MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

„Nije prvi put da srpski narod u celini, a ne samo na Kosovu i Metohiji, doživljava i preživljava pravu golgotu. Upravo time smo vekovima uveravani da smo na pravom putu, putu gospoda Isusa Hrista, koji je prvi i za sve nas izneo svoj krst na Golgotu. Od kada su poverovali u gospoda Hrista i krstili se u ime njegovo, oni se od krsta njegovog ne odvajaju, i danas su, posebno na Kosovu i Metohiji, raspeti na krstu stradanja. Ipak, u svim tim nevoljama i stradanjima, Srbi su uvek i svuda dočekivali i u duhovnoj radosti proslavljali najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo”, kaže u intervjuu za „Politiku” episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.

– Činjenica da je Hristos vaskrsao osmišljava sva naša stradanja koja podnosimo Njega radi, jer nam svedoči da posle Velikog petka (stradanja) sleduje Vaskrsenje. S tom verom Srbi na Kosovu i Metohiji i ove godine dočekuju Vaskrs s neumanjenom duhovnom radošću, ali i s ojačanom nadom da će svepravedni Bog učiniti i kraj našim patnjama koje već osam godina doživljavamo i podnosimo na Kosovu i Metohiji. Kada će to biti, samo je Gospodu poznato, a mi se nadamo, molimo se i radimo na tome da bude što pre.

• U proteklih godinu dana posetili ste SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Rusiju, Brisel gde ste govorili protiv nezavisnosti Kosmeta. Kao da se još ne vide efekti lobiranja, pre svega u Vašingtonu, koji je najglasniji da se Kosmet otcepi od Srbije?

– Vaše pitanje krije u sebi dozu pesimizma. Vi ne vidite „efekte lobiranja”. Ali mi, koji smo u proteklih godinu dana mnogo putovali i mnogo radili na odbrani Kosova i Metohiji, to i te kako vidimo i sagledavamo. Činjenica da je vremenska blokada probijena (planirano je bilo da do kraja 2006. status bude određen) veliki je uspeh kome je znatno doprinelo i lobiranje u Vašingtonu. Vašington je i dalje „najglasniji” u zalaganju da se Kosmet otcepi od Srbije, ali u Vašingtonu nema samo jedan glas. Mnogi uticajni i umni ljudi u Kongresu i Senatu SAD i te kako razumeju situaciju na Kosovu i Metohiji i zalažu se za poštovanje međunarodnog prava, Rezolucije 1244, dakle za ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Jedino Stejt department ostaje i dalje čuvar tvrde linije po pitanju odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. A i sam razvoj događaja u poslednje vreme pokazuje da i Evropska unija nije više monolitna. Dakle, nada postoji.

• Posle neuspeha Ahtisarijevog plana naša država se zalaže za nove pregovore. Da li će do njih doći ili će nas preteći unilateralno priznanje Kosova od SAD i nekih zemalja EU?

– Smatramo da se pregovori moraju nastaviti, ali s drugim posrednikom i na drugim principima. Neophodan uslov za nastavak pregovora koji bi doveli do pozitivnih rezultata, do kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, jeste da međunarodna zajednica otvoreno poruči liderima kosovskih Albanaca da nezavisnost Kosova nije jedina opcija. Tada bi i oni u pregovorima bili spremniji na kompromis. Što se tiče opasnosti da SAD i neke zemlje EU krenu putem unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova, ona realno postoji. Oni, zaista mogu raditi šta god žele, ali neka to urade bez nas. Mi moramo ostati i istrajati u našem stavu da Srbija i srpski narod nikada neće prihvatiti odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, pod bilo kakvim nazivom.

• Ako premijer ili predsednik Kosova budu želeli da dođu u Gračanicu i čestitaju Vam Vaskrs, da li ćete ih primiti ili ćete i ovoga puta poručiti da će to biti moguće tek kada se vratite u eparhijsko sedište u Prizrenu odakle ste prognani?

– Naš stav se nije promenio, jer se i naš položaj nije izmenio od prošle godine. Mi smo i dalje prognani, kao i naši vernici.

• Kako se ove diplomatske igre oko statusa Kosmeta odražavaju na duhovni život u manastirima, ima li straha zbog posledica nametanja rešenja o statusu?

– U manastirima, bez obzira na nepovoljne spoljašnje okolnosti, život monaha i monahinja teče na uobičajeni način. Nema straha, nema panike. Mi smo predani volji Božjoj, živimo svoj monaški život u punoći.

• Kako objašnjavate paradoks da se uprkos teškom i neizvesnom životu broj monaha i monahinja u Raško-prizrenskoj eparhiji uvećava više nego u ostalim delovima SPC?

– Sila se Božja u nemoći pokazuje. To je stvar promisla i milosti Božje. To je veliko ohrabrenje za ceo naš narod. Tako je bilo kroz vekove. Crkva je za srpski narod uvek bila majka koja ga nikada nije napuštala.

• Nezadovoljni obnovom crkava i manastira na Kosmetu nedavno ste poručili da je reč „o trošenju novca i političkom marketingu Albanaca”. Mešovita komisija za sprovođenje obnove obaveštava o ozbiljnim radovima na oštećenim hramovima u Prizrenu, Peći, Đakovici, Vučitrnu… Da li Vi ne verujete izveštaju ove komisije ili smatrate da je to što je urađeno nedovoljno?

– Nije pitanje šta je urađeno, već kako je urađeno (metodi, principi) i ko je uradio. Naš stav po tim pitanjima je poznat od samog početka. Ne smatramo potrebnim da ga detaljnije analiziramo. No, uporedo sa „obnovom” preko Komisije, Eparhija raško-prizrenska radi na obnovi svojih svetinja, ali na jedan drugi način, kao svoj na svome (Arhangeli kod Prizrena, Devič, Zočište, Osojane...).

• Dokle se stiglo s pregovorima o povratku dela moštiju svetog kralja Milutina u manastir Banjsku?

– U ovim vremenima stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji, vest o povratku svetog kralja Milutina u svoju zadužbinu – manastir Banjsku primljena je sa velikom radošću kao izraz posebne milosti Božje. To je ojačalo nadu u narodu da Kosovo i Metohija neće biti izgubljeni za Srbiju i srpski narod, kao i da će naš narod odoleti i opstati na svojim svetim kosovskometohijskim prostorima. Tačan datum tog svečanog događaja još nije utanačen, ali se nadamo da će to biti tokom leta.

• Pokrenuto je pitanje povratka kipa presvete Bogorodice iz manastira Sokolica u Banjsku gde se nekada nalazio. Igumanija Sokolice mati Makarija je protiv toga, kakav je Vaš stav?

– Vest o povratku dela moštiju svetog kralja Milutina u svoju zadužbinu, oživela je ideju i pokrenula mnoge aktivnosti radi potpune obnove manastira Banjske. Manastir Banjska je još davne 1925. godine od državne komisije ocenjen kao „najznačajnija, bez sumnje, srpska crkvena građevina srednjeg veka”. Govoreći u svom izveštaju o lepoti kamene plastike sa banjske crkve „rasute svuda i pretrpane gomilama ruševina”, članovi kmisije predviđaju da bi se sav taj materijal mogao lako prikupiti „i povratiti na prvobitno mesto, gde će se upotrebiti za restaurisanje ove građevine”.

Sledeći tu ocenu i podsticaj naših viđenih predaka, sada, u jeku obnove manastira Banjske, rodila se ideja i o povraćaju kipa presvete Bogorodice iz manastira Sokolice u manastir Banjsku „na mesto gde se nekada nalazio”. Stav mati Makarije koja je protiv toga, poznat je široj javnosti. Ali kada tokom obnove banjske crkve dođe vreme da se o povraćaju kipa odlučuje, onda će nadležni kazati svoju reč koja će se i ispoštovati. Za sada je prerano i, pre svega, nepotrebno oko toga dizati prašinu i podizati temperaturu u narodu.

Komentari: