Slika vernika u Srbiji promenila se radikalno
Bez nevolje nema bogomolje
Vernici osamdesetih bili su bez Å¡kole i živeli su na selu. Ljudi su poÄ?eli masovno da se vraćaju Bogu, bilo da ga slave ili kude zbog
nevolja koje su ih snašle
Slika vernika u Srbiji promenila se radikalno
Bez nevolje nema bogomolje
Vernici osamdesetih bili su bez Å¡kole i živeli su na selu. Ljudi su poÄ?eli masovno da se vraćaju Bogu, bilo da ga slave ili kude zbog
nevolja koje su ih snašle
Ako se u Srbiji poslednje decenije 20. veka iÅ¡ta promenilo, onda se to svakako dogodilo u oblasti religije, tvrde sociolozi i tu tezu potkrepljuju rezultatima istraživanja i podacima sa poslednjeg popisa stanovniÅ¡tva, prema kojima je tipiÄ?na slika vernika danas potpuno izmenjena. Sve Å¡to se u državi dogaÄ‘alo minulih godina pokazalo je da su ljudi poÄ?eli masovno da se vraćaju Bogu, ako ne da ga slave, a ono bar da ga krive za sve nevolje koje su ih zadesile.
Ova formulacija sociologa religije dr Zorice Kuburić, možda najplastiÄ?nije opisuje naÅ¡ odnos prema sveviÅ¡njem, a taj sažetak svakako može da se dopuni i poznatom tezom akademika Vladete Jerotića da “bez nevolje nema bogomolje”. Tako se bar pokazalo na ovdaÅ¡njim prostorima.
Kameleonsko ponašanje
Vrlo je interesantno da se i antiteisti kao borbeni protivnici religije veoma pridržavaju tradicionalnih religioznosti, Ä?ak jedna trećina tvrdi da je oduvek slavila verske praznike i danas to Ä?ini. Na osnovu toga sam zakljuÄ?ila- kaže sociolog Dragana Radisavljević-Ćiprizanović- da se radi o inerciji prouzrokovanoj poluvekovnom ateistiÄ?kom propagandom koja je uÄ?inila da promena ponaÅ¡anja ide ispred promene svesti. Ako neko izjavljuje da je antiteista, a krsti dete, ide u crkvu, sahranjuje bližnje sa opelom, onda tu neÅ¡to nije u redu?!
Dok su vernici osamdesetih bili mahom ljudi sa sela, marginalizovani, žene, stariji, uglavnom bez Å¡kole, danas imamo sasvim suprotnu situaciju. Vernici su stanovnici grada, muÅ¡karci, obrazovani i mladi. Zapravo, po objaÅ¡njenju sociologa Dragane Radisavljević Ćiparizović doÅ¡lo je do velike ujednaÄ?enosti, vezanosti za religiju i crkvu po mestu stanovanja, polu, Å¡kolskoj spremi i zanimanju, sa karakteristiÄ?nom tendencijom da mladi sve viÅ¡e postaju religiozni. Revitalizacija religije vezana za grad u skladu je sa svetskim trendom, a razlike u religioznosti žena i muÅ¡karaca skoro da viÅ¡e ne postoje.
Broj vernika u odnosu na 1991. povećao se poÄ?etkom trećeg milenijuma sa 92,7 na 95 odsto, a broj onih koji su izjavili da nisu vernici manji je Ä?etiri puta (pre jedne decenije bilo ih je 160.000, a sada je ta “knjiga” spala na 40.000 “nevernika").
MeÄ‘utim, sociolozi upozoravaju da izjaÅ¡njavanje o verskoj pripadnosti nije isto Å¡to i religioznost. Po istraživanju koje je objavljeno u Zborniku pod naslovom “Srbija krajem milenijuma, razaranje druÅ¡tva, promene i svakodnevni život” religiozno je oko 60 odsto ljudi, nereligiozno 19 odsto, a neopredeljena je petina anketiranih.
- U najnereligiozniju grupaciju spadaju ljudi izmeÄ‘u 41 i 50 godina, Å¡to nimalo ne Ä?udi jer je ova generacija odrastala u doba najveće ateizacije tadaÅ¡njeg jugoslovenskog druÅ¡tva. Religioznost je ponovo na uzlaznoj liniji u starosnoj grupi od 51 i 60 godina, dok je dve trećine religioznih starije od 61 godinu. U najreligioznije spadaju i oni izmeÄ‘u 20 i 40 godina. I ta Ä?injenica viÅ¡e nije iznenaÄ‘ujuća. Rezultati pokazuju da je religija prvo pitanje naÅ¡e mladosti i poslednje pitanje naÅ¡e starosti.
Ne treba zanemariti ni neopterećenost mladih ateistiÄ?kom propagandom, a dužina trenda pokazuje da njihova religioznost nije samo prolazno pomodarstvo koje će brzo proći, kako se nekima u prvi mah uÄ?inilo- kaže Dragana Radisavljević-Ćiparizović, uz ocenu da religioznost nije u potpuno obrnutom odnosu sa stepenom struÄ?ne spreme anketiranih, Å¡to je bilo opÅ¡te pravilo u prethodnim istraživanjima.
NajviÅ¡e “pometnje” u stavovima izazvali su visokoÅ¡kolci, odnosno najobrazovaniji, kao i oni bez Å¡kole, odstupivÅ¡i donekle od oÄ?ekivanog. Podaci pokazuju ne samo da je opÅ¡ta populacija postala religioznija, već i da 46 odsto mladih bez ikakvih ograda prihvata sve Å¡to ih crkva uÄ?i.
Nije moda
Za Draganu Radisavljević Ćiparizović trend koji traje preko 10 godina je dovoljno dug vremenski period i argument protiv pojednostavljenih tvrdnji kako se ljudi vraćaju crkvi iz pomodarstva.
- Evo, ovde imamo pokazatelje za molitvu i post i ne vidim da se neko moli ili posti iz pomodarstva. Ako dve trećine studenata praktikuje molitvu, a ako 16 odsto njih redovno posti, a 40,6 posto povremeno pred verske praznike, onda to pokazuje da je zaista došlo do preokreta u ponašanju- dokazuje Dragana.
- Ono Å¡to je ranije predstavljalo “nauÄ?nu fantastiku” , sada je poÄ?elo da se ostvaruje, uvedena je veronauka u Å¡kole, sveÅ¡tenici su uÅ¡li u kasarne i zatvore (Å¡to je najnormalnija praksa na Zapadu) i poÄ?etkom trećeg milenijuma postaje realnost u Srbiji. Da se ne radi o “klerikalizaciji” srpskog druÅ¡tva potvrÄ‘uje i procentualna sliÄ?nost naÅ¡e sadaÅ¡nje religijske situacije sa Zapadnoevropskom sa poÄ?etka osamdesetih godina proÅ¡log veka. Tada se po Galupovom istraživanju religioznosti, religioznim deklarisalo 63 odsto ispitanika, nereligioznih je bilo 24 odsto, a samo pet odsto je izjavilo da su uvereni ateisti- objaÅ¡njava istraživaÄ? Radisavljević-Ćiparizović.
U trećem milenijumu radikalno se promenio i položaj, ali i osećanja teista i ateista koja se odnose na sigurnost i samopouzdanje. DoÅ¡lo je naprosto do rokade uloga. Dok su se ranijih decenija neverujući u Srbiji osećali zaÅ¡tićeno zvaniÄ?nim, državnim, otklonom u doba komunistiÄ?ke vladavine prema crkvi, sada se stvara povoljna atmosfera u kojoj vernici mogu da “dignu glavu”. Kada je Marksova doktrina potisnuta na margine, a religija se viÅ¡e ne propagira kao “opijum za narod” ateisti se sada osećaju ugroženo i poÄ?inju da se bore za svoje pravo da ne veruju. Koliko je promena odnosa prema religiji dobra ili loÅ¡a?
- Nisam sklona o tome da govorim na taj naÄ?in, da li je to dobro ili loÅ¡e. To je Ä?injenica, to se dogodilo, verovatno iz potrebe i ne možemo negirati te procese u stilu- ne toga nema. Sećam se kad sam pre osam godina radila doktorsku disertaciju, moj profesor je bio ateista i mislio je da su svi ateisti. I kada sam prikazala procente da se sredinom devedesetih u svetu svega 17 odsto ljudi izjaÅ¡njavaju kao ateisti i nerelgiozni, on je rekao- to je nemoguće, to je tako malo. Mislio je da je ceo svet već sekularizovan. Danas vidimo da se i taj procenat smanjio. I, ako gledate postkomunistiÄ?ki svet i mi smo doprineli da se na svetskoj sceni ti procenti promene- kaže dr Zorica Kuburić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Javno obraćanje Bogu
Amerikanci i dalje idu u crkvu svake nedelje, i mole se Bogu i dalje, to je njihov stil života. Naravno, imate i one koji ne idu u crkvu i kojima nidoÄ?ega nije stalo, ali i sataniste. Svega ima i svako se moli ... Bila sam u Americi baÅ¡ posle 11. septembra i u toj nevolji povećao se stepen obraćanja Bogu, na televiziji, javno, non- stop su iÅ¡le emisije gde su se javno molili Bogu, imali su maltene predstave, vernici su se molili za Ameriku, za opstanak njihove države. Na reklamama sa bilbordima, piÅ¡e da Bog Ä?uva Ameriku i da bude prisutan i u zahvalnosti i u nevolji- priÄ?a prof. Zorica Kuburić.
U Centru za istraživanje religije u Novom Sadu na velikom uzorku ispitivan je odnos srednjoškolaca prema religiji u selu i gradu, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini i utvrđeno je da su skoro svi mladi religiozni i da se vrlo mali broj deklariše suprotno. Postoji i jedan sloj mladih koji razmišljaju o religiji, ali nisu sigurni da li veruju ili ne veruju i naravno, to je povezano s porodicom, mada se pokazalo da su mladi religiozniji nego njihovi roditelji, objašnjava dr Kuburić, uz opasku da je mladima religija jako potrebna i da su oni spremni da istražuju i preko postavljenih granica.
UbeÄ‘ena je da mladi mogu da prepoznaju manipulacije i zloupotrebe religije i da u njihovoj svesti postoji opredeljenje da znaju Å¡ta je sekta po intuitivnom razumevanju problema zla. Njihovi stavovi prema religiji su orijentacija ka dobru, ka moralnosti, redu, ljubavi… Problem je u tome Å¡to je meÄ‘u srednjoÅ¡kolcima sve viÅ¡e onih koji odustaju od borbe za vlastiti život i lako se priklanjaju trenutnim uživanjima, drogi i alkoholu.... Dobra vest je da je meÄ‘u njima joÅ¡ uvek viÅ¡e onih koji su zdraviji. Mada se, gledano iz ugla socijalne ili individualne patologije, sve viÅ¡e povećava broj mladih koji imaju probleme, koji su u krizi i gube perspektivu.
Olga Nikolić
| | |
Postao 01/02 u 04:33 PM
|
Komentari:
Post poslije: MINISTARSTVO VERA ANALIZIRA REZULTATE POSLEDNJEG POPISA
Post prije: SUJEVJERJE KAO ZLOUPOTREBA NEZNANJA