SESTRINSTVO MANASTIRA GORIOČ U METOHIJI ODOLEVA SVIM PRITISCIMA
ZAHVALNE BOGU I ŠPANCIMA
Iako u potpunom okruženju Albanaca, svetinju sa samo pet sestara posećuje sve više Srba - povratnika
Kada se od Kosovske Mitrovice krene prema Peći, posle 40 kilometra vožnje, na mestu gde se dodiruju plodna metohijska kotlina i planina Mokra gora, odoleva svim pritiscima, manastir Gorioč, srednjovekovna svetinja, posvećena svetom Nikoli.
Do manastira stižemo uz pratnju Kfora, sa grupom Srba iz metohijskog sela LJug koji su, pošto su sa Unmikom potpisali ugovore o povratku, izrazili želju da posete svoja imanja i pomole se Bogu u crkvi Svetog Nikole.
Do kraja leta u sela LJug i Blagoč kod Đurakovca vratiće se 75 srpskih porodica. Izgradnju kuća finansira grad Moskva, koja će žiteljima pomoći sa oko tri miliona dolara. Do sada se u Istok vratilo oko 600 Srba od 8.000 koliko ih je pre rata živelo u ovoj opštini.
Umesto igumanije Antuse, kojoj je poseta najavljena, na ulazu u portu, sačekao nas je, sa oružjem na gotovs, španski vojnik Migel Alvaro, koji nam je odmah dao do znanja da je hram dobro čuvan i da se unutra može samo posle provere dokumenata.
Da se Španci ne šale uverila su nas i dva oklopna transportera, na brežuljku iznad Gorioča, bodljikava žica oko manastira i dežurni ispred konaka.
- Čuvaju nas svojski, “ni ptica” ovamo, bez našeg odobrenja, ne može da uđe. Voze nas i dovoze, nabavljaju sve što nam treba. Da njih nije, ko zna kako bi opstali u okruženju nedobronamernih Albanaca - kaže mati Antusa, koja sa još četiri sestre, a sve su u godinama, brine o ovoj svetinji.
Postoje dobri izgledi da se, uz pomoć Unmika i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiji, a uz dozvolu lokalnih albanskih vlasti, još 500 Srba vrati na gradsko područje Istoka.
Sestrinstvo Gorioča bilo je brojnije i važilo je za najstarije u SPC. Kada je bilo najteže, kada su Srbi bežali sa Kosmeta, osam odvažnih monahinja ostalo je tada da čuva svoj manastir. Tek kasnije stigli su Španci.
- Tri sestre upokojene su ovde u porti, neke su otišle u Gračanicu i Patrijaršiju, mlađe još ne dolaze. Sada smo, hvala Bogu, sve ređe same, jer nas obilaze Srbi povratnici u Osojane, Koš, Suvi Lukavac i LJug. Biće, ako Bog da, još Srba, jer su mnogi najavili povratak na svoja ognjišta. Posećuje nas često i pomaže bratstvo manastira Visoki Dečani. Pomoć nam redovno stiže od Crvenog krsta Srbije i brojnih manastira u SCG - priča nam igumanija Antusa.
Manastir ima 24 hektara plodnih oranica i šume. Ipak, drva kupuju, a monahinje obrađuju vrt od pet-šest ari u porti crkve. “Ne smemo od Albanaca da idemo na naše imanje. Šumu nam kradu, a njive haraju. Najteže mi je što propada oranica pored fabrike “Raduša”, a udaljena je samo kilometar od manastira”, ističe mati Antusa.
- U Gorioču nas je najviše za Zadušnice i na saboru svakog 28. avgusta. Sabor nismo propustili ni teške 1999, ali nisu to više druženja kao nekada, jer je cela srpska Metohija u egzilu - ističe Radoš Vulić iz Istoka koji sada živi u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
- Odavde nikuda ne idemo - ma šta da se dogodi mi ostajemo u Metohiji. Ovde ćemo i umreti, ali iza nas ostaju mlađe naslednice - poručuje mati Antusa.
D. N. PETROVIĆ
Vesti, 21.02.2006. godine
| | |
Postao 02/21 u 05:13 PM
|