SESTRA NEDELJKA: - „Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Neki dan pročitah tekst u dnevnom listu „Politika“ na temu zdravlja, i zapazih mnogo sličnosti sa Vašim stavom u tekstu objavljenom na sajtu manastira Lepavine u rubrici „Otac Gavrilo svojoj duhovnoj deci“. Naime, tekst je potkrepljen izjavama i tvrdnjama lekara, gde se dirktno iz njihove prakse navodi koliko je štetna i pogubna po zdravlje neposlušnost lekaru, nepoštovanje njegovog mišljenja o toku razvoja i izlečenja bolesti, zatim koliko su opasni alternativni lekovi spravljeni od strane nadrilekara i „bakica, koje sve bolesti leče“, a posebno ako se koriste bez znanja i odobrenja lekara. Tako se samo zataškava osnovna bolest i produbljuje zdravstvena kriza, koja može biti i pogubna po život pacijenta. Naravno pod „bapskim preparatima“ ne podrazumevamo, kako bih ja upotrebila jedan divan izraz, koji sam davno pročitala „biljke iz Božije apoteke“, odnosno biljke, koje je Gospod stvorio kao prirodne lekove, ili pak biljke koje se koriste za proizvodnju lekova, zaštićenih od strane Ministarstva zdravlja i kompetentnih ustanova za utvrdjivanje kvaliteta leka. Medjutim, jasno je da sve što čovek sa narušenim zdravljem upotrebljva za svoje lečenje, bilo da su to sintetički ili prirodni lekovi, treba da koristi pod strogim nadzorom lekara, jer i lekare je opet Gospod odredio da budu to što jesu i da leče i pomažu ljudima.

Pažljivo sam, oče, pratila i put Vašeg ozdravljenja. Vaša rehabilitacija je gotovo čudo. Prošlo je tek 2 godine od operacije Vaše noge koja tri puna dana nije imala napajanje krvlju, znači bila je potpuno hladna i bez života. A danas? Ne samo što noga potpuno normalno funkcioniše, nego ste redovnim konzumiranjem terapije i upornim i svakodnevnim vežbanjem celo telo doveli u stanje potpune vitalnosti. Videla sam da su čak i lekari zadivljeni jer su konstatovali da se na mestu operacije na krvnim sudovima gotovo ne vide šavovi, kao da operacije nije ni bilo. Takodje su se rehabilitovali krvni sudovi druge noge, jer i oni su bili u velikom procentu zapušeni. Znajući da mnogi ljudi, ne samo da ne vode računa čak ni o ozbiljnim stanjima svog zdravlja kao što je naprimer već ozbiljno narušeno zdravlje organizma od posledica dijabetesa i da umesto redovne kontrole kod specijaliste dijabetologa, koji odista može da spasi periferne krvne sudove od propadanja i oštećenja tkiva, krvnih sudova oka i drugih organa, neozbiljno pristupaju održavanju zdravlja, upotrebljavaju razne lekove i ulja koja ne propisuje lekar nego „razni lekari“, naravno dobronamerni, ali nedovoljno upućeni u ozbiljnost oboljenja, zbog čega bolest napreduje velikom brzinom i svakim danom oštećuje sve više i više organa, ja zapažem kako ste Vi, oče, zahvaljujući upravo toj besprekornoj disciplini odlaska na redovne kontrole i svakodnevnim vežbama stavili pod kontrolu sve rezultate i ceo organizam doveli u stanje potpune vitalnosti. Znam da ćete reći da je Gospod i Presveta Bogorodica preko dobrih ljudi učinila čudo i vratila Vas u život, pa ipak Vas, oče, molim da svoje veliko iskustvo, koje ste ugradili u Vaše telesno ozdravljenje, podelite sa nama, jer se sećam kako ste sa radošću rekli: - „Pa ja sada ponovo kao nekad mogu sa lakoćom da odslužim celu Svetu Liturgiju!“

OTAC GAVRILO: - „ Bog pomogao! Bog blagoslovio! Već više puta sam pisao o zapanjujućoj nedisciplini i obrazovanih i neobrazovanih ljudi, koja se odnosi na održavanje sopstvenog zdravlja. Bog nam je dao zdravlje, ali nam je dopustio i bolesti. Zato nam je dao molitvu, ali i mogućnost ozdravljenja i kroz lekare. Ako smo već prinudjeni da se lečimo u zdravstvenoj ustanovi, moje iskustvo govori da se zaista besprekorno treba držati saveta lekara. Ako se obratimo lekaru i ne pridržavamo se njegovih uputstava, prvo, ne možemo ozdraviti, drugo, zauzimamo nekome bolesniku mesto koji možda ne može od nas da stigne na red kod lekara a lečio bi se, zatim mnogo se potroši novca za naše lečenje i usluge lekara, a mi nedisciplinom sve to zenemarujemo i praktično trošimo silan novac a stanje zdravlja našeg se samo pogoršava. Da, u tekstu u listu „Politika“ gotovo identično iznose moje zapažanje, koje sam opisao u nekoliko navrata. Ja sam prvi put boravio u bolnici radi operacije noge, a nakon toga je bilo neophodna dalja hospitalizacija u banjama za kardiovaskularne bolesti. Bio sam iznenadjen teškim stanjem svog organizma. Zbog svakodnevnih obaveza u manastiru i parohiji ja prosto nisam obraćao pažnju niti na moje rezultate niti na bolest koja se stalno pogoršavala, dok jednog trenutka ceo organizam nije oronuo i prosto otkazao. Kada su mi lekari predočili stanje mog organizma, videvši da je moje zdravlje gotovo očajno, odlučio sam da disciplinovano i besprekorno poslušam njihove savete i da maksimalno doprinesem svom ozdravljenju i učinim sve što zavisi od mene. To je podrazumevalo redovan odlazak na kontrolu, redovno korišćenje lekova i svakodnevnu fizičku aktivnost pod strogom kontrolom specijaliste fizijatra. Eto, Bogu hvala i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, koji su mi dali snage za ozdravljenje, ja se sada osećam dobro, redovno trošim lekove, odlazim na kontrole, a vežbe radim svakodneno. Zaista su svi rezultati pod kontrolom i strogim nadzorom lekara.

Mnogo sam se iznenadio kada sam video koliko se pacijenti neozbiljno odnose prema sopstvenom zdravlju. Ne samo da ništa ne čine da sami doprinesu poboljšanju svoga zdravlje, nego ne poštuju ni savete lekara, ne koriste propisane lekove, nego svako ko ima neko svoje iskustvo prenosi to drugima i tako ljudi koriste sve i svašta, ozdravljenja nema i ne može ga biti, i onda, naravno, lekari u njihovim očima postaju glavni krivci. Onda se stanje ponovo pogoršava jer nije ni lečeno, tada taj nedisciplinovani pacijent čuje za nekog drugog lekara, odlazi kod njega, ali ni njega ne sluša jer ni njemu ne veruje, a i lekar zna da ni njega neće poslušati jer nije poslušao ni njegovog prethodnika, onda odlazi kod trećeg i tako dolazi do ozbiljnog razvoja bolesti kada već može biti i kasno. Ima mnogo primera kada pacijent izbegava da dodje na zakazanu kontrolu, menja lekara, uzima alternativne lekove i, razvoj bolesti je neminovan. Ne može se rana, koja je nastala od propadanja tkiva lečiti i mazati nekim lekovitim uljem, kada treba lečiti uzrok zbog koje je rana nastala. Takvo lečenje je čak veoma opasno jer može stvoriti privid poboljšanja, onda se zaboravi neophodna kontrola kod lekara i rezltat može da bude poguban, jer nelečena bolest uzima sve više i više maha.

Medjutim, ja zaista želim da pozovem svu svoju duhovnu decu i sve koji ovo budu čitali, da ne trče od lekara do lekara, da se besprekorno drže saveta svog lekara, da redovno idu na kontrolu kod svog specijaliste, jer samo on ima istoriju njegove bolesti, i da opet i isključivo po savetu lekara svakodnevno rade vežbe. To je neophodno. Uspeh mog ozdravljenja jeste isključivo besprekorna poslušnost i primenjivanje saveta lekara i upornost u vežbanju, jer moj organizam je bio potpuno oronuo.

Pregleda: 4110