Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Mladenom A-   A+  

MLADEN:- „Pomaže Bog, oče blagoslovite! Oče, upoznat sam sa Vašom operacijom. Znam da je bila teška i da ste imali nekoliko dana prekid napajanja krvlju cele noge. Nakon uspešne operacije u Beogradu, lečenje ste nastavili u Gamzigradskoj banji a potom u banji Mlječanici, koje su najbolje ustanove za rehabilitaciju obolelih i operisanih pacijenata od kardiovaskularnih bolesti. Medjutim, Vi ste se, Bogu hvala, tako dobro opravili, da se stiče utisak kao i da niste operisani. Kako ste to postigli? Znam da ste redovno vežbali. Da li ste nastavili sa vežbama i dalje i koliko puta dnevno vežbate?“

OTAC GAVRILO: - „Bog pomogao! Bog blagoslovio! Brate Mladene, ja sam zaista imao tešku bolest i tešku operaciju, ali sam video koliko su se doktori, a i celo osoblje, kako u bolnici u Beogradu, tako i u rehabilitacionim centrima, toliko potrudili oko mog ozdravljenja, da sam odlučio da ih u svim njihovim lekarskim savetima besprekorno slušam. Kada mi je Gospod po milosti svojoj spasio nogu, a bila je potpuno mrtva, ostalo je da preko divnih ljudi na mom putu ozdravljenja, napravim napor, budem bezrezervno poslušan stručnjacima i nastavim sa vežbama svakodnevno.
Sada ja vežbam po 20-30 minuta dva puta u toku dana, pre i po podne. Vežbe uglavnom radim sa lakoćom, a ako mi se dogodi da mi obaveze ne dozvole da vežbam, vrlo brzo osetim težinu u pokretima, nedostatak zbog neodradjenih vežbi, težinu u hodu, pa i malaksalost. Značajno je prepoznati granicu do koje treba vežbati. Po preporuci fizioterapeuta, ja vežbe radim do granice umora. Zato su vežbe, koje ja radim, umirujuće i smiruju celo telo. Čovek postaje opušten, a i intelekt se poboljšava. Čovek posle vežbanja prosto kao da ima krila, jer pokreti su blagi i cirkulacija se lagano poboljšava. Za to vreme, dok se cirkulacija povećava, snižava se nivo šećera u krvi, naravno kod pacijenata koji boluju od dijabeta. Ja sam sebi merio vrednosti šećera u krvi pre i posle vežbi. Kod mene se nakon vežbanja snizi šećer za čitave 3 jedinice. I to je odlično. Medjutim, to je moje lično iskustvo. Važno je napomenuti da svako ko planira da počne redovno da radi vežbe, prvo potraži mišljenje svog lekara.

Brate Mladene, kada smo kod vežbi, da li ti redovno vežbaš? Vežbe su potrebne svakom čoveku, zdravom za održavanje životne kondicije i energije, a već obolelom za rehabiliraciju svog načetog zdravlja. Ti imaš viška kilograma, nemoj da te uhvati virus „lenjivitis“. Kasnije je sve teže“. 

MLADEN: - „ Radim, oče, redovno radim vežbe, a planiram da počnem redovno da treniram karate. Te vežbe su sastavljene od više elemenata, stalno si u pokretu i stalno su ti aktivni svi mišići. Smatram da bi to ze mene i održavanje moje kondicije bilo dobro“.

OTAC GAVRILO: - „Karate spada u borilačke veštine. To nije u skladu sa duhovnošću. Tu se telo ne opušta, misli ne miruju, naprotiv, te vežbe telo nadražuju i teraju da se čovek sa nekim bori ili bije, krv uzavri i žrtva se ne bira. Za telesno zdravlje potrebne su vežbe koje opuštaju, smiruju, misli razbistre, intelekt pojačavaju. Samo tako čovek postaje telesno zdraviji, a duhovno jači. Da bi nam telo bilo zdravo, moramo vežbe raditi svaki dan, da bi nam duh bio zdrav, moramo se moliti Bogu bez prestanka. Jedno bez drugog gotovo da ne može“. 

Pregleda: 3676