- Brate P., srećan današnji praznik Preobraženja Gospodnjeg, sa željomda se od danas još više i bolje duhovno PREOBRAŽAVAMO
- Na današnji dan je onoj mojoj rođendan.  Sada da napišem izvještaj. Oče, blagoslovite i neka bi nam Bog dao da u duhu rastemo, i preobražavamo se u Hrista Spasa našega.
- BOŽE DAJ!
- Oče moj, ja i brat Z. smo nadrljali, he-he-h.
- Kako?
-Šalim se. Eno razgovora moga od juče, ali neka ljudi čitaju i uče se.
- Šta se dogodilo?
- Ništa, oče, malo me samo sramota, ali u redu je ako Vi tako odlučite. Znaće svi ko je brat P.
- Ništa, nekada su, u prvim vekovima Hrišćanstva, bile javne ispovesti, pa kad se pomalo vraćamo na ono kako je nekad bilo, onda da počnemo i sa ispovešću. Da ja i ti budemo početnici u “novome”, a to je ustvari starovekovno, samo što je prekinuto zbog zloupotrebe.
- Neka, ja sam za to, ja se ne stidim.
- Je li bila jutros jutarnja molitva, kako teče pravilo molitveno, dali će biti nešto od revnovanja i ispravljanja?
- Ovako, oče. Sinoć sam krenuo da čitam i molitvenika nigdje. Unervozio sam se, tražio, ali ništa, onda sam odlučio barem nekako se molim, pa sam uzeo Bibliju i čitao psalme. Čitao sam psalme pred
ispovijest, to je šest psalama,. Sinoć je bilo teško početi, ali je krenulo i kada sam pročitao zadnji, mislim da je to 152, ispunila me radost. Onda sam se pomolio i otišao da spavam, ali se javio strah da
će demoni da me napadnu, kao da su u sobi. Uzeo sam krst i Vaše brojanice i molio se, ali strah je i dalje bio prisutan. Onda sam odlučio da odem kod mog oca na sprat, da mirno zaspem. Teško mi je
kada me muče i napadaju. Jutros sam se teško probudio, ali sam ustao oko 6 sati. Ponovo sam čitao iste psalme, malo teže jer me ujutro čir steže. Poslije sam se pomolio, nije bilo neke radosti. Više nekakve misli i neka tuga. Kasnije sam uzeo gitaru i malo pjevao Bogu, ne znam baš nešto da sviram, ali sam malo pjevao neku moju pjesmu, kao ja Boga tražim.
- Hoćemo li se preobraziti od danas?
- Meni se u zadnje vrijeme poklapaju nešto datumi …
- ZNAČI, POČELO DUHOVNO PREOBRAŽENJE I RADOST. Kao Crnogorac bolje da si uzeo gusle.
- Onda me je to pjevanje malo okrijepilo i opustilo, čir je manje boleo. Imam, oče, jednog prijatelja koji ima dar pjevanja i sviranja, mnogo je poročan i ostavio je sviranje a nastavio poroke, da li je u redu da ga pritiskam da pjeva Bogu. Baš ima dar, ja mu kažem: pjevaj, snimićemo nešto i onda da pošaljemo na Radio Svetigoru, da tražimo blagoslov da se pusti. On u životu jedino zna da svira, ništa drugo ne zna da radi.
- Pokajaće se i ispraviće se čim je on tvoj prijatelj, pokazaćeš mu primerom.  Vas dvojica da pjevate u duetu, po crnogorski, pa da izdate CD. Ja ću pustiti na internet-radio, pa će vas slušati ceo svet.
- Šalite se Vi, samo ja neću time da se bavim. Ali bih njega da pokrenem. Imam gitaru a loše je sviram, a on svoju dao nekom drugu.
- Ako neće Svetigora, pošaljite meni, ja ću to na naš internet-radio pustiti, ali bolje bi bilo na Svetigoru da vas ne bi ja prisvojio sebi
- Oče, Vi se to šalite, ili…
- Ne, ne, ozbiljno! Zašto bi se vaši talenti zakopali?
- Ima on pjesmu, ide ovako: Drhti sva planeta od sjevera do juga, popucala zemlja još vrti se u krug… oko nas je samo nemoral i smrad… što se događa… aaaaaa što se događa… cvijeće miris nema,
nešto ne štima, žica kada pukne više ne svira.... aaaaa što se događa…. On ima divan glas, oče moj, i komponuje i svira, ali je pomračen grijehom. Ide u crkvu, ispovijeda se, ali na grijeh se vraća.
Kao svi…
- Moraćeš tvog prijatelja uvoditi u molitveno pravilo.
- Njemu je duhovnik o. Aleksej. Voli ga puno, ali o. Aleksej mu je daleko, i to jako je teško.
- Kad se sreću jedanput godišnje…
- Imao je i ima o. Aleksej sa njim dosta iskušenja, taj je prošao što nije niko.  Tako nekako, oče moj.  On dobro zna o. Varnavu, ali ljeto došlo i drug se dao u piće i žene. Kaže o. Varnava: doći će on kad ljeto prođe. Varnava ga voli, čak mu je i pomogao, i novac davao…
- Da utoli žeđ… Dobro, moram da idem u crkvu da služim Sv. Liturgiju.
- Oče, pomenite. Sutra Vas čeka izvještaj. Nadam se da se ne ljutite što sam izgubio molitvenik, potrudiću se da ga nađem. Mogu da čitam psalme do tada i da izvještavam?
- Pa gde si ga izgubio, kako to da se dogodi? Prvo jutro, pa iskušenje.
- Nije se molilo iz njega, onda se selio tamo-vamo i zalutao. Mislio sam da mi je među knjigama, kad sam vidio da nije užas, rekoh, evo o. Gavrilo čeka izvještaj, a ja već neposlušan. Onda rekoh, ajde nešto da uradiš, i pročitao sam pokajni.

Pregleda: 4134