- Blagoslovite, dragi oče Gavrilo, kako ste? Evo ja malo da se javim.

o.Gavrilo- Bog blagoslovio, sestro Z… , hvala Bogu, dobro sam.

- Hvala Bogu, oče.

o.Gavrilo- Jesu li procvetale lale u Holandiji?

- Nisu još. Kažu da je zemlja cveća, ali i nema nešto cveća kao što se kaže.

o.Gavrilo- Svet pliva u gresima, pa se i priroda pokvarila i vreme promenulo.

- Jeste, sad je došlo vreme kako i piše: I sve što je bilo nešto prestaće da bude nešto.

o.Gavrilo- Nekad su crkve bile pune, a sada su prazne, zato su danas bolnice i ludnice pune. Danas su duše uprljane i pamet zamućena.

- Danas sve što nije normalno jeste normalno, tj. zaboravilo se šta nije normalno. Hajde kad se zna da nešto ne valja a neko greši, ali onda može da se kaje, ali kada ne zna, kako će se kajati? Onda je stvarno teško da se neko spasi, a danas je tako postalo. Čitam, oče, kako piše brat F. i mislim kako sam i ja tako jedno vreme pričala kao on, te ovo te ono. I jedna žena, ja joj tako pričam o grehu i o paklu, ona me slušala malo i na kraju mi oštro rekla: šta samo misliš na pakao i đavole, misli na anđele i na Boga, pusti đavole đavolu.

o.Gavrilo- A gde su naučili i ko ih je naučio šta je greh i kako da ga se čuvaju, kako je štetan greh, kakve sve bolesti donosi učinjen a nepokajani greh?

- Svakakve bolesti, oče, mnoge duševne bolesti. Dosta je obolelih jer se oslanjamo sami na sebe. Razbolimo se i nije nam dobro i onda se borimo, ali opet nekako, kada razmislim, više pokušavamo sami da se borimo i zato smo u iskušenjima. Mislim, pa ako ja ne mogu, ako ja nisam dobra i ako ne znam šta je dobro, Bog zna. Eto, koliko puta i sami sebi sudimo. A ko smo mi da sudimo sami sebi? Nismo mi sami sebe stvorili. Nekako mi je razgovor Vaš sa bratom F. neka pitanja razjasnio. Jer da sam ja to napisala, a kao da jesam, onda to možda ne bih videla.

o.Gavrilo- Gordost i visokoumlje su preovladali umovima ljudskim i ne dozvoljavaju im da se spuste na zemlju. Smrtnici zidaju spomenike i mauzoleje da bi ih se spominjalo, ali su sa tuđem znojem i mukama ugradili svoja imena, a sve što su uradili u svoje ime brzo je nestalo i propalo. Eto, mnogo puta na tuđim primerima se učimo i kao u ogledalu se vidimo.

- Jeste, a što znači da smo potrebni jedni drugima. I usamljeni smo, oče, svuda po svetu nas ima.  Ali opet, hvala Bogu, eto nas kod Vas, i to mene raduje. Jer to je Bog koji nas dovodi do Vas. I ko je god došao do Vas ne može da misli kako Bog nije sa nama. Eto i pored svih grehova i problema imamo put, imamo svetlost, i mi je volimo i nju tražimo i ona nas okrepljuje.

o.Gavrilo- Trudimo se, sestro Z… , da jedni drugima pomognemo, da duše spasemo i da se u Raju nađemo.

- Daj Bože.

o.Gavrilo- AMIN. Evo, za koji minut će ponoć i u ovom mesecu na sajtu manastira Lepavine bio je 15431 posetilac iz više od 70 zemalja sveta.

- E, blago svakom od 15431 posetioca. Ja sam još pre gledala na You Tube kako su i neki stranci posećivali i pisali komentare na engleskom. Još kad bi mogli da čitaju na našem jeziku, mislim da bi onda bilo više stranih posetilaca nego naših. Nije da nas kritikujem, ali nama je dano dosta, a mi to zanemarujemo. A ne zaboravimo da kome je više dano od njega će se više i tražiti.

o.Gavrilo- Sajt našeg manastira je trenutno među ruskim pravoslavnim sajtovima na 41. mestu od ukupno 725. Među srpskim je od 58 mesta trenutno na šestom.

- Ja znam samo za site naše crkve u Holandiji i preko njega sam pronašla site manastira Lepavine i ne mrdam nigde.

o.Gavrilo- Na engleskom jeziku smo od 170 trenutno na 14. mestu.

- Hvala Bogu, oče…

o.Gavrilo- Bog blagoslovio, sestro Z…

- Blagodarim, oče Gavrilo, neka nam vas Bog čuva.

o.Gavrilo- Do sledećeg “divana"…

- Laku noć, oče.

Pregleda: 3836