Pomaže Bog Nina Viktorovna! Vaše pismo (jedan od članaka na pravmir.ru) me je duboko dirnulo pošto sam i ja prolazila od svoje desete godine nešto slično što sada prolazi vaša ćerka samo to nije bilo povezano sa bavljenjem muzikom.

Od detinjstva sam bila veoma bolešljivo dete, tri puta sam bila na reanimaciji. Pritom verovatno, praktično sve vreme od kako znam za sebe nešto me je neiskazivo vuklo nagore, k Bogu. Bez obzira na to što su mi najomiljenije knjige od detinjstva bile dečija Biblija i (što je na prvi pogled malo čudno za dete od 4 godine) i knjiga Efrosinije Kersnovske (verujućeg autora o godinama života provedenim u staljinskim logorima), oko mene nije bilo NIJEDNOG čoveka (uključujući čak i kumove) koji bi mogao da me uputi kako da idem k Bogu.

Posle treće reanimacije, obavezno čuvši «Mi ne znamo šta da radimo s vašim detetom: idite gde hoćete», moja majka je odlučila da traži izlaz u netradicionalnoj medicini podsvesno shvatajući da uzroci moje bolesti nisu samo fizički. Sve je počelo od knjige Lujze Hej «Isceli svoj život, svoje telo» (i od toga je počelo moje duhovno traganje). Rećiću iskreno da sve to nije davalo zdravstvene rezultate ali je bila jedina slamka za nas tada neocrkovljene ljude, jedina nada da će se moje zdravlje poboljšati. Dalje – više. Počeli smo da se bavimo sa Rejki, zatim sam se bavila agni-jogom, ne znajući opasnosti svega toga. Preko «ne mogu» 4 godine sam se bavila borilačkim veštinama (aikido i u-šu) brižljivo proničući u njihovu filozofiju.

Medjutim ništa mi nije donosilo olakšanje kao svakom čoveku koga moralno guši sujeta ovog veka, a ne poznaje istinski put. Posledica svega je bila najstrašnija depresija. Kulminacija mojih ezoteričnih traganja je bilo poznanstvo sa jednim čovekom koji je tobože lečio travama a pritom je koristio okultne radnje (pokazalo se da je to bio samoprelešćeni šarlatan, koji se iživljavao na tudjoj nevolji; urazumi Gospode tog čoveka i njegove žrtve kojih ima veliki broj!). On se ponašao kao tipični sektaški vodja, uključujući i pedofilnost (slava Bogu meni se to nije desilo). Tada sam počela da se bavim meditacijom po majčinim savetima jer je ona već duboko potrešena svime nije mogla da mi pruži duhovno u toj meri koliko je tražila moja duša namučena traganjima. Dalje smo se spremale da emigriramo u inostranstvo. Kada je ovaj čovek saznao za to prosto me je oterao. Dalje su se pojavili svi simptomi žrtvi totalitarnih sekti. Neki ljudi iskreno veruju u to da je ad negde tamo daleko (a možda ga neće ni biti?), a nama je ovde dobro. Ali ja sam shvatila na sopstvenom iskustvu: ad može da bude i na zemlji, već u ovom životu. Demonski uticaj i strašna preživljavanja su dovela do toga da sam sa 16 godina imala već dosta sedih. Uništavala sam sve oko sebe, kao i u slučaju vaše ćerke Nina Viktorovna, mogla sam da udarim majku dovodeći je do razmišljanja o samoubistvu. Uopšteno govoreći, ne znam kako smo sve to preživele. Mogu samo da kažem jedno: «Gospode, oprosti meni grešnoj...»

Otišavši za inostranstvo privremeno sam napustila aktivnu ezoteričku praksu, postepeno dolazeći na misao da je jedan pravac suprotan drugom, ali sam se još bojala sličnih razmišljanja. Ali pošto sam i dalje imala problema sa zdravljem, jedna naša poznanica (koja se nažalost i danas bavi okultizmom) posavetovala me je da se obratim jednoj ženi u Kijevu koja se bavi egzorcizmom. Ali upravo po njenom savetu sam prišla Crkvi i pošto smo se vratili u otadzbinu živela sam na drugom kraju zemlje i počela da se ocrkovljavam. Vremenom sam shvatila da je obraćanje njoj – težak greh (iako sam u prvo vreme u sebi opravdavala sve ikonama na zidu u njenoj kući).
Ali ocrkovljenje je dalo svoje rezultate. Zdravlje je postepeno počelo da se popravlja. Milošću Božijom zadobila sam duševni mir. S majkom koja je prišla crkvi zajedno sa mnom sada ima predivne odnose (iako je bilo teškoća u periodu neofitskih preloma ne krijem; ali sve se dovoljno brzo sredilo). I više od toga, i majka i ja smo imali jednu te istu misao: sve što je bilo pre ocrkovljenja nije bilo istinsko, jer ljudski život dobija pravi smisao samo u Hristu. To što sam tražila je BOŽANSKA BLAGODAT, koja leči sve nemoćne i ispunjava oskudne ...

Sada sam studentkinja Sveto-Tihonovskog fakulteta. Pronašavši Hrista shvatila sam da više nikome sem Njemu ne mogu da posvetim svoj život.
Nina Viktorovna ne očajavajte! Molite se. Čini mi se po mom iskustvu da vaša ćerka ima to duhovno traganje koje je veoma složeno i teško za vas obe.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3468.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic