- Oče Gavrilo, svako dobro, blagoslovite. Juče sam bio na Sv.Liturgiji u manastiru Savini. “Mladi episkopi hoće Crkvu bez politike, nacionalizma. Ne žele interesne klanove, već Crkvu koja bi se bavila duhovnim izgrađivanjem naroda i pomogla mu da se suoči sa svim savremenim problemima”. Ovo podržavam, mada se mnogo toga može govoriti dok se ne dođe na tron, a kasnije…

o.Gavrilo- Bog blagoslovio, brate P… . Dobro bi bilo da u ovo vreme buđenja i duhovnog preporoda u našem narodu budu one NARODNE PRAVOSLAVNE HRIŠĆANSKE ZAJEDNICE kako je bilo u vreme sv. vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog i da se tu ne upliću političke stranke. Jer kad se politika umeša u Crkvu, to je kao rak koji razara čovekovo telo. Duhovni pastiri bi trebali biti dalje od politike, da ne bi i njih zahvatila ta opaka bolest.

- Nema, oče, ljubavi međusobne, nema od toga ništa. Možda sam ja pesimista, ali ljubav je ohladnjela.

o.Gavrilo- Zagrejaće se i ljubav duhovna ako se bude zagrejala molitva. Duša bez molitve je kao drvo bez vlage, drvo koje se ne zaliva vodom.

- Sada bi neko za ove moje riječi rekao da ja sudim, a Vi znate da ne sudim, nego brinem. Samo ništi duhom danas mogu osjetiti ljubav.

o.Gavrilo- Ali je njih malo. Danas se traže visoke diplome i doktorati da bi se pokazala čovekova vrednost u svim slojevima društva, pa i u Crkvi.

- Nažalost, a Božije vrline se ne cijene, čak ni u Crkvi.

o.Gavrilo- Ne ceni se čovek po darovima od Gospoda dobivenim, već po potpisanim diplomama. A danas se diplome mogu i kupovati. Danas su pune psihijatrije visokoobrazovanih pacijenata, ali zato su crkve i manastiri prazni.

- Ja samo znam da što je vrijeme teže, ja sam jači.

o.Gavrilo- Ne traže smirenje kroz molitve i post, već uzimanjem sedativa. I od visokoumnosti i suviše pameti može da se skrene, zato što se prepunio rezervar i onda mozak počne da kipti, kao motor auta, prezagrejava se i onda se dogodi havarija, auto propada… Tako je i kod čoveka, mozak preopterećen visokoumnom pameću prestaje da funkcioniše, da pravilno rasuđuje, onda mu se svašta burla po glavi.

- “Za sajt novinar.de i ihtus se vezuje bosanski lobi, i na njemu se vodi kampanja protiv vladika Irineja, Ignjatija, Amfilohija, Grigorija i Atanasija koji žele da izvrše preobražaj duhovnog i liturgijskog života u Crkvi.” Preobražaj je potreban, barem po meni. Nešto mora da se radi. Šta Vi, oče, mislite o tom preobražaju, jeste li Vi za?

o.Gavrilo- Nisam ni za ni protiv, ali bih se teško navikao na nešto drugačije od toga kako je dosad bilo u služenju Sv. Liturgije. A ako bi i bilo nekih promena, u suštini Sv. Liturgije se ništa ne menja. Navikli bismo se, jer se to vraća na staro, kako je nekad bilo. Prihvatiću ono što bude Sv. arhijerejski sabor SPC odlučio i potvrdio. Imamo visokoobrazovane teologe koji će o tome raspravljati i saborno odluku doneti. Njihova odluka će, smatram, biti ispravna, ali bi bilo dobro i mudro da se sa više takta vernom narodu objašnjavaju promene, da i oni sami budu dobri i krotki pastiri slovesnom stadu od Crkve poverenom.

- Mene, oče, sve ovo silno rastužuje.

o.Gavrilo- Danas više nije kao što je nekad bilo - “pod moranje”. Danas je vladavina demokratije u celom svetu i svako traži u okviru zakona, bilo državnom bilo crkvenom, da se uvaži njegovo pravo na slobodu koje mu je zakonom zagarantovano. I sam onaj koji traži to pravo mora da se pridržava zakona, da ga ne ruši neredom i nepoštovanjem, jer će se stvoriti disharmonija i opšti haos.  Tako biva kad se traži MOJE i potvrđuje SVOJ EGO, ne gledajući na nejake i potčinjene.

- To se baš dešava. Nejake ni Crkva ne štiti. Meni se čini da će oni ništi duhom kukavni bježati u šume i gore i tražiti Gospoda. Oče, da li je dobro ako bih ja sebe primoravao da se ne oženim ako to ne želim, da ubijam to u sebi i da služim Bogu?

o.Gavrilo- Uradi ono što ti smatraš da je za tebe najbolje. Sam najbolje osećaš koji teret i koliko jak možeš na sebe da natovariš i da nosiš. Isti je džak peska i džak brašna, ali težina nije ista.

- A kako da ja znam koliko mogu ponijeti? To će duhovnik da mi kaže? Možda to nije moja snaga, nego Gospod pomogne da se teret nosi…

o.Gavrilo- Baš neko danas sluša duhovnika. Danas su oni koji traže duhovnika mladi i nestabilni, ni sami ne znaju šta hoće. U vremenu duhovnog nemira mir većinom traže u drogi, alhokolu i porocima, a kad upadnu u to, teško se mogu izvući. Porok ovlada njima i koliko god se neko trudio da ih izvuče iz tog pada, organizam traži ono na šta je navikao.

- Ja ne pijem i ne drogiram se, no možda imam neke druge svoje narkotike. Ali znam da ću savršenu ljubav poslušati i pokoriti se pred njom.

o.Gavrilo- Ti to najbolje znaš. Sebe znaš, koliko možeš i šta možeš da nosiš, kako da se duhovno boriš i dušu spaseš.

- Ne znam, oče, na granici sam. Ili ću se oženiti ili ću živjeti kao pravi Hristov sluga u postu i molitvi.

o.Gavrilo- Brate P..., evo šta se piše po dnevnoj štampi o dešavanjima ovih zadnjih dana u našoj pomesnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi za vreme zasedanja Sv. arhijerejskog sabora i posle njega - da treba Sabor podmladiti mladim vladikama i njima da se treba prepustiti vlast i rukovodstvo u Crkvi. A evo šta jedan brat piše: "Strašno, kao da se piše o fudbalskoj ekipi, a ne o Sv. arhijerejskom saboru, kao da budući patrijarh ili vladika treba da bude trener fudbalske ekipe, a ne da predsedava i duhovno rukovodi Sv. arhijerejskim saborom. Pa nije to fudbalska ekipa koju treba podmlađivati, sad nam je potrebno iskustvo i smirenost, stabilnost i razboritost”.

- Naravno, ja nisam za mlade, mladi će biti još gori, svašta će kroz njih u Crkvu da se uvuče. A stari su, koliko shvatam, za duhovnu obnovu više nego mladi.

o.Gavrilo- Da čuvaju ono što su od svojih starih nasledili!

Pregleda: 4035