Duhovni razgovor oca Gavrila sa bratom I... A-   A+  

*** Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite! Poštovani oče, nalazim se u veoma teškoj duhovnoj situaciji, zbog gubitka koji sam pretrpeo. Osećam da sam počinio najveći greh koji čovek može počiniti, greh prema prijatelju, koji je bio u životnoj opasnosti! Molim Vas za duhovni savet i pomoć!


otac Gavrilo - Bog blagoslovio, brate! Da li si verujući? Ako si verujući, potrebna ti je ispovest i pokajajnje. To znači da treba da odeš kod sveštenika, da se ispovediš i pokaješ za učinjeni greh prema svom prijatelju. Medjutim, potrebno je i da od samog prijatelja potražiš oproštaj, da ti on oprosti, pa da tvoja savest bude mirana. To je i hrišćanska i moralna dužnost. Ako to budeš učinio, imaćeš mir u duši svojoj.

*** Moram, oče, odmah da Vam se izvinim za nedorečenost. U tome i jeste moj najveći problem. Budući da u svojoj 38-oj godini živim sam sa svojim ocem, radi se zapravo o mom psu-ženki, koja je živela sa nama 12 godina i koju smo mnogo voleli. I, eto, nju sam zbog svoje lenjosti i kukavičluka, faktički ostavio na cedilu, odnosno, prepustio brigu o njoj svome ocu i to u zadnje tri nedelje njenog života i strašne patnje. Jednostavno, ja njenu patnju nisam mogao da gledam. Bojim se da me na ispovesti sveštenik neće razumeti! A ja se osećam kao Juda, jer sam svog psa dobro poznavao. Znao sam da traži moje prisutvo.Video sam to po njenim očima više puta. Oče, ne znam koliko verujete da životinja može da bude prijatelj čoveku, ali, verujte, ja sam njenu ljubav duboko osećao! Ne znam kako da sve to ispovedim svešteniku? Nadam se, oče, da me nećete shvatiti kao nekog nastranog čoveka. Ja nikad nisam pokušavao da njenu ljubav, u koju sam bio ubedjen, na bilo koji način poistovetim sa ljudskim prijateljstvom i ljubavlju, koja mi je inače veoma mnogo nedostajala zadnjih godina!


Mogu Vam još reći da sam na Veterinarskom fakultetu, gde smo je vodili, video još mnogo ljudi sličnih sebi, koji su uporno pokušavali da spasu živote svojih ljubimaca i patili zajedno sa njima. Ono što predstavlja moju nedoumicu jeste, da li ja, kao pravoslavni hrišćanin, mogu i treba da se molim Bogu za njen mir i upokojenje na onom svetu, budući da je u pitanju životinja, i da li je greh pred Bogom to što sam toga dana, kada je uginula, u crkvi za nju zapalio sveću?! Nadam se, oče, da možete da razumete dubinu i delikatnost ove situacije i celog mog problema!

otac Gavrilo - Reći ćeš svešteniku-duhovniku sve ovako kao što si meni ovde napisao. Razumeće on tebe za sve što mu budeš kazao, jer, sveštenik je duhovni lekar. A, sve što se ispovedi i kaže svešteniku, ostaje tajna.

*** Hvala Vam puno, oče Gavrilo, i ne zamerite mi ako Vam je ovaj moj slučaj izgledao na trenutak zbunjujuće... 

otac Gavrilo - Brate, nemoj toliko tugovati i time se mnogo opterećivati. Treba životinje voleti i ne mučiti ih, ali, zna se gde je njima mesto. Za životinje postoje molitve i to samo dok su žive da budu zdrave i da budu na korist čoveku za ono za šta su namenjene. Recimo, pas je namenjen da čuva kuću svog gospodara, pa kada lopov hoće nešto da ukrade iz kuće, pas lajanjem daje znak da neko dolazi i da se kući približava nepoznato lice. Isto tako pas uvek ide uz pastira, koji čuva stado ovaca. Ali, pas stado čuva i noću i danju i svojim lajanjem daje znak da se, na primer, stadu probližio vuk da zgrabi ovcu ili pak lisica da ukrade kokošku iz kokošinjca. Mnogo toga ima za šta služi pas, ali, čovek ne treba da se toliko veže za psa i da, kada pas ugine, tuguje za njim kao za čovekom ili za svojim najbližim, kad se upokoje. Mogu ti savetovati kao duhovnik da se ne opterećuješ zbog toga što ti je uginuo pas. On je završio svoj život životnjski i time je sve završeno. Jeste da tu postoje emocije, jer, eto, sam kažeš koliko je vremena bila u kući sa vama, ali da tuguješ, to nemoj da činiš.

*** Hvala Vam, oče Gavrilo, na Vašem vremenu i utešnim rečima. Želim Vam svako dobro od Boga i da Vas posluži zdravlje, pre svega. Molim Vas na kraju, blagoslovite mene grešnoga!

otac Gavrilo - Bog te blagoslovio, brate! Želim ti mir i spokoj duhovni. AMIN!

Pregleda: 3947