На поклоничко путовање смо кренули 12.10.2008.  у 21.30 часова из Бања Луке на празник Покрова Пресвете Богородице у Ђунис, и посјетили манастире Лелић и Студеницу. Ђунис се налази у општини Крушевац у Расинском округу. Ово мјесто је открила дјевојка Милојка Јоцић када је захватала воду са извора 28. јула 1898. године. Јавила јој се Пресвета Богородица и рекла да се на том мјесту подигне црква Покрову Пресвете Богородице, да би уз богослужење болни и невољни задобили Милост Божију. Исте године је подигнута црква од дасака, а 1921. подигнута нова црква., 1960. је проглашена за манастирски храм. Од 1968. је женски манастир. Сестринство са игуманијом Маријом и ове године топло је дочекало десетине хиљада вјерника који стижу овдје из разних крајева на свеноћно бденије за Празник Пресвете Богородице.

МАНАСТИР ЛЕЛИЋ

GALERIJA SLIKA SA HODOČAŠĆA

Рано ујутро смо стигли у 06.00 испред манастира Лелић. Тихо смо сачекали да се отворе манастирска врата и ушли у Цркву. Кивоту нашег Српског Златоуста, светог владике Николаја Велимировића вјерници прилазе молитено и са топлим сузама. Палимо свијеће испред Цркве и пишемо имена за помињање за здравље и за покој. Света Литургија је почела у 08.00 часова, испред царских двери стоје двије велике воштанице у величини човјековог раста, отац Авакум служи, сав народ одговара на Литургији. Обављена је света Тајна исповијести. Послије Свете Литургије отвара се кивот, сви прилазе са љубављу и радошћу светом владики... Вјерници освећују бројанице на кивоту светог владике, пјевају тропар и канон посвећен светоме...Пред полазак купујемо књижице у сувенирници: Пролог, Молитве за умножење љубави... Обилазимо музеј у којем се чувају бројанице нашег владике, као и његови портрети и одежде. У манастиру смо оставили једну садницу крушке оскоруше, коју смо понијели из Бања Луке. Послије богослужења крећемо према Ђунису.

МАНАСТИР ЂУНИС

GALERIJA SLIKA SA HODOČAŠĆA

Прелазимо ријеку Ибар, пролазимо кроз Краљево, Крушевац, пут траје од 11.00 до 17.00. Уским путем према манастиру непрекидно тече ријека људи. Улазимо у манастирско двориште, у долини, испред нас велика Црква посвећена Покрову Пресвете Богородице већ је окружена мноштвом народа, около свуда обронци густе шуме. Иза Цркве се путељком може доћи до манастирског гробља на којем смо запалили свјећице га гробу мати Стане Церовић, у монаштву Ане. На њеном гробу гори кандило и неко је већ донио свјеже цвијеће. Сво своје имање мати је поклонила овом манастиру који је у то вријеме био у изградњи, а сама је живјела скромно у малој дворишној кућици у Београду. Даље изнад је мала манастирска кућа иза које је пчелињак. Спуштгамо се истим путем и обилазимо Велику цркву, сав простор је испуњен мирисом тамјана и босиљка... Дуж мале стазе са обје стране посађане су густо у реду Подмосковске руже све од монашког конака према Покровској Цркви, крај које је и мала Црква. Стотине људи се слива у малу Цркву и у долину у којој се налази Извор на којем се јавила Пресвета Богородица дјевојчици Милојки. Од ове воде су се многи болни и невољни исцјелили како тјелесно тако и духовно,од неверја и маловерја дошли до вјере, у Познање Истине. Према извору се степеницама вјерници спуштају до наткривеног мјеста на којем се јавила Пресвета Богородица.

Вечерња молитва је почела у 19.00 часова, служио је епископ Нишки Иринеј, ту је и владика сремски Василије, као и многобројно монаштво и свештенство. Молитве су трајале све до Свете Литургије, до 10.00 ујутро. «Са нама је невидљиво присутан Господ», кажу људи, «Мајка Божија је са нама вечерас» . Преосвећени владика је рекао: «Богослужење ће бити под небеским сводом, јер је све ово Црква, сви ви који сте дошли данас овдје, на ово свето мјесто сте жива Црква Божија.... Ова вечерња радост, на мјесту освећеном и благословеном, призвала нас је и покренула да из многих крајева дођемо и Њој се поклонимо. Вечерас је тама око нас, али је свијетло у нашим срцима. Мати Божија је са нама. Она се невидљиво моли Богу. Она све вас невидљиво благосиља. Молимо се Њој да нас заштити Својим Покровом. Нека је благословена ноћ, народ Божији и свети, који служи Богу живоме, Оцу, Сину и Светом Духу. Амин.»

Послије бдења је обављено јелеосвећење у цркви, миропомазање, подијељено је освећено брашно... Огромна маса људи се слила у Цркву, топло и једни до других као јагањци Божији. Свештеници су током ноћи помазивали само оне који су се налазили испред олтара јер су људи били једни уз друге и није се могло пролазити између редова да би се сви помазали.светим уљем, тако да су са миропомазивањем наставили и ујутро у Великој Цркви.

У 12.00 је почео Акатист Пресветој Богородици, после тога проповед Владике који је све позивао на покајање и на две главне заповести Божије о љубави... «И не знамо, браћо и сестре ко је са нама вечерас овде...Свети људи су са нама овде...» рекао је.

После тога опет молитве и песмопојања, у Великој Цркви исповедају на три места иза затворених врата, једно по једно, људи се ту тиска око двадесетак пред сваким вратима иза којих се врши Света Тајна Исповести. Исповеда и духовник, свештеник отац Драги Вешковац... Нестаје електричног светла на неко време, само се чује умилно појање које као да стиже негде с неба:
«Господе помилуј, Господе опрости, помози ми Боже, крст свој носити...»
У храму тишина и умиљење у душама верног народа. Убрзо, после петнаестак минута светла се пале...
А онда света Литургија са многобројним свештенством у 04.00. Изузена проповед, надахнути оци Светим Духом говоре поучне речи, упозоравају нас на важност саборности и значај Свете Литургије, да се недељом у храму окупљамо на заједничку молитву јер је то истинска храна за душу. После свете Литургије у цркви, настављају се молитве и песмопојања у Славу Бога, а онда опет света владичанска Литургија испред Велике Цркве у 08.00 коју служи владика уз одговарање хора.

На звонику цркве српска застава коју је ветар окренуо, па изглада као две заставе заједно: једна горња српска и једна доња руска, јер су боје исте, само распоред другачији: кад се окрене српска застава то је руска и обрнуто.

Путнике су окрепили у манастиру врућим чајем и кафом, свима поделили пакетиће са минералном водом, хљебом и колачима. Сво време народ пристиже, стоји у реду ка извору Пресвете Богородице, тамо сви добијају по флашицу свете водице на благослов. Послије се пењу степеницама до бунара Пресвете Богородице гдје се умивају, пију воду, пажљиво се сипа света вода у флаше вјерницима пазећи да се ни мало не проспе. Ову водицу вјерници носе кућама да би је подијелили са браћом и сестрама који нису могли овога пута да дођу на ово свето мјесто.

У малој Цркви двојица свештеника са леве и десне стране у Цркви читају молитве за здравље. Верници им прилазе и отворено говоре о својим немоћима и невољама пред свима као пред браћом и сестрама. Прилази једна бака и каже: «Здрава сам, и желим свима да буду здрави...» Свештеник се осмехује и каже: «Е, баш си ме тиме обрадовала.» Дошла је овде због снахе, па каже: « Јако је добра моја снаха, много је волим.» А свештеник каже: «А ти си због ње дошла да би она била још боља!» «Јесте», каже бака и сви се радујемо да се она ни на кога не жали и да је срећна и задовољна, што се данас ретко може срести. Свештеник пита жену која се пожалила да је боли глава, а да љекари не могу да пронађу узрок, да ли су она и муж венчани, и да треба што пре да се венчају ради благослова за децу.
У малој Цркви са страхопоштовањем вјерници доносе дарове манастиру. Покрај цјеливајуће иконе је камен који изгледа као да је од углачаног дрвета на којем је стајала Пресвета Богородица .

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА

GALERIJA SLIKA SA HODOČAŠĆA

Крећемо за манастир Студеницу око 10.30 и стижамо тамо у 13.30 часова. Заједно са групом школараца улазимо у Цркву, прилазимо кивоту Светог Симеона мироточивог, оца Светог Саве.
цјеливамо кивот са моштима Ане, Анастасије, мајке Светог Саве, провалачимо се испод кивота Светог Стефана, брата светог Саве. Остаемо задивљени пред љепотом фреске чувеног студеничког распећа за коју се тврди према предању да је на њеном осликавању радио и сам Свети Сава. Незаборавно је гостољубље оца Саве који нас је све позвао у гостопримницу и утјешио духовним разговором. «Ако вас не поучим одговараћу на суду због тога.» рекао је. Прва тема духовног разговора је била: Рад и молитва, тј, да би све требало радити с молитвом, с Божијим благословом, отац Сава указује на основ гријеха који је гордост, из којег произилази непослушност, а онда сви остали гријеси...послије тога прича о светости брачног живота, о светој Тајни Брака, о испуњавању заповијести: Рађајте се и множите се, као и о цјеломудрености у брачној заједници, говорећи и о увијек актуелној теми: Стоп бијелој куги, против убиства дјеце у мајчиној утроби, отац Сава је рекао да мајке убију један мањи град од 20.000 становника за годину дана у Србији. Сљедећа тема о благословеној дјеци, примјери из живота, о младом и здравом брачном пару који су га питали због чега немају дјеце, као и о брачном пару који је послушао и ријешио да живе девствено и тиме им се живот потпуно промијенио, поучан је и примјер брачних другова који живе као брат и сестра и у чијим кућама нама ни острашћености, ни свађа, ни зависти, ни мржње, ни љубоморе, ни немира, ни неслоге, јер супружници живе у светом благословеном браку, и као што воћка зна вријеме када треба да цвјета, да доноси плод, тако и они подижу своју децу која нису острашћена, него су послушна и Богом благословена. Многи вјерници кажу да је њима отац Сава одговорио на многа питања која му нисмо стигли ни поставити. «Уче дјецу у школама како да задовоље своје тјелесне прохтјеве, а то је гријех. Они родитељи који уче тако своју дјецу су осудили сами себе на смрт.» строго поучава отац Сава. Послије послужења позвао нас је да се у Краљевској Цркви исповиједимо. Отац нам даје благослов за пут и журно крећемо око 16.30, али пошто су радови били у току на путу, на уској цести смо неколику пута стајали.

У Бања Луку смо уз духовне пјесме, молитве стигли у 03.00 ујутро. Путовање у Ђунис свима се снажно утиснуло у срца, са одушевљењем причамо о дуготрајној молитви која је трајала петнаест сати, Велико Чудо Мајке Божије јесте Њена безгранична љубав која нас је окупила на једном мјестру на Њен Празник Покрова Пресвете Богородице.  Неизбрисиве су у нашим мислима слике мноштва монаштва и вјерујућег народа који са упаљеним свијећама у рукама цијелу ноћ бдију и стоје на молитви... Пресвета Б огородица никога није оставила без Својег благослова и утјехе. И «...гдје су два или три сабрана у Моје Име и Ја сам с њима», каже Господ.

Текст и фотографије: Наташа Убовић