Duhovni razgovori oca Gavrila sa bratom S. A-   A+  

- Pomaže Bog, oče! Evo čitam Vašu knjigu „Duhovni razgovori - druga knjiga“, pa poželjeh da Vas kontaktiram. Zovem se S. i imam 35 godina. …Nemam mikrofon, a Vama je, pretpostavljam, lakše pričati, nego tipkati.

o.Gavrilo - Imate skajp, a nemate mikrofon?

- Nemam.

o.Gavrilo - Danas idi i kupi, makar onaj dečji.

- Kupiću.

o.Gavrilo - Košta 10 KM.

- Davno je bilo kada mi je trebao Vaš savjet! Sada nešto razmišljam da je to sve tako i trebalo da bude, da prođem sam, bez Vašeg savjeta.

o.Gavrilo - Jesi li se našao u knjizi?

- Na mnogo mjesta. Najteže mi je bilo da ne osuđujem druge, dok čitam knjigu...

o.Gavrilo - E, odlično.

- …a isti sam kao i mnogi. Baš sam jutros razmišljao o Vama, tačnije, vodio sam u glavi razgovor sa Vama.

o.Gavrilo - O čemu si razmišljao?

- I nevjerovatno, danas mi se prvi put javljate! Pa, kao, kako bih počeo razgovor ako biste se Vi javili. Imam mnogo toga na umu, pa ne znam odakle da počnem, ali evo, ono što sam jutros razmišljao. Oženjen sam sretno i imam jednu kćer od četiri godine
.
o.Gavrilo - Jesi li osmislio kako da razgovaramo i šta ćeš me pitati?

- Da, evo! Ja se trudim da budem vjernik! Supruga nije vjernik uopšte! Iako se meni za ljubav krstila, i vjenčani smo u crkvi.

o.Gavrilo -  Kad si je oženio, zar se niste dogovorili kakav će biti taj brak, ti vernik a ona nevernik?

- Ona je veliki pragmatičar i za nju je istina samo ono što je opipljivo i što se može stvoriti. Nismo se dogovarali! Oče, imao sam mnogo oscilacija u svojoj vjeri. U to vrijeme, da budem iskren, nisam bio neki vjernik. Najvjerovatnije nisam ni sada, ali sam sigurno veći nego prije. Sada imam 35 godina! Kršten sam sa svojih 18, a u dvadesetim sam pjevao u crkvenom horu, poslije čega mi je vjera opala. Zašto? Ne znam. Možda i znam. Nisam htio da se razlikujem od svoje okoline! Uglavnom, kada sam 2000. godine došao u B. bio sam, mogu to reći, ateista!

o.Gavrilo - Zato sada budi dobar vernik i pokaži dobar primer, svedoči svojim življenjem. Sad moraš da pokažeš smirenje, da se žena ugleda na tebe. Ne smeš da joj se suprotstavljaš, nego polako da stvorite bračnu harmoniju.
- Vjenčao sam se 2003. i ponovo počeo da odlazim u crkvu! Baš to i pokušavam! Nedavno smo se nešto malo posvađali, a ona uvijek osuđuje i generalizuje kada se posvađa (ovakav si, uvijek ovo ili ono...). Poslije joj bude krivo, znam! Na kraju je rekla: „Sva sreća pa imaš tog svog Boga, ko zna kakav bi bio bez Njega!“

o.Gavrilo - Znači, dobra je, milostiva.

- Brak nam je bio u krizi dok se nisam opet okrenuo Bogu! Ja sam joj uvijek vraćao istom mjerom!

o.Gavrilo - Kako, dobrotom?

- Pa, ako se posvađamo, ja joj vratim zlo za zlo, ako ona mene uvrijedi, ja joj vratim uvredom. To sam radio prije i to je i dovelo do krize.

o.Gavrilo -  Pa to nije hrišćanski!

- Nije, znam! Uglavnom, pred Jovandan 2009, sve se promijenilo! Zakleo sam se pred Bogom da ću joj biti muž! Zakleo sam se i njoj, kao čovjek! Sveti Jovan mi je krsna slava i imam pravo na dva dana slobodna na poslu. Onda smo ta dva dana, umjesto u miru, proveli u svađi! Na kraju sam ja pokupio svoje stvari, uzeo auto i otišao!

o.Gavrilo - Kako to da se svađate za slavu?!

- Odvezao sam se na parking s kojeg je divan pogled na grad. Tu sam prelomio i zakleo se da ću dati sve od sebe da sve popravim. I evo, Bogu hvala, dvije godine kasnije sve je stvarno odlično. Ove sadašnje svađe su više neke razmirice, i ona je mnogo blaža u njima i razumljivija.

o.Gavrilo - Kad postiš, je li sprema posna jela?

- Sprema dva jela, jedan za mene i jedan za dijete. Nije joj teško!

o.Gavrilo - Valja da se pomalo i svađate, jer kad se pomirite, više ćete se  voleti.

- A i ja ne zanovijetam u postu, može i suvog hljeba, stvarno. Jer znam zašto to radim. Jeste, valja se pomalo posvađati! Nikako da dođem na pitanje! Stvarno sam sretan sa svojom porodicom, iako imamo problema, kao i svi drugi! Ako mi žena nije vjernik, a ja je mnogo volim, šta će meni raj, ako tamo neće biti nje?

o.Gavrilo -  Bez problema život ne bi bio interesantan.

- To onda i nije raj za mene! To je moje pitanje, koje me odavno muči, a koje sam jutros razmišljao da Vas pitam. Najvjerovatnije je ovo pitanje koje djeca postavljaju na vjeronauci.

o.Gavrilo - Svako će za sebe dati odgovor pred Gospodom.

- Ja se molim svaki dan za nju! Izgleda da samo to i mogu! Oče, možete li mi preporučiti neku knjigu? Ne mora biti vezana za ovu tematiku...

o.Gavrilo - Moli se Bogu i za nju i za ćerku, ako molitva bude usrdna, biće uslišena. Jeste li venčani u crkvi?

- Jesmo! i ona je krštena! Uradila je to sve samo zbog mene.

o.Gavrilo - Dobro je da ste venčani u crkvi. Ide li ona nekad u crkvu na bogosluženje?

- Ne ide!

o.Gavrilo -  E, dobro, brate S., sada moramo da završimo ovaj razgovor, pa ćemo nastaviti drugi put, samo da se ne zaboravi na početak.

- Hvala, oče.

o.Gavrilo -  Bog blagoslovio.

- Sljedeći put kupujem mikrofon.

o.Gavrilo -  Ma, dobro je i ovako, od mikrofona zabole uši.

- Mogu li Vam poslati neke svoje priče mejlom? Priče su iz mog života, malo bolje opisuju mene...

o.Gavrilo -  Može, pročitaću, pa ako budu dušekorisne za druge, objavićemo na sajtu. Amin.
 

(26. maj 2011.)

 

Pregleda: 6046