ZABRANILI SU NAM DA ZVONIMO
..jer to smatraju bezbednosnim pitanjem, kaže o.Petar iguman manastira ZoÄ?iÅ¡te na Kosovu i Metohiji…
Govoreći o obnovi manastira ZoÄ?iÅ¡te o. Petar Ulemek kaže da je za sada je ureÄ‘eno 6 prostorija preko 150 kvadrata. Od kojih je jedna kapela, od ostalih 5 soba najveća je odabrana za trpezariju i kuhinju, zatim od toga je prostorije za drva i ostavu i za konak.
"Ono Å¡to nas je od poÄ?etka iznenadilo to je da su se vojnici austrijskog Kfora, koji su zaduženi za bezbednost manastira, umeÅ¡ali u obnovu tako Å¡to su nas uslovili da moramo jedan deo krova da skinemo koji smo već postavili. Navodno oni su od nas Ä?uli da ćemo biti zadovoljni samo sa 2,3 sobe da prezimimo, Å¡to i jeste bio dogovr, e oni su to shvatili zdravo za gotovo i onda obećali navodno Albancima da će biti 2,3 sobe i da je ovo sada neÅ¡to novo za njih. Osim toga su nam uslovili da će ako skinemo krov pomoći radnicima i nama da obezbedimo vodovod, da se uvede struja itd, znaÄ?i bilo je bukvalno ucenjivanje. A onda nam nisu nam dozvolili ni da zvonimo. Dva zvona koja su bila na manastirskom zvoniku koji je miniran, su raznesena, parÄ?iće smo nalazili razbacane naokolo. Kupili smo jedno zvono da proÅ¡le godine 14. novembra zazvoni, malo smo zvonili, a posle su rekli da ne možemo ni da zvonimo.
Ko vam je zabranio?
"Vojnici austrijskog Kfora. Oni koji su zaduženi za bezbednost. Kažu to smatraju bezbedonosnim pitanjem, kao da ne bi zvonjava bila provokacija. Kao Å¡to su smatrali i da je provokacija tako naglo obnavljanje manastira. Eto to je neshvatljivo. Popustili smo i nadamo se da će sa obnovom crkve i zvonika moći jednog dana i da zazvonimo. Dopustili su nam da klepamo na klepalo”.
Å ta se trenutno obnavlja u ZoÄ?iÅ¡tu?
Pre neki dan naÅ¡ vladika Artemije je bio da vidi Å¡ta je do sad uraÄ‘eno i zajedno sa Predragom koji vodi Eparhijski centar za obnovu, dogovoreno je da se idejno reÅ¡enje koje je uraÄ‘eno od strane Zavoda za zaÅ¡titu spomenika kulture preko Koordinacionog centra za KiM da se uradi izvoÄ‘aÄ?ki projekat za obnovu crkve. To da bude kao neÅ¡to najvažnije, a uz to da se i ostali delovi konaka obnavljaju a po predlogu vladike verovatno će to biti najstariji konak od kamena koji bi trebalo da se adaptira i dobije drugu namenu, da nam obezbedi adekvatnu kuhinju i trpezariju.
Prema nekim podacima crkva u ZoÄ?iÅ¡tu je 300 godina starija od DeÄ?ana. A na tom podruÄ?ju bilo je puno crkava u kakvom su danas one stanju?
"Pa, ima do te mere oÅ¡tećenja da se viÅ¡e ne zna trag, kao Å¡to je u JEDNOM susednom selu, bio sam svedok i tamo je napravljen parking, sliÄ?no je i u drugom selu, dok ima nekih crkva gde su ostale ruÅ¡evine kao u ZoÄ?iÅ¡tu. Ali mi se nadamo da će ovi predstavnici meÄ‘unarodne zajednice koji su zaduženi za to da će zaista biti iskreni i na delu pokazati da žele da zaÅ¡tite kulturnu baÅ¡tinu ne samo srpskog naroda nego evropsku kulturnu baÅ¡tinu, jer meÄ‘u tim spomenicima kulture, odnosno hramvima, bilo je i onih koje ni Turci nisu poruÅ¡ili iz 14, veka, ima desetak iz 14 veka koji su poruÅ¡eni.
Albanci su nekada dolazili u ZoÄ?iÅ¡te da se i oni pomole nad moÅ¡tima Sv.Kozme i Damjana. Onda je doÅ¡lo vreme kada su za vreme Svete Liturgije gaÄ‘ali kamenjem. Kako je danas?
"Pa da , to je bilo 2002. godine, posle toga su mere bezbednosti bile pojaÄ?ane i nisu mogli ni da priÄ‘u i žalili su se zbog toga. MeÄ‘utim, neÅ¡to Å¡to je specifiÄ?no za manastir ZoÄ?iÅ¡te kao i za recimo DeÄ?ane i neke drgue gde su Svete moÅ¡ti, evo već od kada smo se mi vratili 27. oktobra na Dan Svete Petke, do sada već preko 16 porodica je doÅ¡lo na ruÅ¡evine ili sa bolesnim detetom ili sa nekim odraslim, Albanci, isto kao i ranije i sada kada moÅ¡tiju viÅ¡e nema dolaze na te ruÅ¡evine. Mnogi iz zabitih sela koji dolaze i ne znaju da je ovo poruÅ¡eno a vekovima su dolazili u manastir, jer se prenosilo s kolena na koleno i ponovo su doÅ¡li i možda tog trenutka i saznali da nema crkve da je ona poruÅ¡ena, da moÅ¡ti nisu tu. Ali su doÅ¡li sa verom da će dobiti iscelenje, kao Å¡to su vekovima dobijali”.
ÄŒula sam priÄ?u da su Albanci koji su poruÅ¡ili manastir oboleli nervno, kao i Ä?lanovi njihove porodice. Koliko je to taÄ?no?
"Ja sam bio sumnjiÄ?av u poÄ?etku i raspitivao sam se kod o. Milenka koji je inaÄ?e sveÅ¡tenik u Velikoj hoÄ?i, koja je samo 3 km od nas. On je takoÄ‘e primao Albance i to one koji bi doÅ¡avÅ¡i u ZoÄ?iÅ¡te videli da je crkva sruÅ¡ena doÅ¡li bi kod njega da im pop oÄ?ita molitvu i on nije znao za taj podatak. MeÄ‘utim, o. Jovan Jelenkov koji je bio dugo godina stareÅ¡ina u ZoÄ?iÅ¡tu on je Ä?uo od nekog Ä?oveka koji je liÄ?no video one koji su to poÄ?inili, video ih je u Skoplju u bolnici i to je o. Jovan posvedoÄ?io. Ja sam bio sklon da kažem da su oni poludeli i pre nego Å¡to su ruÅ¡ili, jer niko Ä?ak ni Albanac koji je znao kakav je taj manastir ne bi to pomislio”.
Za Ä?asopis “Put, Istina i Život taygovor vodila:
Ljiljana Sinđelić Nikolić.
24. februar 2005. godine
| | |
Postao 02/25 u 02:04 PM
|
Komentari:
Post poslije: ÄŒudo Božje u ZajeÄ?aru
Post prije: ARHIMANDRIT JOVAN KRESTJANKIN: Caru carevo ili žig zveri