- Oče, blagoslovite.

o.Gavrilo- Bog te blagoslovio, brate P.

- Nije bilo napada sinoć, zakrstio sam krevet i stavio svetogorske velike starce pored sebe da me čuvaju.

o.Gavrilo- Vidiš kako si setio šta treba da uradiš – da staviš fotografije poznatih svetogorskih staraca podvižnika da te zaštite od demonskih iskušenja.

- Ja sam ih bio spremio u omot, kažem nisam ja dostojan da oni budu u mom domu na vidnom mjestu, nečist je moj dom, ali sam se predomislio. Stalno će stojati pored mene.

o.Gavrilo- I njih su u vreme mladosti ista ta iskušenja napadala kao i tebe sada, istu tu borbu su imali kao ti sada, i zato su ti pritekli u pomoć svojim molitvama Gospodu. Ali i ti se trudi da ideš njihovim stopama i dostigneš kroz duhovni podvig njihov sveti život.

- Meni je najveći problem taj demon bluda. Ali kako je zanimljivo, čim počneš da se trudiš, eto njega da napada.

o.Gavrilo- Smiri ga postom, molitvom i smirenjem.

- Malo mi je teško duhovno napredovati i pisati. Opterećen sam poslom, nikako misli da se smire, da budu tihe, već sve tamo-vamo vrdaju, a za pisanje je potrebno smirenje…

o.Gavrilo- Samo su kroz duhovnu borbu plodovi rodni.

- E nisam Vam rekao ovo: ujutro dan prije onih demonskih napada naveče meni je oko 7 sati prošao kroz um glas kao vjetar, koji je rekao “kupi barku”. Bio sam protiv toga da kupim ocu barku, koja je jeftina (100 evra), pa sam mislio da ne valja. Poslušao sam taj glas i dao ocu pare da je kupi, čak sam ga ubrzao u tome da ne prođe. Ta barka sigurno vrijedi i 400-600 evra, a nama kao ribarskoj porodici može da znači, da ribamo ponovo kao nekad. Predjed i djed su bili ribari, a i tata pomalo. Već deset godina nemamo barku. Da li sam pametno postupio što sam poslušao taj glas?

o.Gavrilo- Eto, kupio si barku, to je simbol toga da ćeš ploviti kroz more iskušenja i savladati i da ćeš loviti ljudske duše i privoditi Gospodu svojim primerom duhovnog života. Ponekad je i pad koristan da bi se shvatile tuđe slabosti kroz lično iskustvo.

- E baš je to pouka, oče. Ne osuđujem više ljude, jer shvatam kako je to biti u grijehu pod vlašću demona. Baš je to najveća pouka koju učim ovim mojim padom.

o.Gavrilo- I iskušenja su korisna, u savladavanju iskušenja se stiču čvrstina vere i podviga, ka savršenstvu u duhovnom životu i spasenju duše.

- Ako bi Bog dao da bude tako, oče. Možda je zaista ta barka simbol, mada ću možda u njoj i ribanju naći utjehu i smirenje u ovom ludom svijetu… Evo dio razgovora između mene i moje protestantice:

Z: - …Jer ja se cijelu našu vezu cimam i ne vjerujem u nas. Ovako ćemo znati da li smo jedno za drugo, da li je to ono pravo i da li stvarno treba to da uradimo.

P: - Do sada…

Z: - Nijesam zadovoljna, ali ovako može dosta toga da pokaže, i to prava istina, jer će Bog biti sa nama. Ja ne mogu sebi da oprostim što smo se uopšte slobodno zabavljali, jer je to direktno protiv Boga, što se i manifestovalo na meni. Ali sad ne treba da mislim na to, jer se ne može vratiti.

P: - Stani malo, nema šta da ne oprastaš. Ako se kaješ, Hristos oprašta, i tu je kraj i nema što da se mučiš... Ako uistinu shvatiš svoj grijeh, Hristos je moćan da ti sve vrati i da budeš čistija nego
prije. To je moć Vaskrsenja Hristovog. Samo je potreban veći trud i borba… Kaže o. Gavrilo da je to što sam kupio barku simbol toga da ću svojim hrišćanskim životom loviti ljudske duše i okretati ih ka istini i Bogu. Ja prije svega želim da budem Hristov sluga.

Z: - Naravno, i trebaš, idi ka tome. Stvarno te podržavam iz srca. O. Gavrilo vidi u tebi nešto posebno, a ti si mlad i još toga možda nijesi svjestan, ali on zna.

P: - Pa on vidi želju za čistom vjerom… i vidi koliko su svi otpali, pa u meni vidi nadu da mogu da poguram ljude ka Bogu. Ne vidi to samo o. Gavrilo, već i drugi ljudi koji nisu iskvareni. I ti vidiš, samo se ti toga kao bojiš.

Z: - Vide i drugi, ali kažem za njega kao tvog duhovnika. A ja se ne bojim, zašto bih se bojala? Evo ti kažem da te podržavam.

P: - Bojiš se, jer nekad me vidiš tamnog. A nije tama, jer i đavo može uzeti obličje svjetlosti, a nije svjetlost, tako ti vidiš nekada u meni tamu, a nije tama, nego ti đavo tako prikaže. Dobro, ima nekad i negativnog u meni, ne kažem, ali moja suština je želja za svjetlošću i istinom. I da se svi ljudi spasu, i spoznaju istinu, da se raduju. To je moja suština.

Z: - Naravno, i idi ka tome, u tome ti može pomoći o. Gavrilo, slušaj njega…(…)

- To smo pričali da se odvojimo i da budemo istrajni u tome.

Pregleda: 4462