- Pomaže Bog, Oče!

o.Gavrilo- Bog blagoslovio!

- Možete li mi reći da li postoji neka razlika kada je krštenje u Manastiru?  Sledeće godine u proljeće trebala bi biti krštena kuma maloj djevojčici tj. kćerki naših kumova , a krštenje bi bilo u manastiru Ostrog. Želim Vam reći da sam počela redovno da postim.

o.Gavrilo- A što bi ste išli u manastir Ostrog da krstite dete, zar nemate crkvu i sveštenika u vašem mestu, da se tu dete krsti.

- Imamo i crkvu i sveštenika, ali naši kumovi su krstili sina u manastiru Ostrog pa imaju želju da im i kćerka tamo bude krštena. Oni su inače Makedonci i veliki su vjernici, a ja kao kuma nemogu da se protivim. Inače se poštujemo kao da smo rođeni rod i uvjek smo jedni uz druge, kako u dobru tako i u zlu.

o.Gavrilo- U kom mestu oni žive?

- Mi svi živimo u K . . . . . . .  .u BiH.

o.Gavrilo- Danas se izgubio svaki red i poredak, kako kome pada na pamet tako i radi, ima slučajeva da jedno dete krste dva, tri ili više puta u više manastira, jer kažu da se to “valja”. Vlada opšte versko neznanje u našem narodu, kulminacija sujeverja je na vrhuncu , “ovo se valja” a “ovo se nevalja”.

- Slažem se sa Vama, u današnje vrijeme ima više vjernika “glumaca” nego onih istinskih, izmišljaju sve i svašta ali mi tu ništa nemožemo učiniti i ja sam možda grešna ali više volim otići u obližnji manastir M….. tamo se pomoliti Bogu, a moja crkva u gradu nedeljom je uglavnom prazna,samo kad je neki veliki vjerski praznik tj. Svetac onda se skupi nešto naroda.

o.Gavrilo- Verovatno da je “obljutavila so” pa ovce trče tamo gde osete da je bolja i slanija i kad osete da im je “so” potrebna.

- Upravu ste , mnogo će još vode proteći našom rijekom U. . . .dok naš zaluđeni narod progleda. Izgubile su se prave vrijednosti života , svi trče kao muve bez glave, mladi idu u propast jer nema ko da ih usmjeri i pripremi za sva zla koja ih čekaju u životu. Evo ja iako imam tek 34 godine prošla sam veliku ratnu golgotu. . . . . izbjeglički konvoj. . . . , svoje djete sam iznijela na ramenima i spasila od granata i boriću se za svoju djecu dok sam živa da ne dočekaju ono što sam ja prošla.

Hvala Vam Oče, što ste mi se javili rekli ste malo riječi ali iz njih se može mnogo toga naučiti. Nadam se da ću Vas posjetiti jednog dana, imala bih mnogo toga da Vam kažem, mogla bi se knjiga napisati. Znam da je malo mladih porodični ljudi koji su kao moj muž i ja, nama je porodica svetinja, zato nam je dragi Bog podario zdravlje i miran život. a nadam se da će tako biti i u buduće. Skromni smo i ne treba nam puno da bi smo bili sretni, što je u današnje vrijeme rijetkost. Samo bi Vas još zamolila da se pomolite za našu porodicu; dijecu A. . .  i M . .  . . , da nam budu kao i do sada dobro i zdravo ,supruga S . . . i mene.

Dragi Oče, neka Vas dragi Bog čuva i primite veliki pozdrav iz K . . . . . .!

o.Gavrilo- Da, deca su dobra dok su mala, a kad porastu odoše sa svojim vršnjacima u kafiće da nebi bili drugačiji od njih i za svim onim što je štetno po dušu i zdravlje, umesto u crkvu!

Pregleda: 4592