiću se. Oče, da li je veliki grijeh ponekad otići u kladionicu i kladiti se ili odigrati partiju pokera s društvom u neke pare, ne velike, nego onako...

o. Gavrilo - Lukavi na sve strane postavlja svoje mreže da nekoga ulovi. Kockanje jeste greh, upravo je to jedna od mreža nepomjanika.

***  Hvala još jednom. Da Vas ne zadržavam više, nego Vas pozdravljam zajedno s suprugom i sinom I.

o. Gavrilo - Bog blagoslovio, brate. Amin.


27. decembar 2009.