MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

..Ирена потпуно исправно тврди да руска организација за популаризацију руског језика није ефикасна – осим тога, чак остаје и непримећена за већину Балканских земаља и земаља бившег советског блока. Руски језик се сачувао тамо само захваљујући сили инерције и залагањем постојећих учитеља ентузијаста. У најбољем случају руски језик се налази у систему образовања као други страни језик.

Деведесетих година и почетком 2000-их прилично дуго сам радио у међународној (читај – америчкој) организацији, која се бавила интернет – пројектима за ученике, много сам путовао по земљама источне и централне Европе и свуда су учитељи руског језика постављали једно те исто питање – имате тако добар програм, али зашто је све на енглеском. А има ли нешто и на руском језику? Да ли сте нешто чули о сличним руским програмима? И нисам могао ништа да им одговорим на то.

Моји наивни покушаји, заједно са истомишљеницима, унутар америчког у суштини пројекта да урадимо неку «руску област», по аналогији на већ постојећу «латинску» т.ј. на шпанском језику област, нису уродили плодом. Разуме се, у првом реду ја сам крив за то, али за време тих покушаја дошао сам до тога да у самој Русији, руководиоци и спонзори ових школа, са којима смо сарађивали ( у првом реду Московских) уопште нису били заинтересовани, да се њихови ученици дописују са ученицима из Бугарске, Мађарске на руском језику, да не говоримо о Албанији и Србији. И никог није било да финансијски подржи такав вид комуникације. Данас се ситуација у Русији изменила и можда је дошло време да се нешто предузме?

Има ли данас у Русији фондова и организација које би биле спремне да подрже руски пројекат, сличан Европској интернет школи (http//www.eun.org/)? Европска школска мрежа дозвољава школама Европе да налазе сараднике у разним земљама, прави размене – реалне и виртуелне, раде на заједничким пројектима. Каквим? Па, рецимо, да прате долазак пролећа корак по корак по Европи, од Малте до Естоније. Разуме се, да се сав тај рад и сва комуникација остварује на енглеском језику, или ретко, на другим западно-европским језицима.

Ми не само да би тебали пропагирати руски језик и његово изучавање, него и појачати комуникацију младих разних држава на руском језику, и разумљиво комуникацију уопште, комуникацију оријентисану на наш руски народ, а тиме и на – православне вредности.

Ако смо се деведесетих година ми, руси, и у руској федерацији, и рецимо тако, у Великој Русији, налазили у неком стању изгубљености и учења, тада је то стање прошло. Наравно да је практично немогуће пробити се у школе земаља Евопског савеза, предлажући им виртуелну и реалну комуникацију с руским ученицима на руском језику ради огромног политичког притиска. То ми је познато из искуства – живим у Литванији и боравио сам у многим новим државама. А у свим земљама такозваних Суседних земаља постоје школе у којима се учи руски језик, постоје катедре руског језика, има земаља које још нису ушле у Европу – као што су Србија и Република Српска, па и Европске државе, и у самој Русији, и у Украјини и у Белорусији има велики број ентузијаста међународне комуникације младих на руском језику. У самој Русији, постоје нпр. школе, у којима се изучава српски језик. Питање је како ову комуникацију организовати и структуалисати? (изградити). Овде би одлучујућу улогу могле одиграти православне омладинске организације. И можда оне већ раде по том питању? Да нам је знати.

Јуриј Романенков

Благодарим за занимњив текст. Данас, у години руског језика, то је посебно актуелно питање. Али и невезано за догађаје и датуме, питање заштите, развитка, утврђивања руског језика као матерњег и као страног веома је битно. Језик – је водич у културу државе, ако он ћути, не може се ни чути, а тада се и наша култура налази у сенци, неприметна. А не би требало скривати такво богатство као што је руска култура, н тим пре од братских држава, са којима је културни дијалог веома важан. О томе, колико је удаљен наш језик у страним земљама, може се судити о удањености статуса Русије уопште. Ако руски језик буде поштован у свету, тада ће и наша култура, литература открити своју разноврсност свету, а то је...дивно, нека у свету звучи права, дубока , велика култура Русије, а не разуздана, безоблична култура и језик неких других држава...

Ксенија

Са великим интересовањем сам прочитала интервју о стању руског језика у Србији. Ја сам професор Руског језика као страног, и блиски су ми проблеми који се износе у овом разговору, о стању професора, учења и распрострањености руског језика у савременој Србији. У наш Институт долази одређен број студената руса и професора из Србије х(по правилу на тзв. Летњи распуст). Обично студенти и професори користе ову могућност само као програм екскурзија (посета музејима, позориштима, изложбама, обиласка градова Русије и сл.) Осетно је, да је квалитет предавања у Србији умањен, у поређењу са оним како је било 15-20 година раније). Веома добро ми је познат проблем такозваних «Домова културе», «Руских домова», «Културних центара» и сл. Везано за руски инострани центар. Треба рећи, да управо представници ове организације уопште нису заинтересовани за распрострањеност руског језика. Сматрам, да је потребно из корена мењати политику по питању ширења руског језика на државном нивоу, иначе ћемо изгубити и онај мали интерес који је остао према нашој земљи, култури и руском језику. И пре свега, потребно је поставити ова питања Руском иностраном центру, министарству образовања Руске Федерације, Министранству вањских послова, у чијој структури се сада налази Руски инострани центар.

Надежда

Одличан текст, озбиљно се треба замислити о овоме проблему... решаваћемо га! Благодаримо!

Оксана

Komentari: