*** Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Zanima me da li se narod polako vraća Crkvi ?

otac Gavrilo - Odlaziš li ti u crkvu nedeljom i praznicima na Sveta Bogosluženja?

*** Ne

otac Gavrilo - Nisi kršten?

*** Kršten sam, oče, ali nikako da steknem naviku da idem u crkvu, mada često pomišljim na Pravoslavlje kao na nešto dobro, što može da pomogne našem narodu.

otac Gavrilo - Da li tvoji vršnjaci idu u crkvu, ili su isti kao i ti...?

*** Ne, ne idu. A moj deda je bio veliki vernik. Tako bar kažu u selu gde je živeo, ali, moj otac je bio gnevan na Crkvu. A, ovde, u našem mestu, ništa se nije učinilo da se narod približi Crkvi...

otac Gavrilo - A, noćnim kafićima?

*** Pa, i noćni život nije nikakav, samo obična glupost.

otac Gavrilo - Šta ti misliš da bi trabalo da se uradi u tvom mestu, pa da se mladi zainteresuju za Crkvu?

*** Mislim da je trebalo da Crkva počne da radi na tom planu još devedesete godine. Za početak trebalo je podići novu crkvu.

otac Gavrilo - A kakav je verski život kod starijih?

*** Nikakav. Većinom su to ljudi koji su se odrodili od Crkve još za vreme II svetskog rata.

otac Gavrilo - Koliko vam je udaljena najbliža crkva od vašeg mesta?

*** 10 km

otac Gavrilo - Pa, kakva je to daljina?

*** Za ovaj narod velika. Znam, oče, treba samo imati volju, ali, mnogo godina se vera zatirala...


otac Gavrilo - A kad neko umre, da li dolazi sveštenik da izvrši opelo ili se sahranju bez sveštenika? Da li ima sveštenik, koji je određen za vaše mesto? Pokušava li on nešto da uradi za crkvenost za živalj u tvome mestu?

*** Sahrane se obavljaju većinom bez sveštenika.Ovaj narod je doseljen iz Like. Da, oče, imamo sveštenika, ali ja mislim da nije dovoljno da sveštenik samo postoji, a da se njegov rad i njegova organizacija nigde ne vide. Mislim da sveštenik treba da ide medju narod, od kuće do kuće... Bio je jedan sveštenik početkom devedesetih godina, i čim je došao, odmah je sazidao novu kuću. Ali, ja znam da ne treba gledati na njega, nije on vera. Vera je u dubini nas samih. Na primer, ako je neki sveštenik izneverio neke pare, ne treba osuditi čitavo Pravoslavlje zbog toga...

otac Gavrilo - Tačno, ali, eto, počni ti prvi da ideš u crkvu, pa će neko i od tvojih vršnjaka da krene. Dakle, ti budi taj kvasac, koji će se staviti u testo! Potrebno je da neko nešto pokrene, pa da Crkva oživi. Eto, ugledaj se na tvog dedu, kažeš da je bio veliki vernik i da je redovno odlazio na Bogosluženja. I, nećemo druge da osuđujemo, samo konstatujemo verski život u tvome mestu...


*** U pravu ste, oče, za sve! Ni ja, nikada ne bih druge osudijivao. Najlakše je skinuti krivicu sa sebe. Svako treba da se trudi, to znam, samo ipak mislim da treba mnogo, mnogo rada i žrtvovanja da se nadoknadi ono izgubljeno vreme.

otac Gavrilo - Daće Bog da i u tvome mestu oživi verski život, jer, kod ljudi ipak postoji vera i nada, ali, sveštenik koji je za to zadužen iz Eparhije i parohije, treba da počne da radi na tome.

*** Oče, ja mislim da je jedini spas vratiti se svojoj veri i svojim običajima, i onda će se preporoditi i država. A ovako, mi ne idemo nikud, samo u propast. 

otac Gavrilo - Ne verujem da ni trunke vere ne postoji barem kod nekog u tvome mestu?

*** Daleko od toga, oče, postoji, postoji još uvek, i, čak svi veruju da će doći bolji dani... Samo da se jednom krene...

otac Gavrilo - Znači, samo treba oživeti i krenuti...A, koliko je tebi godina?

*** Oče, ja imam 30 godina.

otac Gavrilo - Neka si živ i zdrav i od Boga blagosloven!

*** Hvala Vam, oče! Želim i ja Vama dobro zdravlje i nadam se da ću jednom doći da Vašu svetinju i Vas posetim.

otac Gavrilo - Ti tako mudro i pametno razmišljaš, to znači da si ti ipak nešto od duhovnog života nesledio od svog dede...

*** Tata je ljut i ogorčen i na Crkvu, jer su dedu i njegovog brata od 12 godina ubile ustaše, iako deda nije bio ni na čijoj strani. Ogorčen je što oca svog nije ni upoznao, jer je bio najmladji. Ja sam išao u Liku da obidjem dedin grob kada sam obišao i kuću, gde su odrasli moj otac i stričevi...

otac Gavrilo - Ali, to ne treba da mu bude prepreka da on bude vernik i da poštuje veru u kojoj je kršten. Tim pre treba da bude čvršći u veri svojih predaka...

*** Tako i ja, oče, mislim. A, vidite, interesantno je da moj otac piše pesme čak koje su duboko vezane za Crkvu. Pisao je i o tome kako su naše crkve zapuštene. Evo dela jedne njegove pesme:

„Krstitelju, Sveti Jovane,
 na tornju tvoje zvonare legu se vrane!
 Umesto zvona i umilnih glasova,
 svake se noći oglasi sova.
 Na skazaljkama umrlog sata 
 klate se vrane,
 broje vreme, godine i dane,
 Krstitelju, Sveti Jovane!"
 
Oče, hvala Vam za sve. Blagoslovite da se ponekad čujemo! Laku noć!

otac Gavrilo - Može se reći da je ovo početak jedne male veronauke na Skype-u. Bog te blagoslovio! AMIN!

 Na dan svetih 42 mučenika Amorejska, 2009. godine