MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

“Као човек од науке желим да систематично почнемо, транзиција је настала када је глобализација, дакле, мондијализација имала потребу да се прошири по целом свету и да националне идентитете смањи, уједначи, униформира, е то је основа транзиције. Могло би се рећи да је транзиција прелаз из оног претходног система, друштвеног система, у старој терминологији друштвено политичког система у један нови, за нас овде то је некакав прелаз из социјализма у капитализам грубо речено, иако тај термин данас не постoји, јер се све променило, али у основи ради се о преласку из једног стања у друго стање”, каже др Петар Бокун и додаје да човек по својој природи има страх од промена.

“Е сада у тој транзицијској несигурности највећи проблем је губитак идентитета и то многи не знају али подсвесно осећају да је ту проблем. Рецимо, енглески језик је универзалан, интернет је доступан свима, то су те неке мондијалистичке, глобалистичке карактеристике које нас чине да се универзализирамо. Таквим тенденцијама се много више опиру они народи који су имали неке своје спцифичности, него народи који су били аморфни, који нису имали неке своје специфичне карактеристике, тако рецимо, Французи законом забрањују енглеске речи у свом језику. Поставили сте ми питање зашто је Србија толико на удару, имала је санкције, било је бомбардовање....Србија има своје специфичности, а то су ћирилица, слава, сваки Србин зна своју кућну славу, крсти се са три прста, дакле то су све неке особености које су потпуне другачије од онога што глабализација нуди. Тако је и са појединцима, што је човек мање специфичан, што има мање индивидуалитета то га је лакше униформирати. Што човек има више изражен карактер то га је теже униформирати”, каже др Бокун.

- Неки кажу да је Америка успела да превазиђе националне поделе. Шта Ви мислите о томе?

- Америка има мелтинг пот, она је лонац у коме се мељу сви, али то је погрешан поглед да тамо не постоје нације. Тамо ћете наћи Италију у малом јер Италијани живе скупа, па кинески кварт где живе Кинези, наћи ћете пољску емиграцаију скупа исл. У Америци људи живе један поред другога, не треба се заваравати неком лажном сликом и идилом. Америка жели наравно то пожељно мишљење, како би створила мелтинг пот, да сви буду Американци, међутим, људи живе једни поред других и свако зна своје корене. А поготово у Европи која видите има жељу да се уједини, али не иде то тако лако, још ни устав није донет. Дакле, на том већем, државном, националном плану не иде тако глатко па тако ни на индивидуалном, није лако униформирати људе. Сваки човек је специфичан, посебан, народи и нације такође имају особености, посебности, карактеристике којих се не треба одрицати”, каже наш саговорник.

Тежњама мондијалиста да униформирају свет иде на руку и то што је данас у свету све мање људи од интегритета, а можда је то и последица тих тежњи. Свакако једно са другим је у тесној вези. О томе др Петар Бокун каже: “У свету имамо недостатак харизматских личности, имамо јако много чиновника, ето, рецимо ко се сећа оне тројке, двојке, који су долазили да кроје наше балканске границе, па и данас сваких шест месеци се мењају они који долазе овде да решавају наше проблеме. Али зато могу навести нашег патријарха Павла, он је један од ретких узора моралног ауторитета, он је ванвременски, он говори вечне истине. Зашто данас имамо мањак таквих личности? Зато што управо транзиција скида главу свакоме ко одскаче, њој одговарају медиокритети, дакле, мали, ситни просек а не одговарају јој особе изражене самосвојности, персоналитетом. А знамо да сваки човек жели да се оствари као личност, да буде препознатљив. Транзиција га у томе омета, она му је донела несигурност, најпре материјалну несигурност, имамо милион незапослених, с друге стране, плате нису такве да може да се купи лек, оде на летовање, дете школује. Дакле, немамо оно што смо некад имали. Живимо у транзицији један сиромашан живот. Имамо и велико раслојавање, стотинак богатих и велику већину осиромашених или сиромашних, сад друга је прича како су се богати обогатили. Тако ми у транзицији хтели не хтели губимо један део свог интегритета, одричемо се неких суштинских стваи и одричући се губимо део онога што треба да нас чини личностима, самосвојним, препознатљивим. Из тог темељног социопсихолошког јарка извиру разне буњике типа стрес, депресија, алкохолизам, наркоманија, појачани број развода бракова, психосоматске болести, повећање малигних болести, јер психоимунологија је данас база за разумевање злоћудних тумора. Медицина тако бележи последице нашег отпора глобализацији, мондијализацији. Ја не улазим у политичке импликације, говорим само са становишта психијатрије, дакле, ми практички имамо клиничке последице наших друштвених промена, које се глобално зову транзиција”, каже др Бокун.

НА УДАРУ СУ МЛАДИ

“Мондијализам иде на то да разбије породицу, која је већ двехиљаде година основа не само за живот појединца већ се на њој базира право, државно законадавство. У Америци данас имате 42 посто становника који живе сингл, све више се чак прави и паковања хране за једну особу, за самце, не за фамилију. У Европи је нешто другачије, још увек има више традиционалног, породица се још увек није тако распала као што је случај у Америци. Када све то пратимо, онда видимо да није случајно што законодавство мондијалиста тежи да се легализује хомосексуализам, форсирају се геј филмови а све са покушајем да се разбије породица као симбол патријархалног односа на коме се темељила традиционална држава. Неолиберализам као правац темељи се на индивидуи, појединцу као нуклеусу на којем почива зграда мондијалистичке организације и структуре друштва. Па, погледајте колико данас имамо жуте штампе у којој се не форсира породица, срећа, прва причест, крштење, него ко је с ким био, шта је радио и то све на граници патологије у смислу психосексуалном. Дакле, све су то мале психолошке бомбе које деструирају, разарају породицу као такву и није случајно што долази до једног значајног сукоба генерација. Млади се гурају у индивидуалност, погледајте рецимо само данас младе у клубовима када играју, нема да младић оде по даму па да плеше са њом, не, него се сви гурају у групи и свако ђуска за себе иако су у маси.

На жалост, ми имамо и све старије друштво. Код нас се све мање рађа, сваке године губимо 28.000 становника, један читав град. Очито, млада генерација је циљна група мондијалиста и они јој намећу путем медија све и свашта, рецимо, слуша се сатанистичка музика а млади људи то не знају и идентификују се са погрешним вредностима и то једнако у Дизелдорфу, Јоханезбургу, Буенос Аиресу и Сирогојну. И то успева јер се музика схвата предпсихички, не рационално, него на једном подсвесном механизму и преко тога се преноси порука о безвредности породичног, традиционалног, патријархалног а о великој вредности индивидуалног. А опет, не могу сви да се прилагоде променама и јавља се стрес. Шта значи стрес? Стрес може бити и позитиван, али ми под стресом подразумевамо оно стање које надилази адаптибилне способности организма. Данас има много захтева које човек треба да испуни а не може, јер су другачије од оних на које је навикао и ето стреса. Додатно, ми смо задњих шеснаест година угрожени јер живимо у црној рупи. Ми смо затворени шенгенским зидом а све под видом некаквог хуманизма. Ми смо затворени шенгенским зидом далеко већим од берлинског против кога су се сви бунили и ви данас имате ситуацију да осамдесет посто младих из Србије нису путовали ни до Сегедина или Темишвара. Практички и физички је наша омладина закинута за једну ширину, космополитизам, уклапање управо у ово што они хоће, да смо сви глобално једнаки. Данашњи рибари људских душа, сви ти глобалистички покрети функционишу на принципу да свуда имају неку земљу, као црну овцу, на коју се показује и говори осталима...ако не будете прихватили шта вам се нуди бићете као Србија, не будете ли добри не можете изаћи изван својих граница исл.

Е сад, индивидуално то се изражава повећаним бројем депресија. Правих душевних болести нема више, али неуроза и ових ситуационих, дакле реактивних има. Шта значи реактивно душевно стање, то су она која су настала као реакција на спољни, егзогени догађај, као што је бомбардовање. Али саме шизофреније, депресије, маније нема више, то је у свакој популацији 0.2, 03. одсто, као што имате увек одређени број психопата. Али, видите, шта раде те земље које диригују транзицијом, оне су своје психопате обукле у униформе, дале им паре и послале их на Косово, у Ирак, и уместо да своју агресију испољавају у Минхену, Лиону, Лондону, они се иживљавају на Косову или убијајући Ирачане. А ми наше држимо овде”, каже др Петар Бокун.

ОЈАЧАТИ СЕ КАО ПОЈЕДИНАЦ И КАО ГРУПА

“Свако треба да негује своју индивидуалност кроз бригу о властитој личности а тако ћемо се ојачати и као група. Знате ону причу о седам прутића, кад су скупа тешко их је сломити, тако и ми, кад се ојачамо као група нико нам неће ништа моћи, пролазе системи и идеје. Хитлер је правио хиљадугодишње царство а где је сада то царство. Многи су правили велике империје и оне су пропадале. Па и ове индивидуалности које форсира глобализам кроз транзицију имају ограничено време трајања. Е сад, то ограничено време трајања некада је и два људска века, али онај ко довољно дуго буде живео видеће колико сам у праву, увериће се, треба само бити стрпљив и чувати своје особености. Ствари ће доћи на своје место, када људе судбина шамара кукају, немају стрпљења говоре да зли владају над добрим, чини нам се да је зло превладало, али није тако. Онај ко довољно дуго живи видеће да се све сложи и дође на своје место и праве вредности, етичке, моралне, вредности доброте оне увек побеђују, као што је рекао Достојевски, победиће лепота”, каже др Петар Бокун.

Komentari: