Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Mladenom A-   A+  

MLADEN: - „Oče Gavrilo, blagoslovite! Oče, osećam da mi mnogo pomaže Isusova molitva. Medjutim, uopšte, nedovoljno se molim. Onda uzmem brojanicu, da mi se molitve ne bi rasejavale, ali i tada mi misli često odlutaju. A što se broajnica tiče, i tu mi je mnogo toga nejasno. Hteo bih da ih dostojno nosim, jer su mi potrebne samo za molitvu. Zato ponekad stavim i dve i tri brojanice na ruku, ali nisam siguran da postupam ispravno. Posavetujte me, oče!“

OTAC GAVRILO: - „Bog blagoslovio! Brate Mladene, vidim da ti je problem usredsredjenost na molitvu. Trudi se da kada uznosiš molitvu, kada prizivaš Ime Njegovo, da osetiš kako se tada zaista obraćaš Samom Gospodu, kao da je tu pre tobom. Isto tako Presvetoj Bogorodici, svetiteljima. Medjutim to mora da bude duhovna veza sa Gospodom, nikakva vizija niti umišljanje, jer to bi već bila prelest. Takva molitva, gde je ostvarena duhovna veza sa Gospodom, gde je molitva u umu i srcu, jedino ima smisla, u protivnom, molitva, koja se samo mehanički izgovara, a do Gospoda nije doprlo naše srce, jeste nema molitva i Gospod je ne čuje.

Kažeš da ti Isusova molitva mnogo pomaže. Isusova molitva je, kao što znamo, veoma kratka, a veoma moćna, uznosi se pravo kod Gospoda: „ GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GREŠNOG!“. Kada bi ljudi znali kolika je moć Isusove molitve, nikada se ne bi odvajali od nje. U prvom delu molitve obraćamo se Živom Gospodu i svedočimo da je On Jedini Gospod kome se molimo, Jedini koga ispovedamo, Jedini koga imamo, Jedini koji nas nikada neće ostaviti i zaboraviti i Jedini, koji nas uvek s ljubavlju čeka na našem grešnom putu, jer s a m o „je Njegovo Carstvo i Sila i Slava, sada i uvek i u vekove vekova“.

U drugom delu molitve, opet Njemu, našem Tvorcu, izražavamo pokajanje, iskreno pokajanje i molimo Ga: „POMILUJ ME, GREŠNOG“. Vidite, moja duhovna deco, nema ni jedne reči suvišne. Isusova molitva je molitva nad molitvama, molitva pokajanja, molitva spasenja. Što više usrdnih Isusovih molitava uznosimo, sve smo Bogu miliji i bliži, a život naš će biti ispravniji i put u Carstvo Nebesko čistiji i dostojniji.

Od svetogorskih staraca sam naučio da Isusova molitva zamenjuje sva molitvena pravila, sve akatiste, sve molebne, samo ne Svetu Liturgiju, jer se na Svetoj Liturgiji u Svetoj Tajni Pričešća sjedinjujemo sa Samim Hristom. Iznad Svete Tajne Pričešća nema ni jedne molitve, jer bez sjedinjenja sa Hristom, ni jedna, pa ni Isusova molitva nije delotvorna. Sveti starci takodje kažu da je Isusova molitva takodje jača čak i od pojanja na Svetoj Liturgiji, dakle samo ne od čina Svete Tajne pričešćivanja Časnim Darovima, jer, ako se, ne daj, Bože, desi zemljotres u toku Svete Liturgije, i ako moramo zbog zemljotresa da izadjemo iz crkve, umnu molitvu mi ne moramo da prekidamo. Naprotiv, uznoseći i dalje Isusovu molitvu, mi ostajemo u zajednici Svete Trojice, zajednici Oca i Sina i Svetoga Duha. 

Značajno je napomenuti da je Isusova molitva delotvorna samo za vernike koji su kršteni i koji se redovno pričešćuju. Umna molitva za krštene je delotvorna kada donosi radost i smirenje.
Svojoj duhovnoj deci sam već pričao kako sam se lično na Svetoj Gori trudio u tvorenju Isusove molitve. I ovom prilikom vas molim da pročitate knjigu „Kazivanje jednog Bogotražitelja svom duhovnom ocu“, koja je meni mnogo pomogla. U knjizi se opisuje duhovno uzrastanje jednog ruskog hodočasnika u toku uznošenja umne molitve. I ja sam po blagoslovu svog duhovnika nastojao da mi um uvek bude zaposlen molitvom, čak sam tragao za manastirom, sve po blagoslovu svog duhovnika, koji je bio poznat po strogom monaškom ustavu i po mnogim podvižnicima koji tvore Isusovu molitvu.

Inače, postoje tri stepena tvorenja Isusove molitve, usna , umna i srdačna. Prvo se po blagoslovu duhovnog oca tvori usna molitva sve dok je um sasvim ne usvoji. A onda, dok monah vrši svoja poslušanja, njegov um se bavi molitvom, a usne miruju. U trećem stepenu molitva se spušta u srce i tada, celo biće tvori molitvu. To znači da se celo naše telo moli i kada legnemo i spavamo, a i kad se probudimo, molitva nastavlja da teče. Tako se u mom srcu stalno izlivala Isusova molitva, a moje celo biće je stremilo Bogu…
Dakle, Isusova molitva je kao očišćujuća reka, koja sapira sve delove neše duše i tela, očišćuje um i srce, tako svim svojim bićem prebivamo u ljubavi i dobroti, koje prepoznajemo i zapažamo i u svim Božijim bićima. 

MLADEN: Za upražnjavanje Isusove molitve mnogo mi pomaže brojanica. Medjutim, video sam da mnogi na ruci nose i po nekoliko brojanica. Ponekad čak i ja stavim dve ili tri na ruku, ali plašim se da je to ipak folklor. Ne bih želeo da se grešim. Posavetujte me, oče!“

OTAC GAVRILO: Brojanica je podsetnik na činjenje umne molitve: “GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GREŠNOG”. Sa ovih nekoliko reči mi izgradjujemo večno spasenje.

Brojanicu treba uvek nositi sa sobom i držati je na levoj ruci. Kad god imamo imalo vremena bilo na poslu, bilo u autobusu, pred spavanje, u putovanju, treba uzeti brojanicu u desnu ruku, izmedju palca i kažiprsta i kod svakog čvorića izgovarati reči Isusove molitve. Tada nastojimo da odagnamo sve druge misli i da umom pratimo reči molitve, a srcem da je osećamo. Ako nam brojanica bude služila za umnu molitvu, prvo ćemo osetiti telesno smirenje i opuštanje od napetosti i umora, a onda dolazi duševni mir i prestaje svaka nervna napetost. To su već duhovni plodovi, gde čovek počinje da biva uzvišen i srećan.

Brojanice su nekada pleli samo monasi i monahinje po blagoslovu i uz velike molitve, zato brojanica nije samo sredstvo za molitvu, već i svetinja, koju treba tako i čuvati i uvažavati.
Brojanica, koja se nosi oko ruke obično ima 33 čvorića, što napominje 33 godine, koliko je Gospod Isus Hristos imao kada je postradao, ali i vaskrsao. Naravno, pletu se i veće brojanice. Monasi tihovatelji na Svetoj Gori imaju brojanice koje imaju po 300 čvorića, na kojima se nalazi 12 posebnih kuglica. Te kuglice služe da svaki put kada monah sačini 300 Isusovih molitava, pomeri po jednu kuglicu i tako obeleži da je celu brojanicu od 300 čvorića završio. I tako svetogorski podvižnici u toku jednog dana i noći vrše Isusovu molitvu punih 18 sati, jer 12 puta po 3oo Isusovih molitava sačine u toku 24 časa.. Pošto se Isusova molitva izgovara molitveno i polako, 300 molitava se izgovara u vremenu od oko 1,5 sata. Tek ostalo vreme monahu ostaje za neke druge potrebe, jelo, spavanje,
Svetu Liturgiju…

Da, danas na rukama tinejdžera možemo da vidimo i po nekoliko brojanica i samo Bog zna za šta im služe i gde su kupljene? Ima ih već da se prodaju i na ulici, ali to sigurno nisu radili monasi niti sveštena lica, niti iko po blagoslovu. To ne prodaje Crkva i takve brojanice služe ili kao ukras ili čist folklor. 

Ali, ako se čovek iskreno moli, njemu je potrebna samo jedna brojanica i to da se dostojno nosi. Nositi brojanicu, a ne moliti se, nema nikakvog smisla. Nositi više brojanica, takodje nema potrebe, jer samo je molitva razlog zbog koga se nosi brojanica. Prema tome, mirjanima na ruci je dovoljna samo jedna brojanica. Za sve nejasnoće i predrasude oko nošenja i upotrebe brojanice treba pitati duhovnika.

Pregleda: 6435