prof. Milan Vučinić

U 81. godini ovozemaljskog stranstvovanja, u Beogradu se krajem januara 2009. upokojio sluga Božiji Milan.

Čika Milan je bio blag, skroman i obogaćen “duhom niščete”. Kao dugogodišnji udovac, u poslednjim ovozemaljskim godinama je sreo teta Radmilu (Lalu), takođe udovicu, koju je poznavao još od mladalačkihuniverzitetskih dana i poželeo je da ostatak života provede sa njom, živeći kao brat i sestra. Tako je započeo rasplet, kao prepisan iz Žitija Svetih i sličan končini svih blagorazumnih vojnika Hristovih…

Hram Svetog Save

Čika Milan Vučinić je bio nekadašnji Titov general. Između ostalog, bio je i profesor na Vojnoj Akademiji i Fakultetu za ONO, Univerziteta u Beogradu. Predavao je “Međunarodno pravo”. Prilikom odlaska u penziju odbio je generalsko sledovanje i odlučio se za mnogo skromnija primanja univerzitetskog profesora. A kada je predložio teta Lali da žive zajedno, ona je njegov predlog prihvatila pod jednim uslovom: da on stalno sa njom odlazi u Crkvu! Blagočestivi čika Milan je bio presrećan.

Teta Lala Perunović je takođe penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu. Predavala je “Pedagogiju i Andragogiju” na Pedagoškom Fakultetu i Pedagoškoj Akademiji. Njena uža disciplina bila je “Dečija Psihologija” i u ovoj oblasti napisala je više naučnih dela i radova. Sarađivala je sa profesorima Jerotićem i Bojaninom… Nju je čika Milan s’ pravom nazivao “Anđele moj” i pomalo u šali (u kojoj je najmanje šale bilo) poučavao ukućane da kad god je vide staju u stavu mirno…

Čika Milanova uža rodbina i bližnji, braća, sestre, i prijatelji, smatrali su ga ludim i u stare dane sumašedšim. Pokušavali su da ga potsete da je on, zamislite, general! On se njima samo blago smeškao i pokazivao im fotografije sa teta Lalom snimljene ispod portreta srpskih vladara i vojvoda…

Sveti ratnici Đorđe i Dimitrije

Poslednjih nekoliko meseci je proveo bolujući od raka u nekoj klinici blizu sela Jakovo i manastira Svete Petke, Fenek. Tako se u toku Božićnog posta ispovedio kod jeromonaha Makarija iz Feneka, a zatim i pričestio Svetim Tajnama. Na taj način, zamenio je jeftino za skupo, titulu Titovog generala za dostojanstvo Hristovog vojnika, i radošću deteta pripremio za putovanje u Nebesko Otačastvo, odakle odbeže svaka bol, tuga i uzdah, gde neprestano svetli nestvorena svetlost Presvetoga Lica Božijeg!

Manastir Svete Petke , Fenek

Međutim, protivnik Boga i ljudi i dalje napada njegovu i našu sestru teta Lalu. Njegova porodica namislila je, mimo njegove vere i želje zakonite supruge, da ga kremiraju, uz neku “počasnu paljbu” i slične stvari. To se na žalost i desilo prilikom njegove sahrane u utorak 3 februara na Novom groblju u Beogradu. Opet se ponovila turska mizerija koja je mislila da će spaljivanjem moštiju Svetoga Save uništiti i Njegovu veru. Na žalost Crkve i svoju propast, rasrbljeni novoturci ponavljaju greške svojih otaca i rade svoj posao. Oni oči imaju, a ne vide, uši imaju, a ne čuju. Zato i nisu shvatili opomenu Gospodnju kada je pre samo dva dana čika Milanov sin jedinac Zoran (koji se složio sa stričevima u vezi spaljivanja tela svoga oca) doživeo težak srčani udar. Zoran je upravo zahvaljujući brzoj reakciji teta Lale bio blagovremeno prebačen u bolnicu i tako zadobio produžetak dana radi pokajanja.

Ipak, čika Milanov stariji brat iako zaslepljen bogobornim komunizmom nije mogao da sakrije neke činjenice iz njegove mladosti koje potvrđuju čudesa Božijeg Promisla. Tako je on iznenadio većinu prisutnih na sahrani kada je pomenuo da je čika Milan sledujući primeru njihove pobožne majke i njihovog ujaka koji je bio srpski pravoslavni sveštenik poželeo da se zamonaši, pa je sa 14 godina otišao u manastir. Iz manastira ga je silom vratio otac koji je već bio opijen zabludom komunizma…

Molitvama Svetih Bog je spasonosnim Promislom Svojim sačuvao žižak vere u srcu čika Milana i ustrojio njegov ponovni susret sa teta Lalom. Ona mu je blagovestila o Crkvi Boga Živoga i o onome što niti oko ljudsko vide, niti uho ljudsko ču, niti u srce čoveka dođe, a što pripremi Gospod onima koji Ga ljube. Naoružan verom Svetih kojom carstva pobediše i spasavajućom blagodaću Božijom, čika Milan je u stare dane junački prošao podvig mučeništva i stradanja Hrista radi. Smireno je trpeo ruganja od strane bližnjih i čekao dan spasenja, shodno najvišem stepenu blaženstva: “Blaženi jeste jegda ponosjat vam i izženut i rekut vsjak zol glagol na vi lažušče Mene radi. Radujtesja i veselitesja jako mazda vaša mnoga na Nebesjeh”. Tako je i sam sledovao primeru velikih vojvoda i vojnika Hristovih: Longina Sotnika, Mine, Georgija, Dimitrija, Jevstatija, Artemija, Teodora Tirona, Teodora Stratilata, 40 mučenika Sevastijskih, Lazara, Miloša…

Beograd

Čika Milan je shvatio da Kosovo Polje zaista nije tek geografski prostor, već sam metafizički centar bića svakog pravog Srbina, istinski simvol svakog pravoslavnog srca. I da upravo svako ponaosob, uz sabornu pomoć Crkve Hristove, mora pre ili kasnije ući u svoje srce kao na Kosovo Polje i potvrdi zavet Svetoga Cara Lazara da je “zemaljsko za malena carstvo, a Nebesko uvjek i dovjeka”. Pa da obučen u sveoružje Božije—opasan Istinom, štitom Vere, oklopom Pravde, nogama pripremljenim za propoved Jevanđelja mira, držeći desnicom duhovni mač koji je Reč Božija, kacigom Spasenja—uz pomoć vrlina udari i poseče mislene turke, tu decu Vavilonske zlonesrećnice Gordosti i Nepomjanika oca svih laži. Čika Milan je shvatio da “Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način. Niti će se reći: Evo ga ovdje, ili: eno ga ondje; jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama” (Lk. 17, 20-21).

Večan ti spomen čika Milane, mili vojniče Hristov!

Pomolite se vozljubljeni da bi se i sadašnji neznabošci lakše pokajali i vratili u okrilje Crkve Hristove. Amin Bože daj!

Teta Lalu koja je za lekare i sama pravo medicinsko čudo (odavno su je otpisali) čuva Bog, Presveta Majka Božija i njen stalni zaštitnik među Svetima Otac naš Vasilije Ostroški. Njihovim molitvama Gospode Isuse Hriste Bože naš, sačuvaj i sve nas i privedi blaženom spasenju u Carstvu Tvojemu. Amin i slava Bogu za sve!

Đakon Stefan Ikonomovski,
SPC Eparhija kanadska, Otava

18.02.2009 godine