*** Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Javljam se iz Beograda. Drugarica me uputi na Vas.

 o. G a v r i l o: Bog blagoslovio! Kojim dobrom se javljaš?

*** Želela bih malo da popričam sa Vama, oče. Krštena sam i verujuća. Verujem u Boga istinski i to me i raduje, i usrećuje, ali, nemam naviku da idem u crkvu. Manastire više volim, nego crkve. Medjutim, ja sam za neke crkve puno vezana, ali ne znam da li je to normalno?

 o. G a v r i l o:  Redovno treba da pohađaš svoju parohijisku crkvu, kojoj pripadaš, jer, nadležni sveštenik je tvoj duhovni otac. On treba da te duhovno rukovodi i za duhovne potrebe treba se obratiti njemu. Manastire treba posećivati i u hodočašće ići i čudotvornim ikonama i svetim moštima se poklanjati i od njih blagoslov uzeti, i sa duhovnicima razgovarati, i od njih duhovne savete tražiti.

***  Hvala Vam, oče, na savetu. Punih 11 godina sam išla na psihoterapiju. Veliki sam poštovalac gospodina Vladete Jerotića, ali, ja i dalje imam strah zbog nekih svojih grehova. Nije čak možda toliko ni  strah, koliko stid. Ali i strah od reakcije duhovnog oca.

 o. G a v r i l o:  Slobodno idi i ispovedaj se bez ikakvog stida i straha. Nikakve reakcije duhovnika nećeš ni osetiti, jer je to Sveta Tajna Ispovesti. Razmisli malo, kako je kada se neki bolesnk razboli i treba da se operiše. Tada se gubi i stid i strah od doktora, koji mora da izvrši operaciju, i još pred celim timom.

*** Hvala Vam, oče, na savetu. Svako dobro. Blagoslovite, oče, i laku noć.

 o. G a v r i l o:  Bog blagoslovio i laku noć. Amin!