- Pomaže Bog, oče Gavrilo!

o. Gavrilo - Bog blagoslovio.

- Hvala vam mnogo što ste me prihvatili za prijatelja. Kako ste Vi?Kako Vaše zdravlje?

o. Gavrilo - Mislite li na broj prijatelja ili na duhovni kontakt?

- Mislila sam na duhovni kontakt. Planiram da dođem za Vavedenje kod vas, ako Bog da, da se pričestim, ali znam da se ranije moram ispovjediti kod svog sveštenika, da vama ne pravimo gužvu.

o. Gavrilo - Hvala Bogu, dobro sam, onoliko koliko mi treba da budem dobro što se tiče zdravlja. Ne valja da smo potpuno zdravi, jer ako bismo bili sasvim zdravi, onda ne bismo bili normalni.

- Iskreno da kazem, u pravu ste. Ništa nije savršeno, pa ni zdravlje,samo je Bog savršen!

o. Gavrilo - Ako je čovek sasvim zdrav, onda nije ni normalan...

- Slažem se sa Vašom konstatacijom - zdrav čovjek pribjegava mnogim strastima.

o. Gavrilo - Bolest nam se daje da bismo manje grešili.

- Ali treba se znati boriti s bolešću i prihvatiti je.

o. Gavrilo - Oni koji su sasvim zdravi zaborave na Boga i sve što je sveto.

- Da, i nemaju toplinu, nego drčnost i grubost, i stalno zuje tamo-vamo, nemaju smirenja.

o. Gavrilo - Onda im je tesna vasiona...

- Nigdje  da se skrase.

o. Gavrilo -  ... i ne razume tuđe muke i nevolje.

- Da, sit gladnog ne razumije, a tako i u ostalim životnim problemima.

o. Gavrilo -  A kad njih nešto tresne, onda im je ceo svet kriv što su se našli u nevoljama, jer nisu spremni da ih prihvate kad na njih naiđu, misleći da su oni mimo ostalog sveta na ovoj planeti.

- Oče Gavrilo, ja bih željela da vas pitam nešto za moju dušu. Topla sam i emotivna osoba i volim pomagati drugim ljudima i iskrena sam, ali nekako mi se to razbije od glavu. Nekako uvijek znam rješenje za druge, ali za sebe mi slabije ide. Dosta sam neodlučna osoba po pitanju sebe.

o. Gavrilo - Budite oprezni  s emocijama, jer one ponekad budu rizične, može se i u greh pasti, a onda se teško podići od nekog jakog udarca. Kad se rana otvori, teško se da izlečiti. Iz emocije neko nekome pozajmi nešto, a taj nije kadar na vreme to da vrati, pa od prijateljstva nastaje neprijateljstvo.

- Da, definitivno to sam ja. Moram malo da ojačam, tj, da se malo mijenjam, ali s obzirom da sam radila sa djecom i tinejdžerima, a volim svoj posao, nekako sam se sva bila predala njima. No imala sam povratnu informaciju od njih, pa mi je to davalo još više snage da nastavim tim putem, tj, svu sam svoju energiju usmjeravala tamo i tako sam zapostavila svoj život. Inače u ljubavi nemam nekog iskustva, nisam voljela muškarca do sada nikako, imala jesam veza, ali nikako da nađem srodnu dušu.

o. Gavrilo - Iz emocije se i brakovi sklapaju, ali ljubav polako iščezava, i kad naiđu nevolje i poteškoće dolazi do razvoda. Cela porodica se raziđe, svako na svoju stranu, što su danas česti slučajevi.

- Da, u pravu ste , imam slučaj u porodici takav, rođena sestra moja je upravo takav slučaj koji ste vi opisali. Ja smatram da se dvoje mladih ne nađu na istoj duhovnoj razini i da tu nastaje veliki problem, mada svi danas potenciraju materijalno.

o. Gavrilo -  Mislite istu emotivnu dušu kao što i vi imate? Verovatno će naići i ta srodna duša, ako godine nisu prošle granice za normalan brak.

- Materijalno jeste neophodno za egzistenciju, ali nije sve u tome. Ili svi hoće da budu dominantni. Ja imam 29 godina, malo jeste nezgodno, teže je  pronaći srodnu  dušu, u mlađim danima to mnogo lakše ide, ali mene je lično omeo fakultet, nisam mogla da spojim jedno i drugo.

o. Gavrilo -  Za materijalno nekako, ali svak hoće da bude dominatan i da bude uvažen, da se podigne iznad drugih.

- Iskreno, imam straha i od sestrinog slučaja, mada je to njena sudbina, a ne moja. Da, definitivno su nastale olimpijske igre među ljudima i borba za dominaciju.

o. Gavrilo -  Svaki čovek je za sebe individua da skroji svoj život, svako ima svoj ukus življenja.

- Da, tako je, ali ja sam nekad totalno zbrkana, da ne znam kud. Sada sam trenutno bez posla, ali ako Bog da možda ga i dobijem. Najviše me ustvari muči  što imam panični poremećaj i pijem antidepresive i bojim se da me muškarac neće razumjeti u toj problematici. Možda zato i bježim od ljubavi. Poremećaj je nastao tokom studiranja, pa sam ostavila sedative...

o. Gavrilo -  Kao umetnik kad naslika sliku, naslika je onako kakvo je njegovo unutrašnje stanje duše, on to stanje prebaci na platno. Ako mu lepa i čista duša, takva će mu biti i slika na platnu, i tako će srodne duše kao što je umetnikova osetiti lepotu što je na slici.

- .. I opet  sam počela da pijem zbog jakog udarca kojeg ste vi pomenuli, upravo zbog prevelikih emocija, pa sam smanjivala dozu i tako borim se sa tim četiri godine. Sad trenutno je malo lošije stanje, ali ja želim da ostavim tablete i krenem dalje u život.

o. Gavrilo -  Sedativi su samo privremeni jer organizam postaje imun na sedative i oni više ne deluju. Paničnost je duhovna bolest, ona se leči i izleči molitvom, postom, ispovešću i čestim pričešćivanjem, redovnim odlaženjem u crkvu...

- Samo da napomenem, u Lepavinu sam dolazila i kada sam se osjećala psihički i duhovno jako dobro, da ne steknete utisak da se obraćam samo kada trebam pomoć.

o. Gavrilo - Da završimo za danas ovaj duhovni razgovor, pa ćemo drugi put da nastavimo. Bog blagoslovio. Amin.

- Oče, drago mi je da smo porazgovarali. Shvatila sam vaše poruke, nastojaću ih se pridrzavati! Vama želim ugodan i prijatan dan. Hvala!