Duhovni razgovor oca Gavrila sa sestrom B...... A-   A+  

*** Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite!

otac Gavrilo -  HRISTOS VOSKRESE ! Bog blagoslovio!

*** Vaistinu voskrese! Oče dragi, veoma se loše osjećam. Ne znam prosto odakle da počnem...? Dugo vremena mi je trebalo da Vam se javim. U ovom trenutku veoma loše se duhovno osjećam. Naime, još dok sam bila mala, nešto je počelo da me muči i kako sam odrastala, sve je gore i gore. Oče, ne mogu ni sama sebe da shvatim, osjećam da sam izgubila smisao za životom.

otac Gavrilo -  Da li je i tebe zahvatio ovaj sadašnji savremeni virus "lenjivitis"? On je jako opasan za mlade i teško je pronaći lek da se od njega zaštitiš. Ali, i to bi se moglo, kada bi imala makar malo jake volje za životom...

*** Kako mislite virus...? Oče,  ja imam veoma ozbiljan problem! Evo, sada dok sa Vama razgovaram osjećam se jako loše i  ne mogu više... Nešto me stalno guši... Oče, Bog nas je stvorio sve različite... Evo,  ja se trudim, ali ne ide, nešto je jače od mene...

otac Gavrilo -  Da li je tvoj problem duhovni ili telesni? A, koliko ti je godina?

*** Oče, ja imam neke strahove. Sva strepim, umišljam mnoge stvari, sve negativno... Plašim se naroda i samo bih bila u kući. Oče, ja sam zahvalna Bogu na svemu što mi je dao do sada. Udala sam se jako mlada, imam predivnog muža  i predivnu djecu i nemam razloga da budem ovakva, ali mi nešto ipak ne da mira...

otac Gavrilo -  Kažeš, stalno si u kući? A šta ako se dogodi da se kuća sruši od neke nepogode, a ti unutra? Recimo da se dogodi požar!? Šta bi tada uradila?

*** Oče, naravno,  izašla bih iz kuće. Ja se trudim da niko ne primijeti kako se ja osjećam, ali mene to muči. U mislima se plašim nekih čudnih stvari,  na primer, plašim se da ne znam šta pričam?!

otac Gavrilo -  Zato treba da izađeš i da se malo prošetaš na čistom vazduhu kako bi se barem malo izvukla iz učmalosti. Ideš li nedeljom i praznicima u crkvu na bogosluženja?

*** Da, išla sam pod Ostrog 2006. godine, a 2007. sam išla porodično.

otac Gavrilo -  Naravno da je dobro posetiti manastir Ostrog, ali imaš li crkvu u mestu gde živiš?

*** Imam, potrebno mi je do crkve oko pola sata. Evo, oče,  kada se molim Bogu,  misli su mi „Bože,  sačuvaj!“

otac Gavrilo -  Samo se ti moli Bogu. To je najbolji lek protiv crnih misli. A, imaš li ti nekih obaveza u kući? Čime  se zanimaš ako ni danju ništa ne radiš?

*** Oče, evo, suze mi idu same. Ja sam jednostavno dodijala sama sebi! A, imam obaveza,  oče, i  nisam uopšte lijena.

otac Gavrilo -  Kako to kažeš da si dodijala sama sebi? Koliko ti je godina, sestro?

*** Mislila sam  da sam dodijala sama sebi  pokušavajući da se promijenim, ali to samo narušava moje zdravlje. Trideset mi je godina, oče.

otac Gavrilo -  To su najlepše godine za normalan život! A ja pomislih da si ti neka starica i da si pri kraju života!? A ti si tek na početku života kada se najbolje živi i zato treba da se raduješ životu.

*** Znam, oče, Bogu hvala, imam za koga i da živim i da se radujem!

otac Gavrilo -  Koju školu si završila i radiš li u svojoj struci?

*** Završilao sam trgovačku školu i radim u svojoj struci, ali nalazim se  van zemlje...

otac Gavrilo -  Šta znači „nalazim se van zemlje“? Gde god da se čovek nalazi i živi, svuda je zemlja Gospodnja? Cela planeta je  n a š  prostor.

*** Oče, ja imam malu ikonicu  Presvete Bogorodice Lepavinske, dobila sam je pre 10 dana.

otac Gavrilo -  Pa, eto, imaš blagoslov iz manastira Lepavine.

*** Ali, oče,  ja nikako ne znam da nadjem put, da pronadjem sebe.  Zaista sam izgubljena, jdnostavno mučim samu sebe bez bitnog razloga.

otac Gavrilo -  Kako si izgubljena? Postoje li ljudi tu gde se ti nalaziš i živiš? Zar ni tako ne možeš da da nađeš smisao života i da ti ne bude teško, a i da ne budeš izgubljena?

*** Evo,  sinoć smo imali goste i  dok su oni bili tu, sve vreme mi dolazi nešto u glavu da kažem što nije istina. Eto,  nešto me goni na to... Oče,  ja stvarno imam ozbiljan problem. Ja jesam majka  i supruga, a, eto,  dobijem neko gušenje, tresem se, a ne znam zašto? Ne znam šta se zbiva, ali to meni  traje godinama Izadjem ja i družim se, ali nije to to!? A još kao mala molila sam se...

otac Gavrilo -  Verujem ti da imaš ozbiljan problem i razumem te,  ali moraš barem malo da da se potrudiš da izadješ iz te situacije. A taj izlazak nije nemoguć, samo ti treba više volje i optimizma za život. Ne smemo gledati kao da nam je sve crno  pred očima. Ne, razmisli,  i svetlost postoji, i dan postoji...

*** Evo, da Vam navedem primer: Kada sam išla u osnovnu školu pričalo se da jedan nastavnik zavodi devojčice. I jednom on meni, kada je bio kraj časa, a ja izlazila sa ostalim djacima, kaže: - „ Ti, ostani!“  Ja sam se samo okrenula i rekla: - „ Reći ću te svome tati!“,  i izašla sam sa ostalim djacima. Od tada se ja više na časovima nisam osjećala normalno.  To je za mene bilo strašno i stalno sam razmišljala: - „ Bože,  kako on to meni sme da kaže?“, a u meni se jedna misao stalno ponavlja: - „Jao, majko, šta sad djaci misle o meni? To je bilo tako sugestivno, da nisam imala mira. A što pitate, oče, nisam ni malo jaka duhovno.

otac Gavrilo -  A, eto, možda si ti svog nastavnika potpuno pogrešno shvatila? Možda  ti je hteo da kaže nešto pozitivno. A i to, što se o njemu nešto negativno govorilo, moguće je da nije istina, jer postoji laž i kleveta na nekoga kome neko smeta, recimo na nekom radnom mestu u nekom kolektivu... Dok se laž ne potvrdi da nije istina, može čovek da nastrada ni kriv ni dužan...

*** Da,  ali mnogi su pričali da je on takav.  Meni je to bilo nenormalno jer sve što ima da kaže, može da kaže i pred ostalim djacima. Ali, to je samo primer, oče, to je bilo davno. Oče, ja nisam duhovno jaka,  ja sam Vam samo navela primer od pre 17 godina,  a šta je sada u mojoj glavi, Bože mili?! Ja sam tada bila osmi razred.  U pravu ste, ja sam Vam samo rekla kako sam se osjećala tada...A, evo, sinoć kad su bili ti gosti , šta bi bilo da sam rekla ovo ili ono. Znate kako kažu:  „Reći  laž 3 puta i  postaće istina“. Svi grešimo,  znam...

otac Gavrilo -  Ipak, nisi ti baš bila sigurna u istinitost  takvih priča u kojima se pričalo o tom nastavniku!?

*** Oče, ja sam tada bila devojcica! A i sada se ponekada zapitam: - „ Bože, da li sam ja normalna?“ Šta je to sa mnom?

otac Gavrilo -  Da, to treba da zaboraviš i da se sa time više ne opterećuješ!

*** Oče, ja sebe sve preispitujem posle neke komunikacije sa nekim, šta sam pričala?
Pa me uhvati strah šta ako sam rekla ovo ili ono? Oče, to je vezano za moju porodicu. U tome i jeste problem što sam umislila u ovoj svojoj ludoj glavi. Nešto kao da me opseda? Verujte mi, uvek se zapitam: - „Da li sam to ja,  Bože, pomozi mi!“ I uvek kažem:„ Bože, njih sačuvaj, samo nek su mi živi i zdravi,  a mene uzmi, ako treba.!“

otac Gavrilo -  Sa tim nemoj više da se opterećuješ,   pa kao sad ne smeš ništa da pričaš. Vidiš, i to je opet neka vrsta fobije da ne smeš ništa ni sa kim da pričaš... Budi normalna, u kući pričaj i budi slobodna . Tako i na drugom mestu pričaj kao u svojoj kući, kao sa svojima, a ne da ispadne kao da si ti sad posebna i ako nešto progovoriš da će se nešto dogoditi s tobom...

*** Znam, oče, ali mi je grč u stomaku i  neki nemir kada neko dodje i ja kao da se izgubim od nekoga straha. Teško mi je da se borim sama sa sobom. Mislila sam kako starim biću zrelija i pametnija, a ja sam sve gora...  Oče, imam zlatnog muža  i predivnu djecu i zato pitam samu sebe: - „Zašto sam, Bože, ovakva?“

otac Gavrilo -  Imaš li ti cveće u kući, recimo cveće u saksijama? Eto, uzmi i gaji cveće,zalivaj da lepo raste, kidaj mu suvo lišće da mogu da napreduju drugi sveži listovi, pa će cveće lepo da cveta, a ti ćeš se radovati lepoti cveća kad procveta i lepo zamiriše, a onda će te tvoje crne misli u toj radosti odlaziti od tebe, jer ćeš se radovati  delu ruku tvojih uz blagoslov Božiji i molitvu Gospodnju. A, dok to sve budeš radila, ponavljaj molitvu „GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME“ i sve će biti blagosloveno i time ćeš zadobiti mir duši svojoj i zaboravićeš na sve negativne misli, koje ti se vrte po glavi.

*** Nadam se, oče, i često ponavljam molitvu Gospodnju, pogotovo kada dobijem napade panike. Što je najgore, ja ne mogu da dodjem sebi, osećam kao da neko drugi upravlja mojim mozgom. I ne mogu da svhatim da sam došla do ovog
stepena.  Ovo je prešlo svaku granicu. Neka ružna misao se dotakla mene i kao da je oživela. Samo mi je to u glavi, a čim se sretnem sa nekim odmah mi dodje u glavu pomisao: - „ Jao, možda sam to rekla?“ Oče, ja sam sa Vama otvorena  i pokušavam
da Vam objasnim moju situaciju, samo nemojte da se naljutite na mene! A, ja  verujem da se i Vi pitate: - „ Šta je sa ovom ženom?“ Da li je moguće da su me toliko napali zli duhovi, oče?

otac Gavrilo -  Ma nije ništa opasno. Da bi se to otklonilo, a može da se otkloni, samo treba više volje i usrdnije molitve. Gospodu treba da verujemo, da se nadamo...Ma, sve je prolazno i treba odmah da odbacimo ono što nam se crno mota po glavi...

*** Hvala Vam, oče, blagoslovite!

otac Gavrilo -  Bog blagoslovio. Laku noć! AMIN!

Na dan sveštenomučenika Antipa Pergamskog, 2009. god.

Pregleda: 9893