-Pomaže Bog o.Gavrilo!

O.Gavrilo –Bog blagoslovio sestro Vera!

- Oče kako ste?  Nemogu Vam iskazati moju radost što ste tu.

O.Gavrilo - Hvala Bogu dobro!

- Posjećujem vrlo čestu Vašu manastirsku stranicu i mogu Vam reći da sam „zaljubljena“ u istu. Odnosno svaki dan moram nešto da pročitam sa stranice. Mnogo volim svoju Pravoslavnu crkvu i svoju vjeru pravoslavnu, pa želim da što bolje uspijem u tome, a u tome mi mnogo pomaže stranica Lepavinskog sajta i program radio Svetigore.

Neznam da li ste pročitali moju prvu poruku, htjela sam da Vam kažem jednu lijepu vijest. Znam da imate puno posjetilaca i da ne možete sve da stignete, ali želim da Vam kažem da je moj sin M.... otišao sam u manastir bez ičijeg nagovora da se ispovjedio i da mu je sveštenik očitao molitvu.

O.Gavrilo – Koliko mu je godina i koji je manastir otišao?

- Ima 22 godine i otišao je u manastir Sv. Vasilija u Bijeljini. Mi živimo u Bijeljini.

O.Gavrilo – Hvala Bogu dobar je put izabrao. Imate još dece osim njega.

- Imam kćerku 23 godine. Zove se M....., zamolila bih Vas da se pomolite za njeno zdrvlje i napredak. A šta mislite Oče o onoj djevojci što sam vam ranije pisala.

O.Gavrilo - O kojoj devojci?

- Djevojci moga sina. Jako sam se brinula da ne postoji neka magija, ona je iz sela N........iz Srbije Vlajna je. Plašila sam se te djevojke, on se malo čudno ponašao u poslednje vrijeme. Ali Hvala Bogu više ne brinem ona je pravoslavna, posti i ide u crkvu. Nego moj sin je bio dosada malo lijen da posti i da ide u crkvu, ali sad je sve u redu. Mi svi u kući postimo i redovno nedeljom idemo na Bogosluženja.

O.Gavrilo – Pa vi rekoste sin Vam otišao u manastir i da imate kćerku, kakva sad devojaka?

- Oprostite došlo je do nesporazuma niste me razumjeli, moj sin je išao u manastir da se ispovjedi.

O.Gavrilo – Tako recite, jer kad kažete“otišao u manastir „ mi monasi samatramo da je otišao za iskušenika.  Kao da ja mogu upamtiti od 452 koji su se javili do sada na skajp ko je šta pisao, a svaki dan se sve više javljaju za duhovne savete.

- Ponoviću Vam šta sam Vam pisala prošli put, znam da ste Vi prezauzeti oprostite što je došlo do nesporazuma. Ako Vas zamaram ja ću prekinuti pisanje.

O.Gavrilo – Samo vi nastavite.

- Hvala, mnogo mi je stalo da govorim sa Vama. Moj sin je ikonopisac i ide u školu ikonopisanja.

O.Gavrilo – I to je dobar izbor kad ima taj dar, treba ga iskoristiti i usavršiti. Danas je potrebno talentovanim mladim ljudim omogućiti da usavrše ono što im je od Boga darovano.

- Naravno, slažem se sa Vama.

O.Gavrilo – Vi ste srećna majka kada ste uspeli tako lepo svoju decu vaspitati, da Vas slušaju i da redovno idu na Bogosluženja.

- Znate Oče, ja sam samohrana majka , mada su moja djeca odrasla borim se i trudim da ih izvedem na pravi put spasenja. Otac im je umro kada su bili mali, nažalost nekršten a bio je divan čovjek. Šta mislite Oče, šta ja mogu učiniti za pokoj duše moga muža koji je umro nekršten?

O.Gavrilo – Rečeno je “U kući Oca moga stanovi su mnogi...” (Jov.14.2).

- Željela bih da znam da li ima neka pojedinačna molitva koja bi bila korisna mome pokojnom mužu?

O.Gavrilo – Znam samo jedno, da za umrle a nekrštene nema nikakvih molitvi u Pravoslavnoj Crkvi, jer se krštenjem ulazi u crkvu i postaje član Pravoslavne Crkve, a onda sledi sve što pripada pravoslavnom verniku.

- Dobro Oče, nebih da Vas zamaram, ali veoma sam tužna zbog mog pokojnog muža koji je bio veoma dobar čovjek.

O.Gavrilo – Zato imaju molitve ..za utehu živih srodnika. Poznato vam je da i za samoubice Crkva zabranjuje opelo s izuzetkom kada to odobri Episkop, ali pod uslovom da se utvrdi pod kojim okolnostima je pokojnik izvršio samoubistvo. Tada nadležni Episkop daje odobrenje svešteniku da može prisustvovati sahrani, ali poslije nema nikakvih molitvi kao ni za one koji su se upokojili nekršteni.

- Hvala Vam Oče.

O.Gavrilo – Bog blagoslovio vas i vašu decu i buduću snaju koja je iz mog susednog sela i pozdravite mi zemljakinju!

- Hoću, hvala Oče, pomolite se za nas, nadam se da će uz Vaš blagoslov biti dobra snaja.

O.Gavrilo – AMIN!