SVETOGORSKI ISKUŠENIK IGUMAN DANILO ISPUNIO SVOJU MISIJU U KANJONU UVCADE
MANASTIR DUBRAVA SE PONOVO RAĐA
Tamo gde su do pre osam godina jedino svraćali orlovi održana je prva liturgija u novosagrađenoj manastirskoj crkvi posvećenoj svetom Vasiliju Ostroškom
OSTVARENI SNOVI: Iguman Danilo
“Danas” je bila minula subota, Dan svetog Vasilija Ostroškog. “Srce” je bilo igumana Danila, Velikog čoveka, svetogorskog iskušenika, uvačkog usamljenika. “Brda” su se izduzala iznad kanjona rečice Uvac, pored manastira Dubrava, tamo, daleko, u zlatiborskoj nedođiji, 30 kilometara od hotelskog sjaja..
Tamo gde su do pre osam godina jedino svraćali orlovi, a druge ovomajske subote održana je prva sveta liturgija u novosagrađenoj manastirskoj crkvi posvećenoj svetom Vasiliju Ostroškom.
Pre osam godina
Tačno pre osam godina monah Danilo Plavšić je u jednoj isposnici manastira Studenica usnio pokojnog srpskog patrijaha Germana koji mu je glasom punim nade dao sveti zadatak: “U kanjonu Uvca nekad je bila srpska svetinja - manastir Dubrava. Tu, u tim ruševinama, ima veliko blago, ima svega… Voleo bi da odeš tamo, da nađeš to blago, da obnoviš manastir, da u njega dođe mnogo ljudi...”
Danilo je poslušao Germana i posle nekoliko meseci svio je svoje isposničko gnezdo na jednoj zaravni u kanjonu Uvca, nedaleko od zatrpanih ruševina zaboravljenog manastira. Posle pet godina našao je 260 mletačkih zlatnika zakopanih u zemlji ispod oltara nekadašnje manastirske crkve, a posle osam godina služio je prvu liturgiju ispred novosagrađene crkve, sve uz blagomilostive poglede nekoliko stotina vernika.
- Danas je ispunjeno ono što mi je Božjom voljom dato pre osam godina - dodade Danilo.
Čovek s perom zapisa reči, stojeći skoro na istom mestu na kojem je stajao i pre pet godina kad je upoznao Danila i kad je zapisao sve njegove želje o obnovi manastira, i kad su kasnije te želje čitali mnogi čitaoci “Vesti”, i kad su supružnici Goran i Ana Stojanović iz Amerike i kapom i srcem počeli da pomažu obnovu manastira.
Molba
- Izgradnju ovog hrama posvećenog svetom Vasiliju Ostroškom najviše su pomogli Goran i Ana Stojanović iz Amerike. U sklopu obnove manastira, započeli smo radove na obnovi temelja stare manstirske crkve posvećene svetom Pantelejmonu. Obnovu stare crkve najviše pomaže Ministarstvo za kulturu. Samo, molim vas da napišete i da su svoj veliki doprinos u obnovi manastira dali i novinari Zoran Šaponjić i Zoran Tmušić - zamolio je Dobrivoje Knežević.
Zbog svega onoga što je uradio u kanjonu Uvca u poslednjih osam godina, a najviše zbog toga što su se posle tri veka u tom kanjonu začula zvona, začula reč Božja, zaplakala deca, nasmejali ljudi, zamirisao tamjan, zamirisala ljuta rakija, prasnuo smeh, čula momačka želja, postavila sofra, monah Danilo je zaslužio da se njegov lik nađe naslikan na platnima, a i na zidovima.
Molitve
Leta 1999. godine Danilo je svio svoje monaško gnezdo u Dubravi, u jednoj drvenoj baraci koju mu je poklonio stari Zlatiborac Velizar Marjanović. Danima je s kandilom u ruci, između stoletnih hrastova, tražio zakopane i zaboravljene manstirske temlje, a noćima se dugo molio za ljude i zemlju. Svoju prvu monašku zimu u kanjonu Uvca Danilo je dočekao s jednim ćebetom, drugu sa starim šporetom koji su mu poklonili seljaci iz obližnjeg sela Stublo, a već treće molio se za mnogo zlatiborskih prijatelja i za što skoriji početak obnove manastira. Molitve su mu uslišene.
- Dokle je sveta i nebesa nema većeg čoveka od našeg Danila. Evo, pre osam godina, jedva se peške, kozjom stazom, spustio na ovu zaravan, a danas je, zahvaljujući njegovom umu i rukama, ovde došlo stotine kola i skoro hiljadu ljudi - reče starina Milorad Kuzeljević iz obližnjeg sela Stublo.
LITURGIJA: Crkva svetog Vasilija Ostroškog
Zaravan puna života
Prošle subote, od ranog jutra, kolone vozila su na petom kilometru magistrale Zlatibor - Nova Varoš skretale prema selu Jablanica, a potom, silazeći s asfalta, promicale pored sela Stublo gde je vreme stalo pre stotinu i više godina, gde Uzunovići i Marići žive u drvenim kućama, bez vode, struje i sikiracije. Onda su se kolone vozila spuštale uzanim makadamskim putem prema manastiru Dubrava.
- Ovaj put u dužini od skoro deset kilometara napravila je vojska. Samo, neka se zna: vojska to nije uradila besplatno. Vojsci je sve plaćeno novcem koji su za obnovu manastira Dubrava poslali Goran i Ana iz Amerike i još neki drugi ljudi - reče Dobrivoje Knežević, predsednik Odbora za obnovu Dubrave.
Dobrivije Knežević
Dole, na zaravni, pored puta bili su postavljeni stolovi, a na obodu uzvišenja sijala se lepotica - crkva svetog Vasilija Ostroškog. Iza njenog boka bilo je još nekoliko novosagrađenih manastirskih zgrada. Na stolu, ispred crkve, ljudi su se ogledali u sjajnim velikim krstovima. Između stoletnih borova jurcali su mališani. Na zaravni je tekao život kao bujica. Zvonila su zvona. Služila se liturgija. Danilo je blistao!
- Kad sam sišao u ovu kotlinu pre osam godina, u njoj nije bilo ništa. A danas, evo, ima i krovova i ljudi. Bogu hvala - šaputao je od skromnosti Danilo.
Milorad Kuzeljević
Tekst i foto: Z.Tmušić
Izvor: VESTI.DE
15.05.2007.
| | |
Postao 05/14 u 04:38 PM
|