ČUDESNO NAĐENE STVARI
Piše vam sluškinja Božija Olga iz grada Tjumena. Davno sam obećala Svetitelju Nikolaju da napišem o čudima koja je učinio meni grešnoj, ali sam nekako sve odlagala. Stvar je u tome što sam se pre jedanaest godina popela na hor u crkvi Svetog Nikolaja Ugodnika i uvek bila pod njegovim pokroviteljstvom. Videla sam veliki broj čuda Svetog Nikolaja Ugodnika u toku tih godina poslušanja u crkvi, ali ću napisati samo o nekoliko njih, koja su za mene najznačajnija.
Još na početku svog služenja u crkvi pre Nove godine (14 januar) shvatila sam da na mojoj ruci nema venčanog prstena, koji nikada nisam skidala. Sve moje potrage su bile uzaludne. Vreme je prolazilo, a prsten nisam nalazila. Već je februar bio pri kraju, a prstena nije bilo, iako sam neprekidno uznosila molitve Svetom Nikolaju. U to vreme još nisam znala da 8 mart uopšte nije dan žena, i zato sam zamolila muža, crkvenog starešinu, da mi kupi novi zlatni prsten i da mi ga pokloni toga dana. Muž mi je sedmog marta kupio prsten, i ja sam po svojoj naivnosti, a više iz neznanja, ponela prsten u crkvu da ga osvetim. Sveštenik je saosećao sa mnom, saznavši za gubitak, ali novi prsten nije počeo da osvećuje, objasnivši mi da je izgubljeni prsten osvećen Tajnom venčanja. Pošli smo kući i usput smo ušli u prodavnicu, zamolivši za prazne kartonske kutije za životne potrebe; kutije smo ostavili na terasi. Sutradan, to jest osmog marta, muž i ja smo sedeli za «prazničnim» stolom. Muž je iznenada rekao da mora da izadje na terasu, a zbog čega nije ni sam znao, bukvalno ga je slao njegov Andjeo čuvar. Izašao je na terasu, otvorio jednu od kutija, i na dnu našao moj venčani prsten. Kada ga je uneo u sobu, meni se bukvalno kosa digla na glavi od tako očiglednog čuda. Tako je Svetitelj odgovorio na moju molitvu. Ako neko pomisli, da je sve to bilo unapred smišljeno, onda će sledeći zaključci ubediti skeptike u suprotno. Kao prvo, moj muž je bio crkveni starešina i nije sklon takvim šalama. Kao drugo, već u to vreme zlato je bilo skupo i kupovati prsten samo radi šale je bila besmislica. Uostalom, čudo je čudo zbog toga što mu nije potrebno objašnjenje.
Na dan Angela našeg sveštenika Jovana, odlučili smo da mu poklonimo električnu mašinu za mlevenje mesa. Najpre smo želeli da proverimo da li je ispravna te smo počeli da meljemo meso za faširanje. Očev dan Angela je krajem leta. Vreme je toplo, letina je skupljena, i zbog toga smo sve to radili na ulici. Tada su mi poručili da operem svo posudje, pa tako i novu mašinu za mlevenje mesa. Na ulici je na gredici stajao sto sa posudom. Gredica je bila sredjena, ali je jedna ogromna mrkva stajala na njoj – očigledno su je ostavili radi semena. Mrkva se našla pored mojih nogu i njeno veliko lišće je privuklo moj pogled.
Oprala sam svo posudje, a prljavu vodu sam iznela u crkveni povrtnjak i prolila je. Posle nekog vremena sam odlučila da uzmem osušenu mašinu za mlevenje mesa, ali nisam zapazila mali detalj – oprugu bez koje mašina ne može da radi. Verovatno sam je prosula zajedno sa prljavom vodom. Veoma sam se uznemirila, i počela da je tražim ... Crkveni povrtnjak je polje od 15 ari, i u njemu je bilo nesakupljenog lišća od krompira i sličnog djubreta. Dva sata sam bezuspešno tražila. Suze su mi se pojavile u očima: eto kako ćemo obradovati oca! I tada sam se pomolila Svetom Nikolaju: zamolila sam ga za čudo ne radi sebe, već radi oca Jovana, nastojatelja Nikolajevske crkve. Molila sam se dugo i sa suzama, ali oprugu nisam nalazila. Sa tugom u duši sam pošla da našim poslušnicima kažem o neuspelom poklonu. Usput sam odlučila da sa stola uzmem osušenu posudu i da je unesem u prosfornicu. Prilazeći stolu, mahinalno sam pogledala na mrkvu i samo što nisam uzviknula od iznenadjenja: na mrkvi se nalazila izgubljena opruga, pri čemu je svo lišće uredno prolazilo kroz nju. Od tako očiglednog čuda sam bukvalno pala na kolena i već sa suzama radosnicama počela da zahvaljujem Svetom Nikolaju, koji nije dozvolio da nam propadne praznik.
Dugo sam nagovarala svoju susetku da se krsti: ni ona, ni njeno troje dece nisu bili kršteni. Mnogo sam joj pričala o Bogu, o Svetom Nikolaju, o čudima koja se dešavaju po molitvama tom Božijem Ugodniku. Ona me je uvek pažljivo slušala, ali nije žurila da se krsti, iako mi je jednom izjavila sledeće: «Ako je tvoj Sveti Nikolaj takav Čudotvorac, onda neka pronadje moj zlatni sat, koji sam izgubila u kući pre pola godine. Ako se to desi, krstiću se!». Objasnila sam susetki da zbog svoje nedostojnosti ne smemo tako da iskušavamo svetitelje. Treba najpre sam nešto uraditi za Boga, a potom moliti za Njegovu milost. Kraće govoreći, nagovorila sam susetku da se krsti prve naredne nedelje, uoči koje se ona bavila pranjem prozora. Ja sam bila kod nje kada je prala prozore. Ujutru smo zajedno otišle u crkvu. Pevala sam na krštenju, a moj muž je bio kum njene devojčice. Zajedno smo se vratili kući, spremajući se da proslavimo krštenje. Samo što sam ušla u sobu, čulo se telefonsko zvono. Zvala me je susetka i uzbudjenim glasom me molila da odmah dodjem kod nje. Otišla sam i šta sam imala da vidim? Na prozorskoj ručki je visio zlatan sat! To je bilo čudo! Još juče ga tamo nije bilo. Neko je morao tamo da ga stavi, jer je cela porodica otišla na krštenje. Tako je Sveti Nikolaj odgovorio na molbu moje susetke, a ona se krstila.
Mnogo volim Svetog Nikolaja! Koliko puta me je iscelio, kada nisam mogla da pevam a trebalo je da služim u crkvi pošto sam dirigent. Koliko puta nas je sačuvao od havarija na putu u vreme naših putovanja automobilom! Sveti Nikolaj me je sačuvao i u vazduhu, kada su avionu kojim sam letela otkazali motori, mi samo čudom sleteli u pustinju Srednje Azije! Nije dozvolio da potonem na nasukanom parobrodu «Admiral Nahimov». Nije dao da poginemo u vozu, kada je terorista ostavio bombu na sedištu pored nas. Bilo je mnogo toga, ali nas Gospod čuva radi molitvi Svetog Nikolaja!
Olga Najdenko
preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic
| | |
Postao 07/12 u 02:08 PM
|
Komentari:
Post poslije: BUKET OD MATRONUŠKE
Post prije: UKRAS KAVKASKE ZEMLJE