- Razgovor o. Gavrilo - Snežana

- Pomaže Bog o.Gavrilo, blagoslovite!

o. Gavrilo - Bog blagoslovio!

- Želim da Vam se zahvalim na gostoprimstvu za Slavu, ja sam iz Banja Luke i ako se sjećate tražila sam od Vas blagoslov da prestanem pušiti.Hvala Gospodu , Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i Vašim molitvama, evo do danas nisam zapalila ni jednu cigaretu. Sigurna sam da ste se za mene molili, ja osjećam da mi Vaša molitva pomaže.

o. Gavrilo - Koliko njih traze ali brzo i zaborave?

- E .. ja ne zaboravljam. Čim osjetim potrebu za cigaretom ja u mislima isčitam Isusovu molitvu i pomislim na Vas i to me prođe.

o. Gavrilo - Hvala Bogu! Sacuvaces dusu, zdravlje i dzep.

- Stalno su mi u mislima Vaše riječi da kadim đavolu kad zapalim cigaretu.

o. Gavrilo - Tacno, pa moze se i to dogoditi.

- Da li Vam je Oče teško da kucate?

o. Gavrilo - Zavisi od sagovornika i teme razgovora. Ponekad razgovor bude lagan , ponekad isprepleten i enigmatican a nekad bude i provokativan. Najbolje je da pitanja koja mi se postavljaju budu kratka i jasna, a ne citavi zivotni romani.

- Fascinira me tolika ljubav monaha za narod. Ja bih samo da učim da što više saznam kako spasiti dušu. Žedna sam i gladna duhovnih razgovora. Najviše na svijetu bi voljela da mi Vi budete duhovni otac, ali se i bojim. Voljela bih da mi napišete molitveno pravilo!

o. Gavrilo - Uzmi sama toliko koliko mozes da nosis. Niko nikome ne treba natovariti teret tezi da nosi od snage koju ima.

- Da, moja pleća nemogu da ponesu teret tolike sreće koju sam osjetila moleći se na brojanicu. Svela sam ISUSOVU MOLITVU na GOSPODE POMILUJ i tako sam se molila po cijeli dan i dok hodam ulicom u džepu mi je brojanica i izgovaram MOLITVU.U jednom trenutku sam osjetila takvu radost koja se ne može ni sa čim zemaljskim uporediti. Jednostavno sam mislila da ću se podići od zemlje i da ću poletiti. Sve je u meni gorjelo od radosti. Toliko je taj osjećaj bio snažan da sam se uplašila i nikada se više nisam molila na brojanicu.

o. Gavrilo - Da, ali produzi isto to pravilo. To sto si prestala da praktikujes umnu molitvu je iskusenje.

- Mnogo puta sam se pitala da li Vam je žao što niste osamljeni tako negdje u pustinji. Oprostite Oče, ovo je neko moje lično mišljenje, ali zaista mislim da Vaša duša traži samoću.

o. Gavrilo - Ima monaha u pecinama i po pustinjama koji se mole za ceo svet, a drugi su u svetu da sluze svetu. A ja se vise radujem kad mogu nekome duhovno da pomognem, kao sto su i meni drugi pomogli.

- Jedna sestra u Hristu kaže „joj, o.Gavrilo je strog , ja se njega bojim“, a meni ta Vaša „strogoća“ u vaspitanju baš godi. Uostalom kroz uska vrata se odlazi u Carstvo nebesko.

o. Gavrilo - Ma nisam ja strog, nego tako izgledam kada mi se secer podigne.

- Znam ja da ste Vi .... (neću da se pogordite), uostalom imam ja Vašu jednu fotografiju koju ću Vam donijeti slijedeći puta. Na toj fotografiji ste baš onakvi kakvi jeste: molitveni, blagi ... slikala sam Vas a da to niste ni znali i ta slika stoji na počasnom mjestu u mojoj kući, a za ram je zadenuta ikonica Presvete Bogorodice Lepavinske koja Vas čuva! Voljela bih da čujem Vaše mišljenje o nekim stvarima koje su mi se dogodile vezanim za duhovnost.

o. Gavrilo - Hvala sestro Snezana na ovom divnom duhovnom razgovoru.

- Hvala i Vama o.Gavrilo, za mene je ovo bila velika čast.Molim Vas da se pomolite za mene grešnu, da više nikada ne kadim duvanom. Neka Gospod Bog Vama da zdravlja i smirenja. Da nas još dugo vodite duhovnim stazama i neka primi svaku Vašu dobrodetelj kao sjeme u Svoju njivu koja je već sada najljepši perivoj.

o. Gavrilo - Bog vas blagoslovio i nastavite molitvom GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ ME....

- Hoću već sad. Idem oprati ruke i moliti se. Ostajte mi s Bogom, dragi moj oče Gavrilo!