Kako se povezati sa bliznjima?

Manastir Lepavina je kao sada zvezda daleko od mene, moj manastir, o.Gavrilo, roditelji koji tamo pomazu vikendom i koji se zajedno sa svom bracom i sestrama koji tamo dolaze raduju svakoj Liturgiji.

Mora postojati način.

Ušavsi u crkvu manastira Manasije, usao sam ponovo u srednji vek, u doba cara Lazara, carice Milice, i njihovog sina despota Stefana Lazarevica.

Nisam usao sam, bile su ovde i moje suze radosnice koje me uvek prate kada ulazim u srednjovekovne pravoslavne manastire.

Stubovi su ovoj crkvi pomogli da izdrzi sve te silne vekove i da dozivi do ovih vremena. Ni oni nisu izdrzali bez suza, i oni su vekovima plakali, uspeli su sacuvati kupolu crkve, ali njihove suze su vremenom zalivali suzama freske crkve. Kao da su umorni od drzanja kupole, kao da im je sada preteska kupola crkve, kao da se tokom vremena stupovi umorili i pate za onim divnim vremenima kada je vera zivela zajedno sa covekom. U to vreme je despot Stefan Lazarevic podigao hram, podario ga monasima, tada ih 300-tinjak zivelo u manasitru.

Bilo je sve prepuno života, a stupovi hrama su sa zadovoljstvom drzali kupolu, posto su bili oslikani i pozlaceni predivnim hriscanskim motivima. Danas, kada ulazim u crkvu manastira Manasija, vidim kroz svoje suze i suze stubova. Freske su izbledele, unistene u ratovima. Ali sa leve strane u nisi levog zida, postavljena je na moje zaprepascenje ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Cuvarica pravoslavlja je i ovde, znala je da je Njena pomoc ovim ljudima neophodna i dosla je ovde da i tu svojim molitvama podari hriscansku toplinu ovom narodu.

Šta se može dogoditi da se makar na trenutak povežem sa svojim krajem, sa manastirom Lepavina, sa o.Gavrilom, sa svojim roditeljima koji tamo dolaze da pomazu vikenom kada dolaze reke hodočasnika i sa svom bracom i sestrama s kojima sam nedeljama slušao Liturgiju?

Bilo je već kasno popodne, u crkvu me je pustila mati Kiriakija, kada je cula da dolazim iz manastira Lepavine, iznenadjeno me pogledala i odmah pitala za zdravlje o.Gavrila, rekao sam da je otac dobro i da se oporavio od operacije, ispricala mi je da one, monahinje man.Manasije cesto idu u manastir Lepavinu. I podelila samnom činjenicu da njima svima Bogorodica Lepavinska pomaze, da je velika molitvenica pred Gospodom za sve njih.

I da nema ni jedne monahinje koja se nije poklonila isped njene ikone u manastiru Lepavina.

Sada Njena Ikona čuva i ovaj hram, ohrabruje svakodnevno stupove da čuvaju crkvu, Njenim molitvama su se pronašli mošti Svetog despota Stefana Lazarevica koji je i podigao hram. Od sada pa nadalje, Ona čuva ovo mesto, vidjela je da vjera hriscana nije dovoljna da odbrani manastir Manasiju.

Despot Stefan Lazarevic, sin Svetog kneza Lazara Srpskog i kneginje Milice, rodio se na dvoru svoga oca u Krusevcu krajem 1377. godine. Točno 600 godina pre mene. U čast toga knez sagradi u svojoj prestolnici Kruševcu, crkvu Svetom Prvomučeniku i Arhiđakonu Stefanu, zvanu Lazarica i na krštenju dade svome sinu ime Stefan. A u to ime Svetog Prvomučenika Hristovog Stefana nosili su i svi Srpski vladari Nemanjici, pa i sam čestiti otac Knez, koji se zvaše Stefan Lazar.

Mali dečak kojem sam bio krsni kum nosi krsno ime Stefan, on je sa svojih 10 godina vec veliki decko. Cesto ide u crkvu. Nekoliko dana nakon moje posete manastiru Manasija sam od jedne drage osobe dobio kao poklon ikonicu Svetog Arhiđakona Stefana.

Sveti Stefan Lazarevic svima nama koji dodjemo danas na njegov grob da se poklonimo njegovim moštima, šalje poruku kroz ovu pesmu, i pita nas:

Znas li odakle si, sine, pogledaj planine sive.
Zejtinlikom cvece procvalo, Sumadijom sunce zasjalo.

A, ovo je Srbija, govore grobovi ratnika,
iz slavnog vremena.

Cvetovi kao od vina, stihovi ratnih sudbina,
jos cvetaju kao nekada, kraj Drine sa cvetnih livada

Proci ces puteve duge, videces krajeve druge,
ponesi odavde jedan cvet, nek’ svi vide, nek’ zna ceo svet.

A, ovo je Srbija,govore grobovi ratnika iz slavnog vremena.

Ja mali i nedostojan, poneo sam jedan cvet kamilice sa ovog svetog mesta, miris koji moze da sapere sa mene i sa mojih bliznjih sav greh zaborava koji se uvukao u nas, zaborava jedan drugoga, zaboravljamo ljubav o čemu ovisi naš život i sreća.

Neka Ikona Presvete Bogorodice Lepavinske i dalje čuva ovu svetinju i neka obnovi hramovne stupove uplakane malovernoscu naseg naroda !

Neka Ona čuva grob Svetog Stefana Lazarevića umesto nas nevernih i dalje neka bude pomoćnica monahinjama koje tamo čuvaju Pravoslavlje !

Nenad Badovinac, 05.12.08.

Tekst darujem svome malom kumu Stefanu, koji je sada vec pravi osnovnoskolac i koji redovno odlazi sa svojih malih 10 godina u manastir Lepavinu.