SNAGA BIZANTIJSKOG CARSTVA
Питање судбине је за Грке увек било битно. Они су сматрали да су им судбину кројиле моире, богиње судбине, истакао Дарко Гавриловић. Византија је била најсветлија културна тачка читавог познатог света готово хиљаду година
БAЊA ЛУКA - Вече грчке културе, које је одржано у четвртак увече у Музеју савремене умјетности Републике Српске, окупило је бројне посјетиоце, који су с пажњом попратили ово предавање.
Доктор Дарко Гавриловић, професор Филозофског факултета у Бањој Луци и професор Зоран Јосић, на овој вечери коју је организовао “Глас Српске” у сарадњи са Музејом савремене умјетности, провели су посјетиоце кроз историју и културу грчког народа. Покровитељ вечери грчке културе је град Бања Лука.
Посјетиоце је у име домаћина поздравила директор Музеја савремене умјетности Љиљана Лабовић - Маринковић, истакавши да ће “Глас Српске” и у наредном периоду, у сарадњи са Музејом, организовати трибине из свих области умјетности.
Професор Дарко Гавриловић се кроз неколико прича и митова осврнуо на историју и културу старе Грчке, упознајући посјетиоце са занимљивим детаљима из колијевке европске цивилизације.
- Научници који тврде да Грчка није колевка европске цивилизације се варају. Они треба да имају на уму време од 11 колена пре Тројанског рата, који је био око 1186. године пре нове ере. Тада је живео велики Орфеј, а касније су писане орфичке песме, које су носиле тај дух, који је зачетник европског духа - истакао је Гавриловић, додајући да је једна од орфичких пјесама “Химна ноћи”.
Ова пјесма одговара на то питање објашњењем да је ноћ прапочетак свега и да се из ње ствара све остало.
- Питање судбине је за Грке увијек било битно. Они су сматрали да су им судбину кројиле моире, богиње судбине. То су биле три моире или три старице, како су их они приказивали, које су одређивале сваком човјеку колико ће живјети. Те моире касније срећемо код Римљана као пакре и код Срба као суђаје или суђенице - прича Гавриловић.
МИТ О ЕВРОПИ
- Грци су дубоко веровали у богове и историју старог века. Целу историју старог века могли бисмо да напишемо кроз митове и легенде. Можда је један од најинтересантнијих митова онај о Европи. Европа је приказивана као прелепа и заносна принцеза, која је очаравала све принчеве, а живела је на обалама Феникије. Тако лепу приметио ју је отац свих богова Зевс, који се, знајући да она обожава једног белог бика, претворио у ту животињу и тако је освојио - испричао је Дарко Гавриловић.
Он објашњава да овај мит говори како је прелијепа принцеза Европа отишла на Запад и тамо однијела цивилизацију са Истока.
Грци се, наставља он, у античким временима нису задржали само на питању судбине. Они су ишли испред свог времена. У њиховом тадашњем пјесништву јавља се питање човјека као индивидуе, које ће касније бити присутно код пјесника 19. и 20. вијека.
Дарко Гавриловић наглашава да је то још један доказ колико је Грчка битна за европску цивилизацију.
- Књигу и писану реч први су у Европи ценили Грци. Ова љубав према књизи захватила је и Aлександра Великог, који је то наследио од свог учитеља Aристотела - говори Гавриловић.
Он је подсјетио да је Aлександар Велики чак и на бојном пољу тражио да му донесу књиге, јер ни тамо није могао без њих.
Професор Зоран Јосић говорио је о дијелу грчке историје који је, према његовим ријечима, нераскидиво везан и за српски народ.
- У сам освит хришћанства, када је изгледало да ће Рим надвисити достигнућа старих Грка, дошло је до низа изузетних догађаја, чији је резултат био стварање новог, величанственог хиљадугодишњег царства, Византије, која је имала римско државно уређење, грчку културу и хришћанску религију - каже Зоран Јосић.
Он објашњава да појам Византија потиче из каснијег периода, он Византинцима уопште није био познат, јер су се називали Ромејима, Римљанима, и они су себе сматрали за једине праве насљеднике великог римског царства.
- Византијска култура не само да је била отворена за утицаје других култура, са којима се граничила. Она је оберучке прихватила хришћанство, али када је то учинила, она није желела да се одрекне античких корена и те традиције. Византијски ствараоци се никада нису одрекли својих корена и паганске традиције, грчке културе, филозофије, књижевности, науке и уметности - истиче Јосић.
Јосић наставља да је баш због те тијесне везе са антиком Византија имала добру и снажну основу за духовни и материјални напредак.
- Византија је била најсветлија културна тачка читавог познатог света готово хиљаду година. Саме темеље Византије ударио је Константин Велики, моћни и сјајни владар, који је одлучио да направи нову престоницу на Босфору, на месту где се налазио стари грчки град Византион - прича Јосић.
Додаје да је мало градова чије је оснивање толико утицало на свјетску историју као што је то Цариград, који се налазио на раскрсници између истока, запада, сјевера и југа.
Овај град је врло брзо постао културни, економски, политички, војни центар свијета и утицао на развој цјелокупне историје хиљаду година.
- Константин је водио рачуна о изградњи цркава, јер је Цариград од почетка изразито хришћански град. За време његове владавине хришћанство се устоличава као једина призната религија у царевини. Држава је у цркви нашла своју духовну снагу, а помагала јој је у њеном мисионарском раду - каже Зоран Јосић.
A. РAЈКОВИЋ
Izvor: Glassrpske.com 14.05.2006.
| | |
Postao 05/13 u 02:43 AM
|