KUVAO I U HILANDARU
Kategorija: Svetogorska kuhinja
ponedeljak, 15 avgust 2011 11:06
Nebojsa_Stamenovico.Gavrilo Nišlija Nebojša Stamenović posle godina provedenih na Hilandaru, gde je bio kuvar srpskog bratstva, odlučio je da se skrasi u rodnom gradu

Na ulazu u kuću stare niške porodice Stamenović, u samom centru grada, dočekuje... nas miris tamjana pomešan sa blagim ukusom bosiljka i ruzmarina. Odnedavno je deo prostora pretvoren u etno-restoran, po mnogo čemu jedinstven na ovim srpskim, verovatno i balkanskim prostorima. Zahvaljujući zajedničkom prijatelju, Nišliji Aleksandru Nestoroviću, upoznajemo Nebojšu Stamenovića, mladog čoveka koji je u dosadašnjem životu, iako je tek prevalio četrdesetu, bukvalno bio sve: arheološki konzervator, turistički vodič, čistač epigrafskih spomenika, vatrogasac, gumarski majstor, autoelektričar... Za svako od ovih zanimanja ima adekvatnu i validnu diplomu.

Nebojša je nosilac i majstorskog pisma i diplome školovanog i priznatog kuvara. Uskoro će, bez obzira na sve velike i svakodnevne obaveze, da diplomira i na fakultetu. Naziv teme njegovog diplomskog rada „Ručak na srednjovekovnom srpskom dvoru” govori sve.

Svoj život Nebojša je posvetio kulinarstvu i, kako kaže, zdravoj ishrani. Okružen je u jednoj prostoriji od dvadesetak kvadratnih metara, kao u pravoj srednjovekovnoj magazi, sa stotinak vrećica iz kojih se sa police na zidu širi prijatan i pomalo omamljujući miris. Tu su rtanjski čaj, desetak vrsta nane, čičak, osušeni list maline i kupine, zova, rastavić, podubica, majčina dušica i žalfija, osušena kleka i lincura. Na drugom zidu je na stotine teglica sa najraznovrsnijim sokovima i sosovima, začinima i najprirodnijim dodacima jelima.

Na posebnoj polici u „magazi” je nekoliko desetina različitih vrsta vina i rakije. Sve ih je sam pripremio i oplemenio...

– Dogodilo mi se svojevremeno da sam se lično uverio kako se priprema meso za roštilj. Da se u ono što se mesom zove i od čega se prave i peku pljeskavice ubacuju mlevena jetra, škembe, juneće vime, polifosfati, pa čak i vinobran, kako bi boja navodnog mesa bila uverljiva. Istoga časa odrekao sam se mesa i počeo sam da za sebe i prijatelje sam pripremam hranu, autentičnu, zdravu... I nisam se pokajao. Posle više od deset godina ušao sam u sve tajne kuhinje, prave narodne, izbacivši, što posebno ističem, sve nezdravo i štetno: zejtin, soli, veštačke dodatke jelima, belo brašno i beli šećer...

Ne krije Nebojša da je učio od svih – od univerzitetskih profesora, travara i iscelitelja, starih kuvara i majstora kuhinje, iz starih herbarijuma i udžbenika botanike do izletničkih vodiča ali i drevnih receptura – jer ima originalne stare i blizu dva veka.

Ovaj skromni Nišlija uspeo je da se okiti priznanjem kakvo je retko ko u svetu uspeo da dobije – pripremio je obrok koji je ocenjen sa pet zvezdica. Sa Svete gore i Hilandara, gde je boravio nekoliko godina i bio kuvar, vratio se prošle jeseni. Krajem marta i početkom aprila tamo je ponovo boravio nakratko i evo ga opet u Nišu:

– U tišini, kakav je i život na Hilandaru, strogo je poštovano apsolutno sve, pa tako i vrlo stroga pravila kuvanja. Ustajao sam kada i svi, u tri sata izjutra, i odmah zauzimao svoje mesto u kuhinji, a monasi su odlazili na molitvu. U kuhinji sam provodio najmanje po osam sati. Monasi imaju dva obeda, ujutru u osam, posle molitve i uveče u 18 časova, a obeduje od 50 do 120 ljudi. Hrana se priprema posebno za monahe, a u drugoj kuhinji za radnike koji imaju tri obroka od ribe, hobotnice, sipe, sa salatama, crnim hlebom.

Poslednju godinu Nebojša Stamenović umesto na Hilandaru pripremao je hranu u Kareji, za protosa Svete gore, koji predsedava Svetogorskom sveštenom opštinom. Tamo je i dobio ime „protos magiras”.

– U Kareji, prestonici Svete gore, i na Hilandaru važe ista pravila i princip – jede se samo ono što se uzgaja u baštama: krompir, šargarepa, paškanat, plavi paradajz, pasulj, kupus... I poštuje se osnovno da se ništa ne pije pola sata pre obeda i dva sata posle obroka.

Sve navike i principe, sva pravila i iskustvo Nebojša Stamenović doneo je u Niš. Neće se, kaže, zadovoljiti samo etno-restoranom i ponudom najzdravije hrane Nišlijama i njihovim gostima:

– U „Kući dobre volje”, sa Predragom Milenkovićem, koji mi je već izuzetan i odličan saradnik i pomoćnik, pripremaćemo hranu za goste. Ali, otvoriću i svojevrsnu Školu zdrave ishrane. Sve koji žele da nauče i da mi se pridruže, najpre ću odvesti do poljoprivrednih apoteka da vide otrove i pesticide, onda do pijaca da prepoznaju prskano i voće bez otrova, a tek posle u kuhinju. Da im pokažem kako se mesi pravi hleb. Bez kvasca, ukusan, mirisan i zdrav... Taj hleb je od posebnog brašna, koji za mene spremaju ljudi koje dobro poznajem i koji znaju da neguju žitarice. Belo brašno ne koristim – od njega se pripremaju štirak i lepak za tapete! – podseća.

Krompir, to treba zapamtiti, sprema se isključivo sa korom kako bi se sačuvali vitamini i minerali koje ima u sebi. Riba, ali i leblebija, sočivo, plavi paradajz, paškanat, peršun, pasulj, gljive i sve drugo što je priroda podarila ovom našem podneblju, najveći su garant zdravlja – ispričao nam je „protos magiras” Nebojša Stamenović, koji svaki slobodni trenutak provodi u prirodi. Mnogo toga „lagerovanog” u njegovom etno-restoranu i od čega se pripremaju posebno ukusna jela i specijaliteti, ubrano je njegovom rukom na Suvoj i Staroj planini, pored reka i jezera, na livadama i proplancima. Tamo gde je sve, ali baš sve najzdravije...

Toma Todorović

----------------------------------------------
Lignje sa barenom blitvom
Blitva se potopi u kipuću vodu i odstoji u njoj samo jedan minut da bi zadržala boju. Kada se izvadi iz posude peteljke blitve se odvoje od lista i sitno iseckaju. Kratko, nekoliko minuta dinstaju se na malo maslinovog ulja i minimalno vode.

U posebnoj posudi obare se lignje u vrlo malo vode i dosta vina.

Tečnost u kojoj se obare lignje i ona kojom se preliva blitva sjedine se i njome se poliju sitno iseckane peteljke, doda se malo prave morske soli i začin po ukusu. Tako se dobija izvanredno ukusna supa.

Glavno jelo priprema se tako što se obarena lignja začini limunovim sokom, maslinovim uljem, peršunom, morskom soli i sa malo bibera. Služiti sa barenom blitvom, preliveno maslinovim uljem, belim lukom i sitno iseckanim peršunom.

----------------------------------------------
Manastirski „rofo”
Ovo jelo priprema se obavezno za slavu Hilandara, Vavedenja presvete Bogorodice, 4. decembra.

Odresci ribe stave se u šerpu sa belim lukom, biberom, začinima i proprženim crnim lukom. U šerpi se sve uvalja i dobije „rofo”. Doda se sok limuna, voda i belo brašno, posoli i stavi na tihu vatru. Dok se priprema stalno se šerpa protresa sve dok se jelo ne zgusne. Priprema se na šporetu na drva.

----------------------------------------------
Baklave od heljdinih kora
Potrebno je pakovanje kora od heljde, ili integralnih, krupnog mlevenog ili seckanog oraha, raženih i ovsenih pahuljica, žutog šećera, suvog grožđa i suvih višanja.

Orasi, ovsene ili ražene pahuljice, suvo grožđe i suve višnje pomešaju se sa žutim šećerom i tako dobijenu masu filovati preko heljdinih ili integralnih kora i ređati jednu preko druge.

U posebnoj posudi zagreje se tri decilitra vode i doda 250 grama žutog šećera i napravi preliv, kojim se prelije baklava. Pre nego što se ubaci u rernu da se zapeče, obavezno se iseče na kocke ili romb oblik.

P. S. Na isti način priprema se pita sa makom od heljdinih ili integralnih kora, samo se u fil najviše stavlja mak, a manje žutog šećera i mlevenih oraha. U piti sa makom nema ovsenih ili raženih pahuljica, suvih višanja i grožđa. A preliva se istim prelivom.

----------------------------------------------
Bulgur (Kuvano žito)
Naseckati svežeg crnog luka i prethodno skuvanu i samlevenu belu pšenicu, sjediniti u masu, posoliti morskom solju, dodati peršun, maslinovo ulje i sve izmešati.

Ta masa poznata pod imenom „bulgur” služi se kao hladna salata.

Preuzeto:http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Kuvao-i-u-Hilandaru.sr.html

o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan.

o.Gavrilo Želim da pojasnim da je ovo moj lični profil na fejsbuku i da u okviru crkvenog poretka ovu mogućnost fejsbuka koristim u svom versko-pedagoškom radu. Nije reč o nekoj posebnoj grupi ili udruženju.

Ovde se se može ući i komentarisati tematski i duhovno fokusirano na određenu zadatu fotografiju ili tekst uz fotografiju. Na drugim svetovnim forumima je moguća šira diskusija koja izlazi van zadatog okvira , ali ovde na mom profilu, to nije cilj, jer je profil više monaškog i duhovno - asketskog karatera pošto nastojim da prenesem i prikažem što je moguće više život monaha sa Svete Gore i ono što je svetogorskom učenju srodno. Ponekad zato ubacim i svoja lična objašnjenja i komentare.

Moje monahovanje je vezano za Vrt Presvete Bogorodice tj. Svetu Goru gde sam boravio od marta 1971. do marta 1984. god. tako da mi je tamošnji život monaha dobro poznat, a takođe i sva mesta na Svetoj Gori : manastiri , skitovi, kalivije i kelije gde su živeli i žive monasi askete. Moj duhovni i monaški život tamo je konstituisan i najbolje godine sam proveo na Svetoj Gori , pa vama koji živite u modernom svetu ta iskustva prenosim koristeći fotografiju i pisanu reč i mogućnosti ovog profila i društvene mreže fejsbuka s željom da ih na najbolji način primite i razumete, a i da ih pravilno primenite u svom duhovnom uzrastanju.

Moja duhovnička aktivnost na internetu je moguća i dobija na svom kvalitetu s obzirom da sam bolestan zato što pored bratstva manastira Lepavine imam grupu saradnika i duhovne dece u svetu koja mi pomažu u mom radu bilo kao tehnička podrška ( neki od njih su dostupni 24 sata dnevno), bilo putem pisanih tekstova, priloga, prevoda itd. Samo neka imena da navedem. Brat Nenad Badovinac je npr. moj učitelj informatike. Sestra Radmila Maksimović je prevela nebrojeno mnogo tekstova za manastirski sajt . Brat Stamenko Mijatović je u svakom trenutku dostupan u smislu tehničke podrške i obezbedjenja nesmetanog funkcionisanja mog duhovnog rada preko interneta itd. U tom kontekstu treba shvatiti i postavljanje slika nekih od mojih saradnika i duhovne dece na moj profil.

o.Gavrilo Molim sve sadasnje facebook prijatelje, kao i sve buduće da se pridružite mojim stranicama:
http://www.facebook.com/pages/oGavrilo/111591225537354


Milena Madzar
Puno hvala na receptima,eh kad bi se hranili upola ovako pucali bi od zdravlja.Svaka cast ovom covijeku koji je ustajao u 3h ujutro, sto mu je Bog dragi dao snagu i volju i Blagoslov da priprema jela nasim monasima, koji zamislite jedu u 8h pa tek navece u 18h a mi halapljivci stalno nesto jedemo i kad smo gladni i kad nismo,a kad nas napadnu bolesti onda se cudimo otkud i kako.Hrana je jako bitna koju unosimo da bude sa mjerom i koliko toliko da je zdrava ali takvi smo mi ljudi sto ukusnije to otrovnije za nas organizam ali nemoze nista preko noci da se promijeni ali ako imamo volju sve se moze.Blagoslovite sve ljude Oce pa i mene.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo.Vi ste,zaista,naš duhovni prosvetitelj jer iz dana u dan,čak iz časa u čas dobivamo nova znanja kojom obogaćujemo duhovni život,saznajemo o svojim gresima i ispravljamo ih.Toliko mnogo smo već zaznali o Hilandaru,Svetogorskim manastirima - o životu monaha...,a još toliko toga ne znam,a želim da znam.Kroz disciplinovani rad Nišlije Nebojše Stamenovića saznajemo da monasi imaju dva obeda -ujutro u osam časova nakon molitve i naveče u osamnaest časova. Divno je čuti,u još mračno,rano jutro pobožne glasove monaha kad progovore molitve Hilandara.

Marko Radosavljević Pomaže Bog draga bračo i sestre. Hvala ocu Gavrilu što nas blagodari da možemo i mi grešni, koji nismo dostojni da mu operemo noge, ponešto izraziti. Nebojši Stamenoviču izkazujem svoje poštovanje zbog njegove duhovne radnje.

U raznim duhovnim knigama možemo pročitati kako su sveti oci živeli od Duha Svetoga a ne od surove, pržene ili kuvane hrane. Tako su živeli pošto su nadvladali nagone i dopustili da ovise od Višnjega a ne od svog jezika, stomaka i uma koji nam savetuje da jedemo razne neukusne mrtve stvari.

Kolika nam je vera i zašto patimo može da se vidi i po načinu naše ishrane. Zato nam naša Pravoslavna crkva nalaže post. Ne zato, da bi nam nešto oduzela, kao što neki olako zaključuju, nego da bi zamenili neokusno za ukusno, nezdravo za zdravo, grešno za negrešno.

Ako se želimo nazivati Hriščanima, nebi smeli da marimo za žrtve paljenice, ali pošto smo zaboravili na rano Hriščanske navike, navikli smo to da radimo. Kod nas Srba, ne samo da smo navikli da palimo vatru, nego na njoj pečemo i meso dobrih životinja. Pa mi se ponekad čini da se đabe osenjujemo krsnim znakom pred jelom kad smo pre toga ubili (ili naručili ubojstvo svojom potražnjom), pekli, ponekad i probali hranu pre nego što smo se zahvalili Svevšnjem za nju.

Ali Hrist je milostiv prema ljudima, pa nam je dao Telo Svoje da jedemo. Možda se to tako zove zbog toga jer je sve živo u Hristu a mi neznamo za drugi zakon osim toga, da u ovome svetu jedno živo biče služi drugome za preživljavanje (ishranu). Mislimo da je neobhodno da ubijemo biljke pa čak i životinje. Ali kako vidimo iz priloga o. Gavrila to je samo izgovor. Ako nemožemo bez nasilja da se preživimo, onda ga barem pravimo što je manje moguče. Kako nam naš brat po veri ukazuje to može biti i vrlo ukusno, raznoliko i zabavno. I svakako zdravije nego to čime se sad hranimo. Čak je to deo naše kulture koju smo zaboravili zbog "nabijanja na kolac" i "prženja mesa".

Oprostite mi što moram da komentarišem izjavu koju navodi sestra Milena: "...što je okusnije to je otrovnije..." Ja tek 12g. ne jedem meso i shvatio sam da je naš okus kao moda: danas je moderna lila a sutra plava boja. Ako je jezik navikao na neke ukuse, a nos na neke arome, to neznači da nemogu da se odviknu i naviknu na nešto drugo. Naročito ako su ti ukusi i arome intenzivniji, asociativniji, raznoliki. Pa tako nemogu da se slažem s tim, da je okusnije i otrovnije. Ja mislim obrnuto. Što je okusnijwe to je milije Bogu.

Daj Bože da posetim Nebojšin restoran i da se njegova kuhinja razširi po celoj Srbiji pa i svetu.

Blagoslovite Oče.

Nada Jokic Pomaze Bog!Zadivljena sam...



Nenad Badovinac Telu je potrebna hrana, a duši molitva, tako nas je Bog stvorio, ne mozemo bez hrane, i to raznovrsne, Bog je blagoslovio da sve jedemo i meso i biljke sve nam je dato na zemlji. Svi savetuju da je bolje sto manje jesti mesto, ali isto tako važno je da nikako neosudjujemo one sto jedu meso, jer s time bi i Hrista mogli osuditi, jer i on je jeo Pashalno jagnje, kao i ribu. Postoji u žitijama Prepodobnog Pahomija Velikog kako je jedan starac veliki podvižnik poželeo da jede meso, njegova bratija se užasavala na to, ali Prepodobni Pahomije je blagoslovio, starac je pojeo i želja mu je minula. Možda bolje da jednom proba meso, nego da svakih pet minuta u mislima jede meso. Protiv zatrovane hrane brat Nebojsa se bori na pravi način, podržavam njegovu ideju zdrave hrane, kao i školu koju planira da osnuje. Čovek kada se vrati sa Svete Gore, svoje ideje može lakše da pretvori u dela, pogotovo ako su na korist ljudima.

o.Gavrilo >>> Preuzeti komentari na tekst koji objavlje u dnevne novine POLITIKA

Kuvao i u Hilandaru - komentari

Ana | 25.04.2010. 22:46
...Sjajno! Volela bih da zivim u Nisu, bila bih stalni gost

glavna stvar | 25.04.2010. 23:17

Da je novinar bio umešniji, a kuvar imao više dobrote i čovekoljublja, sada bismo svi znali kako da na pijaci prepoznamo "prskano i voće bez otrova". Pretpostavljam da se to može i rečima objasniti, i da ne bi uzelo mnogo vremena i prostora.

buba | 26.04.2010. 11:33
Bravo, čestitam Vam na svemu što ste postigli do sada i pozdravljam ovakav način kuvanja. Kada budete otvorili školu kuvanja, rado bih se priključila. Sve najbolje.

D. | 27.04.2010. 09:57
Lepo.Nedostaje adresa etno restorana u koji bi rado otisli.

Miodrag Djordjevic | 30.04.2010. 20:48
Hvala Bogu za Monasku Kuhinju koja je zdrava i cista Srpska kuhinja. Ja zivim u Americi vec dugo godina i video sam ovde kako velika prehramrena industrija sa svojim reklamama psihicki uticu na narod da postanu Hranoholicari i jedu previse,postanu debeli i dobijaju razne bolesti od te debljine.

Dragica Mamić Oče Gavrilo,oduševljena sam što ste nam omogućili da upoznamo dio bogatstva iz manastirskih kuhinja, a preko rada ,vrijednog ,a iznad svega produhovljenog i blagoslovenog brata Nebojše.Velike su mogućnpsti nas kao naroda samo se trebamo vratiti vjeri,tradiciji i izvornim vrijednostima koje nisu zaboravljene, zahvaljujući našim manastirima. Oni su vijekovima izvor hrane prije svega duševne ,a kako vidimo i zdrave iz prirode uzete,a od Boga darovane tjelesne hrane.Čitanjem ovog teksta i komentara pored oduševljenja, obuzima ma i tuga, što smo kao narod često zaslijepljeni drugim (ne)kulturama i njih usvajamo i hvalimo, a svi u srcu nosimo želju da tim istim pokažemo da imamo ogromno bogatstvo u vjeri i tradiciji.Svi mi to nosimo u sebi, samo trebamo otvoreno priznati da jako malo znamo o tome i učiti od onih koji znaju i vide dalje od nas.Učiti smo dužni radi generacija koje još uvijek možemo spasiti od (ne)kulture tipa "hot dog+coca cola".Daće Bog da u ovom vremenu poremećenih vrijednosti samo koristimo ono što već odavno imamo, a zbog čega nas ne vole oni koji to nemaju.Svako dobro svima, od srca želim!

Stefan Igrutinović Brat Nebojša ili kako ga mi drugačije zovemo Neša Travka , je zaista retko dobar kuvar i poznavalac bilja , krenuli smo na put ka Ostrogu i naravno brat Nebojša sa nama kada smo bili u manastiru Crna Reka , Neša je na padinama brdašca sakupljao bilje i objašnjavao nam kad , gde u koje doba možemo da nađemo to bilje. Zaista svako bi voleo da proba njegove specijalitete.Poznajem ga još i kao šaljivdžiju. Blagodarim oče Gavrilo što ste postavili ovako lep tekst.


Dusan Stojkovic Oce, kako da ubijem gordost u sebi, svuda vidim samo gorde ljude ?



o.Gavrilo U časopisu "Bilje i Zdravlje" u broju 165 od 13 avgusta 2010. tekst pod naslovom Tajna ukusa sa Hilendara od novinarke Sofije Babović. Šta jedu monasi, govori za "Bilje i Zdravlje" proto-magiras i pofesionalni kuvar Nebojša Stamenović.

Dusan Stojkovic
Bolje jedi meso a ne gazi ljude. Sto sam gord, ima da poludim. ( Salim se )



o.Gavrilo Bog blagoslovio brate Dušane,  sada nije tema o gordosti nego o kuvanju zdrave hrane, drugi put biće i ta tema o gordosti, ta duhovna bolest teško se leči pogotovu kod visokoumnih a i kod onih koji su u smirenju nisu pošteđeni, duhovna borba je do kraja ovozemaljskog života.


Dusan Stojkovic Hvala oce. ( ponovo me napada )



o.Gavrilo Brate Dušane s koje strane te napada?



Marko Radosavljević Nije potrebno daleko zaviriti u Sveto pismo, da bismo našli jasan odgovor na to šta je Bog blagoslovio nama ljudima da jedemo: 1.Mojsijeva knjiga 1.29.

Na nekim mestima u SP Bog čak dozvoljava da se jede meso. Npr.: Kada je Noe posle potopa... pristao na Araratu, Bog mu je dozvolio da jede meso. Verovatno zbog toga što posle potopa ničeg nije bilo.

Postoji i prilika kada Judje nisu bili poslušni u pustinji pa jim Mana nije bila dovoljno dobra i uželeše prepelice (ne krave, svinje, koze, ribe). Mojsije je to izmolio od Boga za svoj narod i Gospod jim dade "za lakat prepelica sa leve i desne strane tabora". Tolko su jih pojeli, da su povračali. To Bog sigurno nije dopustio sa radošču.

Bog dozvoljava da jedemo meso, ali bez krvi. U SP čak piše kako da se ubije životinja, kako da ji presečemo vene, ispustimo krv, itd. Ali to mora da uradi Rabin koji je za to usposobljen. I to se radi pomoču molitve...Tako židovi pripremaju pashalno jagnje i danas. Oni ne jedu meso koje nije pravilno "pripremljeno".

Poznato je da naš blaženopočivši patriarh Pavle nije jeo meso ali je svake godine tražio da mu se donese parče mesa, da se nebi, kako je on to protumačio, "uobrazio" zbog svoje strogosti.

Slažem se sa bratom Nenadom, da nebismo trebali osuđivati one koje jedu meso. Ali pošto je sveto pismo pisano za ljude razičitih "nivoa" svesti i pošto su prilikom prepisivanja i tumačenja SP pravljeni kompromisi, onda ispade nejasno to pitanje pa je prepušteno svakom da ravnja po svojoj savesti.

Možda bi o. Gavrilo znao nešto više napisati o toj temi jer mislim da postoji čak anatema na propagiranje vegetarianstva pošto se zna da su Eseni, Manihejci, Bogumili, Patareni i drugi bili strogi vegetarianci a oni su proglašeni za jeretike jer su se pozivali na život svetih Apostola.

Oprostite i blagoslovite.

o.Gavrilo Bog blagoslovio brate Stefane
Obradovao si me sa ovim lepim rečima o bratu Nebojiši. Ja za vreme mog monahovanja u man. Hilendaru pored đakonskog poslušanja u crkvu imao sam duže vreme i poslušanje gostoprimca a on za vreme njegovog boravka u Hilendaru bio kuvar koja su ta dva poslušanja jesu usko povezana on kao kuvar svojim umećem u kuvanju stekao zvanje proto-magiras.


Vladimir Srbljak Hrana za telo je veoma ukusna pogotovo kada je spremi profesionalac koristeći najbolje recepte za kuvanje. Ali koliko god ta hrana bila ukusna njen ukus izčezava veoma brzo. Dok ukus duhovne hrane ostaje dugo i ne izčezava. Brat Nebojša je iskoristio svoje iskustvo na najbolji način, a miris tamjana koji dočekuje goste ih može podsetiti na miris duhovne hrane koju Crkva sprema. Isto kao što je brat Nebojša spremao dve različite vrste hrane za radnike i za monahe tako i Crkva priprema dve različite vrste hrane za svoju decu i za potencijalnu decu koju predstavljaju svi ljudi sveta. Brat Nebojša je dao odličan primer kako se i u modernom vremenu može pripremati veoma ukusna i zdrava hrana, pa čak na njoj i zasnovati uspešna karijera.

o.Gavrilo Hvala brate Stefane na link teksta u kojem objaljen o bratu Nebojši u časopisu "Bilje i Zdravlje".




Stefan Igrutinović Bogu Hvala oče , sve što je na Duhovno a i na telesno zdravlje naše braće u Hristu treba podeliti i sa drugima. Dok sam boravio u Hilendaru mogao sam da primetim da kuvar stvarno ima teško poslušanje , jer sve što sprema pre svega mora da spremi s ljubavlju i sa smirenjem , kasnije tako spremana hrana bude veoma ukusna. Kada vidim brata Nešu pozdraviću ga od sve braće na facebooku. :-)


o.Gavrilo Brate Stefane moram da kopiram tekst sa ovog linka o bratu Stefanu iz "Bilje i Zdravlje" jer ova fotografija sa naslovne strane nije baš zdrava za očiju, to su svetovni časopisi pa mogu da stavlju što noge svetovnjake više privlače da kupuj...u novine ili časopise.

Tajna ukusa sa Hilandara

Piše Sofija Babović

NEBOJŠA Stamenović, proto-magiras i profesionalni kuvar srpskih manastira na Svetoj Gori kaže za "Bilje i zdravlje" da sve što je posno nije obavezno i zdravo. I namirnice za pripremu posne hrane često se prskaju otrovima, pa treba biti posebno obazriv. Tajnu svetogorskog kuvanja, baziranog na oko 1.000 recepata, Stamenović retko i delimično podeli sa prijateljima pripremajući im u svojoj kući u Nišu monašku hranu. Začinjenu isključivo lekovitim i zdravim dodacima.
- Pravila za kuvanje na Svetoj Gori su složenija od uobičajenih, ali je osnovno da se ukusi slažu i budu u skladu sa protokolima - priča Stamenović.- Monasi obeduju najviše dva puta dnevno - u 8 i 18 sat,)što je takođe recept za zdrav život.
Posle angažovanja u Hilandaru, Stamenović je bio prvi kuvar u Kareji. Ističe da svuda važe isti principi: Jede se samo ono što uspeva u bašti, a to je obično plavi paradajz, pasulj, krompir, šargarepa, kupus, paškanat.
Važno pravilo je da se nikada ne jede odmah po buđenju, a ustaje se oko tri sata posle ponoći. Tečnpost se ne pije najmanje pola sata pre i dva sata posle obroka. Jede se i slatko, ali bez šećera. Pravo slatko, džem i kolači slade se isključivo "tahinijem", odnosno mlevenim susamom.
Na Svetoj Gori kuva se u dve kuhinje - monaškoj i radničkoj. Radnici jedu jače obroke i to triput dnevno, ali takođe zdrave. Sastoje se od obimne salate, crnog hleba sa semenkama, sipe, hobotnice, ribe.

SLAVSKA TRPEZA
Za slavu manastira Hilandar - Vavedenje Presvete Bogorodice 4.decembra( 21.novembra po julijanskom kalendaru) servira se eksluzivno riba "rofo". Odresci se kao tune stavljaju u veliku šerpu sa belim lukom, biberom, domaćom vegetom,a "izblindira" se crni luk, pa uvalja u šerpu. U rofo se dodaje lumunov sok, belo brašno i voda. Šerpa u koju stane ribe za 200 ljudi se "trese", dok se jelo ne zgusne.
Žito se, otkriva nam Nebojša Stamenović ,skuva, a potom se začini bademima, orasima, lešnicima, žutim šećerom, morskim oraščišćem. Dodaju se prezle da pokupe vlagu.
Savet plus:Žito se dugo žvaće, da se napola svari pre gutanja. Sveti Antonije kaže u Ustavu otšelničkog života da se na sabore i gozbe ne žuri. To pravilo poštuje i Nebojša Stamenović.

O ČAJU
Naš sagovornik kaže da svaki čaj sadrži toksine, osim čaja od koprive i majčine dušice. Kopriva sadrži magnezijum i gvožđe, nimalo slučajno zovu je "devojka za sve". Majčina dušica lekovita je za žlezde. To čak govori i njeno latinsko ime "timus".

Tri su osnovnna načina za pripremu čaja:

Infuz-prokuvavanje vode sa dodavanjem čaja na kraju
Macera -potpopljene biljke stoje u toploj vodi
Dekot-čaj u kombinaciji sa semenkama

- Koji god način pripreme da odaberemo, mora se koristiti voda sa izvora - izričit je Nebojša Stamenović.- Voda sa česme je puna hlora i lekovita dejstva ne mogu da dođu do izražaja. Ako pojemo sladak čaj, treba ga sladiti medom, isključivo kada se prohladi i to drvenom kašikom, jer metalna uništava svojstva meda i ostavlja isključivo njegove ugljene hidrate da "deluju".

ČAROBNJAK
Nebojša Stamenović ima kolekciju od 900 teglica sa najraznovrsnijim sosovima i začinima, skoro 2.000 recepata od kojih su najstariji još iz 19.veka, bogatu kolekcija vina, 300 osveštanih ikonica.
Iza njegovog imena stoji bezbroj diploma kojima je krunisao razne veštine, ali kaže da mu je najdraža "diploma" svetogorskog kuvara.
Učio je od travara, profesora, starijih kuvara, iz herbarijuma, drevnih receptura, vodiča. Savladavao je slaganje ukusa, a prirodan dar doveo ga je do vrhunskog kulinarskog umeća, koje, kada zatreba vatru, isključivo prikazuje na šporetu na drva.

PROTO MAGIRAS SAVETUJE
Oktopod se kuva sa pampurom od plute.

Zimi se pije samo crno vino, a leti ricina-vino od najjeftinijeg grožđa, koje se "izmlati" čempresima i začini smolom.

Autentična organska hrana raste u prirodi. Preporučujem zohi(čičak),vruva(divlju rotkvu) i radikiju(maslačak).
Spisak štetnih namirnica prilično je dug. Na njemu je svaka vegeta iz kesice, zejtin, so, brašno, beli šećer, roštilj na neproverneim mestima.

Savet plus:Prženje treba da bude poslednja opcija za pripremu hrane, a prva je barenje.

KUĆA DOBRE VOLJE
Nebojša Stamenović ima “Kuću dobre volje” u kojoj uči ljude kako da kuvaju zdravu hranu. Među prvim pravilima je :
Učenike odvesti u poljoprivrednu apoteku da vide otrove, potom na pijacu da nauče da prepoznaju prskano voće i povrće, a zatim u kuhinju da uče prvu lekciju - kako se mesi hleb bez kvasca.

ZA AVGUST
Stamenović za nastupajuće dane preporučuje rtanjski čaj, rastavić(ubija bakterije u mokraćnim kanalima),list borovnice. Rastavić brati tek od polovine avgusta, jer sunce tada povećava količinu silicijuma kod cveta.

RIBA
Škarpinu odrati, pa kuvati 10-15 minuta u vodi sa šakom pirinča i povrća po izboru. Dodati ruzmarin, beli luk, maslinovo ulje i limun. Priprema traje pola sata. Može i da se peče na skari i servira uz pomenute začine.

Broj 165 - aktuelno izdanje

Stefan Igrutinović Obrisao sam oče svoj komentar tako da nemoraju da idu na sajt i da gledaju neprikladne slike , kojih ima na svakom koraku. Na kioscima danas ima svašta , mladi kupuju ali nećemo o tome. U Kareji u našem konaku bili smo sa ocem Dositejem Hilendarcem i imali smo prelep kupus , koji je tako lepo spremljen bio nismo mogli da odolimo a da ne sipamo još. :)

o.Gavrilo Bog blagoslovio brate Stefane
Srećan sutrašnji prazkik sv. Preobraženje Gospodnje Gospoda našega Isusa Hrista na gori Tavorskoj, posebno današnji dan bio radostan zbog ovog našeg dopisivanja što upoznah tebe i još bolje brata Nebojše jer sam o njemu i ranije slušao sve najlepše dok je bio u Hilendaru i posle i ovo tvoje javljenje meni što vas upoznah, daj Bože da se jenog dana i lično upoznamo u Svetovavedenjskoj svetinji Lepavinjskoj. Pozdrav i blagoslov bratu Nebojši.

Stefan Igrutinović Neka je svim pravoslavnim hrišćanima sretan sutrašnji praznik Preobraženja Gospodnjeg , neka je oče vaša obitelj uvek čvrsta , na okupu i od Gospoda i Presvete Bogorodice Lepavinske uvek Blagoslovena. Nadam se i ja da ćemo doći nekad sa porodicom i Nešom na poklonjenje prelepoj ikoni Lepavinskoj , prema kojoj imam poštovanja , Lepavinska Bogorodica me svojom lepotom podseća na Trojeručicu. S Bogom oče , Braćo i Sestre neka ste svi duhovno živi i zdravi na mnogaja ljeta pa sutra svi rano na liturgiju , da Slavimo Gospoda kako dolikuje. Drago mi je da sam upoznao nove ljude koji teže pronalasku večnosti tj samog Gospoda Isusa Hrista. Oprostite što sam ovo sve napisao ne vezano za temu o kojoj smo celog dana govorili, ali sigurno neću zaboraviti da prenesem prelepe pozdrave i Blagoslov oca Gavrila.

Ljiljana Batricevic Hvala Stefane i j atakodje zelim svima srecan sutrasnji dan


Saša Lazić
upravo je hrana jedan od temelja i duhovne i fizičke snage...kako se i molit i biti koncentriran ako se "natovarimo"...sa razlogom je Gospod apostolima i nama rekao: ovaj rod (demonski) izgoni se samo postom i molitvom!! očistimo tijela zdravom hranom koju nam zemlja i podneblje po Božijoj milosti daju..

Stefan Igrutinović Kad smo bili u Kareji , boravili smo u skitu SV. Andreja koji je ranije bio Ruski , sada su Grci u njemu , Bogu Hvala ručak je bio obilan ali je bio pre večernje službe , onako siti smo kasnije išli na molitvu , na šta nismo nimalo navikli ,nismo zamerili ni na čemu , skupa smo zablagoradili Presvetoj Bogorodici za lep ručak i za lepotu koju smo prvi put videli do tada. Inače primetio sam da je tada hrana bila raznovrsna i puna vitamina, to je bilo u vreme petrovskog posta. Kada smo se vratili u Hilandar , bilo je mnogo lagodnije što se hrane tiče , što je nama mladima inače prijalo, znamo mi da grickamo uvek nešto , pa je ovo došlo kao dijeta. Bogu hvala za sve i Presvetoj Bogorodici koja je Blagoslovila boravak u njenome prelepom vrtu.


Milena Puaca Pomaze Bog! Hvala na svakodnevnom prosvjecenju nasih dusa. Ovo je jos jedan saznanje kako da idemo dalje putem Gospoda.



Danica Tesic
Ova prica o Nebojsi zvuci,u danasnje vrijeme, nevjerovatno!
Nadam se da cete nas obavijestiti kad krene sa radom skola kuvanja i obrazovanja !




KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU
 

Radio Blagovesti

Kalendar unosa

< jul 2014 >
po ut sr če pe su ne
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Broj poseta

Prevedite blog

EnglishArabicBulgarianCroatianCzechDanishDutchFinnishFrenchGermanGreekHindiItalianJapaneseKoreanNorwegianPolishPortugueseRomanianRussianSpanishSwedishCatalanFilipinoHebrewIndonesianLatvianLithuanianSerbianSlovakSlovenianUkrainianVietnameseAlbanianEstonianGalicianHungarianMalteseThaiTurkishPersianAfrikaansMalaySwahiliIrishWelshBelarusianIcelandicMacedonianYiddishArmenianAzerbaijaniBasqueGeorgianHaitian CreoleUrduChinese (S)Chinese (T)

Vremenska prognoza