Blaga vest putem internet-radija
ratim – skoro redovno – emisiju Radio Blagovesti, od njenog nedavnog početka. Posle više meseci »gluvog« (»praznog«) dugmeta na vebsajtu koje se nije odazivalo na klik mišem, link je proradio! Dugo očekivani svetogorski monaški glas, koji mnogi od nas nikada pre nisu ni čuli, progovorio je konačno iz virtuelnog »etera«.  – I opet iznova se uverih u to, da u duhovnom svetu vladaju neka sasvim druga pravila nego u medijskom, koji mi je i po profesiji blizak. Ono što neko ne bi mogao ni u studiju, arhimandrit otac Gavrilo Lepavinski postiže, evo, jednim skromnim lap-topom sa ugrađenim mikrofonom.

iguman čita u etar

Čitanje jednog igumana »u etar« je prilično jedinstveno i novo u našem jezičkom i duhovnom prostoru. Pionirski, a neko bi možda rekao i drzak poduhvat. Koliko nam je poznato, do sada je jedino Radio-Svetigora imala sličnih sadržaja, ali na jedan drugi, neredovniji, sporadičan način. Ali čak i tamo, ako se samo pogleda dugoročna posećenost pojedinačnih emisija, dâ se nazreti da upravo jedan iguman (Cetinjskog manastira) biva više od ostalog klira i slušan i „skidan“ (presnimavan) sa sajta. Ovakvo medijsko obraćanje „nikome i svakome“ može tvrdokornom tradicionalisti – a kod nas uvek ima dosta kritizera – da izgleda neumesno i neprikladno. Takvog podsećam da je Crkva od samog svog nastanka na Pedesetnicu u Jerusalimu rasla i menjala se. Ne samo brojčano nego i strukturno, postepeno i po potrebi zadobijajući formu i sadržaj zajednice i prakse koju danas ima. Pravoslavlje je nastalo, a i još uvek doista nastaje, i stalno će biti u nastajanju, upravo u sučeljavanju sa izazovima i iskušenjima, stranputicama i novinama. U srednjem veku to bejahu sekte i jeresi; jedna od novina poslednjih vekova, koja od XX stoleća preti da uništi ne samo pravu veru, moral i čoveka nego i ceo svet, je – tehnika. Iskušenja i izazovi su veliki, pa nekako izgleda najlakše povući se. Kuda? U zamku pasivnosti, kao da nam kažu mitropolit zagrebačko-ljubljanski Gospodin Jovan i njegov lepavinski iguman arhimandrit otac Gavrilo Svetogorac, zauzimajući pro-aktivan stav prema internetu kao mediju.
Kada se ponosimo našim zemljakom Nikolom Teslom nemojmo zaboraviti da upravo ovaj Srbin iz Hrvatske stoji iza najvećeg broja radio-difuznih i elektronskih izuma današnjice. A ako se njime već ponosimo – a to je jedna od onih malobrojnih stvari u kojima se Srbi i Hrvati slažu – kako onda smemo a priori odbacivati njegova dostignuća ili njihovu primenu?

pioniri novog medija

Štaviše, ovakvo molitveno i poučno obraćanje »u eter«, nepoznatom slušaocu, ima mnogo zajedničkog sa našom molitvom već i po svojoj spoljašnjoj prirodi. Okrećemo se u prostor; dižemo glavu ka nebu; zastajemo, u koncentrisanom miru i strahopoštovanju; zamišljamo ili ne zamišljamo nezamislivo pred nama; zazivamo nevidljivo; ulazimo u um i srca onih koji nisu pored nas… Prosleđujemo drugima Reč od nevidljivog, ali zato ne manje prisutnog Urednika celog sveta i Njegove trojedine redakcije…
Radio-prozba, pojanje i pouka igumana manastira Lepavina oca Gavrila, molitveno i misaono nadahnjuje. Sadržaj svakog teksta koji se čita – ili bolje reći uznosi – je više od prosto „ozvučenog“ slova sa papira; on je pojačan i prožet molitvenim uplivom onog koji čita, bez obzira na sitne greškice u izgovoru i dikciji, ili na monaški skromnu medijsku prezentaciju. Ili možda – baš zahvaljujući toj skromnosti!

»ko ima uši neka čuje...«

Mnogi, pretpostavljam, žele da čuju na ovom radiju glas poznatog Lepavinskog oca Gavrila, i već je to samo po sebi dovoljno da mu se obraduju. Ali ipak, ne samo zato što su oni za njega vezani ljudski, zemaljski. Nego i zato što prepoznaju “zaštitni znak” molitve koja ih je već ranije, iz onih svima nama dobro poznatih životnih »pat-situacija«, neočekivano odvodila negde drugde, u svet u kojem se odjednom otvaraju izlazi, vrata Nade i Milosti.
Pridruživanjem osećaja i osećanja sa onim što su već ranije doživeli, slušaoce Radio Blagovesti (a ne samo prethodne posetioce manastira), pročitani tekst dojmi snažnije i PRISNIJE, prosto istinitije, nego da ga je čitao i sam autor. Svakako, bilo bi lepo da se uživo čuje i glas svetog vladike Nikolaja, ali taj „program“ još izgleda kolektivno nismo zaslužili. A pojedinačno će se videti, u svakom slučaju, kad na vladikinoj Nebeskoj Liturgiji pogledamo Svetome Savi i svetome Simeonu starcu u oči. Pisac ovih crtica za knjigu utisaka Radio Blagovesti, za sebe na tom sudu očekuje teške momente.

prvi – najteži i najvažniji korak

Osim Akatista i pesama, izvesna, za sada skromna raznolikost govornog sadržaja Radio Blagovesti je takođe ono što daje svežinu i spontano stvara naviku vraćanja ovom kanalu svako veče tačno u 22:00 časa. Jednom je to priča iz pera vladike Nikolaja s početka prošlog veka, drugi put osvrt i pouka velikih duhovnika, treći put kao vrući hlepčići sveži prevodi dr Radmile Maksimović iz ruskih izvora, aktuelni u konkretnoj nedelji posta…

Radio Blagovesti će uskoro – kako saznajemo iz pouzdanih izvora – ako Bog dâ dobiti i novu „košuljicu“, svoju najavnu i odjavnu špicu. Time, pa onda još više i: novim duhovnim temama i sadržajima… i svakako molitvenim nastrojenjem i nastojanjem lepavinske bratije koja nečujno ali vrlo vidljivo stoji iza glasa svog igumana… a ponajviše: okupljanjem nevidljivog sabora slušalaca, ovaj radio će tek rasti… Na onaj prirodan i spontani način koji je doveo do toga da http://manastir-lepavina.org već neko vreme stabilno bude drugi najposećeniji srpski pravoslavni sajt. Svakako nije bez značaja što se otac Gavrilo odvažio na početak ovog poduhvata upravo u prvim danima Velikog posta. Time pokazuje da je u njima uz uzdržanje od hrane, podvig upravo u pojačanoj žrtvi i radu, a ne u povlačenju. Nadamo se da će već sama ova okolnost za Radio Blagovesti biti njegov najkrepkiji blagoslov!

Uz to poželimo ocu Gavrilu i njegovoj smirenoj bratiji dobro zdravlje, slogu i istrajnost, i pridružimo im koliko možemo i dajmo im svaki svoj molitveni ili programski dar, u meri u kojoj probuđena bratska i sestrinska ljubav nadvlada našu raslabljenu prirodu.

Mihailo Hadži-Cenić, u Gorinhеmu, Nizozemska

Na dan svetog Porfirija, episkopa Gaskog,
2009. godine Gospodnje