***  Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite, oče moj!

O. Gavrilo - Bog blagoslovio, brate Petre! Šta to kod tebe ima novo?

***  Imamo novog brata Aleksija, monaha, koji je poslušnošću svom duhovniku ocu Varnavi dokazao da je dostojan toga čina, i to se baš vidi.

O. Gavrilo - Kada je bilo monašenje?

***  Večernja služba je počela u 17 časova, a onda je došao Mitropolit i počelo je monašenje.  Neopisiv osjećaj, oče, krio sam suze.

O. Gavrilo - Znači, nakvasio si maramicu? Kako si ti sve to doživeo?

***  Kao i uvek, na početku službe počinju da se motaju misli razne, onda počinje bol u nogama, zijevanje, ali, kada je počelo monašenje, posmatrao sam taj čin sa puno ljubavi i sa snažnim osjećanjima. Bilo mi je nekako divno, neopisivo...prosto sam suze krio, jer niko od muškaraca nije plakao... A, to su bile suze radosnice, jer, to je zaista iskušenik za primjer bio u svakom pogledu.

O. Gavrilo - Crnogorac pa plače...?  I, još da ga neko vidi...?

***  Ali ja volim da zaplačem kada je nešto sveto i lijepo. Plakala je i ona djevojka što joj se ja svidjam.

O. Gavrilo - Da, da,  ti imaš osetljivu dušu... što bi se reklo. A šta će tek biti ako se ti budeš monašio? Onda će potočić teći...? A može da se dogodi da i ta devojka ode u manastir...?

***  Ja sam stvarno u jednom trenutku pomislio kako ćemo i ona i ja da se zamonašimo.  Baš sam to pomislio, a ona je stvarno plakala i jedina je od Mitropolita uzela blagoslov. Ona gde god vidi Mitropolita, vazda ga čeka i vreba samo da bi uzela blagoslov.

O. Gavrilo - U današnje vreme mnoga se čuda događaju, pa može da se dogodi i to da se zamonašite...?

***  Ah, ah! Znam da  Vi vidite da je ona iskušenje meni. Istina je da i ja to osjećam, jer ona je pravoslavka i meni ponekad dođe u glavu svašta nešto, ali... zato je radije izbjegavam. Rekla mi je danas da mi je kupila frulu i osveštala je kad je bila u nekom manastiru. Ja sam joj jednom rekao da volim frulu, jer sam čuo kako jedan monah u Podmajni svira.

O. Gavrilo - A, imaš li ti sluha za sviranje i pevanje i da li ti je devojka zbog toga kupila frulu? Koliko je bilo vernika u crkvi za vreme monašenja?

***  Za vrijeme večernje službe bilo je možda dvadesetak duša, mislim mirjana. Onda je došlo još ljudi, pa nas je na monašenju bilo oko 50. Bila je velika radost prisutna...

O. Gavrilo - Pa, lepo! Dosta vas je bilo... Samo,  da li su došli zbog monašenja ili da se susretnu sa Mitropolitom?

***  Pa, eto, vole ljudi kada je Mitropolit prisutan...

O. Gavrilo - Onda bi trebalo da Mitropolit dođe malo češće u manastir Savinu.

***  Šteta je što neki ljudi  u liku oca Varnave nisu prepoznali lik Hristov... Nekako su  podijeljeni, jedni više vole kod oca Makarija, a jedni kod oca Varnave... A, to ne valja. Iskreno i meni je najsvjetlija tačka sada već bivši iskušenik Aco, odnosno monah Aleksije.

O. Gavrilo -: Eto, jedni će sada ići  i kod oca Aleksija...? I, evo, tri grane na kojima će dobre voćke roditi...

***   Oče, sa bratijom sam zapodenuo priču o Vama. Pomenuo sam Vas bar 3 puta. Ja uvek sa ljubavlju svima pričam o Vama.

O. Gavrilo - Bolje ispričaj malo šta si upamtio iz besede Mitropolita? Da li je nešto besedio povodom monašenja oca Aleksija?

***  Dobro sam upamtio riječi „... Ko ne uzme krst svoj i ne ide za mnom, nije mene dostojan". A onda je Mitropolit ispričao žitije starca Aleksija, svetitelja iz ranog hrišćanstva, koji je 17 godina bio daleko od svoje porodice, pa promislom Božijim ponovo se vratio, gde je kod svojih roditelja živio kao sluga, jer nije želeo da ga prepoznaju. Živio je on tu u bijedi,  molitvi i postu i imao je velika iskušenja. Ovo žitije sam od ranije znao, ali, eto, u takvim trenucima, kao što je monašenje,  te besjede imaju jače značenje.

O. Gavrilo - Sveti Alesije čovek Božiji praznuje se 30 marta...?

***  Da, oče, po njemu je Aco dobio ime. Mitropolit mu je poželio da ima smirenje kao sveti Aleksije, pričao je o tome šta znači biti monah,  pa nabrajo neke svetitelje iz naših krajeva, pomenuo svetog Petra Cetinjskog, svetog Vasilija Ostroškog...a i žurio je, vidi se...

O. Gavrilo - Mora da žuri kad je preuzeo veliki teret i odgovornost na sebe.

***  Pa jeste, ne znam kako izdrži sve to, ali Bog mu daje snagu...Ipak je pričao fino, polako, ali, da bi dobio blagoslov moraš biti hrabar i uporan...Nakon monašenja je bilo posluženje za sve prisutne. Oprostite, oče, ja sam malo umoran, pravo s posla sam došao da bi prisustvovao monašenju, pa sam možda malo ponegde konfuzan.

O. Gavrilo - Dobro je,  dobro. Sve je u redu. I ta nepovezanost nekada može da bude interesantna. Ti se stvarno ponekad nalaziš van vremena i prostora, ali,  to nam se svima događa. A, kakvo nam je duhovno stanje u naroda, kakva konfuzija, nepovezanost, zbunjenost, tu ima dosta posla kako za duhovnike, tako i za sociologe.

***  Oče,  mnogo mi se svidio čin monašenja, čini mi se da nema ništa ljepše od tog čina. I ona Mitropolitova pitanja kada monah prihvata Hrista i uzima krst...divno! Laku noć, oče, pomjanite i blagoslovite!

O. Gavrilo - Bog blagoslovio! Laku i spokojnu noć ti želim!