- Pomaže Bog, oče, blagoslovite. Opet N. zove.
- Bog blagoslovio. Šta je sad opet?
- Oče, moram da Vam kažem, kako sam krenula u crkvu i počela redovno da postim i pričešćujem se, kao da imam sve više problema. Sve se nešto okrenulo protiv mene.
- A ti očekivala da sve ide glatko?
- Pa, iskreno da kažem, jesam.
- Nije put prema Bogu isto što i put na pijacu. Imaš novac, dođeš, platiš i to je to.
- Kako?
- Da li si možda razmišljala da kad ideš na pijacu i svakim danom u korpi imaš sve više, da će lopovi to da primete i da će je hteti ukrasti?
- ?
-Tako je kad počneš da živiš po Božijim i crkvenim zapovestima. Kad postepeno zadobijaš Njegove darove, đavo se probudi i hoće na svaki način da ti podmetne nogu i da te okrade.
- Ne razumem baš sasvim.
- Zaslužiti Božiju milost nije lako. Ja sam tome posvetio ceo svoj život. Napadaju me i sa leve i desne strane, a ja samo lepo za sve Bogu blagodarim. Ne bunim se ako sve nije po mojoj volji, ne
okrivljujem Boga za moje nevolje. A primećujem da mnogi ljudi zapravo ne traže samu veru, koja znači težak i trnovit put. Oni traže jedino zadovoljstvo u veri, u verskom životu. Zamišljaju da samo treba da zatvore oči i da će se odmah u duši pojaviti mir i svetlo, da se preko noći mogu zadobiti duhovni darovi. To nije pravilno razumevanje vere, nego je to sebični pristup: ukopčaću se na vod i uzeću koliko mi treba. Vera je borba, trpljenje, nošenje krsta, često puta i tuđeg, a ne samo svog. Vera je izgaranje u molitvi da Bog podari pravi put bratu tvome, to su suze isplakane za ceo svet. Zato svako od verujućih mora da preispituje sebe, kakav je njegov odnos prema veri. Tako i ti, sestro N., sama sebe preispitaj, s kakvim si motivima pristupila Crkvi.
- Nisam, oče, mogla ni da zamislim da će biti tako teško.
- Nije lako Bogu ugoditi. Da li držiš molitveno pravilo?
- Pa tako, kako stignem.
- Nema tu kako stigneš. Biti vernik je ozbiljna stvar. Da čitaš jutarnje i večernje pravilo svaki dan i Bog da te blagoslovi. Zbogom!

Pregleda: 3982