MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

o.Gavrilo: Evo molitve pre čitanja Svetog Pisma: «Zapali u srcima našim, čovekoljubivi Vladiko, neprolaznu svetlost Tvoga bogopoznanja i otvori oči uma našeg da bismo razumeli tvoje jevanđelske propovedi. Usadi u nas strah Tvojih blaženih zapovesti, da bismo, pobedivši sve telesne pohote, živeli duhovnim životom, misleći i tvoreći sve što je Tebi ugodno. Jer si Ti prosvetljenje duša i tela naših, Hriste Bože, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim i blagim I životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekova. Amin.” Pre čitanja Svetog Pisma i nju pročitaj, i u Gospoda se uzdaj.

brat Petar: Hoću, oče moj… Planiram ponovo da se vidim sa o. Momom ove sedmice. (…) Oče, sinoć sam radio, tako da od pisanja nema ništa. Još su mi juče javili da idem na popis. To nije naš posao, da radimo popis. To Vam je kao kad se broje artikli u radnji, skeniraju bar-kodovi da bi se izvuklo stanje. Ja sam to glasno odbio. Rekao sam da po cijenu otkaza ne idem. To bi trebalo u subotu ili nedelju popodne da se radi. Ne mogu više na svoju dušu.

o.Gavrilo: Brate P., kako to pišeš nepovezano?

brat Petar: Moram to da Vam kažem, zato što nemam mira za pisanje. Rat je za dušu ovaj kapitalizam ili šta je već. Moram vidjet sa ocem Momom nešto drugo da radim. Da vidimo i da se molimo šta mi je činjet, ne mogu više ovako. Duša hoće duhovno, a svijet hoće svjetovno, da je uništi skroz. I tako sam se pobunio i rekao svima: neću na popis. Možete sjutra otkaz da mi date, na popis neću.

o.Gavrilo: Znači, gonjenje kao u prvim vekovima hrišćanstva. Ali čini mi se da ti baš nedeljom ne odlaziš u crkvu na bogosluženje.

brat Petar: I volio bih otkaz da mi daju, ali neće, jer izlazim kad god me zovu na teren popodne, ništa mi za to ne plaćaju… Oče, pa odem u manastir Savinu, ali se ne pričešćujem.

o.Gavrilo: Oni to smatraju kao da dobro činiš za dušu. Omogućuju ti da činiš dobro delo za dušu.

brat Petar: Meni je najteže u Savini što nikoga ne znam, to mi je toliko teško. U Risan planiram ići u nedelju, ali o. Momo je tada zauzet pa nećemo moći da pričamo. Mora on da me upozna kao što me Vi znate, pa da da terapiju… Kako mislite dobro djelo za dušu, to što radim popodne bez dinara? Znate šta su rekli u firmi, pošto ja malo pomognem jednoj ženi, bolesnoj čistačici? Ja prema njoj sve fino, uvijek pitam u firmi đe je Mare. Kažem joj za Crkvu i Boga, dam joj knjigu i neki poklon crkveni. I oni meni kažu jedan dan: da se ti nisi zaljubio u Maru? Zamislite! Ja kažem jesam! Kuda njihove misli idu, a ona mučenica, sva skrušena, dobra, nezlobiva… Sa zdravljem slaba, malokrvna, pa na posao kasni jer ne može da ustane. Pomenite je, oče, ako možete, zove se Mare. Oprostite za ovu konfuznu priču. Malo mi misli idu tamo-vamo i Vas zamaram. (…)

brat Petar: Oče, ima ovdje dosta filmova u nastavcima. http://www.youtube.com/watch?v=FS09hGfPz1U Digitalni anđeo II, ako ste čuli. Ko to pravi ne znam, ali ima tu smisla. Pogledajte ako imate vremena.

o.Gavrilo: To me uopšte ne interesuje, kojekakve fantazije niti sam gledao niti ću gledati. Nemam vremena za to, da ubacujem nekakve viruse u glavu.

brat Petar: U redu, oče, zanimalo me je Vaše mišljenje. I ja tako nešto slično mislim. Ovo je za prelešćene…

o.Gavrilo: Izgleda da su oni i izmislili tako nešto.

brat Petar: Ali je veoma popularno među mladim ljudima…

o.Gavrilo: Kad su i oni prelešćeni i ne mogu da razlikuju laž od istine. Ne svi, ima i istinskih vernika među mladima, koji se ne daju lako zavesti raznim izmišljotinama, onim što je za dušu nekorisno.

brat Petar: Samo dobar duhovnik i poslušanje, drugačije nema spasenja. I što više putovati po manastirima (i kupiti medovinu). Ja to nažalost ne mogu, jer neće da mi daju slobodno. Ali protivljenjem ću dobiti otkaz, pa ću onda moći da putujem. Barem neko vrijeme… Ja šefa sve slušam, stvarno, ali sada bi i drugi da šefuju i da me ubacuju u posao koji nije moj… E ne može!

o.Gavrilo: Ne daj se, brate P., pa kud puklo da pukne. Jesi li ti đetić Crne Gore srpskoga roda…

brat Petar: Osjećam se duhovno porobljen, telefon mi zvoni svaki čas, I kad sam kući. Ne može se i neću se dati.

o.Gavrilo: Budi hrabar i ne daj se.

brat Petar: Ja sam, oče, đetić i osjećam se Crnogorac. Mi smo drugačiji po karakteru od Srba iz Srbije. Inače smatram da smo mi jedan narod, a ovo što se dešava je đavolja volja da dijeli carstvo pravoslavno kako bi propalo… A mi ga dobro slušamo.

o.Gavrilo: Brani se molitvom. Jeste, kad je došao tuđinac da vlada.

brat Petar: Politiku ne volim, ćutim i o tome ne razmišljam. Vidim promisao Božiju, radi naših grijeha se sve ovo dešava. Slabi smo mi pravoslavci. I Srbija i Crna Gora su pod rukom tuđina, kao marionete, ništa se ne pitamo. Eto, još se Crkva Pravoslavna drži, ostalo sve palo, a i ona će da padne. Ne skroz, ali…

o.Gavrilo: Vera oslabila, a molitva tek tinja.

brat Petar: Sada kada imam duhovnika (nemam još skroz, ali imam), vjerujem da će me Gospod naći. I da ću ja naći Njegov put za mene… Nema sv. Vladike Nikolaja niti sv. Ave Justina, branitelja naše vere pravoslavne. Nema više ognjenih stubova. (…) Oče, zvala me direktorica. Ne samo da sam oslobođen popisa za vazda, nego hoće i da ulažu u mene, da mi finansiraju usavršavanje u informatici. To je dobro, ali ja želim da usavršavam duh u Bogu, da se bavim Isusovom molitvom, da imam Boga u srcu…

o.Gavrilo: Ovo prvo ne odbij, a od molitve Isusove ne odustaj i u njoj se usavšavaj.

brat Petar: Znači, ako to ne odbijem, moj život ipak ostaje u ovom svijetu. Ili Vi tako tako osjećate da ću ja ipak biti mirjanin…

o.Gavrilo:- Završi ti do kraja to što si započeo, da imaš crno na belo. Ti si pomalo nestabilan, često i brzo menjaš odluke. Čas bi ovo čas bi ono, čas bi se ženio čas bi u manastir. Čuvaj zagrejano mesto gde jesi i slušaj tvoje pretpostavljene koji misle o tebi i o tvojoj egzistenciji, kad si stekao poverenje kod njih. Poverenje si stekao poslušnošću, dobrotom, smirenjem i savesnim svojim radom na mestu na kojem jesi, a za sve ostalo nije kasno. Sve u svoje vreme i na svome mestu, biće po Božjem promislu.

brat Petar: Molite se za mene, oče, a ja ću kod oca Mome. Pa ako Bog da, za odmor da dođem k Vama. Ako me primate…

o.Gavrilo: Neka ti je blagosloven dolazak. Rado te očekujemo s blagoslovom Gospodnjim i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske i ispovednika Kodrata Lepavinskog

brat Petar: Direktorica mi je obećala odmor, tako da čim se bude moglo, do Nove godine ili poslije nje, imaću odmor od deset dana, pa me eto…

o.Gavrilo: Samo da imaš u vidu, brate P., da ja neću biti u manastiru od 11. do 31. januara. Za to vreme ću biti na rehabilitaciji u Banji Mlječanici, to mi je redovno vreme za rehabilitaciju.

brat Petar: Dobro, oče moj mili, ja ću najvjerovatnije poslije 31. Ili za Novu godinu tačno. Vidjeću…

o.Gavrilo: Kako ti bude odgovaralo, tako i uradi. Samo da je zdravlja i pameti zdrave.

brat Petar: E, to je najvažnije…

o.Gavrilo: Slušaj i poštuj starije, blagoslov Gospodnji se izliva i nagrađuje onoga ko ima smirenje i trpljenje. Samo pogledaj hronologiju od jutros kako smo počeli ovaj današnji duhovni razgovor - kako je sve išlo i šta se sve dobrog blagoslovom dobilo. I mnogošta se razbistrilo i radost donelo, na dan sv. ap. Filipa.

brat Petar: Da, jeste, baš je sve iz mog nesklada došlo u sklad na kraju priče danas. Slava Bogu, oče moj.

A M I N.

__________________________________

69. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Tankosavom.

Oče Gavrilo, blagoslovite!

Sestra Tankosava: „Opšte je poznato da svaka kriza u svetu pa i u svakoj državi, donosi najezdu sekti. Kako ste se Vi u ratnom okruženju na tim trusnim područjima borili za očuvanje Pravoslavlja pa i hrišćanstva uopšte?

Otac Gavrilo: „Kada sam video da je u narodu zavladao veliki strah, počele su razne bolesti, nezdravlje. Znao sam da te duševne bolesti moramo da lečimo, mi, duhovnici sa svojim sveštenicima. Da, da, tada su se pojavile mnoge sekte, da se tobož’ „nadju ljudima u nevolji“. Uvideo sam veliku opasnost od njihovog prisustva na tim prostorima. Iako sam bio veliki protivnik uvodjenja kompjutera u manastir, po preporuci i blagoslovu Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita Gospodina Jovana, kupili smo kompjuter i ubrzo počeli da štampamo duhovne listiće, a kasnije i časopis „Put Istina i Život“, sa veoma pažljivo biranim dušekorisnim temama. Tada bih sakupio tog materijala i zamolio da me neko odveze do sela. Onda bih išao peške od kuće do kuće, posećivao porodice, razgovarao sa ljudima, ostavljao im duhovne listiće, a kasnije časopise, koji su im, verujte, mnogo značili. Čuvali su ih kao svetinje po kućama, čitali, i duhovno ojačavali. Imali su osećaj da ih neko čuva, da se moli za njih, da nisu sami.

Sestra Tankosava: „Oče, da li su te sekte bile uporne u svom poimanju vere ?“

Otac Gavrilo: „Da, da...i oni su želeli da ih ljudi prihvate. Ponekad bih se i sam sreo sa Jehovinim svedocima u selu. To su, na žalost, zalutali mladi ljudi, ubedljivi su, uporni. Oni su radili svoj posao, a ja svoj. Nikada se nismo sukobljavali. Oni su ostavljali ljudima gomile materijala, ubedjivali ih kako su ostavljeni od svih, samo se tobož’ oni brinu za njih. To je bila njihova misija, jer, lako je bilo manipulisati ljudima u tim smutnim vremenim.
Moralo se brzo reagovati. To je ipak bila naša njiva, naše stado. Ako mi spavamo, naravno da će tu našu njivu drugi žnjeti. Nisu nama sekte krive, jer dok mi dremamo, oni rade. A kada nam je Gospod dao da budemo pastiri Njive Njegove, moramo da čuvamo svoju njivu, svoje stado. I ja bih dolazio kod tih domaćina, popričao sa njima, hrabrio ih, molio ih da se više mole, da se Bogu obraćaju, da bez Gospoda u srcu nema života. Rado su me primali. Mnogo im je značilo kada im dodjem. Radovali su se kao da im je došao roditelj u kuću. Nakon toga su ove sekte nestajale, prosto tu više nisu imali mesta, a i domaćini su ih odbijali i govorili – „Imamo mi naš manastir i našeg oca Gavrila...Nismo mi sami“. Zato smo stalno morali da budemo uz narod“.

Sestra Tankosava: „Oče, pa Vi ste bili na pravoj liniji fronta Pravoslavnog hrišćanstva! Kako se imali snage za sve to?“

Otac Gavrilo: „Molio sam se Presvetoj Bogorodici da nas sačuva, molio sam se Gospodu da mi da snage da pomognem uplašenim ljudima. Njima je bilo još teže. Ja sam znao da se ništa ne može uporediti sa našom pravoslavnom hrišćanskom verom i da glavu možemo izgubiti, ali veru nikako. Ako nestane vere, ni naroda više neće biti. Dalazili su u manastir i nepravoslavni. Sa svima smo lepo porazgovarali i pomagali im, čitali molitve. Mnogo je isceljenja bilo po milosti Presvete Bogorodice Lepavinske.

Važno je napomenuti da je Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit Gospodin Jovan potpuno podržavao taj naš misionarski rad, prosto nas je nagovorio da kupimo računar i stalno prosto proročki podvlačio koliko je kompjuter važan za misionarenje, za brzu infomaciju, za brzu reakciju, i to nam je mnogo značilo. Tako je i bilo, sve smo radili po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Gospodina Jovana i urodlo je velikim plodovima. Sada imamo oko 1000 posetilaca dnevno na našem sajtu.  Zahvaljujući toj brzoj tehnici mi smo štampali dosta misionarskog materijala i dostavljali kako našim parohijanima, tako i širom drugih eparhija.

Sestra Tankosava: Hvala Vam, oče, za Vaš pregalački rad, odbranu i očuvanje vere naše Pravoslavne

Otac Gavrilo: Bogu hvala! 
23.10.2008.

__________________________________

68. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Ivanom.

Ivana:Pomaze Bog,dragi oce Gavrilo,Ivana je. Ivana iz Kraljeva,dolazila sam Vam sa Irenom i Alenom iz Ljubljane,i sa muzem Djordjem.
o.Gavrilo:Kako ste se setili nakon dugog vremena da se javite?
Ivana:Puno puta sam Vas zvala na telefon,dok ste bili u banji,a kasnije nikad nisam upela da Vas dobijem valjda je trebalo upornosti,Volja Bozja. Ali stalno mislim na nasu Lepavinu.Kako ste nam?
o.Gavrilo:Ma ko traži dobije me.
Ivana:Bas tako,od prvog trenutka.
o.Gavrilo:Hvala Bogu dobro sam.
Ivana:Kako secer?
o.Gavrilo:Kako kad ko vreme. I sve zavisi od discipline.
Ivana: Videla sam fotografije Vas kako vezbate,svi mozemo da se ugledamo na Vas.
o.Gavrilo: Ma budete počeli ko ja u 64 godini starosti tad je čovek najvitaniji kad natovari malo više godina i oslobađen briga.
Ivana: :) Izgleda mi.Meni jedino Pavle odrzava kondiciju.On sve veci ja sve manja.
o.Gavrilo: I nije ništa teško kad se hoće
Ivana: Bas tako,samo nismo bas neki od volje,vec samo kad dodje do moranja.
o.Gavrilo: Pa tako i izgleda po fotografiji koju vidim u prozorčiću.
Ivana: Moram Vam poslati i njegovu i sve ce Vam biti jasno,ali Slava Bogu,nek je ziv i zdrav.
o.Gavrilo: Mora se na vreme krenuti ne čekati pod moranje.
Ivana:Bas tako.Trebace snage za jos decice,ako Bog da.
o.Gavrilo: Ma naše bake nisu morale da rade fitnes i pilates ali su rađale mnogo dece i to zdrave i pametne.
Ivana: Tacno tako,a mi visimo godinama na fakultetima i pred kompjuterima,to nam je danak,kasno radjamo i sve to vuce svoje.
o.Gavrilo: I dojile su majčino mleko a ne iz flašice razne koncetrate.
Ivana: Meni su cak lekari rekli da prekinem da dojim dete sa 7 meseci,ali to mi je bilo suludo,pa je gospodin hranjen do 15 i jako blagodarim Bogu za to.
o.Gavrilo: Zato deca čim dođu na svet odmah traže kompjuter i čim vidi monitor od komjutera odmah se umiruje jer od začeća do rođenja dok su bila u majčinoj utobi bili su ispred kompjutera i monitora i tako dolazeći na svet oni su već naučili informatiku. Koji gospodin?
Ivana: Mali Pavle, sin.
o.Gavrilo: A što već je postao gospodin zar je toliko razmažen da ste ga stavili na pijedestal gospode, uzdigli? A šta će biti tek kad odraste?
Ivana: Na ivici je,ne toliko iz kuce koliko od baba i deda,kod nas jos prut resava stvari.
o.Gavrilo: A odlično onda biće to poslušno vaspitano dete i pametno jer će naučiti da sluša.
Ivana: Samo da nam ne dodju ovi sa zapada sa tim decijim telefonima kad ih roditelji napuckaju,mene ce u tom slucaju odmah da prijave babe.
o.Gavrilo: A to sigurno će to doći da ali ima i roditelja koji zlostavljaju svoju decu. Koliko roditelja ima danas koji troše drogu i pijanče po diskotekama i koje kud i takvim roditeljima se oduzimaju deca i tako i zbog toga zakon štiti decu od zlostavljanja od nesavesnih roditelja.
Ivana: Znam,to je strasno,radim u srednjoj skoli i sve vise vidim dece kojima majke sede u kaficima umesto da cekaju decu sa ruckom kuci,sve je tuznije,ocevi varaju majke sa drugaricama svojih cerki,tuku sinove tuzno nam vreme dolazi,bezbozno,bez porodice.
o.Gavrilo: Pa eto to je to ali ima i divnih mladih roditelja i dobre i vaspitne dece.
Ivana: Naravno,treba mnogo truda,vere,samo tako mislim da uspeva,na primerima dragih bliskih ljudi,ali bez crkve u ovo vreme ne znam da li je moguce, mi smo jos samo teoriticari,Djordje i ja,ali Bogu hvala uspevamo da se nateramo na redovno odlazenje u Zicu,makar nedeljom,jer Pavle je navikao na taj zivot od pocetka,i tamo vidjamo kako moze uz Boziju pomoc sve.
o.Gavrilo:http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kuca_puna_decjeg_smeha/
Kad smo kod roditeljstva htela sam nesto da Vas zamolim - ne znam da li se secate Roberta,mladica koji je dolazio kod Vas,sa kojim sam bila u onoj problematicnoj vezi?
o.Gavrilo:http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/sreca_nosi_broj_devet/
Ivana: On se upokojio po Vaskrsu ove godine,ostala je njegova zena,koja je u polukomi vec 3 godine i dete.
o.Gavrilo: Njemu Bog dušu da prosti a njegovoj ženi i detetu zdravlje od Gospoda.
Ivana: Htela sam da Vas zamolim da pomenete njega za upokojene i Svetlanu (za ozdravljenje) i Nikolu (sina za zdravlje).
o.Gavrilo: Bog blagoslovio brate Đorđe i sesto Jelena.
Ivana: Ivana,oce.
o.Gavrilo: Laku noć pa se javite i drugi put.
Ivana: I Vama i svoj bratiji,mnogo mi je milo sto mogu bar ovako da Ves cujem,a dace Bog da se i vidimo uskoro.
o.Gavrilo: A oprostite na brzinu pišem jedno pišem drugo mislim, sestro Ivana.
Ivana: Bog da prosti,mi nemamo sta,oprostite vi,mnogo znaci svaka Vasa rec.
o.Gavrilo: Lepo smo se izdivanili posle toliko vremena.
Ivana: Bas jesmo,dace Bog da bude i uzivo,sto pre,pa da izmolimo i drugo dete kao sto smo i ovo kod Vas izmolili.
o.Gavrilo: Cekaju me i drugi na odgovore.
Ivana: Hvala na vasem vremenu,puno nam pozdravite bratiju,posebno o.Teofana.
o.Gavrilo: AMIN.

__________________________________

67. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Zoricom.

Zorica: Sad se malo vezbam da cutim. Moram malo da slusam druge. Eto kako vi nas slusate i nase muke i nasa kukanja i svakakve gluposti a malo kazete.Ustvari puno kazete.A da nije vas kako bi mi se Bogu molili. Ja mislim da Bog slusa samo prave molitev i ciste.A koliko se molimo koliko je nasih molitava cistih i koliko ih Bog cuje.Al opet nas Bog nije ostavio.Zato sto eto imamo vas i vi nam pomazete kao kroz sito ono sto kroz njega milion puta proseju da bi nasli jedan grumen zlata.
o.Gavrilo: Bog blagoslovio sestra Zorice, kamen pod jezik najzdravije, ali i sa tastaturom može se grešiti jer ponekad i prst može da bude brži od pameti.
Zorica: Blagodarim Oce Gavrilo, Jeste Oce a i kad nije bilo ovoliko reci bolje se covek sporazumevao.Sad ima toliko nacina da se nesto objasni i puno novih reci a opet malo se kaze.Tako i mi pogotovu mladji kada pricamo medjusobno nepricamo ustvari nista.nego samo ko neka trka ko ce vise da kaze.. Oce da je to samo do jezika i prsta,nego nas i pamet cesto ostavlja.. Joj Oce da znate kako je u svetu i kako je sve nestvarno koliko je svet zaludjen svim i svacim a Boga netraze. Toliko je snazno ta neka pohlepa za parama i svi se tresu za sebe ko da nista nemaju,ko da su gladni.I tako strah i niko snikim.Mene tako ponekad samoca neka uhvati pa mi bude tesko,pa mislim poludecu.Ono vece kada sam vam pisala bas mi je lose bilo i ja sam losa bila sama sebe nisam mogla da smislim.i hvala Bogu od tada ko da je nesto dobro uslo u mene. I sad ja slavim svaki dan, i odmor sam uzela sa posla
I kad covek nista nema a ima to nesto.. A to nesto jeste NESTO a sve ostaloje nista.Onda je sve drugacije.

Drugaciji je svet i drugaciji su ljudi oko nas i priroda se onda coveku priblizuje.i kisa i vetrovi su onda dragoceni. Mozda sada da ja nekome pricam moje sve muke i ove i one i onakve i svakakve sa svih strana mozda bi onda rekli e pa toje cudo da si ti sad dobro.Ali nije nista do muka do nemanja do problema. Sve je u coveku.Nije nista od spolja ni do drugih nego do nas samijh do nasih greha i nasih pohlepa.I sto sam ja bila ko u zatvoru nije niko kriv do ja sama.I sto je meni cudo sto je meni dobro nije zato sto su se meni problemi resili ,nisu se resili.Cudo je sto sam ja ozdravila.Ko iz vedra neba i sad je sve drugacije. I lepo ste mi rekli za vedrinu. Eto kako ste mi je poslali Oce tu vedrinu. Neka vas Bog cuva Oce da ste nam ko zvezda danica.

__________________________________

66. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom S.

Pomaže Bog, dragi oče Gavrilo. Blagoslovite.

Bog blagoslovio, sestro S.

Samo da Vam kažem, R. mi sad ne pravi problem oko interneta kao ranije. Sad je mnogo bolje, slava Gospodu.

Znači da je “deblokirao” svoje razmišljanje o internetu. Internet može da služi na spasenje mnogih duša i reč Božja da stigne na sve kontinente sveta.

Upravo tako, oče, sada sluša o. Joila na Radio-svetigori. Pouke je snimio i to non-stop sluša.

Dragi oče, može li se ovo ikako sprečiti? Užas jedan, da im Gospod da pameti i razuma.

Šta ćete, demokratija…

Bog da nas sačuva ovakve demokratije. Moliću se da sačuva našu omladinu od ove nesreće.

Hvala Vam, ovo sam gledala sa koleginicama. Ne možemo doći sebi šta se sve dešava i šta našu mladost truje i u propast vodi. Kako to zaustaviti? od nas sve više droge u školi, kafićima… uvuklo se pravo zlo. Oni koji bi morali da za to nađu rešenje ćute. (…) Dragi oče, i dalje to zlo divljanja: juče je nastradala jedna devojka u gradu. Kasno se kući vraćala, lopovi je presreli i zadavili je. Svi smo juče bili šokirani.

U koliko sati se to dogodilo?

U dva posle ponoći, kad je opasno za hodanje. Zadavljena je, a ubicu su našli, iza sebe ima još loših dela, iz zatvora je nedavno pušten.

Brat R. da ne hoda gradom kasno noću.

Ni on ne hoda u to doba. Slava Gospodu i hvala Vama, oče, na očinskoj brizi. Vi znate njegove bubice… Samo neka je sada neki posao našao, da malo vidi šta su obaveze. (…) Kod nas, oče, pred ove izbore borba, same kaubojštine. Još nekog su pretukli, Bože sačuvaj! Jedni drugima plakate trgali i potukli se, lom nosa i ruku. Čista kaubojština. Da su deca, nego odrasli, i to na funkcijama - “čelnici” stranke.

Šta ćete, bore se za vlast. Brat R. dok se smrkne odmah pod ćebe, to je najsigurnije. Jedino da ne izbije dim iz stana odozdo, probudiće se tek kad stignu vatrogasci.

Vi uvek imate dobre pouke. Ako dođe opet do požara, mi smo visoko i ne možemo pobeći. (…)

Evo jedan koristan tekst iz današne “Politike”. Korisno bi bilo da pročitaju kolege i koleginice sa posla, naročito oni koje puše, a to da prenesete i svojim đacima, da bi sačuvali zdravlje i svoje mlade živote.

Blagodarim, oče dragi. Baš Vam hvala, mi malopre slušali veronauku iz onih tekstova sa Radio-svetigore. Odlično, o ovome i na času razrednog mogu razgovarati. Roditelji su ponekad gori nego đaci.

Može se kazati da je to alternativna pedagoška nastava. I na taj način se može učiti i uticati na druge, da ne uništavaju svoje zdravlje, pogotovu u školama kao učitelji i vaspitači, koji treba da daju primer. Ako nema primera, onda nema ni uspeha, jer se gubi autoritet. (…)

Dragi oče, samo da Vas pitam za savet. Za zdravlje R., sem redovnih molitvi jutarnjih i večernjih i molitve Presvetoj Lepavinskoj Bogorodici, da li još neki predlog imate, koju još molitvu da čitam?

Znate kako kažu lekari fizijatri - kad propisuju terapiju i vežbe, kažu da treba raditi do granice umora i onda prestati, jer srce može da stane ako pređe preko granice. Tako je i u duhovnm životu, sa postom i molitvom. Dogodi se da neko natovari preko mere i to traje jedno vreme, ali kad se umori i postane mu dosadno, onda ostavlja sve. Doživi kapitulaciju pa izgubi i ono što je prethodno stekao. Sve po malo i biće trajno.

Hvala Vam na savetima, svako dobro od Gospoda. Znate da mi ne može biti ništa teško kad je dete u pitanju, jer volim svu decu, a kako tek za R. ne bih nešto uradila. Zato sam Vas za savet upitala, da li je ovo dovoljno. Slava Gospodu, sad kako radi je puno bolje i nema vremena o svačemu razmišljati.

Mlad je pa mora o nečemu da razmišlja. Sad je preokupiran tom devojkom T. i ima virus u glavi. Virus zvani “T.”

Dragi oče, uvek imate divne odgovore. Javiću se opet… Kod mene, oče, u školi kao mala crkva - samo slušaju duhovne tekstove. Rade i slušaju psalme i akatist na grčkom, super im se dopalo. Ja sam isprintala tekst “Vaskrsenje se rađa iz liturgije”, deca pogledala i za veronauku mi uzeše celo odelenje. Tako mi, oče, i veronauku držimo pomoću tih divnih tekstova. Hvala Vam za sve. Kako ste, oče? Kod nas prava jesen, hladno.

I kod nas isto.

Izgleda da su se pokvarili i ljudi i vreme. A grijanja nema, smrzavamo se od zime.

Hvala, sad idem kući da se GREJEM. Svako dobro od Gospoda! (…) Sad malo lakše dišemo, uključili smo naše peći za grijanje. Deca se razboljela od zime, sreća da nismo te peći izbacili..

Pomaže Bog, oče, blagoslovite. Svako Vam dobro od Gospoda za praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Moram da Vam kažem, moje odelenje je radilo kontrolni i priča mi dečak: ja sam se pomolio Gospodu i Presvetoj Bogorodici pre rada i dobio odličan, a ostali su slabo uradili pa mole odgodu za sledeći čas.

Neka mu je blagosloven uspeh.

Hvala, oče, i ja sam bila sretna, posebno što mi se tako lepo ponašaju dečica. A i u crkvi ga redovno vidim nedeljom. Slava Gospodu i Presvetoj Bogorodici, uspela sam i s majkom da odem u crkvu i na Sv. Liturgiji da se pričestimo. A posle smo išle po nalaze pred operaciju. Lekar joj reče: srce odlično, bako, kao u pilota. Slava Bogu, sinko, ona ga blagoslovi. Ja se u svakoj molitvi Gospodu i Presvetoj Bogorodici u suzama za sve nas, oče, molim i ništa drugo ne znam. Pozdrav i svako dobro od Gospoda Vama i bratstvu.

Dragi oče, pročitah sada sestre Tankosave pismo o pokloničkom putovanju i nisam se mogla uzdržati od suza, jer je tako divno opisala. Baš sve kao da sam i ja s njima bila (…) R. je izgleda stekao poverenje kod direktora, uvek ga angažuje za teže i odgovorne poslove.

Samo još curu da pridobije…

Ne znam šta se tu događa. Ja sada u školi čitam ove tekstove. Nikad kraja, svi su tako divni da ne mogu ništa da izostavim. Dragi oče, baš smo nedavno na ovu temu o uniniju razgovarali i evo sada u Vašoj temi odgovora. Štampala sam to i nosim im na čitanje.

UNINIJE znači ČAMOTINJA, to je kad se čovek zatvori u sebe, što bi se reklo modernim jezikom – padne u depresiju. Nikome neće da se otvori i kaže šta ga muči. Čovek je velika tajna, on je tajna i samome sebi.

Baš je takav R. bio jedno vreme… Užas, oče, od svih ovih obolelih i ovakvog ponašanja današnje omladine. Onaj momak što je onu devojku zadavio juče se u zatvoru obesio.

To se moglo i očekivati, kad je duša prazna.

To je užas, oče dragi, mladima se svačim puni glava, ali duša ostaje prazna. I šta se događa… Ko će sve to izdržati i ostati normalan?

Može, smirenjem i trpljenjem.

Uz Vaše savete i pomoć, oče dragi, sve mi je lakše. Mama Vam se posebno zahvaljuje i pozdravlja. Samo Vas da slušamo, a sad kako ga do lekara nekako privoleti, to ostaje problem. Treba se za njega Bogu moliti.

I pokazivati mu ljubav i pažnju, to je najbolji lek. Takva je bolest ovog vremena, bolest nespokojstva i nemira. Praznina vlada u dušama ljudi.

Koliko sam u prilici i u mogućnosti, molim se. Ljubav i pažnju od mene ima, ali otac s njim ni reč ne može bez svađe progovoriti.

Pa kad je i on opterećen mnogim brigama i obavezama, retko i u crkvu ide na bogosluženja…

Ma sve su to posledice i tog nesretnog rata.  Što Vi kažete: prazna duša. Neće da ide. Kaže: idete vi, pa opet sin bolestan. Pa hajde da ideš i ti, onda neće vredeti i naše, kažem mu, jer si ti glavni. Ali, ni da čuje.

Poći će kad se bude duhovno probudio.

Ma da ne bude malo kasno?!

Kad god bude, neće biti kasno.

Dragi oče, nikako mi ne ide u glavu koliko čovek sam protiv sebe može činiti. Vama hvala na podršci, savetima i razumevanju i oprostite na svemu.

__________________________________

65. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Petrom

brat Petar: Dobro jutro, oče, blagoslovite. Tražim od šefa odmor, jer ne mogu više, ali ne mogu da ga dobijem. Evo istinite priče jednog našeg savremenika. On ima 35 godina i dovoljno je uspješan biznismen. Ima lijepu i skromnu ženu i malu ćerku, veliki stan u Moskvi, vikendicu, dva automobila, mnogo prijatelja… Ima ono čemu teže i o čemu mnogi maštaju. Ali ništa od toga ga ne raduje. On je zaboravio šta je to radost. Svaki dan ga pritiska tuga, od koje pokušava da pobjegne radom, ali bezuspješno. Smatra se nesrećnim čovjekom, ali ne zna zašto. Ima novac, zdravlje, mladost, ali nije srećan. Slično je kod mene… Nemam ženu ni auto, ali imam svoj prostor i tehniku o kojoj sam sanjao.  Ispovjedio sam se sinoć kod oca Moma… I djevojka koju sam vodio isto, ona je čak osjetila radost. Oče, kada me je poslije ispovjesti, dok je čitao molitve, o. Momo krstom da kažem kucao po glavi, meni je to bilo veliko umiljenje, neka milina da sam želio da ne prestane.

o.Gavrilo: Bog te blagoslovio, brate P.

Brat Petar: kao neka velika svetinja da me dodiruje, što i jeste. Ispričao sam o. Momu svoje muke, a on mi je na kraju rekao strašnu pouku. Kaže, ti znaš priču o nečistom duhu, koji kad izađe iz čovjeka ide po bezvodnim mjestima i skupi sedam gorih od sebe, pa bude ovo potonje gore čovjeku nego prvo ako se vrate u njega.

o.Gavrilo: Zašto nisi svratio u manastir Banju, bili ste blizu, dva kilometra od Risna prema Kotoru?

Brat Petar: Poći ću, o. Momo i tamo služi. Rekao sam mu da bih ponovo došao do njega po savjet. Otac Momo je više u Banji nego u onoj crkvi u gradu.

o.Gavrilo: Eto sad si pronašao duhovnika i drži se njegovih saveta.

brat Petar: Morao sam da nađem, oče, nekoga sa kim mogu da pričam uživo..

o.Gavrilo: Tamo sam i ja bio, kad sam došao sa Sv. Gore.

Brat Petar: Ako Bog da i ja tu da počnem svoje obnavljanje. Otac Momo je ispričao tu priču misleći na to da sam ja osjetio blagodat, radost i snagu vjere, i onda sam sve to zapustio. Sada je više demona došlo da me napada i veća su iskušenja. U početku vjere sam imao napade, a ovo sada je uninije. Sinoć sam nekako u trenutku progledao i jasno sada vidim sve laži… Pokušao sam da tražim odmor, da bih išao malo po manastirima, ali eto, ne da se. Ona djevojka koju sam poveo mi je rekla da imam isposnički lik i izrazila želju da budem monah. Inače nije rijetko da mi ljudi to govore.

o.Gavrilo: Pa eto, razmišljaj o tome, ljudi osete nešto…

brat Petar:To obično vide u meni i kažu mi iskreni ljudi, ljudi koji su bezazleni.

o.Gavrilo: I ti si bezazlen, ali nisi odlučan za duhovnu borbu.

brat Petar: Ja, oče, napravio ovu moju prostoriju, sve sredio, svi se oduševe kada to vide, a meni to sve prazno. Obične stvari… Mogu ja sada da se lažem kako me to ispunjava, ali me ne ispunjava. Zapravo, tuga je još veća. Baš kako tekst na sajtu kaže o uniniju. Eto, ja ne bih još pošao k ocu Momu da me nisu natjerali želja da pomognem onim ljudima i njihova molba. I baš im sinoć rekoh: i ja imam problem, ja sam pomogao vama i vi meni, jer ne bih sebe radi pošao ko zna kada, a ovako će nam svima Bog pomoći. To je promisao i milost Božja bila da ja njih povedam, pa tako i sebe…

o.Gavrilo: Ništa nije slučajno i nije bez promisla Božjeg. Sad se drži pravog puta i po njemu idi da ne zalutaš.

brat Petar: Oče, imam želju da ponovo pišem za Vas. Kaže o. Momo da je redovno dobijao Vaš list…

o.Gavrilo: Piši, odaberi ti sam neku temu, recimo o zalutaloj ovci ili o bludnom sinu.

brat Petar: Hoću o bludnom sinu; da pišem do čega me je dovelo moje neposlušanje ili svojevolja, može se reći i neznanje, ili nemanje duhovnog oca ovoliko vremena. Toliko sam sebi iskomplikovao život i sada je potrebna operacija, hirurška intervencija koja će biti bez opijuma veoma bolna. Nema ništa važnije nego da čovjek još od mladosti nađe dobrog duhovnika, jer ovako živjeći po svojoj volji natovariće sebi svakojaka bremena. Do ove konstatacije došao sam sada, i dok sam živ uvijek ću govoriti ljudima o važnosti da slušaju duhovnika, o važnosti blagoslova… Da sam imao duhovnika možda ne bih upisao fakultet koji jesam, ne bih ušao u vezu sa protestanticom, dosta toga ne bih… Ali, sve je škola. (Iskreno, ova riječ “veza” mi se gadi).

o.Gavrilo: Sada imaš duhovnika, o. Momu. Slušaj ga i njegove savete ispunjavaj.

brat Petar: Dobro, ne mogu ga ja, oče, još nazvati duhovnikom, ali sam na dobrom putu… On mora da dobije bolju sliku o meni, da me bolje upozna kako bi znao da odredi terapiju.

o.Gavrilo: Moraćeš češće kod njega na duhovnu edukaciju.

brat Petar: Hoću, na večernje ću ići, nije puno daleko, možda 30 minuta vožnje. Oče, ako mi šef ne daje odmor, da li da tražim svoja prava ili da ćutim i nastavim da radim? Odmor bi mi trebao, ponajviše da se duhovno sredim.

o.Gavrilo: Ćuti i trpi, trpi i ćuti. Slušaj šefa i radi što ti se zapoveda. Kad ispuniš sve što ti je zapoveđeno, onda se žali na ono što ti nije pravo.

brat Petar: Ja sve i slušam, samo je kod mene došlo do zasićenja pa mi odlazak na posao donosi muku. Mučnina mi je, nekakav pritisak u glavi, nervoza kući poslije posla… “Kao što bolesnik ne može da nosi teško breme, tako i onaj ko je u stanju uninija nije u stanju da brižljivo ispunjava Božja dela, jer su kod prvog telesne snage u rastrojstvu, a drugi nema duševne snage”. Može li se za moje stanje reći da je stanje uninija? Takve su projave uninija. A očajanje ima još i teže projave. Čovjek koji je u očajanju, tj. koji je izgubio svaku nadu često se odaje narkomaniji, pijanstvu, bludu i mnogim drugim grijesima, smatrajući se ionako za palog. Krajnja projava očajanja je, kako je već rečeno, samoubistvo. Znači, uninije i očajanje su odvojeni, tako da se može reći da sam ja u uniniju, ali nisam u očajanju. Da kažem, imam duhovnu snagu, pa kad čujem radosne i lijepe riječi Jevanđelja ljubavi, ja se odmah trgnem. Što vise čitam, sve manje mogu da opišem da li je moje stanje uninije ili se radi o duhovnim iskušenjima.

o.Gavrilo: Duhovna iskušenja da, ali očajanje ne! Borba sa iskušenjima molitvom, postom, ispovešću i pričešćem, to je jedini izlazak iz duhovne krize, uz pomoć iskusnog duhovnika, dobrog duhovnog lekara, neprelešćenog. Danas se mnogi nazivaju duhovnicima, a školu poslušnosti nisu prošli. Danas je u Rusiji problem s neiskusnim mladostarcima, a i kod nas je ista situacija, nismo daleko od Rusije.

brat Petar: Oče, danas su sveštenici previše u svijetu, a monasi u nekakvom uniniju. To mi se nešto tako čini. A vjerovatno mladostarci postaju oni koji žele nesto da urade, pa se sami bez škole poslušanja prelaste…

o.Gavrilo: Zato se stvaraju grupe i grupacije među vernim narodom u Crkvi i onda nastaju smutnje i problemi, nastaje nejedinstvo u Crkvi. U tome neprijatelj roda ljudskog i vere naše pravoslavne likuje, jer je postigao cilj.

brat Petar: Da, među mirjanima se prave male grupe odabranih, po dva-tri brata ili više. U monaštvu, jer su oni kudikamo duhovno jači, dijele se na matejevce i one zilote kao na Svetoj Gori. A đavo likuje, kako ste rekli. Martin Luter je imao dobre namjere, ali njegovu namjeru je đavo iskoristio na nešto loše. Ne znam da li je on imao na umu da priđe pravoslavlju kada se odvojio, ali njegov bunt je bio opravdan protiv tadašnje Katoličke crkve. Svako carstvo koje samo u sebi dijeli propadnuće. Tako i ti ljudi u našoj Crkvi imaju možda dobre namjere, ali oni ne puštaju da te namjere Bog blagoslovi, već rade svojevoljno. I onda nestaje ljubav, jer se Bog povuče i pusti ih da rade kako hoće. Oče, oprostite, ja se ovako raspišem, ali kada bismo pričali oči u oči, ja bih Vas samo slušao i hranio se.

o.Gavrilo: To je plod njihove neposlušnosti, ali nisu samo oni krivi, već su u tome saučesnici i oni koju daju tome povoda, oni koji odstupaju od PREDANJA SVETIH OTACA i koji su dali ZAKLETVU PRED JEVANĐELJEM I ČASNIM KRSTOM I VERNIM NARODOM DA SVETE DOGMATE POTVRĐENE OD SV. VASELJENSKIH SABORA NEĆE MENJATI, DA ĆE SVETO PREDANJE ČUVATI I VERNU PASTVU GOSPODU PRIVESTI.

brat Petar: Ja nisam znao za ono kanonsko pravilo da ne može biti sveštenik onaj ko je okusio prijebračna uživanja. Ali kada sam čuo, zdrav razum nalaže da je to pravilo - pravilno. To je to. Zato danas imamo i takve sveštenike koji su to radili, a Crkva ih je, da li zbog manjka sveštenstva, rukopoložila. To je samo jedan primjer neposlušnosti. Pravila su pravila, a Vi ste mi najbolji primjer kako se trebaju slušati i ispunjavati kanoni, to sam od Vas naučio. Kada bi me neko pitao da Vas opišem, prvo što bih rekao je da crkvena i kanonska pravila poštujete u srž i da imate veliku ljubav. Tako ja barem Vas vidim i kada razmišljam o Vama, najveći uzor mi dajete u toj tačnosti poslušanja Crkvi.

o.Gavrilo: Treba se održati na drvetu CRKVE KOJA NAM JE OD GOSPODA ISUSA HRISTA USTANOVLJENA, jer svaka grana koja otpadne od drveta osuši se i u vatru baca, a samo ona grana koja je zdrava ostaje i dalje da mnogi plod donosi. Tako se treba duhovnim plodom hraniti i CARSTVO NEBESKO zadobiti.

brat Petar: Hvala, oče, to je zaista tako. Nemaju korijena, pa se osuše.

__________________________________

64. Duhovni razgovor o.Gavrila sa ocem M.

o.Milun: Da li se moze osvecivati kompjuter, televozor, radio I slicne stvari?

o.Gavrilo: Sama stvar nije greh vec cilj s kojim se ona upotrebljava – dobar ili los. Kompjuter se moze koristiti za igru a na njemu se takodje mogu kucati Bozanske knjige. Tako je i sa magnetofonom: na njemu se mogu snimati grehovne pesme, plesovi, a s druge strane i molitve, duhovne pesme, i Bozanske pouke. Fotoaparat se moze koristiti za razna mirska zadovoljstva, a njime se mogu fotografisati i ikone. Dakle odavde se zakljucuje ako se odredjena stvar ne koristi grehovno ona se moze osvestati, a u suprotnom to ne treba ciniti.

Mnogi vernici su u nedoumici i postavljau mi pitanje da li se može osvetiti ili blagosiljati, kompjuter, televizor, kamera fotoaparat, radio, a kad covek dođe i pita sveštenika onda sveštenik dođe do nedoumice koju molitvu da izmoli pa mu je i malo čudno da to vernik traži molitvu za takve stvari za koje nije bilo uobičajeno da se one blagosiljaju i drugojačije kako narod kaže “osvećuju”.

Odgovor svešteniku i verniku: svaka stvar koja se koristi na dobro i za dušu spasonosno, treba blagosiljati bilo da se odnese u crkvu ili pozove se sveštenik kući ili u stan, a molitva u TREBNIKU se pronađe u sadržaju pod MOLITVA ZA OSVEĆENJE SVAKE STVARI.

o.Gavrilo
20.10.2008.

__________________________________

63. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom S.

Stamenko: Pomaže Bog Oče, kako ste, kako Vaše zdravlje. Znam da svi tražimo pomoć od Vas ,molitvu Vašu, riječ koja će nas okrenuti Bogu kojega tako brzo napustimo i zaboravimo, u traženju smo često samoživi, pa zaboravimo da odgovorite samo na naš pozdrav, a ima nas na stotine i svaki dan se taj broj uvećava, to je već napor. Praštajte dragi naš Oče nama grešnim, i hvala Vam za svako slovo napisano, svaku riječ izgovorenu (napisanu), svaku pouku upućenu nama kroz Vaše savjete ,tekstove, pisma,linkove,muziku,filmove,video klipove, i bezbroj toga do Vaših misli o nama i Vaših molitvi upućene Gospodu,Presvetoj Bogorodici i Svetim ocima za spas naših duša. Gospod i Presveta Majka naša da Vas čuva sa vašim i našim bratstvom (o.Vasilijem, o.Markom i o.Teofanom). Bravo Oče, a ja kad vidim kako radite bude me sramota koliko sam lijen, i na žalost na tome i ostane. Daće Bog pa se malo aktiviram.
o.Gavrilo: Bog blagoslovio brate Stamenko
Stamenko: Blagodarim Oče
o.Gavrilo: sve u svoje vreme i ja sam isti bio kad sam bio u tvojim godinama, sve sa godinama sarevamo i približavamo se kraju ovozemaljskog života
Stamenko: Blagodarim Oče na savjetima
o.Gavrilo: Bog blagoslovio
Stamenko: mislim da se trudim Oče da dočekam kraj ispravljajući svoje grijehe, Daće Bog pa da manje griješim i da više živim po Božijim pravilima .
o.Gavrilo: amin.

__________________________________

62. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom S.

Oče, ne možete ni pretpostaviti koliko će nam značiti ukoliko se pomolite za nas grešne ispred ikone naše Majčice. Mojoj mami će to biti neverovatno drago… S. je zahvaljujući veri još van invalidskih kolica, ali baš i nije dobro u zadnje vreme. I njoj će to mnogo značiti. Ja, naravno, nisam ni zaslužio, ali Majčica i nama ovakvima pomaže. Radimo sve što ste rekli, oče, u skromnim granicama naših mogućnosti. Postimo sve postove, pričešćujemo se, odlazimo redovno u crkvu. Trudimo se, oče. Tema crne magije je dosta diskutabilna, nečastivi na dosta načina obmnjuje čoveka. Šta i kako je mi ne znamo, ali rekao sam Vam da su nam i neki oci to govorili… Na stranu i to, jako je teško živeti uz mržnju svojih bližnjih. Malopre su zbog beznačajne situacije (moja mama je prostirala veš, oni izneli da tresu tepih i kada im je mama skrenula pažnju na to) počeli da viču, psuju najcrnje prete, a onda, bezobrazluka, čak i pozvali policiju. Neverovatno, to već nekoliko puta rade. Dolaze inspekcije razne, pijemo lekove za smirenje… Pomolite se, oče, da nas Majka zaštiti.

Brate S., iskušenja mora biti, bez njih ne možemo CARSTVO NEBESKO zadobiti.

Znam, oče, samo se pomolite za nas. Bez Boga smo preslabi. Što se tiče vežbi i konsultacije sa doktorom, nema toga kod nas u ovako maloj sredini. Ja imam problem sa vežbanjem. Radeći određene vežbe umesto da jačam, ja vremenom slabim. Na kraju dođem do toga da je fizička kondicija ravna nuli. Ne znam zašto i kako je to… Oče, ima još jedna stvar koja me muči: na onom klipu sa vežbicama se pominje joga, a klip je nazvan pilatesom. Ja imam nekoliko dvd-jeva sa pilatesom i ne znam šta da mislim o tome. Ja sam to skidao kao metodu Josefa Pilatesa, koju je “smislio” za rehabilitaciju. Međutim, i ne samo mene, to podseća na neke stvari sa hatha jogom… Pošto sam imao negativno iskustvo sa tai-jem, zanima me vaše mišljenje o tome…

Treba izbaciti reč “joga” i o tome ne razmišljati, jer su to fizikalne zdravstvene vežbe. Koliko Vam je godina, brate S?

Imam 35 godina. Hvala Vam, oče, na odgovorima i na vremenu koje ste mi posvetili… Izvinite, moram još jedno pitanje. U pilatesu se velika pažnja obraća na disanje. Abdomalno, iz stomaka i donjeg dela rebra uvlači se pupak (to područje se zove “centar moći"). Da li raditi te vežbe bez takvog načina disanja?

Ja na to ne obraćam pažnju, niti uopšte razmišljam o tome. Prirodno je da se mora malo paziti na disanje, da ne dođe do nečega nepoželjnog, i to samo zbog pokreta i položaja tela. Nikako u to ne treba mešati religiju ili neki filosofski pristup prilikom izvođenja vežbi. U banjama kad lekar-fizijatar odredi fizikalne vežbe pacijentu, ne određuje mu, niti pominje, niti daje uputstvo, niti upisuje u karton za fizioterapeuta kako treba disati, nego upisuje samo koje će vežbi raditi, a prema vrsti bolesti od koje se oporavlja. Cilj vežbi je rehabilitacija bolesnika (ili održavanje zdravlja) i zato se ništa ne kaže niti propisuje o vrsti disanja, a još manje o nekakvim mislenim predstavama tokom vežbanja. Tu je fizioterapeut koji vodi svog pacijenta za vreme terapije. Rekao sam, to su fizikalne zdravstvene vežbe, a ne istočnjačaka “joga”.

Hvala još jednom, oče Gavrilo, mada nisam i dalje siguran da li treba ili ne treba disati na taj “specifičan” način. Nisam najbolje razumeo, da li da se uvlači pupak i da se obraća pažnja na “svesnost” pokreta prilikom rada pilatesa ili ne?. Da li samo rade pokreti?. Izvinite što dosađujem, ali malo sporije shvatam, a ovo mi baš i nije jasno. A muči me jako.

Kratko i jasno: niti uvlačiti pupak, niti je potrebna posebna koncentracija na disanje. To je sasvim jasno - radi se samo o fizikalnim vežbama.

__________________________________

61. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom S.

Stojan: Blagoslovite, oče.
o.Gavrilo: Bog blagoslovio.
Stojan: Oče, imam dva pitanja i jednu molbu… Skinuo sam sa sajta vežbe istezanja. Da li treba da ostanem otprilike po 15-ak sekundi u položaju kao što je na slici? To je prvo pitanje, drugo je, oče, u vezi sa crnom magijom. To jako muči moju mamu. Njoj su i u manastiru o tome objašnjavali, jedan od prozorljivih očeva joj je rekao šta i kako sa time. Sada molba: ako biste na proskomidiji mogli da pomenete ime S. To je divna žena, majka četiri divne devojke i supruga jednog pobožnog čoveka, hadžije. Nažalost, ima multiplu sklerozu, pa ako biste mogli da se pomolite za njeno zdravlje. I za moje, ime mi je S., imam određene probleme (bolujem od agorafobije), i za zdravlje moje mame Lj.
o.Gavrilo: Brate S., ako do sada nisi praktikovao slične vežbe, nemoj uopšte da pokušavaš sam a da ne odeš kod svog lekara i sa njim se ne posavetuješ. Tek kad te tvoj lekar uputi fizijatru, onda će ti on odrediti vežbe koje možeš raditi. Inače po zdravlje može da bude više štete nego koristi ako krenemo samovoljno, po svom nahođenju da ih radimo. Što se tiče drugog pitanja, crna magija neće uticati na krštenog vernika koji redovno odlazi u crkvu, ispunjava sve crkvene zapovesti, vrši molitvena pravila u kući, posti sve postove (sredom, petkom, u višednevne propisane postove), često se ispoveda i pričešćuje onako kako je praksa u njegovoj parohijskoj crkvi, po dogovoru i po blagoslovu svog parohijskog svestenika. Sva ova imena koja si poslao pominjaću ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske.
Stojan: Hvala Vam, oče.

__________________________________

60.Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Ivanom

o.Gavrilo:Bog blagoslovio.
Ivan:Oce velika ljubav mi se javi prema Hristu i pokajah se za sve moje grijehe.Svijet u obilju svoga grijeha ne dozvoljava nam da ostanemo cisti u vjeri Bozijoj.Kako da prevazidjemo sva iskusenja necistog ako smo svakodnevno okruzeni grijehom?
o.Gavrilo:Brate Ivane odakle se javljate i na kom kraju sveta živite?
Ivan: Pljevlja Crna Gora.
o.Gavrilo:Kako ste nas pronašli?
Ivan: Trazio sam pouke starca Gavrila tajnovidca posto imam neke video zapise ali ne mogu bas skroz da ih razumijem, i tako sam naisao na vas sajt i veoma me obradovalo sto mogu svakodnevno da budem u kontaktu sa svestenikom. Imao bih dosta toga oce da vas pitam mnogo toga ne znam.
o.Gavrilo: Koje svetovno obrazovanje imate brate Ivane i čime se zanimate? Idete li redovno u crkvu, jeste li vernik ili pasivni vernik što bi se najbolje reklo obredni vernik?
Ivan: Vjeru sam spoznao tek u srednjoj skoli tako da nemam nekog svetovnog obrazovanja.Student sam prirodno matematickog fakulteta i u crkvu idem kad god sam u mogucnosti. Najvise volim da idem u manastir Dubocicu jer tamo imam potpuni duhovni mir. Zadnjih dana sam u stalnoj molitvi cak sam predlozio svojim roditeljima da se zamonasim ali su oni to odbili.
o.Gavrilo: Koliko godina imate?
Ivan: 23.
o.Gavrilo: Jesi li jedinac u roditelja?
Ivan: Jesam oce.
o.Gavrilo: Da li je u man.Dubočici monahinja Magdalina koja je došla iz man.Sv.Ane iz Hrvatske?
Ivan: Tu sluzi otac Kipronije on je iz Bosne a monahinja ne znam odakle je.
o.Gavrilo: Da nije ova sa fotografije?
Ivan: Jeste oce.
o.Gavrilo: Eto pročitajte njeno stradalničko žitije.
Ivan: Nisam znao ovo o mati Magdaleni hvala vam oce. Inace moja majka je sa Kosova iz Socanice kod Leposavica tako da se ja molim za narod na Kosovu uvijek da im Bog pomogne. Vjerovatno ste culi za manastir Sv. Jovana na Kosovu i za cuveno drvo ispred manastira sa njegovim likom.
o.Gavrilo: Da, jesam čuo sam za drvo i čuvenog duhovnika Sočaničkog prepodobnog o.Jovana.
Ivan: Jeste otac Jovan mnogo ga vole i postuju kako monasi tako i narod.
o.Gavrilo: Da obraz krotosti i monaško smirenje krase o.Jovana.
Ivan: Kaze Sv.Ignjatije Brjančaninov “Promišljanje smirenja je najstrašniji vid gordosti.” Kako oče promisljanje smirenja?
o.Gavrilo: Ne bi se reklo da je kod o.Jovana to nego iskreno i prirodno smirenje koje zadobio kroz poslušnost svome duhovnom ocu a to smirenje prenosi i svojim učenicima koji su mu predati na duhovno rukovodstvo.
Ivan: Gledao sam oče kada se pričešćuje veliki broj vjernika, a svještenik nema vremena da ispovedi svakoga.Da li je to ispravno?Da li je ispravno da se mi ispovedimo svešteniku koji čini grijeh time što puši, jer pušenje je kađenje đavolu. Kako će taj sveštenik prenijeti blagodat Duha Svetoga na nas?
o.Gavrilo: Punoća blagodati koje sveštenik primio prilikom rukopoloženja je delotvorna a za svoje nedostatke sam će dati odgovor pred Gospodom i pred vernim narodom.
Ivan: Hvala Vam oče.
o.Gavrilo: Amin.

__________________________________

59. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Biljanom

Biljana: “ Pomaže Bog dragi oče. Kako ste? Oče imam jednu molbu. Možete li da me spomenete u molitvi za zdravlje, to mi je baš nekako potrebno.  Nikako mi se ne da, da dođem kod vas. Dva puta sam već planirala i nikako da dođem, a tako me nešto puno vuče tamo. Hvala vam puno i hvala dragom Gospodu što mi je omogućio da mogu na bilo koji način da stupim sa vama u kontakt. Tako bi želela da se sretnem sa vama i da sednem da se ispričam i otvorim dušu.
o.Gavrilo: “ Bog blagoslovio.”
Biljana: ” Hvala vam oče.  Ja se nadam svom dušom i srcem da će mi se otvoriti put da mogu da dođem. Mnogo me vuče, svaki dan mi dođe da krenem peške.  Upravo čitam o manastiru Lepavina. Ako skupim snage napisaću vam pismo i poslati.  To mi je način da olakšam dušu.  Mnogo se toga skupilo u meni, problemi sa mužem najviše. Kao da pričamo dva različita jezika, pa nikako da se razumemo. Roditelje nisam videla 8 meseci, jer ne mogu da odem zbog finansija. Mnogo mi toga stoji na duši. Oprostite što vas uznemiravam, ali nemam kome da kažem. Želela sam i da vam se zahvalim što ste se za moju mamu molili, ona je mnogo bolje i zahvalna vam je i puno vas spominje uvek.  Imam jedno pitanje za Vas.  Muž i ja smo bili u manastiru Privina Glava i razgovarali smo sa ocem Gavrilom.  Pošto mi kada idemo na odmor, idemo uvek u neki manastir i tražimo da razgovaramo sa monasima zavisno od toga gde idemo.  Jednostavno volimo tako i uvek se raspitujemo za sve što nas interesuje. Možete li mi reći, je li istina da neki sveštenomonasi neće da pričešćuju ljude koji su išli kod Oca Gavrila.  To sam čitala i ne mogu da verujem. Nazivaju ga belim magom.  Mene to sada tišti , jer mi smo išli sa dobrom namerom i što nas vuče da idemo u manastire.  Možete li mi reći samo da li je to istina?Jesmo li mi napravili grešku što smo otišli pa da više ne može da se pričestimo.
o.Gavrilo: Nit mi je poznato da je o.Gavrilo iz manastira Privine Glave beli mag, niti mi je poznato da neki sveštenomonasi ne pričešćuju one koji idu kod njega. Ima jedna izreka: “Ne veruj sve što čuješ, nit kazuj sve što znaš.” Ima on svog episkopa Vasilija koji nadgleda Eparhiju Sremsku i tako da je i o.Gavrilo pod njegovim duhovnim krilima. A šta znači episkop?  Ta reč je „epi-skop” tj. onaj koji nadgleda kao što orao gleda sa visine prostranstvo ispod sebe, tako i episkop nadgleda svoju eparhiju koja mu je poverena od Crkve za duhovni i moralni poredak u njoj.
Biljana: “ Ja sam ovde u Nemackoj rekla pred jednim sveštenikom da smo bili u manastiru Privina Glava i on mi je rekao da zna puno naroda da ide tamo, ali da to što se radi u tom manastiru on ne opravdava.
o.Gavrilo: “To je samo rekla - kazala, jer Crkva nigde nije izdala zvanično saopštenje da niko ne ide u manastir Privina Glava zbog toga što je o.Gavrilo “beli mag”. Ko prenosi takve glasine, to samo čini smutnje. Mnogi se brinu o tuđim brigama, a najmanje oko svojih.
Biljana: „ Sveštenik je rekao: “To je tamo užas. Oni tamo uzimaju od naroda pare. To je užas.” Tako mi je rekao. Oče, mi smo tamo otišli, jer smo želeli i ne kajemo se, jer Gospod vidi da je to bila naša želja, ali ne mogu da verujem da ima takvih ljudi koji sluze Gospodu i da tako pričaju i pišu za druge ljude, koji isto služe Gospodu i prave pometnju među narodom.”
o.Gavrilo: “ Sestro Biljana da ne proširujemo ovu temu, jer nije potrebno. Ima ko o njoj da se brine i razmišlja. Za to je nadležan episkop Vasilije.”
Biljana: „ Hvala vam oče za odgovor i za vaše strpljenje. Dali ste nam mir, i hvala vam za blagoslov.”
o.Gavrilo: „Bog vas blagoslovio.”

__________________________________

58. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Zoricom

Zorica: „Pomaze Bog, oče Gavrilo!”
o.Gavrilo: “ Bog blagoslovio sestra Zorice.”
Zorica: “ Blagodarim oče Gavrilo.” Ponekad oče, ako ne praštamo i sudimo drugima, npr. ako kažemo vidi ovaj krade, ili vidi ovaj laže, ili vidi šta rade ovi ljudi i mislimo za njih kako su loši i stalno tako mislimo i onda dođe čovek u neku muku i sam greši.”
Zorica: “ Da li nekad čovek tako mora da prođe neke stvari u životu teške da bi shvatio tako jednostavne stvari tj.  da ne sudi drugima i da ne mrzi, da ne upire prstom?
o.Gavrilo: „Ne sudi da ti se ne sudi.”
Zorica: “ Jeste oče.”
Zorica: „ A ja se pravim pametna isto nekad, a nekad, ma ne znam… ima nešto što me tako napadne pa da kažem i šta mislim i šta ne mislim i da uradim što ne želim i znam da tako ne treba i opet to uradim,i posle mi teško, al to nije strašno nego se nakupi tako i onda kada trebam da se ispovedim, pa ja više i ne znam šta sve trebam da ispovedim. Ne znam odakle da počnem, nema ni kraj ni početak.
o.Gavrilo: „ Od poslednjeg učinjenog do poslednjeg okajanog.”
Zorica: „ A muka me snašla oče svakakva i stalno me snalaze, sve jedna za drugom i onda tu kad mi je teško, onda me đavo tera da ja mislim da drugačije ne može, nego da nešto moram, da moram za život da se borim, a ovamo opet kakav život, kad samo mi teže, teže mi zato što nisam radosna, nisam slobodna nego zarobljena. Ko u tamnicu i gde god krenem ne može.
Zorica: “ Izbavio me Bog koliko puta ne znam ni ja sama. Ne znam ja ni da pricam više kako je i kako je sve zato što mi mozak kao da ludi. Onda se ja isključim i ne razmišljam, ne slušam mozak. Joj, oče ne znam ni ja šta da kažem sama. Ja sebe ne razumem i ne znam šta mi je, a nema nigde nikog, i tako radim puno, pa se umorim i sve me boli i onda spavam i sve tako… i nije mi lako. Malo pre sam izašla napolje i jako je lepo; mir i tišina i vazduh lep i nešto se obradovah i dođem eto i javim se vama, i vi meni hvala Bogu. Oprostite oče ako ja tako svašta pišem, teska sam mnogo i jako teško pričam, ne znam da objasnim rečima mnogo toga.
o.Gavrilo: „To se sve otera molitvom i vedrinom.”
Zorica: “ Hvala oče Gavrilo, idem ja da se molim i da zahvalim Bogu! Mnogo ste mi pomogli oče, e da možete da me sad vidite.
o.Gavrilo: “ AMIN. „
Zorica: „Amin.”

__________________________________

57. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Petrom

Petar: “ Pomaze Bog oče Gavrilo! Da li možemo da vas pitamo nesto?”
o.Gavrilo: “Bog blagoslovio brate Petre. Pitajte.”
Petar: “ Dragi oče, ja i moja supruga imamo velike probleme, a trenutno nikako da dođemo kad vas. Kupili smo restoran u Austriji u decembru prošle godine. Par meseci je bilo sve u redu sve dok nismo naišli na 2 katanca u restoranu koji su stajali u ćošku, komplet zaključana bez ključa. I od tada nam ništa nije išlo kako treba. Evo već od jula 2008. mi smo zatvorili kafanu, a u velikim smo dugovima i nikako da skupimo čak ni 100 evra da bi došli do vas Momentalno ne radimo nigde. Čak i sad u utorak sledeći imamo suđenje zbog tog restorana.  Mi smo veliki novac tu izgubili preko 80 000 evra. Hvala Bogu smo uvek imali para za sve, ali od tada nemamo ni za naše dete, sina od 8 godina. Ne možemo da mu kupimo ako nešto poželi. Imamo veliku želju da
posetimo vas u manastiru Lepavina.
o.Gavrilo: Pa eto brate Petre ima ona narodna “čovek treba da se pruži koliko mu je guber dugačak, a ono kad se nešto zapetlja teško se otpetlja.”
Petar: “ Da li to mislite na ove katance?”
o.Gavrilo: “ Ako se nešto uradi nepromišljeno…”
Petar: “ Svi su bili ljubomorni na nas što, smo bili to sve uspeli. Ja imam ovde 3 rođena brata i 3 rođene sestre i svi su bili protiv toga što sam ja imao kafanu.
o.Gavrilo: Ništa od tih katanaca ne može da se dogodi, ako čovek živi pravilno hrišćanskim životom. Naravno to i mi kažemo i verujemo čvrsto u našoj pravoslavnoj veri, ali narod svašta priča o tome.
Petar: “ Pa nekako se potrefilo da je od tada nama sve krenulo u propast, a čak ni posao ne možemo da nađemo,a hvala Bogu, majka me je za sve rodila, i građevina a i kompjuter, ali ništa nam ne ide.”
o.Gavrilo: „Jedno je verovati, a drugo ispunjavati i tako jedno bez drugog nije celina.
Petar: “ Čak je tako vreme došlo da ne možemo ni na zajam da tražimo od nekog. Hvala vam puno na savetima, a mi ćemo da gledamo bilo kako da dođemo do vas do kraja ovog meseca. Samo mi recite da li je potrebno postiti 7 dana. Mi postimo inače stalno.  Ja ipak mislim ako je sve ovo Bozija, volja neće mi biti tako teško i i borićemo se sa verom u Boga.
o.Gavrilo: “ Postite onako kako su crkveni propisi, a ako vam što ne bude jasno za savet obratite se vašem nadležnom parohu.”
Petar: “ Čitali smo knjigu o čudima Presvete Bogorodice Lepavinske i verujemo u ta čudesa, zato smo se i obratili vama.
o.Gavrilo: “ Bog vas Blagoslovio i srećni bili.”
Petar: „Ja vas molim dragi oče Gavrilo da se pomolite Bogu za nas i neka svima u nevolji pomogne pa i nama…(navodi imena članova porodice).  Hvala vam što ste vaše dragoceno vreme proveli sa nama. I neka vas Bog poživi dugo godina u sreći i zdravlju, i vas i vaše bratstvo.
o.Gavrilo: “ Hvala.”
Petar: “ Prijatno i želim vam ugodan dan, a mi ćemo da gledamo uz Boziju pomoć da do kraja meseca da dođemo do vas…”

__________________________________

56. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Zoranom

Zoran Vuković: „Pomaže Bog dragi mi u Hristu Oče Gavrilo!”
o.Gavrilo: “ Bog te blagoslovio brate Zorane.”
o.Gavrilo: “ handshake!”
Zoran Vuković: “ Kako ste mi dragi oče, prije svega kako je Vaše zdravlje?”
o.Gavrilo: “ Hvala Bogu, dobro.”
Zoran Vuković: “ Bogu hvala dragi oče Gavrilo.”
Zoran Vukovic: “Volio bih ako bude volja Božija da jednom posjetim Lepavinsku svetinju.”
o.Gavrilo: “ Bog blagoslovio brate Zorane.”
Zoran Vuković: „Hvala Vam dragi Oče Gavrilo. Tako mi nedostaje duhovna tribina preko interneta. Sestra Sandra sa tribine iz Njemačke mi je poslala psaltir i molitvenik, zatim duhovne pouke optinskih staraca i divnih knjiga, ikona, prije mjesec i više dana. Tako sam sretan i duhovno ispunjen.
o.Gavrilo: ” Mnogima nedostaje ali nisu bili poslušni da poštuju pravila TRIBINE.”
Zoran Vuković: “ Tu odmah prepoznajem sebe. Prvi nisam poštovao pravila tribine i zato se kajem, ne kažem stalno, ali sam često puta kršio, ali VRIJEME JE MAJSTORKSO REŠETO.
o.Gavrilo: „Jedan od neposlušnih.”
Zoran Vuković: “ Shvatam svu ljubav, sreću, radost, među duhovnom familijom lepavinskom kako je Vaše zdravlje?...da li ste razmišljali da nam dođete u Banju „ Institut Dr. Simo Milošević” u Igalu. Koliko Vam je to izvodljivo?”
o.Gavrilo: Eto jedan plod sa TRIBINE brat Radomir iz Berlina momentalno je kod nas , odabrao mesec dana da bude poslušnik kod nas u manastiru.”
Zoran Vukovic: „Da to je predivnoooo…zaista slava Bogu na svemu, ima mnogo plodova tribine, zaista mnogo više nego što smo svjesni.”
o.Gavrilo: “ Menjanje banje i lekara isto je kao menjanje manastira i duhovnika.”
Zoran Vuković: „Uh, to ne valja dragi oče. Mada nisam znao, ja sam uvijek išao u jednu crkvu ili manastir, kao student u Hram Hristvog Vaskrsenja, a prije i poslije idem uvijek u Savinu.
o.Gavrilo: “ I onda tek se bolesnik više se razboli, kao u onoj narodnoj “gde su više babica tu su deca mlitava...”
Zoran Vuković: “ Da, slažem se. Oče, da li je greška ako obilazim manastire, ako hodočastim?  A idem uvijek u manastir Savinu, tamo duhovniku, ali me zanima da li je greška što hodočastim svetinjama Crne Gore; Srbije, Hercegovine? Imam kući jedu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske, i još jednu koju nosim u novčaniku, ma gdje bio.
o.Gavrilo: “ Pa ni to nije mnogo zdravo usput se čovjek napuni i štetnog virusa hteo, ne hteo …na jednom mestu čuje jedno, a na drugom drugo, a kad se vrati kući teško pročišćava taj virus, rekla, kazala… ovako na jednom mestu, onako na trećem i to se širi dalje.”
Zoran Vuković: “Ne volim da slušam previše saveta od mnogih duhovnih ljekara, imam moga duhovnika i on mi je uz Sveto Pismo u kome je sve rečeno alfa i omega moga duhovnog života.”
o.Gavrilo: “ Ovaj duhovnik rekao ovako, onaj onako, pa čovek teško da se odluči koga će da sluša, jer svaki ima svoju teologiju, učenja i daje savete.”
Zoran Vuković: “ Volio bih makar na dan doći u Manastir Lepavinu i uzeti Vaš blagoslov, da mi je makar doći na koji sat.  Hvala Vam dragi Oče, ja sam se oslonio na svoga duhovnika i na vas, jer znam - imam duboku sigurnost, vjeru, nadu i ljubav prema Vama.
o.Gavrilo: ” Ništa nije neostvarljivo.”
Zoran Vuković: “ I osjećam se kad ste Vi tu kao da sam u sigurnoj i mirnoj luci. Da, dragi oče, što je ljudima nemoguće, Bogu je sve moguće.
o.Gavrilo: “ Jeste, ali od Herceg Novog do Lepavine različiti su vetrovi i bure.
Zoran Vukovic: “ Da, jeste to ste dobro rekli. da smo samo fizički bliže sve bi bilo daleko drugačije.”
o.Gavrilo: “ Nek smo u molitvi zajedno.”
Zoran Vuković:” To uvijek dragi oče. Ako ništa drugo, ono mogu čitati akatiste za Vas i Vaše zdravlje, iako sam grešan, vjerujem da Bog sve vidi.”
o.Gavrilo: “ I ja se molim i pominjem u molitvi svu svoju duhovnu decu rasutu po celom svetu.”
Zoran Vuković: „ Ali opet svi smo sjedinjeni u Gospodu Bogu našem koji nam daruje milost, ljubav, radost, sreću i duhovni napredak.”
o.Gavrilo: “ Ništa nije daleko kad je sve blizu.”
Zoran Vuković: “ Jeste, Gospodu smo svi blizu.
Zoran Vukovic: “ I naravno duhovna familija Lepavinska.”
o.Gavrilo: “ DUHOVNA TRIBINA NAS JE SVE ZBLIŽILA I NAČINILA JEDNU DUHOVNU FAMILIJU BEZ GRANICA ŠIROM ZEMALJSKE KUGLE.”
Zoran Vuković: „ Slava dragom Bogu na tome, ja sam živi dokaz da je vaistinu tako hvala Vam oče, sad ću imati tako srećan i ispunjen dan. Pomenite me grešnog u Vašim. molitvama. Svako Vam dobro od Vaskrslog Gospoda.

__________________________________

55. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Nikolom

o.Gavrilo: “ Bog blagoslovio brate Nikola.”
Nikola: “ Oče, kako ste?”
o.Gavrilo: “… kad jesam, jesam, a kad nisam, nisam, a to znači kad se javljam jesam, a kad se ne javljam onda nisam, i to je to.”
Nikola: ” Baš mi je drago sto mogu da imam kontakt sa duhovnikom, jer verujte u zadnje vreme je jako teško naći živu duhovnu reč.”
o.Gavrilo: “ … Kompjuter nešto mi ne radi momentalno, nešto se razboleo, nešto ga boli glava pa nije u funkciji.”
o.Gavrilo:” Odakle se javljate?”
Nikola: “ Razgovori u gradskim crkvama su oskudni, sveštenici su u gužvi, a imaju puno posla što je razumljivo,… iz Beograda.”
Nikola: ” Imam 30 godina oženjen sam i nemam dece još uvek.”
o.Gavrilo: „ Pa eto, i ovako postoji i virtualni duhovnik ,može se u ovoj eri napredne tehnologije i tako duhovno delovati.”
Nikola: ” Bogu hvala da ima i od te tehnologije neke koristi.”
Nikola: ” Čitao sam neke Vaše odgovore na pitanja, pa mi se svideo Vaš nacin razmišljanja.  vezano za lične karte, jer samo slušam kako ih ne treba primiti.”
Nikola: „A čitao sam jedan letak da za pasoše kad se uzimaju otisci, ostavljaju trag koji se ne vidi… ali mislim da se bespotrebno zamaramo time. Hvala još jednom što ste primili moj kontakt, nadam se da ostajemo u vezi…”

__________________________________

54. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Pandom iz M.

Panda iz Makedonije:
„…Iako se ne secate, htela bih da Vas pitam o novim identifikacionim dokumentima (ličnoj karti).  Na internetu se dosta piše da ne treba da ih uzimamo. Moja lična karta važi do 2009. godine i ne znam šta da radim. Potrebna mi je, jer sam zaposlena u državnom organu, i učestvujem u izbornoj komisiji gde se ne moze bez nje.  Molim vas posavetujte me šta da radim?”

o.Gavrilo: ” Ako nećete da primite, da li imate negde neku prašumu gde ćete se nastaniti, jer odbijate prihvatiti civilizacijske tokove, a ako opterećavate svoje glave sa tim, to je samo gubljenje vremena. Zbog toga duša ne ide u pakao, za dobra dela idemo u raj, a nedela će nas osuditi, a nikakvi čipovi koji predstavljaju propadljiva materijalna dela ne igraju tu ulogu. Nećemo mi npr. zbog broja 666 koji se pominje u Bibliji taj deo Biblije pocepati ili stranicu u kome se pominje samo zato što se koristi isti taj broj u nekim drugim okultnim učenjima ili samu stranicu 666...ili recimo broj 13 da odbacimo zato što je navodno nesrećan...ili kad pada petak u 13. dan, da taj dan smatramo nesrećnim, svaki dan je Dan Božiji i ima svoju funkciju, zato zadržite trezvenost i razum čist, jer u današnje vreme ima dosta onih koji smućuju narod da bi se tim virusom uznemiravali i da se troši vreme na to umesto na molitve, dobra dela na spasenje duše i večni život. „

Panda: „Hvala oče Gavrilo. Pozdrav od sviju od verne dece Gospodnje dece iz Prilepa u Makedoniji . Spominjite nas u molitvi. Još da vas pitam da li imate dokumentarni film „Susret u več nosti,, i vas komentar povodom tog izlaganja našeg brata u Hristu, Rusa.”

o.Gavrilo: „Idite u Crkvu, Bogu se molite,postite, ispovedajte se i pričešćujte se, pustite sad te filmove, manite se filmova i trošenja vremena oko toga i zbunjivanja.”

Panda: “ U pravo ste, blagodarim vam na vašem vremenu. Bog s vama i s vašim bratstvom u Manastiru Lepavini. „

o.Gavrilo: „Pozdrav i blagoslov iz Manastira Lepavine vašoj duhovnoj zajednici i ocu Kirilu od oca Gavrila.”

Panda: Panda: “Blagodarim.”

o.Gavrilo: “...i hvala sestra Panda na pitanju koje ste mi postavili i na koje sam vam odgovorio na način koji ja razmišljam a ne znači da se to mora prihvatiti, jer je svaki slobodan da o sebi odluči dal će da primi čip ili neće, ovo je samo moje lično mišljenje i rasuđivanje, jer mene lično to ne opterećuje niti zbunjuje.”
________

Brat Ljubinko: “Pomaže Bog oče ! Blagoslovite. Evo sad pročitah ovaj vaš odgovor sestri iz Makedonije, odgovor br 54. Oče,ovo mi je nešto najbolje što ste odgovorili jer ljudi se opterećuju raznim stvarima šta će biti, kakav je broj ,čipovi i druge stvari ,a vi hvala Bogu odgovoriste bistro jasno i kratko. Slava BOGU za to, jer ljudi su tim opterećeni, a ovaj odgovor je od dosad od
svih napisanih za mene lično najdraži. Bog dragi da vas čuva i MAJKA BOŽIJA.”

o.Gavrilo: “Da danas ljudi su opterećeni raznim prelestima ovoga sveta, čipovima i brojevima, a ne kako će zadobiti CARSTVO NEBESKO u budućem veku, neprolazno i večno sa anđelima svetim i svima svetima.”

__________________________________

53. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom M.

- Pomaže Bog, oče, blagoslovite. Divan je tekst brata Radomira, i Vas, naravno, slava Bogu. Brat Radomir je došao u pravo stado, gde će da ispije kapi žive vode. Brat je pravi biser, i našao je pravog duhovnika, koji će ga izgladiti da sija svetlije, kao što svetli svetlost u tami. Žetve je mnogo, a poslenika malo. Oče, kako stižete svima da odgovorite?

- Stiže se voljom i ljubavlju prema svojoj duhovnoj deci koju mi je Gospod dao.

- Slava Bogu. Dragi oče, čitam Vaše odgovore koje ste uputili preko Skypea.

- Da li šta upamtio i naučio iz pročitanog?

- To je odlično pitanje, koliko od pročitanog upamtimo i koliko po tome činimo. Ja imam opet jedno pitanje, a mislim da i ostale to zanima: koliko utiče naša molitva za druge? Tu imam u vidu naše najbliže, porodicu i prijatelje, ali se to odnosi i na neprijatelje. Da li neko može da se promeni putem naše molitve, iako sam se ne moli?

- Molitva uvek utiče, ali po meri - koliko je usrdna i sabrana. Majčina je molitva najjača za svoju decu i duhovnika za svoja duhovna čeda.

- Oče, a kako da pomognemo drugima? Da li da zamolimo naše duhovnike, damo im imena da bi ih pomenuli u molitvama.

- Samo svoje ime dati.

- Hvala, oče, svaka vaša kap je melem za mene grešna.

- Onu duhovnu decu koja su mi bliža pominjem na sv. proskomidiji i u molitvi ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske.

- Slava Gospodu i Presvetoj Bogorodici. Oče, smem li ja sredom i petkom da jedem ribu? Zbog mog posla pod zemljom treba mi fizička snaga.

- Da, može, kad se radi takav posao, kao što ti radiš težak fizički posao u rudniku pod zemljom.

- Svako dobro, oče, Vama i bratiji od Gospoda i Presvete Vladičice Bogorodice. Zbogom.

__________________________________

52. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Stamenkom

Brat Stamenko Sutra se Oče navršava godina dana kako sam prestao da pušim , zahvaljujući Vašim svetim molitvama Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj .Poslije dvadeset i pet (25) godina trovanja , pušenja dve-tri kutije dnevno ,ostavio sam taj grijeh i porok kao da nisam nikad u životu pušio .. Blagodarim dragi Oče ,da Vas Gospod čuva i Presveta Carica Naša u nevoljama i budu na pomoći u iskušenjima kao i Vaše složno bratstvo oca Vasilija,oca Teofana i oca Marka.
o.Gavrilo Brate Stamenko radujem se da je se registrovala i vaša supruga
Brat Stamenko Oce jeli uredu da ispricam dogadjaj sa ispovjedi, Hvala Oce
o.Gavrilo brate Stamenko verujem da ste otvorili link pitanja i odgovori o ispospovesti
Brat Stamenko Jesam Oce zato sam i mislio da ispricam moje iskustvo mislim da je korisno
o.Gavrilo Može
Brat Stamenko Isavsi na ispovjed (Petrovski post) prisao sam svestniku i zeleci mu reci svoje grijehe nestigoh ni otvoriti usta on mi rece ,jesi pusio ja odgovori jesam Oce ali do ponoci,kaze sad cu ti dati blagoslov da se pricestis ali u buduce idi kod drugog svestenika ako ne prestanes pusiti i tako zavrsi moja ispovjed.I nista to nebi bilo cudno da ja nisam prije par mjeseci rekao da bi prestao pusiti ako mi svestenik zabrani da se pricestim,nazalost jos se borim sa tim grijehom ali dace dragi Bog da ga se rijesim.
o.Gavrilo Evo brate Stameko počni od danas , od dana velikog praznika KRSTOVDANA
o.Gavrilo jeste da je porok pušenje ali nije nerešiv samo ako se ima cvsta volja
Brat Stamenko Nesto mi je Oce racunar izbacio cijelo vrijeme mi je pokazivao da sam konektovan a nisam bio. Volju imam pa cu da probam evo sad Oce. Svako dobro i Bog da Vas cuva. Evo Oče to je bilo na Vozdiženje Časnog Krsta 2007 ljeta Gospodnjeg i kako sam taj trenutak bacio cigaretu više nisam ni imao potrebu za pušenjem .Praštajte Oče ovo čuvam u “arhivi”. Slava Bogu!

__________________________________

51. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Z.

- Pomaže Bog, oče Gavrilo. Ja Vam se nisam dugo javljala, nisam mogla. Želela sam da dođem do manastira, ali nisam imala dovoljno para za to, valjda je tako Božja volja. Daće Bog. A i sletela sam tada sa puta, ali Bog mi je pomogao. E, čudo kakva sam da me Bog čuva. Ali ja se opet nadam da će mi Bog pomoći da se popravim. Čitala sam i gledala snimke iz “banje Vitezde”, tako, oče, dajete i nama snage da se borimo. Imam mnogo toga da Vam pišem, ne znam da li ćete imati vremena da to pročitate. Mislim ja na Vas, iako nisam bila u mogućnosti da se javljam. Tako, i braća i sestre su me otpisali, a ja kažem: nisam ja od danas do sutra, iako mi je život postao od danas do sutra. Nisam tu sa Vama, ali se molim za Vas. Iako možda nisam dostojna da moje molitve stignu do Boga, bar sam uporna. Kažu, ako je nekom nešto dano neka to čuva, ako ne čuva izgubiće. A nama kojima nije dano i koji smo izgubljeni, ostaje samo da ne odustajemo.

- Bog blagoslovio, sestro Z. Odakle se javljate?

- Iz Holandije, oče Gavrilo.

- Pišete Vaše životno svedočansto, koje će biti mnogima na korist. Imaću ja vremena da ga pročitam. Dok je na našem sajtu bila Duhovna tribina, čini mi se da ste se Vi povremeno javljali.

- Jeste, oče, dolazila sam na Duhovnu tribinu. Zašto sada nema Duhovne tribine?

- Ja sam se orijentisao na ovu virtualnu komunikaciju preko Skypea. Komuniciranje je na ovaj način bolje, i za sagovornike korisnije.

- Meni se pokvario kompjutor, sada imam drugi. Stari je, ali opet radi, i ja se uvek nadam da ćete mi se javiti. E, kada se nama ovako grešnima i pomalo ludima javi neko ko je blizak i mio Bogu, onda ne možete zamisliti tu radost. Sve mi se jave onda i pokajanje i stid. Ali i boriću se, oče, da ne bude greh jači od mene ovako male, jer Bog nas je stvorio, i ako ima nešto u meni malo od Boga, onda to mora biti jače od svega lošeg. “Moj Bog ima plave oči (nebo), moj Bog je protiv kraljeva noći, dok letim i u snu tražim, pravo sklopiću ruke i misliti plavo (moliću se)”... To je jedna dečja pesma, ali ja je mnogo volim i pevam kada mi je teško. Moram Vam poslati nešto što sam ja radila. Slikala sam ikone, ali sama ne znam ni da li se to tako sme, nisam nikog pitala. Jednu sam uradila ikonu Svete Petke i jednu Svetog Jovana, jednu Presvete Bogorodice još nisam završila. Počela sam i knjigu da pišem, i to Vam moram poslati. I moram Vam ispričati događaje i muke i grehe svoje. Ali ja bih najviše volela kad bih nekako mogla da dođem. Daj, Bože, da se to ostvari. Treba mi da se malo produhovim, i da se poklonim do zemlje, i pokajem, i izbavim od straha i neke zatvorenosti, i da sama preko sebe pređem radi Boga i vere da bi me Bog pogledao i pomogao da se opametim. Loša sam, oče dragi, ali želim iskreno da se pokajem i da činim dobro. Jer nema bez dobra i bez Boga života, može ko šta hoće da priča na ovom svetu. Život nije film i ja neću da ga živim kao u filmu. Neka mi Bog pomogne. A Vas, oče, neka nam Bog čuva.

- Bog blagoslovio, sestro Z. I hvala Vam na ovom Vašem pisanju. Eto, jedan divan, kratak a bogat duhovni razgovor.

- Hvala Vam, oče Gavrilo, što ne gledate ko je ko i što nas saslušate i pomažete nam, iako to nismo zaslužili. Po tome se poznaje da je Bog milostiv. Hvala Bogu što je blag i što nas ne ostavlja same.

__________________________________

50. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Nedeljkom.

SESTRA NEDELJKA: - „Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Neki dan pročitah tekst u dnevnom listu „Politika“ na temu zdravlja, i zapazih mnogo sličnosti sa Vašim stavom u tekstu objavljenom na sajtu manastira Lepavine u rubrici „Otac Gavrilo svojoj duhovnoj deci“. Naime, tekst je potkrepljen izjavama i tvrdnjama lekara, gde se dirktno iz njihove prakse navodi koliko je štetna i pogubna po zdravlje neposlušnost lekaru, nepoštovanje njegovog mišljenja o toku razvoja i izlečenja bolesti, zatim koliko su opasni alternativni lekovi spravljeni od strane nadrilekara i „bakica, koje sve bolesti leče“, a posebno ako se koriste bez znanja i odobrenja lekara. Tako se samo zataškava osnovna bolest i produbljuje zdravstvena kriza, koja može biti i pogubna po život pacijenta. Naravno pod „bapskim preparatima“ ne podrazumevamo, kako bih ja upotrebila jedan divan izraz, koji sam davno pročitala „biljke iz Božije apoteke“, odnosno biljke, koje je Gospod stvorio kao prirodne lekove, ili pak biljke koje se koriste za proizvodnju lekova, zaštićenih od strane Ministarstva zdravlja i kompetentnih ustanova za utvrdjivanje kvaliteta leka. Medjutim, jasno je da sve što čovek sa narušenim zdravljem upotrebljva za svoje lečenje, bilo da su to sintetički ili prirodni lekovi, treba da koristi pod strogim nadzorom lekara, jer i lekare je opet Gospod odredio da budu to što jesu i da leče i pomažu ljudima.

Pažljivo sam, oče, pratila i put Vašeg ozdravljenja. Vaša rehabilitacija je gotovo čudo. Prošlo je tek 2 godine od operacije Vaše noge koja tri puna dana nije imala napajanje krvlju, znači bila je potpuno hladna i bez života. A danas? Ne samo što noga potpuno normalno funkcioniše, nego ste redovnim konzumiranjem terapije i upornim i svakodnevnim vežbanjem celo telo doveli u stanje potpune vitalnosti. Videla sam da su čak i lekari zadivljeni jer su konstatovali da se na mestu operacije na krvnim sudovima gotovo ne vide šavovi, kao da operacije nije ni bilo. Takodje su se rehabilitovali krvni sudovi druge noge, jer i oni su bili u velikom procentu zapušeni. Znajući da mnogi ljudi, ne samo da ne vode računa čak ni o ozbiljnim stanjima svog zdravlja kao što je naprimer već ozbiljno narušeno zdravlje organizma od posledica dijabetesa i da umesto redovne kontrole kod specijaliste dijabetologa, koji odista može da spasi periferne krvne sudove od propadanja i oštećenja tkiva, krvnih sudova oka i drugih organa, neozbiljno pristupaju održavanju zdravlja, upotrebljavaju razne lekove i ulja koja ne propisuje lekar nego „razni lekari“, naravno dobronamerni, ali nedovoljno upućeni u ozbiljnost oboljenja, zbog čega bolest napreduje velikom brzinom i svakim danom oštećuje sve više i više organa, ja zapažem kako ste Vi, oče, zahvaljujući upravo toj besprekornoj disciplini odlaska na redovne kontrole i svakodnevnim vežbama stavili pod kontrolu sve rezultate i ceo organizam doveli u stanje potpune vitalnosti. Znam da ćete reći da je Gospod i Presveta Bogorodica preko dobrih ljudi učinila čudo i vratila Vas u život, pa ipak Vas, oče, molim da svoje veliko iskustvo, koje ste ugradili u Vaše telesno ozdravljenje, podelite sa nama, jer se sećam kako ste sa radošću rekli: - „Pa ja sada ponovo kao nekad mogu sa lakoćom da odslužim celu Svetu Liturgiju!“

OTAC GAVRILO: - „ Bog pomogao! Bog blagoslovio! Već više puta sam pisao o zapanjujućoj nedisciplini i obrazovanih i neobrazovanih ljudi, koja se odnosi na održavanje sopstvenog zdravlja. Bog nam je dao zdravlje, ali nam je dopustio i bolesti. Zato nam je dao molitvu, ali i mogućnost ozdravljenja i kroz lekare. Ako smo već prinudjeni da se lečimo u zdravstvenoj ustanovi, moje iskustvo govori da se zaista besprekorno treba držati saveta lekara. Ako se obratimo lekaru i ne pridržavamo se njegovih uputstava, prvo, ne možemo ozdraviti, drugo, zauzimamo nekome bolesniku mesto koji možda ne može od nas da stigne na red kod lekara a lečio bi se, zatim mnogo se potroši novca za naše lečenje i usluge lekara, a mi nedisciplinom sve to zenemarujemo i praktično trošimo silan novac a stanje zdravlja našeg se samo pogoršava. Da, u tekstu u listu „Politika“ gotovo identično iznose moje zapažanje, koje sam opisao u nekoliko navrata. Ja sam prvi put boravio u bolnici radi operacije noge, a nakon toga je bilo neophodna dalja hospitalizacija u banjama za kardiovaskularne bolesti. Bio sam iznenadjen teškim stanjem svog organizma. Zbog svakodnevnih obaveza u manastiru i parohiji ja prosto nisam obraćao pažnju niti na moje rezultate niti na bolest koja se stalno pogoršavala, dok jednog trenutka ceo organizam nije oronuo i prosto otkazao. Kada su mi lekari predočili stanje mog organizma, videvši da je moje zdravlje gotovo očajno, odlučio sam da disciplinovano i besprekorno poslušam njihove savete i da maksimalno doprinesem svom ozdravljenju i učinim sve što zavisi od mene. To je podrazumevalo redovan odlazak na kontrolu, redovno korišćenje lekova i svakodnevnu fizičku aktivnost pod strogom kontrolom specijaliste fizijatra. Eto, Bogu hvala i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, koji su mi dali snage za ozdravljenje, ja se sada osećam dobro, redovno trošim lekove, odlazim na kontrole, a vežbe radim svakodneno. Zaista su svi rezultati pod kontrolom i strogim nadzorom lekara.

Mnogo sam se iznenadio kada sam video koliko se pacijenti neozbiljno odnose prema sopstvenom zdravlju. Ne samo da ništa ne čine da sami doprinesu poboljšanju svoga zdravlje, nego ne poštuju ni savete lekara, ne koriste propisane lekove, nego svako ko ima neko svoje iskustvo prenosi to drugima i tako ljudi koriste sve i svašta, ozdravljenja nema i ne može ga biti, i onda, naravno, lekari u njihovim očima postaju glavni krivci. Onda se stanje ponovo pogoršava jer nije ni lečeno, tada taj nedisciplinovani pacijent čuje za nekog drugog lekara, odlazi kod njega, ali ni njega ne sluša jer ni njemu ne veruje, a i lekar zna da ni njega neće poslušati jer nije poslušao ni njegovog prethodnika, onda odlazi kod trećeg i tako dolazi do ozbiljnog razvoja bolesti kada već može biti i kasno. Ima mnogo primera kada pacijent izbegava da dodje na zakazanu kontrolu, menja lekara, uzima alternativne lekove i, razvoj bolesti je neminovan. Ne može se rana, koja je nastala od propadanja tkiva lečiti i mazati nekim lekovitim uljem, kada treba lečiti uzrok zbog koje je rana nastala. Takvo lečenje je čak veoma opasno jer može stvoriti privid poboljšanja, onda se zaboravi neophodna kontrola kod lekara i rezltat može da bude poguban, jer nelečena bolest uzima sve više i više maha.

Medjutim, ja zaista želim da pozovem svu svoju duhovnu decu i sve koji ovo budu čitali, da ne trče od lekara do lekara, da se besprekorno drže saveta svog lekara, da redovno idu na kontrolu kod svog specijaliste, jer samo on ima istoriju njegove bolesti, i da opet i isključivo po savetu lekara svakodnevno rade vežbe. To je neophodno. Uspeh mog ozdravljenja jeste isključivo besprekorna poslušnost i primenjivanje saveta lekara i upornost u vežbanju, jer moj organizam je bio potpuno oronuo.

__________________________________

49. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom N.

- Pomaže Bog, oče, blagoslovite. Opet N. zove.
- Bog blagoslovio. Šta je sad opet?
- Oče, moram da Vam kažem, kako sam krenula u crkvu i počela redovno da postim i pričešćujem se, kao da imam sve više problema. Sve se nešto okrenulo protiv mene.
- A ti očekivala da sve ide glatko?
- Pa, iskreno da kažem, jesam.
- Nije put prema Bogu isto što i put na pijacu. Imaš novac, dođeš, platiš i to je to.
- Kako?
- Da li si možda razmišljala da kad ideš na pijacu i svakim danom u korpi imaš sve više, da će lopovi to da primete i da će je hteti ukrasti?
- ?
-Tako je kad počneš da živiš po Božijim i crkvenim zapovestima. Kad postepeno zadobijaš Njegove darove, đavo se probudi i hoće na svaki način da ti podmetne nogu i da te okrade.
- Ne razumem baš sasvim.
- Zaslužiti Božiju milost nije lako. Ja sam tome posvetio ceo svoj život. Napadaju me i sa leve i desne strane, a ja samo lepo za sve Bogu blagodarim. Ne bunim se ako sve nije po mojoj volji, ne
okrivljujem Boga za moje nevolje. A primećujem da mnogi ljudi zapravo ne traže samu veru, koja znači težak i trnovit put. Oni traže jedino zadovoljstvo u veri, u verskom životu. Zamišljaju da samo treba da zatvore oči i da će se odmah u duši pojaviti mir i svetlo, da se preko noći mogu zadobiti duhovni darovi. To nije pravilno razumevanje vere, nego je to sebični pristup: ukopčaću se na vod i uzeću koliko mi treba. Vera je borba, trpljenje, nošenje krsta, često puta i tuđeg, a ne samo svog. Vera je izgaranje u molitvi da Bog podari pravi put bratu tvome, to su suze isplakane za ceo svet. Zato svako od verujućih mora da preispituje sebe, kakav je njegov odnos prema veri. Tako i ti, sestro N., sama sebe preispitaj, s kakvim si motivima pristupila Crkvi.
- Nisam, oče, mogla ni da zamislim da će biti tako teško.
- Nije lako Bogu ugoditi. Da li držiš molitveno pravilo?
- Pa tako, kako stignem.
- Nema tu kako stigneš. Biti vernik je ozbiljna stvar. Da čitaš jutarnje i večernje pravilo svaki dan i Bog da te blagoslovi. Zbogom!

__________________________________

48. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Aleksandra.

ALEKSANDRA: - Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Molim Vas, pomozite mi, želim da ojačam u veri. Zapažam veliku manu kod sebe, a da je to mana shvatila sam tek kad sam Vaše odgovore na pitanja verujućih pročitala. Naime, meni je teško da shvatim da treba da volim sve ljude, pa čak i one koji mene sigurno ne vole. Mislim, naravno, na hrišćansku ljubav. Ja vidim kako Vi, oče, volite sve ljude, sa svima se lepo ophodite, svima pomažete, sve saslušate, za sve se molite. A ja sam tu vrlo slaba… Teško mi pada da steknem ljubav i za loše ljude. Ne znam kako je Hristos izdržao sve klevete, udarce, šamare i na kraju raspeće od ljudi koji su Mu nanosili samo muku, a On ih je samo voleo?

OTAC GAVRILO: - Mi moramo da revnujemo i da se trudimo u ispunjavanju zapovesti Božijih. A najveća od svih zapovesti je Hristova zapovest o ljubavi. Sve ljude moramo voleti i poštovati ma koje vere, nacije ili boje kože bili. Svaki čovek nosi u sebi lik Božiji, svaki je stvoren „po obrazu i podobiju Božijem”. Ni jedno dete nije začeto bez blagovoljenja Božijeg, nema ni jednoga koje nije obuhvaćeno Njegovim promislom. Zato je ubistvo u utrobi majčinoj tako težak greh. Mi kao hrišćani moramo da volimo sve ljude. Gospod to od nas traži. Voleti sve ljude i nikoga ne osuđivati je velika vrlina. Nikoga ne osuđuj. Bog je Ljubav, a mi smo Njegova deca. Deca treba da slede svog Oca Nebeskog.

ALEKSANDRA: - Oprostite, oče, da li ste Vi odrasli u verujućoj porodici? Moja porodica tek sada ulazi u veru. Do sada su je poštovali samo kao tradiciju, a sada su se moji roditelji venčali u crkvi i polako počeli da poste. Daće Bog da i ja malo ojačam u veri pa i njima da pomognem, za spasenje svih nas. Hvala Vam, oče, što se molite za nas, teško bih bez vaših molitava!

OTAC GAVRILO: - Rođen sam u porodici u kojoj su po očevoj liniji bili pasivni vernici, kako ja kažem – obredni. U crkvu nisu išli, ali su slavili slavu, krštavali decu, sveštenika primali da osvešta kuću svetom vodicom (u vreme Vaskrsnog posta i pred Krsnu slavu), a pozivali su ga tek kad se u porodici neko upokoji. Međutim, mene su crkveno pojanje i liturgija od najranijeg detinjstva privlačili. U porodici moje majke se pobožno živelo, zato sam veoma često odlazio njihovoj kući, koja nije bila daleko od naše. Moj otac mi to nimalo nije branio. Deda je jednu sobu odredio za svakodnevnu molitvu svih ukućana. U sobi je bila slavska ikona sa kandilom, ikona Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. Na jednom stočiću je stajalo Jevanđelje, molitvenik i krst. Svake večeri su se čitale večernje molitve, kao što je Crkva propisala, pa bi se išlo na spavanje, a nakon ustajanja i umivanja svi bi ukućani stali na jutarnju molitvu. Obično je molitve čitao ujak Dragan, i danas je još živ. On je u meni posadio klicu vere. Još kao dečak sam voleo jedan divan običaj, koji je kod nas zapravo prerastao u pravilo, baš kao u manastiru. Naime, kada se kuća okadi prvi deda prilazi ikoni i celiva je, zatim ujak i tako svi redom. Znao se red, prvo muškarci pa žene, i to po starešinstvu. Kada se molitveno pravilo završi, ponovo prvo deda uz Isusovu molitvu i zahvalnost Gospodu celiva ikone, zatim ujak celiva ikone i onda prilazi dedi i ljubi ga u ruku uz reči: „Srećna naša molitva”, a deda kaže: „Neka bude!” I onda svi mi redom, baka, ujna, deca, celivamo ikonu i ljubimo dedu i ujaka u ruku. Onda svi odlazimo na spavanje, ili ako je bila jutarnja molitva, na svoj posao.  U crkvu se redovno išlo, svake nedelje i praznika obavezno je po neko iz kuće išao na službu. Crkva je bila u Kučevu, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, do nje se iz našeg sela pešačilo oko sat i po vremena. Ispovedali smo se, pričešćivali, postili sve postove, obavezno sredu i petak.  Nedeljom posle Svete Liturgije uvek se odlazilo po dogovoru u neku pobožnu porodicu. To se unapred određivalo. Tu je najstariji član te hrišćanske zajednice čitao Jevanđelje, psalme, Dela apostolska, razne molitve, pevale su se duhovne pesme i spremala trpeza, doduše veoma skromna. Ostajalo se tu tri-četiri sata. Ponekad bi se sastajali i u večernjim časovima. Ustvari, tako bi trebalo da živi svaka pravoslavna porodica.

Drugi majčin brat se zvao Serafim, a to ime je dobio od kuma. U našem kraju je običaj da kad se kumstvo prekine (obično zbog smrti kuma), treba izaći na put i za kuma uzeti prvog čoveka koji naiđe. Tako je deda izašao, sreo jednog čoveka, koji je prihvatio kumstvo i detetu dao ime Serafim. Moj ujak Serafim je meni u svemu bio uzor. Kad je bio mlad, čuvao je ovce i svuda po bukvama crtao krstiće i crkve. Tako sam i ja radio u najvećoj tajnosti. Čuvajući ovce takođe sam svuda po bukvama crtao krstiće i manastire. Imao sam svoju tajnu da želim da odem u manastir i nikome je nisam otkrivao. Nikome ništa nisam pričao, a onda u proleće krajem aprila otišao sam u manastir Tumane. Tu sam bio kratko vreme i nakon toga sam prešao u manastir Rajinovac kod Beograda.

Moj ujak je kasnije bio zamonašen, monaško mu je ime bilo Pahomije. Majčina sestra bila je monahinja, Efrosinija, moj brat od ujaka je sveštenik, a njegov sin trenutno uči bogosloviju. Tako sam i ja, Bogu hvala, izabrao monaški put od svoje šesnaeste godine i već punih 47 godina služim Gospodu, sada u činu Arhimandrita kao nastojatelj manastira Lepavine.

__________________________________

47. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom M.

Pomaže Bog, oče Gavrilo. Upravo sam čitala Vaše odgovore i razrešila neke svoje nedoumice. Danas se ne osećam dobro, ali uvek osetim olakšanje kada Vam pišem. Sa verom u Boga i u Vaše svete molitve čovek može da se nada samo najboljem. Mir Vam i svako dobro od Boga.

Sestro M., mogli biste da produžite razgovor i da objasnite koji je moj odgovor na pitanje razrešio Vašu nedoumicu, koji deo Vam je razjasnio ono što Vam nije bilo jasno.

O vrstama, načinu tvorenja i delotvornosti Isusove molitve jesam ranije čitala, ali mi u datom trenutku mnogo toga nije bilo jasno. Mislim da nam Bog u nekom trenutku otvori um, progledamo duhovnim očima i većim delom shvatimo najbitnije. Meni se tek od skora dešava da tokom tvorenja Isusove molitve osetim toplinu oko srca i potrebu da je govorim u sebi umesto da je naglas izgovaram. Tada osećam veću blagodat i još veću predanost molitvi. Mnogo mi je pomogao Vaš odgovor na pitanje o ispovesti, jer mi se dešava da se ne mogu setiti onoga što želim ispovediti, iako o tome razmišljam neposredno pred ispovest (baš mi pobegne kao zmija o kojoj pišete). Vaše slikovito objašnjenje će sigurno pomoći ne samo meni, nego svima koji imaju isti problem.

Raduje me da ste pronašli nešto što Vam je na korist u duhovnom nazidanju i što ste razrešili neka od pitanja koja Vam nisu bila jasna. Ali, u tvorenju umne molitve treba biti na oprezu, jer ipak je
potrebno dugo vremena da bi se steklo iskustvo, da bi se osetila molitvena delotvornost i stekao istinski duhovni plod molitve.

Čitam knjigu koja se zove “Molitveni dnevnici Svetogorskih podvižnika” (starca Teodosija Karuljskog) i vidim iskušenja sa kojima se oni suočavaju, ali i kako svojoj duši nalaze spas. Čovek se po njima treba upravljati koliko god to može. Blagodat o kojoj sam Vam pisala ne dešava se često i teško je zadržati je, ali znate da ste na pravom putu i to je jedino u šta sam sigurna. Put jeste uzan, ali je važno držati ga se. Moram dodati još nešto, moja prva današnja poruka bila je propraćena suzama i teskobom, a posle nekoliko razmenjenih poruka osećam se mnogo bolje. U to ime poslaću Vam e-mailom nekoliko slika sa mojih putovanja.

Verovatno je da ste bili dobili trenutno molitveno umiljenje. To se dogodi kad se čovek iskreno ispoveda i kad je duša rasterećena od grehovne prljavštine.

Oče, mislim da ste u pravu, setila sam se teksta koji sam čitala o tome. Zato je svaka Vaša pouka meni dragocena.

__________________________________

46. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Mladenom

MLADEN: - „Oče Gavrilo, blagoslovite! Oče, osećam da mi mnogo pomaže Isusova molitva. Medjutim, uopšte, nedovoljno se molim. Onda uzmem brojanicu, da mi se molitve ne bi rasejavale, ali i tada mi misli često odlutaju. A što se broajnica tiče, i tu mi je mnogo toga nejasno. Hteo bih da ih dostojno nosim, jer su mi potrebne samo za molitvu. Zato ponekad stavim i dve i tri brojanice na ruku, ali nisam siguran da postupam ispravno. Posavetujte me, oče!“

OTAC GAVRILO: - „Bog blagoslovio! Brate Mladene, vidim da ti je problem usredsredjenost na molitvu. Trudi se da kada uznosiš molitvu, kada prizivaš Ime Njegovo, da osetiš kako se tada zaista obraćaš Samom Gospodu, kao da je tu pre tobom. Isto tako Presvetoj Bogorodici, svetiteljima. Medjutim to mora da bude duhovna veza sa Gospodom, nikakva vizija niti umišljanje, jer to bi već bila prelest. Takva molitva, gde je ostvarena duhovna veza sa Gospodom, gde je molitva u umu i srcu, jedino ima smisla, u protivnom, molitva, koja se samo mehanički izgovara, a do Gospoda nije doprlo naše srce, jeste nema molitva i Gospod je ne čuje.

Kažeš da ti Isusova molitva mnogo pomaže. Isusova molitva je, kao što znamo, veoma kratka, a veoma moćna, uznosi se pravo kod Gospoda: „ GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GREŠNOG!“. Kada bi ljudi znali kolika je moć Isusove molitve, nikada se ne bi odvajali od nje. U prvom delu molitve obraćamo se Živom Gospodu i svedočimo da je On Jedini Gospod kome se molimo, Jedini koga ispovedamo, Jedini koga imamo, Jedini koji nas nikada neće ostaviti i zaboraviti i Jedini, koji nas uvek s ljubavlju čeka na našem grešnom putu, jer s a m o „je Njegovo Carstvo i Sila i Slava, sada i uvek i u vekove vekova“.

U drugom delu molitve, opet Njemu, našem Tvorcu, izražavamo pokajanje, iskreno pokajanje i molimo Ga: „POMILUJ ME, GREŠNOG“. Vidite, moja duhovna deco, nema ni jedne reči suvišne. Isusova molitva je molitva nad molitvama, molitva pokajanja, molitva spasenja. Što više usrdnih Isusovih molitava uznosimo, sve smo Bogu miliji i bliži, a život naš će biti ispravniji i put u Carstvo Nebesko čistiji i dostojniji.

Od svetogorskih staraca sam naučio da Isusova molitva zamenjuje sva molitvena pravila, sve akatiste, sve molebne, samo ne Svetu Liturgiju, jer se na Svetoj Liturgiji u Svetoj Tajni Pričešća sjedinjujemo sa Samim Hristom. Iznad Svete Tajne Pričešća nema ni jedne molitve, jer bez sjedinjenja sa Hristom, ni jedna, pa ni Isusova molitva nije delotvorna. Sveti starci takodje kažu da je Isusova molitva takodje jača čak i od pojanja na Svetoj Liturgiji, dakle samo ne od čina Svete Tajne pričešćivanja Časnim Darovima, jer, ako se, ne daj, Bože, desi zemljotres u toku Svete Liturgije, i ako moramo zbog zemljotresa da izadjemo iz crkve, umnu molitvu mi ne moramo da prekidamo. Naprotiv, uznoseći i dalje Isusovu molitvu, mi ostajemo u zajednici Svete Trojice, zajednici Oca i Sina i Svetoga Duha. 

Značajno je napomenuti da je Isusova molitva delotvorna samo za vernike koji su kršteni i koji se redovno pričešćuju. Umna molitva za krštene je delotvorna kada donosi radost i smirenje.
Svojoj duhovnoj deci sam već pričao kako sam se lično na Svetoj Gori trudio u tvorenju Isusove molitve. I ovom prilikom vas molim da pročitate knjigu „Kazivanje jednog Bogotražitelja svom duhovnom ocu“, koja je meni mnogo pomogla. U knjizi se opisuje duhovno uzrastanje jednog ruskog hodočasnika u toku uznošenja umne molitve. I ja sam po blagoslovu svog duhovnika nastojao da mi um uvek bude zaposlen molitvom, čak sam tragao za manastirom, sve po blagoslovu svog duhovnika, koji je bio poznat po strogom monaškom ustavu i po mnogim podvižnicima koji tvore Isusovu molitvu.

Inače, postoje tri stepena tvorenja Isusove molitve, usna , umna i srdačna. Prvo se po blagoslovu duhovnog oca tvori usna molitva sve dok je um sasvim ne usvoji. A onda, dok monah vrši svoja poslušanja, njegov um se bavi molitvom, a usne miruju. U trećem stepenu molitva se spušta u srce i tada, celo biće tvori molitvu. To znači da se celo naše telo moli i kada legnemo i spavamo, a i kad se probudimo, molitva nastavlja da teče. Tako se u mom srcu stalno izlivala Isusova molitva, a moje celo biće je stremilo Bogu…
Dakle, Isusova molitva je kao očišćujuća reka, koja sapira sve delove neše duše i tela, očišćuje um i srce, tako svim svojim bićem prebivamo u ljubavi i dobroti, koje prepoznajemo i zapažamo i u svim Božijim bićima. 

MLADEN: Za upražnjavanje Isusove molitve mnogo mi pomaže brojanica. Medjutim, video sam da mnogi na ruci nose i po nekoliko brojanica. Ponekad čak i ja stavim dve ili tri na ruku, ali plašim se da je to ipak folklor. Ne bih želeo da se grešim. Posavetujte me, oče!“

OTAC GAVRILO: Brojanica je podsetnik na činjenje umne molitve: “GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GREŠNOG”. Sa ovih nekoliko reči mi izgradjujemo večno spasenje.

Brojanicu treba uvek nositi sa sobom i držati je na levoj ruci. Kad god imamo imalo vremena bilo na poslu, bilo u autobusu, pred spavanje, u putovanju, treba uzeti brojanicu u desnu ruku, izmedju palca i kažiprsta i kod svakog čvorića izgovarati reči Isusove molitve. Tada nastojimo da odagnamo sve druge misli i da umom pratimo reči molitve, a srcem da je osećamo. Ako nam brojanica bude služila za umnu molitvu, prvo ćemo osetiti telesno smirenje i opuštanje od napetosti i umora, a onda dolazi duševni mir i prestaje svaka nervna napetost. To su već duhovni plodovi, gde čovek počinje da biva uzvišen i srećan.

Brojanice su nekada pleli samo monasi i monahinje po blagoslovu i uz velike molitve, zato brojanica nije samo sredstvo za molitvu, već i svetinja, koju treba tako i čuvati i uvažavati.
Brojanica, koja se nosi oko ruke obično ima 33 čvorića, što napominje 33 godine, koliko je Gospod Isus Hristos imao kada je postradao, ali i vaskrsao. Naravno, pletu se i veće brojanice. Monasi tihovatelji na Svetoj Gori imaju brojanice koje imaju po 300 čvorića, na kojima se nalazi 12 posebnih kuglica. Te kuglice služe da svaki put kada monah sačini 300 Isusovih molitava, pomeri po jednu kuglicu i tako obeleži da je celu brojanicu od 300 čvorića završio. I tako svetogorski podvižnici u toku jednog dana i noći vrše Isusovu molitvu punih 18 sati, jer 12 puta po 3oo Isusovih molitava sačine u toku 24 časa.. Pošto se Isusova molitva izgovara molitveno i polako, 300 molitava se izgovara u vremenu od oko 1,5 sata. Tek ostalo vreme monahu ostaje za neke druge potrebe, jelo, spavanje,
Svetu Liturgiju…

Da, danas na rukama tinejdžera možemo da vidimo i po nekoliko brojanica i samo Bog zna za šta im služe i gde su kupljene? Ima ih već da se prodaju i na ulici, ali to sigurno nisu radili monasi niti sveštena lica, niti iko po blagoslovu. To ne prodaje Crkva i takve brojanice služe ili kao ukras ili čist folklor. 

Ali, ako se čovek iskreno moli, njemu je potrebna samo jedna brojanica i to da se dostojno nosi. Nositi brojanicu, a ne moliti se, nema nikakvog smisla. Nositi više brojanica, takodje nema potrebe, jer samo je molitva razlog zbog koga se nosi brojanica. Prema tome, mirjanima na ruci je dovoljna samo jedna brojanica. Za sve nejasnoće i predrasude oko nošenja i upotrebe brojanice treba pitati duhovnika.

__________________________________

45. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Slavenkom

Slavenka:Pomaze Bog oce Gavrilo.
o.Gavrilo: Bog blagoslovio sestra Slavenka.
Slavenka: Oce Gavrilo u molitvi sam svaki dan negdje prije ste me pitali da li sanjam svog muza, i sanjala sam ga tad ste mi rekli da to znaci da i on misli na nas, ali unazad tjedan dana nisam ga sanjala da li to znaci da on vise nemisli na nas? Da li je to znak da njemu nema povratka nama polako me napusta entuzijazam, pa sam vrlo nesretna. Kad sam bila kod Vas u manastiru uzela sam i svetu vodu i svaki dan se prekrizim s njom i molim se Presvetoj Bogorodici zelim vjerovati zato se i molim, ali nista, on se cak i ne javlja kako da steknem samopouzdanje? Molim Vas da mi pomognete nadam se da cete naci vremena za mene i dati mi poneki savjet, HVALA.

o.Gavrilo: Hoćete reći kako kako da steknete smirenje, kad čovek zadaje sebi neku brigiu da će sam da reši neka njegova goruća pitanja iz svog života bez Boga i Božje pomoći onda on nema mira jer se uzda u svoje sopstvene snage da će moći sve to da reši onda nema mira i spokojstva, a kada čoveka zadesi nevolja ne pita se zašto nego kaže zašto se meni to dogodilo, zašto zato da se ispravimo da budemo bolji da se nadamo i molimo se Gospod da nam da mir i spokojstvo.

Slavenka: Pomaze Bog oce Gavrilo. Hvala Vam na Vasem vremenu i sve to tako jeste, ali oce ja se molim Gospodinu Bogu nasemu i svim svetcima nebeskim za mir i spokoj, svako jutro i vecer sam u molitvi bit cu iskrena Vam oce i priznati Vam, da mi vrlo cesto ipak su u glavi misli da je i sam Gospodin digao ruke od mene......a uvijek nastojim biti dobra, prema svima, i prema bolesnima i prema onima koji trebaju samo nekog da ih saslusa, uvijek idem onim “dobro se dobrim vraca”. Nehvalim se oce ali sam ucinila puno dobrih djela i dalje cu biti za sve koji me zatraze pomoc uvijek oslonac ali nemogu a da se ne pitam pa zar nisam i ja zasluzila barem malo?

o.Gavrilo: http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog
/detaljnije/kuca_puna_decjeg_smeha/ ova priča daje odgovor na mnoga pitanja skromnost a veliki blagoslov vidi se na licima na ovome lepom buketu kako su im ozarena lica.

Slavenka: Predivna prica, svaka cast i njoj kao majci i njemu kao ocu, i ja sam oce bila sretna dok smo se borili za svoju djecu sa suprugom, sve do onog trena dok se nisu umijesali drugi da nas razdvoje ali uz pomoc Vasu i vjeru u Gospodina i Presvetu Bogorodicu nadam se i vjerujem da cemo se mi vratiti na nas put sloge i zajednistva i da cemo opet biti sretna obitelj.

o.Gavrilo: Daj Bože u veri i nadi.

Slavenka: Ja vjeru oce imam, a i nadu.....sa svakim razgovorom s Vama i vjera i nada su mi vece....kad me obuzme tuga sjetim se Vas i Vasih reci.

o.Gavrilo: Ova fotografija sa ovom divnom i blagoslovenom porodicom najlepši pečat zapečaćeno u dubini mog bića od njih ibzbija neka neobjašnjiva lepota ko da su neka nebeska porodica jeste da su na zemlji ali žive po zakonu Božijim a kad je brak po blagoslovu Gospodnjeg neostrašćen brak za rađanje dece a ne brak da zadovolji telo već brak da se razmnoži ljudska vrsta oni ispunjavaju zapovest Božiju rađajte se i množite se i napunite zemju.

Slavenka: Ali oce nisu svi opet moram reci te srece da mogu imati djece.....ja sam morala dugo 9 godina cekati drugo dijete a zeljela sam ga puno prije.....i nikad nisam razmisljala drugacije nego da su djeca blago svijeta i da sam imala tu sansu u zivotu rodila bih ih.

o.Gavrilo: Ali danas koliko majke ubijaju svoju decu još ne rođenu u utrube svoje još do i sveta nisu ugledali to su deteubice.
Slavenka: Slazem se da je to nesto posebno strasno, i nema nista ljepse nego slusati njihov smijeh i gledati ih kako rastu ali je jako tesko danas pokazati im pravi put, jako puno nasilja je i u crtanim filmovima a da o drugom i nepricamo....ja nastojim svaki dan da razgovaram pogotovo s velikim sinom o svemu sto se desava u svetu ali ponekad ostanem bez reci...jednostavno neznam da mu odgovorim.

o.Gavrilo: Da takvo je današnje vreme uzima se pravo da roditelji vaspitavaju svoju decu rođenu ali ima i takvih roditelja koji i zlostavljaju svoju rođenu decu zato što u današnje vreme ima mnogo bolesnih ljudi da su i psihijatrije prepune da se nema mesta da ih sve smeste da ne čine to što čine slobodnim i poštenim ljudima.
Slavenka: Svojoj deci ja uvijek kazem nemojte ciniti nekom nesto sto nebi voleli da vama netko ucini....stvarno je veliko zlo ili neznam kako bi to nazvala uslo medju ljude....ali sve opet mislim da ima i jos uvijek onih dobrih postenih...normalnih.
o.Gavrilo: Bog vas blagoslovio i laku noć.

__________________________________

44. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Miroslavom

- Pomaže Bog, oče. Molio bih Vas da mi odgovorite na sljedeće pitanje: u proljeće 1992. godine smo ja i mojih 7 braće i sestara ostali bez oca, 6 mjeseci nakon toga ostali smo bez jednog brata, M., koji je poginuo u 19. godini i do danas se ne zna gdje počiva njegovo tijelo. Juče se porodila moja snaha, žele da sinu daju ime po pokojnom bratu M.  Ne znam koliko je u redu da brat daje sinu to ime. Ja mislim da nije.
- Mislim da ništa nema loše u tome što će oni detetu dati ime Vašeg pokojnog brata. Neka je dete živo i zdravo i kad bude poraslo da bude i poslušno.
- Hvala Vam, oče. Da li mogu još jedno pitanje da Vas pitam? Ja sam prošle godine išao na pokloničko putovanje u Jerusalim, tamo sam bio kod o. Jovana (Ćulibrka). Poklonio sam se na Golgoti, obišao ruske manastire i mnoge svetinje. Iz Jerusalema sam donio mnogo relikvija koje sam osveštao. Nosim sada prsten na kome piše TF, jedino znam da je to skraćeno od “filakson tafos”, što u prevodu sa grčkog znači “Božji prijatelj”, a o. Jovan mi je rekao da znači “čuvari Hristovog groba”. Možete li mi reći da li se nosi na lijevoj ruci i šta predstavlja? Tražio sam o tome na internetu, ali nisam mogao da nađem
- Ne bih znao da odgovorim na to pitanje. Mnoge se stvari prave i prodaju po svetim mestima i ljudi im daju neka značenja. Ima tu duhovne koristi, ali ima nešto i od komercijale. Kad se neka stvar kupuje, onda trgovca treba pitati šta znači ta stvar.
- Znači da taj prsten i ne predstavlja nešto naročito. Nebitno je šta nosim vani, bitno je šta nosim u sebi. Hvala Vam, oče.
- Nosi ti, brate, Hrista u srcu i krstić oko vrata osveštan od sveštenika u crkvi.
- U Jerusalimu sam kupio veliki srebreni krst, nosim ga oko vrata. Osveštao sam ga u hramu na Golgoti. Dobio sam brojanicu od oca Nikanora na Hilandaru, ali mi se prekinula.
- A zašto mislite da što je veći krst, veća je i sila? Ili ako je, kako kažete, veliki srebreni? Brojanica ima i novih da se kupe, samo da ne bude ono: treba da se dobiju na poklon, onda će biti svetije i delotvornije, a stare da se nose u Ostrog i da se nabiju u rupe ostroških stena. Brojanice se nose za molitvu, a ne da se nose na ruci kao amajlije, za “valja se!” Većinom ljudi i ne znaju šta je brojanica, već smatraju da time dokazuju svoje srpstvo i pravoslavlje, kao nekim znamenjem.
- Ja, oče, nisam dostojan nositi nikakav krst. Nositi krst za mene je prevelik teret, svako ko nosi krst mora da živi u skladu sa njim. Imam 21 godinu i mnogo griješim, zapitam se šta Gospod misli o meni kad napravim grijeh noseći krst… Ja bih volio mnogo sa Vama da razgovaram, nadam se da Vam ne smetam. Nisam mogao odmah da Vam odgovorim jer sam na poslu, radim u jednoj firmi, diplomirao sam informatiku prije 20 dana na višoj školi.
- Kažeš da si na poslu, da li imaš internet kod kuće, jer sada treba da idem na jednu sahranu?
- Naravno, uvijek sam na internetu. Kad god imate vremena bila bi mi čast da razgovaram sa Vama! Toliko imam pitanja da ne znam odakle bih počeo.

(…) - Oče, živjeli ste na Svetoj Gori! Ja sam tamo upoznao starca koji dugo godina živi u maloj kolibi kraj obale mora, došao je tu veče da prespava i uzme hranu. Ujutru u 3:30h smo ustali, jer je molitva bila u 4h. Izašli smo iz sobice i on kaže: “Slušajte, čujete li ove ptičice koje pjevaju, slave ime Gospodnje”. Kasnije, oko 10-11 sati njemu daju džak da ponese i on krenu. Mi priskočismo da pomognemo, a on ne dade. Džak je težak sigurno četrdesetak kilograma a on nema ni 60. Sav veseo uprtio i ode. Rekoh, Bože, kako je on bogat! Za vrijeme molitve u hramu u jednom ćošku stajao je monah pognute glave. Ja ne znam koliko je molitva trajala, oko dva sata, ja sam sto položaja promijenio, te na jednu nogu, pa na drugu, ruke naprijed-nazad… a on je samo stajao i nije se micao čitavo vrijeme. Kasnije sam ga upoznao, to je bio monah Nikanor, pričali smo i ostavio je veliki utisak na mene.
- Ja sam živeo trinaest godina na Sv. Gori. Sretan si ti bio kad si naišao na tog dobrog starca i o. Nikanora, ali se nekome desi da kad dođe i ne ponaša se kako treba, da bi bolje upamtio gostoljublje, oni mu daju da tokom noći premešta kamenje s mesta na mesto. Onda bi ti lepo i spavao i na molitvi stajao kao spomenik - bez mrdanja.
- Ujutru kad smo krenuli bilo je rano i nismo jeli, a izlaz za Hilandar smo promašili, bili smo četvorica. Izašli smo stanicu poslije i morali smo pješačiti kraj obale do one male luke. Ja sam na pola puta posustao uz ona brda, ništa za jelo i piće nismo nosili. Stao sam i odsjekao jedan štap i štapio se do Hilandara. Kad smo došli, jedan monah nas je uveo i nahranio, bilo je oko 4-5 poslijepodne i zakasnili smo na ručak. On nas je uveo u trpezariju i tada sam jeo najljepši pasulj u životu, bilo je vrijeme posta…
- Onda ste dobro prošli i dobro upamtili Sv. Goru i put do Hilandara. Jesi li vodio dnevnik na putovanju?
(…) - Nisam, samo sam snimao kamerom. Oče, pio sam vode sa bunara u Hilandaru, opet ću ja tamo čim prije. Ona zemlja me vuče sebi.
- Samo ti po sećanju napiši taj putopis, napiši ono što je lepo i dušekorisno za druge, jer ipak je to bio dug put, obišli ste velike i znamenite svetinje. Još ako poseduješ fotografije ili razglednice sa tog puta, bilo bi interesantno.
- Ako Bog da, i u Jerusalem ću opet. Poslao mi je o. Jovan razglednicu iz Jerusalema, nekakav video-insert - suze su mi krenule gledajući.

(…) Hvala Vam, oče, na razgovoru, ne bih Vam više smetao danas. Mnogo Vam hvala što imate vremena da mi napišete poruku. Nadam se da imam nekog kome se mogu obratiti uvijek kad nešto budem trebao. Imam želju
doći u manastir Lepavinu, nadam se da ćemo se upoznati.
- Javi se kad budeš imao potrebu za razgovorom, ja sam skoro stalno u sobi, pošto sam imao operaciju tromba na desnoj nozi, a imam problema i sa levom nogom. Samo subotom i nedeljom izlazim i služim sv. Liturgiju. Dnevno dvaput uzimam insulin, jer imam visok šećer.
- Želim Vam, oče, brz oporavak. Još da Vas pitam, da li je bitno na kojoj strani u sobi držim ikonu?
- Obično se ikona drži na istoku!
- Mislim da meni nije na istoku.
- Nemaš šta da misliš, znaš na kojoj strani je istok, a na kojoj zapad.
- Ako se okrenem prema istoku, desna ruka je sjever, da li sam u pravu?
- Najlakše ti je, brate, ujutro kad ustaneš izađi napolje i gledaj sa koje strane izlazi sunce. Uvek izlazi sa istoka, nećeš pogrešiti.
- Ujutru ću znati tačno.
- Bog te blagoslovio i laku noć.

__________________________________

43. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Sladjanom

- Oče, treba mi Vaš savjet. Imam divnog muža i dvoje djece. Hvala Gospodu za taj dar.
- Neka su živi i zdravi i od Boga blagosloveni.
- Od početka maja muž mi nije dobro, ima osjećaj pritiska u glavi, gubljenja snage i mučnine. Bili smo kod doktora i nalazi su svi u redu. On se sve lošije osjeća i jedini spas vidim u Crkvi i molitvama monaha. U kući imam ikonu čudotvorne Lepavinske Bogorodice, koju sam dobila iz Vašeg manastira, zatim Trojeručicu iz Hilandara, ikonu Bogorodice iz Jerusalima, Svetog Vasilija… Molimo se ispred ikona, palim kandilo, kadim kuću. Ali u ovom dalekom svijetu osjetim se bespomoćno. Oče, blagoslovite, dajte mi savjet šta da uradim.
- Može i molitva nadležnog sveštenika, i ispravni hrišćanski život, koji nam Crkva zapoveda. Obratite se Vašem nadležnom svešteniku. Niste mi rekli ime Vašeg muža, da ga pominjem na molitvi.
- Molim Vas, uzmite ga u molitve, njegovo ime je L. Oče, redovno idemo u crkvu, postimo… Mi živimo u Kanadi, ovdje imamo našu crkvu, ja sam član crkvenog hora.
- Dobro je, sestro S., neka Gospod Vašem mužu daruje zdravlje i svaki duhovni napredak.
- Hvala Gospodu, i Vama, oče. Dali ste mi snage, jer znam da će Vaše molitve pomoći.
- Svi smo mi u Božjim rukama.

(…) - Pomoz Bog, oče, blagoslovite.
- Bog te blagoslovio!
- Oče Gavrilo, sa vjerom u jačinu Vaših molitvi sada sam u životu. Moj muž i ja smo prošli kroz nešto strašno. Odjedanput se desilo kao da je dobio panični napad, kako mu nema spasa, da mu se oduzimaju noge, da ga pritišće nešto u glavi. Molim se i dan i noć, kandilo svaki dan palim. Išli smo na akatiste Svete Trojeručice, postio je i u srijedu se pričestio. Oče, ne znam o čemu se radi, išli smo doktoru, nalazi su svi u redu. Bio je prestao spavati, jesti, pričati… To kada se desilo stavila sam mu ikonu svetog Vasilija u ruke i čitala akatist Svetitelju. Samo me je vjera u Gospoda spasila, šta mi se sve izdešavalo zadnjih 20 dana. Moj tata se upokojio prije 18 dana, muž mi se razboli… Ali nešto mi se čudno vrti po glavi. U martu nam je došla u posjetu majka moga muža i donijela poklone od jetrve. Svekrva mi se izjadala kako ta naša snaha ide kod kojekakvih vračara i da je tražila naše slike. Svekrva joj je rekla da ne da, da ja vjerujem samo u Gospoda Boga. To kada sam saznala počela sam se moliti Gospodu za nju, da je izvede na Gospodnji put. Oče, možda nije lijepo od mene, recite mi da li da sve te poklone pobacam u smeće.
- Nemoj da ti se takve misli vrte u glavi, uzmi nešto što te ne uznemirava, nešto pametnije o čemu ćeš razmišljati.
- Oče, dajte mi savjet.
- Mogu ja vama dati savet, ali najbolje je da odete kod vašeg nadležnog sveštenika da se sa njim posavetujete, jer vas on najbolje poznaje kao svoje parohijane.
- Bili smo i dao nam je bogojavljensku svetu vodu i čitao mu je molitvu.
- Pa eto, upravo to vam je lek.
- Hvala, oče Gavrilo, molim Vas spominjite ga i dalje u molitvama.

__________________________________

42. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Mladenom

MLADEN:- „Pomaže Bog, oče blagoslovite! Oče, upoznat sam sa Vašom operacijom. Znam da je bila teška i da ste imali nekoliko dana prekid napajanja krvlju cele noge. Nakon uspešne operacije u Beogradu, lečenje ste nastavili u Gamzigradskoj banji a potom u banji Mlječanici, koje su najbolje ustanove za rehabilitaciju obolelih i operisanih pacijenata od kardiovaskularnih bolesti. Medjutim, Vi ste se, Bogu hvala, tako dobro opravili, da se stiče utisak kao i da niste operisani. Kako ste to postigli? Znam da ste redovno vežbali. Da li ste nastavili sa vežbama i dalje i koliko puta dnevno vežbate?“

OTAC GAVRILO: - „Bog pomogao! Bog blagoslovio! Brate Mladene, ja sam zaista imao tešku bolest i tešku operaciju, ali sam video koliko su se doktori, a i celo osoblje, kako u bolnici u Beogradu, tako i u rehabilitacionim centrima, toliko potrudili oko mog ozdravljenja, da sam odlučio da ih u svim njihovim lekarskim savetima besprekorno slušam. Kada mi je Gospod po milosti svojoj spasio nogu, a bila je potpuno mrtva, ostalo je da preko divnih ljudi na mom putu ozdravljenja, napravim napor, budem bezrezervno poslušan stručnjacima i nastavim sa vežbama svakodnevno.
Sada ja vežbam po 20-30 minuta dva puta u toku dana, pre i po podne. Vežbe uglavnom radim sa lakoćom, a ako mi se dogodi da mi obaveze ne dozvole da vežbam, vrlo brzo osetim težinu u pokretima, nedostatak zbog neodradjenih vežbi, težinu u hodu, pa i malaksalost. Značajno je prepoznati granicu do koje treba vežbati. Po preporuci fizioterapeuta, ja vežbe radim do granice umora. Zato su vežbe, koje ja radim, umirujuće i smiruju celo telo. Čovek postaje opušten, a i intelekt se poboljšava. Čovek posle vežbanja prosto kao da ima krila, jer pokreti su blagi i cirkulacija se lagano poboljšava. Za to vreme, dok se cirkulacija povećava, snižava se nivo šećera u krvi, naravno kod pacijenata koji boluju od dijabeta. Ja sam sebi merio vrednosti šećera u krvi pre i posle vežbi. Kod mene se nakon vežbanja snizi šećer za čitave 3 jedinice. I to je odlično. Medjutim, to je moje lično iskustvo. Važno je napomenuti da svako ko planira da počne redovno da radi vežbe, prvo potraži mišljenje svog lekara.

Brate Mladene, kada smo kod vežbi, da li ti redovno vežbaš? Vežbe su potrebne svakom čoveku, zdravom za održavanje životne kondicije i energije, a već obolelom za rehabiliraciju svog načetog zdravlja. Ti imaš viška kilograma, nemoj da te uhvati virus „lenjivitis“. Kasnije je sve teže“. 

MLADEN: - „ Radim, oče, redovno radim vežbe, a planiram da počnem redovno da treniram karate. Te vežbe su sastavljene od više elemenata, stalno si u pokretu i stalno su ti aktivni svi mišići. Smatram da bi to ze mene i održavanje moje kondicije bilo dobro“.

OTAC GAVRILO: - „Karate spada u borilačke veštine. To nije u skladu sa duhovnošću. Tu se telo ne opušta, misli ne miruju, naprotiv, te vežbe telo nadražuju i teraju da se čovek sa nekim bori ili bije, krv uzavri i žrtva se ne bira. Za telesno zdravlje potrebne su vežbe koje opuštaju, smiruju, misli razbistre, intelekt pojačavaju. Samo tako čovek postaje telesno zdraviji, a duhovno jači. Da bi nam telo bilo zdravo, moramo vežbe raditi svaki dan, da bi nam duh bio zdrav, moramo se moliti Bogu bez prestanka. Jedno bez drugog gotovo da ne može“. 

__________________________________

41. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Marijom

o.Gavrilo: Bog blagoslovio dobro došli na Skypeu program.
DRAGAN I MARIJA: Помоз Бог оче већ неколико пута покушавам да ступим у контакт с Вама. Сваки пут је то било с посла али ево сад од куће сам успела. Имате ли мало времена за мене потребан ми је Ваш савет?
o.Gavrilo:Jeste li verujuća odlazite li redovno u crkvu?
DRAGAN I MARIJA:Jесам оче верујућа откад знам за себе то су ме родитељи учили а посебно мајка и одлазим у цркву. Пре сам нешто више сад ето мука ми не да па и не тако често али пошаљем мужа да оде недељом.
o.Gavrilo: Da ali neki su samo tradicionalni vernici jer su tako bili njihovi roditelji ali postoje praktični vernici a to su oni koji redovno odlaze u crkvu redovno poste ispovedaju se i pričešćuju se SV.TAJNAMA HRISTOVIM. primaju sveštenika da im blagoslovi kuću. Da li slave svoju KRSNU SLAVU ZAŠTITNIKE KUĆE I PORODICE?
DRAGAN I MARIJA: Не оче нисам само традиционални верник већ баш прави верник како Ви рекосте практичан верник до скоро сам редовно ишла у цркву сваки пост постим са мужем и до скоро и са родитељима и причешћујемо се у цркви и исповедамо, примамо свештеника у кућу и на сваки празник кадимо кућу са тамјаном редовно постимо и средом и петком. Да то исто славим крсну славу редовно и како Бог заповеда.
o.Gavrilo: E to me raduje. Koliko godina imate?
DRAGAN I MARIJA: 40.
o.Gavrilo: Najbolje godine. Koje obrazovanje imate?
DRAGAN I MARIJA: Да слажем се у томе с Вама пуна зрелост, бар би тако требало да буде. Оче осетих у скорије време има томе можда пола године да ми све то није довољно мислим од овога свега што смо до сада причали па сам почела да купујем и да читам књиге почела сам да купујем светог Владику Николаја и књиге старца Тадеја то ми је пријало мојој души.
o.Gavrilo: Koje knige najviše čitate? Posećujete li naš sajt?
DRAGAN I MARIJA: Имам од Владике Никола

__________________________________

40. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Zoranom

brat Zoran: Oce Gavrilo jeste li pri kompjuteru?
o.Gavrilo: Bog blagoslovio brate Zorane. Dobro došao na kontakt Skypea.
brat Zoran: Oce nasao sam uputstvo na sajtu. Oce interesuje sto mi mozete reci da se izbavim od egoizma i zlopamcenja ranije sam imao blagodat pa sad nikako da je ponovo zadobijem. Oce mozete li mi sto reci na ovu temu?
o.Gavrilo:Da mogau samo sada je kasno za diskusije.
brat Zoran: Kad da Vam se javim? Mozete li oce sjutra da se cujemo poslije 17 casova?
brat Zoran: Oce Gavrilo pomaze Bog! Mozemo li nastaviti diskusiju od juce?
o.Gavrilo: Bog te blagoslovio brate Zorane.
brat Zoran: Oce htio sam da Vas pitam kako da se izbavim od opsjednutosti jer mi je neki djavo usao u glavu. To se desilo jos dok sam bio u srednjoj skoli koliko se mogu sjetiti a jos me drzi mada kad citam psalme ili se molim lakse mi bude pa sto jos da radim, a olaksanje dobijam i kad se molim Casnome Krstu. Moram da vratim film u nazad a neznam sto bi to moglo biti
o.Gavrilo: Molitva post i često pričešćivanje. I nemoj okretati film u nazad samo vera nada u bolje i lepse.
brat Zoran:A neki duhovni savjet mozete li mi još dati? Čitao sam u knjizi od jednog pravoslavnog duhovnika da se treba vratiti film u nazad kako bi se našao uzrok tome zlu koje je ušlo. U ppdsvijesti mi je neki odgovor koji ne znam da nađem.
o.Gavrilo: Duhovni saveti hvala Bogu danas postoje bogate duhovne literature da se pročita od duhovnika koji pišu i savetuju kako treba živeti i savladati iskušenja u ovom sujetnom svetu u kome se većina udaljila od Boga i zapovesti po kojima treba da se živi.
brat Zoran: Mislim da su u pitanju prve zapovijesti koje kršim jer mi vjera nije jaka imam sumnju, koja rađa strah a i druge zapovijesti koje se odnose na odnose sa bližnjima takođe kršim.Pa što da radim? To je nekako povezano vjera u Boga i odnos prema bližnjima. Jedno bez drugog mislim ne može. Samo treba da postoji prava mjera između vjere u Boga i odnosa prema bližnjima koja je meni još sakrivena a neki crv u duši stalno se baulja i želi da izađe napolje samo još ne znam kako da ga izbacim iz duše. Oce interesuje me da li imate neku korisnu pouku za ovo moje faktičko stanje od otaca crkve i da li imate od arhimandrita Rafaila Karelina neki neobjavljeni tekst? Što se tiče posta i molitve trudim se da postim i molim se Bogu a i pričešćujem se najčešće jednom nedjeljno.
o.Gavrilo: Brate Zorane dobro je to što činiš i ispunjavaš a imaš ti duhovnika s kim se savetuješ i duhovno te rukovodi? Trenutno se ne mogu setiti ali mozda se može naći na našem sajtu.
Pošto se starac Tadej upokojio a i nešto prije njegove smrti pošto mi nijesu htjeli reći gdje se nalazi jer su mnogi bili ljubomorni na to što sam upoznao starca molio sam se Bogu i on me rukovodio ali sada vidim da nemam snage više tako da se rukovodim jer se radi o ogromnim iskušenjima te sam išao po duhovnika koji mi nijesu davali baš korisne savjete, kad mi je bilo teško nalazio sam u zadnjem momentu odgovor upravo na vašem sajtu.
o.Gavrilo: Brate Zorane prebrzo postavljaš pitanja da ti ja ne mogu tako brzo odgovoriti.
Sačekacu.
o.Gavrilo: I ne možeš na svako pitanje da dobiješ odgovor.
Sačekacu.
o.Gavrilo: Sad ćemo prekinuti jer ja imam druge obaveze trenutno a nastavićemo sutra u isto vreme.
Sačekaću oče samo mi vi odgovorite koliko možete.
o.Gavrilo: Nastavak sutra.
Dobro oče.
o.Gavrilo: Bog te blagoslovio.
__________________________________

39. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom Ivanom

IVANA: - „Pomaže Bog, oče Gavrilo. Blagoslovite! Srećan Vam praznik! Oče, htela sam da Vas pitam, gde bih mogla da nadjem dobrog duhovnika? Ja živim u Beogradu. Oče, koje molitve treba da čitam za svetu tajnu braka, kako bi me Gospod priveo sreći i sudbini? Nikako ne mogu da nadjem pravu osobu. Hvala, oče, blagoslovite!“
OTAC GAVRILO: - „Bog blagoslovio, sestro Ivana! Pitate me gde biste mogli da nadjete dobrog duhovnika. Kada bi duhovnik bio stvar ili roba, koja se može kupiti, mogao bih Vam preporučiti, medjutim, duhovnika Vam ne mogu preporučiti i niko to ne može. Znači, kome ćete svoju dušu poveriti, morate pronaći i odlučiti sami. Pošto živite u Beogradu, ne morate nigde daleko da idete. Duhovnika možete pronaći i u svom parohijskom svešteniku, koji je zadužen za vašu parohiju i crkvu u koju idete na bogosluženje. Odgovore na sva ostala Vaša pitanja, dobićete od duhovnika koga odaberete.
__________________________________

38. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Stamenkom

Stamenko: Pomaže Bog Oče. Blagodarim Oče na predivnim dušekorisnim filmovima(šteta što nema prevod). Od danas mi ni internet nije ograničen (protok-određena količina podataka) pa ću
moći mnogo toga pogledati što nisam mogao prije.
o.Gavrilo: ma gledaj slike i sve ćeš razumeti, slike mnogo gvore..
Stamenko: Pomaže Bog Oče , hvala je ne malo nego ništa za ono što Vi nama nudite , pokazujete , UČITE , ulažete ograman trud i volju koju mi tako lako izgubimo ali hvala dragom Bogu i Presvetoj Vladičici našoj da iako ničim zaslužili imamo Vas iako toga često nismo ni svjesni koju duhovnu i ne samo duhovnu pomoć dobijamo besplatno ovako grešni . Da Oče slike mnogo govore ali današnji tekst otvara i dušu Oca Stefana. Molim Vas da mi kažete ima li negdje žitije Oca Stefana , e… Oče njegova duša i srce su mi kao kod tek rođene bebe tako čisti , glas kao kod anđela(kako ga ja zamišljam) a oči...oči tako vesele i pune želje za “životom” ali ne ovim ovdje. Blagodarim Oče na Vašem trudu.
__________________________________

37. Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom N.

-Pomaže Bog oče,blagoslovite, N. je sa ove strane.
-Bog da te blagoslovi.
-Oče,nedavno sam krenula u crkvu.Počela sam da postim sredu i petak.Rekli ste da treba i da se pričstim.Poslušala sam Vas i jučer sam i to obavila u našoj mesnoj crkvi.No oče,na duši mi nije ništa lakše.Ne osećam nikakvu promenu,sve isto kao i pre.
-A što si rekla svešteniku na ispovesti?
-Pa da se kajem za sve.
-Pa kako to za sve?Jel se kaješ i za atomske bombe po svetu?
-Ne znam oče na šta mislite?
-Pa ne ide se na ispovest da pričaš svašta.Ispovest mora da izlazi iz dna duše.Da pre nego što pristupiš Svetoj Tajni dobro razmisliš kojim si svojim delom ranila tuđu i svoju dušu.Sve onako lepo po Božijim zapovestima da se preispitaš.Da se raskaješ,da suzama umiješ svoje grehe,da ti je onako baš pravo žao što si ih počinila.Grehom mi raskidamo savez sa Bogom,a pokajanjem i Svetim Pričešćem ga opet uspostavljamo.Tako da se pripremiš.Treba sledeću nedelju ponovo da ideš na ispovest kako sam ti rekao,pa mi se posle opet javi. Za nedelju dana…
-Pomaže Bog oče,N. je sa ove strane.
-Bog te blagoslovio.I jesi li me poslušala?
-Jesam oče.Bila sam danas ponovo na ispovesti.Rekla sam sve po redu od kako se sećam,sve što sam Gospodu zgrešila.Napisala sam na papir da ne zaboravim.
-E to je dobro.Često puta kad se pred sveštenikom treba reći greh,đavo ga sakrije i zaveže jezik,kao što se zmija pobeže pod kamen.
-Danas se oče osećam kao da sam se nanovo rodila!Nekako sam lagana i u telu i u duši.Zagrlila bih ceo svet svojim rukama.Oplakala bih svačiju ranu!
-Eto vidiš šta znači pravilno se ispovediti.Meni često dođu ljudi na ispovest pa onda pričaju o tuđim gresima.Te ovaj mi je napravio ovo,onaj ono.Ja onda pitam jesi li ti došao da ispovediš svoje,ili tuđe grehe.Treba dobro da pazimo da i u samoj ispovesti svoju dušu još teže ne ranimo takvim optužbama.Bog te blagoslovio sestro i da tako nastaviš. -Trudiću se oče,zbogom.

__________________________________

36. Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom M.

- Pomaze Bog oce!
- Blagoslovite!
- Da li imate malo vremena za mene?
- Oce da li ste tu?
- (sweat) (znoji se)
- Jesam tu ali sada je kasno za razgovor.
- Dobro oce.
- Javicu vam se neki drugi put.
- Odakle se javljate?
- Vi ste mene izgleda zaboravili?
- Ja sam M. iz Macvanske Mitrovice.
- Ko da samo jednog M. poznajem.
- U kom ste mi se veku javljali?
- Hahaha…
- Oce vi to raspolozeni za salu?!
- Ja sam onaj mali sto imam 17 god.
- Jesam zašta bi tugovao za Jugu?
- Pa dabi te poznao što ne stavljaš na Skypeu tvoju fotografiju da vidim s kim kontaktiiram da nebi se igrali skrivalice.
- Eh kad bi imao…
- Imao sam nekad dok nisam obnovio sistem na kompijuteru.
- Sto u tvom mestu nema fotografa?
- Nemam aparat nikad da kupim uvek nesto prece.
- Pa kako to kompjuter imaš a aparat nemaš treba da budeš kompletan motorizovan.
- :D (smeje se)
- Bice oce i to.
- Cime se ti zanimaš?
- Ja kompijuterima uglavnom a inace sam pojac u crkvi.
- Pa nemaš aparat za slikanje?
- Ne za sad…
- Trebalo bi da nabaviš i kameru.
- Da.
- Nabavice se…
- Kad kad se budeš oženio da nađeš neku bogatu sa mirazom, biće neka našminkana?
- Treba to uklopiti sve da bude dobra poslusna lepa i bogata.
- Da nije malo puno?
- :D (smeje se)
- I napuderisana…
- Bez te stvari ne može se u informatičare onda nisi kompletan.
- Da.
- Mada se vise bavim pojanjem.
- Ovo samo iz materijalnih razloga.
- Onda moraš nabaviti diktafon za snimanje.
- To imam.
- Onda odlično kad barem to imaš.
- Da.
- Nego hteo sam vas pitati…
- Crkvenim pojanjem.
- Da?
- Evo bas malo pre sam procitao molitve pred spavanje tj. vecernje molitveno pravilo ali nista nisam osetio, citao sam bezvoljno i bio sam rastrojen u smislu da se samo to obavi da me ne grize savest, to mi se nekad desi a ponekad dobijem volju i snagu za molitvu pa me interesuje sta raditi kad dodje do toga da se nema volje za molitvu, imam strah da takva molitva gnevi Gospoda?
- Sta raditi u takvom slucaju?
- Oce niste valjda zaspali?
- ?
- Dobro oce ako ste umorni odgovorite mi sutra.
- Nije lako saslusati 200 ljudi danas.
- Svako ima neki problem.
- Znam da vam nije lako.
- Ali tu je Gospod koji je uz vas.
- SAMO SE MOLI GOSPODU BEZ PRESTANKA!
- Bog te blagoslovio brate M.
- Hvala. - Laku noć! - Laku noc!- Amin.
- Svako dobro od Gospoda! - I tebi!
- Hvala oce i zivi nam bili na mnogaja ljeta!

__________________________________

35. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa bratom P.

- Brate P., srećan današnji praznik Preobraženja Gospodnjeg, sa željomda se od danas još više i bolje duhovno PREOBRAŽAVAMO
- Na današnji dan je onoj mojoj rođendan.  Sada da napišem izvještaj. Oče, blagoslovite i neka bi nam Bog dao da u duhu rastemo, i preobražavamo se u Hrista Spasa našega.
- BOŽE DAJ!
- Oče moj, ja i brat Z. smo nadrljali, he-he-h.
- Kako?
-Šalim se. Eno razgovora moga od juče, ali neka ljudi čitaju i uče se.
- Šta se dogodilo?
- Ništa, oče, malo me samo sramota, ali u redu je ako Vi tako odlučite. Znaće svi ko je brat P.
- Ništa, nekada su, u prvim vekovima Hrišćanstva, bile javne ispovesti, pa kad se pomalo vraćamo na ono kako je nekad bilo, onda da počnemo i sa ispovešću. Da ja i ti budemo početnici u “novome”, a to je ustvari starovekovno, samo što je prekinuto zbog zloupotrebe.
- Neka, ja sam za to, ja se ne stidim.
- Je li bila jutros jutarnja molitva, kako teče pravilo molitveno, dali će biti nešto od revnovanja i ispravljanja?
- Ovako, oče. Sinoć sam krenuo da čitam i molitvenika nigdje. Unervozio sam se, tražio, ali ništa, onda sam odlučio barem nekako se molim, pa sam uzeo Bibliju i čitao psalme. Čitao sam psalme pred
ispovijest, to je šest psalama,. Sinoć je bilo teško početi, ali je krenulo i kada sam pročitao zadnji, mislim da je to 152, ispunila me radost. Onda sam se pomolio i otišao da spavam, ali se javio strah da
će demoni da me napadnu, kao da su u sobi. Uzeo sam krst i Vaše brojanice i molio se, ali strah je i dalje bio prisutan. Onda sam odlučio da odem kod mog oca na sprat, da mirno zaspem. Teško mi je
kada me muče i napadaju. Jutros sam se teško probudio, ali sam ustao oko 6 sati. Ponovo sam čitao iste psalme, malo teže jer me ujutro čir steže. Poslije sam se pomolio, nije bilo neke radosti. Više nekakve misli i neka tuga. Kasnije sam uzeo gitaru i malo pjevao Bogu, ne znam baš nešto da sviram, ali sam malo pjevao neku moju pjesmu, kao ja Boga tražim.
- Hoćemo li se preobraziti od danas?
- Meni se u zadnje vrijeme poklapaju nešto datumi …
- ZNAČI, POČELO DUHOVNO PREOBRAŽENJE I RADOST. Kao Crnogorac bolje da si uzeo gusle.
- Onda me je to pjevanje malo okrijepilo i opustilo, čir je manje boleo. Imam, oče, jednog prijatelja koji ima dar pjevanja i sviranja, mnogo je poročan i ostavio je sviranje a nastavio poroke, da li je u redu da ga pritiskam da pjeva Bogu. Baš ima dar, ja mu kažem: pjevaj, snimićemo nešto i onda da pošaljemo na Radio Svetigoru, da tražimo blagoslov da se pusti. On u životu jedino zna da svira, ništa drugo ne zna da radi.
- Pokajaće se i ispraviće se čim je on tvoj prijatelj, pokazaćeš mu primerom.  Vas dvojica da pjevate u duetu, po crnogorski, pa da izdate CD. Ja ću pustiti na internet-radio, pa će vas slušati ceo svet.
- Šalite se Vi, samo ja neću time da se bavim. Ali bih njega da pokrenem. Imam gitaru a loše je sviram, a on svoju dao nekom drugu.
- Ako neće Svetigora, pošaljite meni, ja ću to na naš internet-radio pustiti, ali bolje bi bilo na Svetigoru da vas ne bi ja prisvojio sebi
- Oče, Vi se to šalite, ili…
- Ne, ne, ozbiljno! Zašto bi se vaši talenti zakopali?
- Ima on pjesmu, ide ovako: Drhti sva planeta od sjevera do juga, popucala zemlja još vrti se u krug… oko nas je samo nemoral i smrad… što se događa… aaaaaa što se događa… cvijeće miris nema,
nešto ne štima, žica kada pukne više ne svira.... aaaaa što se događa…. On ima divan glas, oče moj, i komponuje i svira, ali je pomračen grijehom. Ide u crkvu, ispovijeda se, ali na grijeh se vraća.
Kao svi…
- Moraćeš tvog prijatelja uvoditi u molitveno pravilo.
- Njemu je duhovnik o. Aleksej. Voli ga puno, ali o. Aleksej mu je daleko, i to jako je teško.
- Kad se sreću jedanput godišnje…
- Imao je i ima o. Aleksej sa njim dosta iskušenja, taj je prošao što nije niko.  Tako nekako, oče moj.  On dobro zna o. Varnavu, ali ljeto došlo i drug se dao u piće i žene. Kaže o. Varnava: doći će on kad ljeto prođe. Varnava ga voli, čak mu je i pomogao, i novac davao…
- Da utoli žeđ… Dobro, moram da idem u crkvu da služim Sv. Liturgiju.
- Oče, pomenite. Sutra Vas čeka izvještaj. Nadam se da se ne ljutite što sam izgubio molitvenik, potrudiću se da ga nađem. Mogu da čitam psalme do tada i da izvještavam?
- Pa gde si ga izgubio, kako to da se dogodi? Prvo jutro, pa iskušenje.
- Nije se molilo iz njega, onda se selio tamo-vamo i zalutao. Mislio sam da mi je među knjigama, kad sam vidio da nije užas, rekoh, evo o. Gavrilo čeka izvještaj, a ja već neposlušan. Onda rekoh, ajde nešto da uradiš, i pročitao sam pokajni.

__________________________________

34. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa bratom B.

- „Oče, mnogo sam bolestan. Lečim se već više godina sa više ili manje uspeha. Kad dobro razmislim, ne pridržavam se baš u svemu saveta lekara.Tek sam nedavno krenuo u crkvu. Nisam u potpunosti ni duhovniku poslušan. Kako da se ipak izlečim?“ Branko.
Otac Gavrilo: - „Prošle godine sam dosta vremena proveo na banjskom lečenju i pada mi na um misao o velikoj sličnosti banjskog, bolničkog i manastirskog okruženja.
U banjama i bolnicama lekari se bore kako da bolesnom telu vrate životne funkcije, dok se mi po manastirima trudimo kako da oživimo tu umrtvljenu dušu. I kao što je duša pretežnija od tela, naše telo nikako ne može da se bori za dušu ako nije zdravo. Dakle, lekari su potrebni za telesno zdravlje, a duhovnici za duhovno. Jedni bez drugih gotovo da ne možemo!
Često, često mi u mislima promiču zamišljena čela naših lekara kako smišljaju najoptimalniju kombinaciju kako za ishranu bolesnika, tako i za kompleks najdelotvornijih vežbi, a sve u cilju da na noge podignu bolesno ili rehabilituju već potpuno zapušteno telo. Pri obilasku bolesnika lekari se brižno raspituju da li je nastupilo poboljšanje, vodi li terapija ka pravom cilju, odnosno ozdravljenju?
A mi, ljudi ko ljudi! Kako prodje vizita i izadje lekar iz sobe, i čim se za njim zatvore vrata, počinje neujednačeno šuškanje ambalaže od milošta i poklona, koje su nam doneli “brižni” prijatelji i rodbina. Sve krcato od „najfinijih“ i najmasnih jela, keksa, kolača i raznih gaziranih pića!
Kolebljivom bolesniku, koji uglavnom misli da živi samo ovaj jedan i jedini život, to predstavlja veliki teret. Kod ovakvog iskušenja, prvo zaboravimo da je ovo naše telo hram Boga živoga. Pitam se koliko mi zapravo volimo Boga, ako njegov hram skrnavimo neumerenim količinama hrane, pića, kafe, alkohola?
Zapitamo li se ikad, braćo, šta i koliko jedemo? Da li se prekrstimo pre nego što počnemo da jedemo i da li posle jela zablagodarimo Gospodu na zemaljskim dobrima, kojima nas nahrani? Hranu kupujemo na pijacama i u velikim trgovačkim centrima. Znamo li možda kakvi su ljudi, koji su gajili tu hranu? Da li su Bogobojažljivi i blagorodni ili možda ljutiti, pakosni, zli, jeretici i Bogoodstupnici svake vrste? Naše bake imaše lep običaj, pa pre nego što počnu da spremaju jelo, prekrste se i krsnim znakom osene sve namirnice od kojih spremaju hranu. A kada hleb stavljaju da se peče, zakrste čak i pećnicu. A ispečen hleb, pre nego što će da ga načnu, prekrste i tek onda režu prvo parče.
Medjutim, naše današnje domaćice često spremaju hranu u ljutnji i žurbi. Za to vreme su im muževi u kafani, ili samo leže i gledaju televiziju.
O hotelima, bolničkim i banjskim kuhinjama, restoranima, svuda gde se hrana sprema bez molitve, da i ne govorim.Takve obroke treba obavezno oseniti krsnim znakom. Naučno je dokazano da velika količina masne i začinjene hrane, alkohola i kafe, onečišćuje naš organizam. Sa duhovnog gledišta, takvo telo je sasud nečistoće. Hrana leči, ali hrana i ubija, kako telo, tako i dušu! Ni najbolji lekari ovoga sveta ne mogu nam pomoći, ako mi istinski ne želimo ozdravljenje i ako se pred njima pretvaramo da jedemo odgovarajuću hranu, a kada oni zatvore vrata bolničke sobe, odmah počinjemo da se nasladjujemo masnom hranom i ostalim nedozvoljenim namirnicama. Isto tako, ni najbolji duhovnik ne može voditi našu dušu ka spasenju, ako pred njim ispovedamo jedno, a kod kuće šurujemo sa nepomjanikom! Osvestimo se, braćo! Ne ubijajmo svakoga dana svoje telo kašikom! Pa time ubijamo i svoju dušu! Ne pripremajmo gozbu za crva nezasitog iz tame najkrajnje! Oslušnimo...Gospod kuca na vratima tvoga srca i čeka, čeka da mu otvoriš! On nas silno ljubi. U dlanove Svoje urezao je naša srca i ne želi smrti ni jednom grešniku. Probudi se, grešni čoveče, i sarađuj s lekarima, da ti ozdravi telo, da i duša tvoja zdrava bude! Opomeni se Gospoda da dušu tvoju sačuva!“

Vaš otac Gavrilo (Vučković).

__________________________________

33. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa bratom P.

- Oče Gavrilo, blagoslovite. Ne znam šta da blagoslovite i koga, jer ja nisam hrišćanin. To da sam hrišćanin je bio samo moj loš trip, kako kažu mladi danas, pošto sam ovih dana u nekom svom haosu. Sinoć mi otac kaže umro ovaj, umro onaj, i meni dođe nekako sjećanje na smrt i dosta me smiri.
- Svašta tebi dolazi na pamet. Moli se Bogu i spasavaj dušu.
- Oče, ova moja djevojka bi da ja gledam da napravim nešto, i kaže da bi me poslušala u vjeri. Vjerovatno hoće sigurnost. Da li je to u redu po Vama, pošto ja zaista nemam dje da je dovedem kada bih se ženio.
- Jako si ti siguran, ko vrbov klin.
- Ha-ha-h, moram nešto činjet od života.
- Danas ovako, sutra onako, od svega toga bućkuruš, a u glavi sama surutka.
- Oče, ja nju volim, i grijeh je da je ostavim ako bi već da se mijenja, da posluša…
- Kao i ti…
- Ona ima 28, ko će je uzet za koju godinu? Mislim, nisam trebao da se petljam, sada je sve…
- Sada nemam vremena za praznoslovlje s tobom.
- Kada napišem tekst, hoćete li imati vremena? Da me posavjetujete da ja kažem njoj ovako i ovako.
- Izgleda da bi trebalo neko zabavište za odrasle i nezrele poput tebe. Za neposlušne i neozbiljne nemam vremena.
- Oče, meni se čini da mi je za Petrovdan bila prekretnica u životu, nisam se odlučio za taj svijetli put. Dobro, oče, šta da radim da se popravim, može li se išta učinjeti?
- Nikada se ti nećeš odlučiti za nešto.
- Znam, oče, da je konfuzno, ali nemam za šta da se uhvatim.
- Neozbiljan si i nestabilan. Malo se udari po tintari, da se probudiš iz učmalosti!
- Oče, Vi to vidite sve na jedan ljepši način, evo ja Vas ne bih pitao sve ovo da znam šta hoću i da sam svojevoljan.
- Lutaš ko guska u magli, ne znaš šta hoćeš.
- Pa ne znam šta je Božija volja.
- Pusti ti mene, i vidi šta ćeš sa sobom. Nešto radi da zaradiš tu gde jesi, da ti bude blagosloveno za ono što ti daju. Ti bi hteo veću platu, a jel se pitaš da li si privredio kad tako imaš vremena za
ćaskanje i praznoslovlja.
- To je, oče, u prolazu. Ne znam, moram donijeti neku odluku, volio bih da imam djecu, a ponovo, Boga volim, a volim i ovu moju. Eto, to je tako kako jeste. I Vas volim i teško mi je kad Vas razočaram i ako vam podižem šećer. Ja se, oče, trudim da budem pravedan pred svima, i to me raduje kada tako živim. Malo me ko razume, pa mi je nekada teško.
- A ko bi hranio tu decu i vaspitao, ulica?
- Zašto tako mislite?
- Da li si ti sposoban da odgojiš decu, jer ona nisu od plastike! Zato što nisi ozbiljan niti stabilan.
- To vidi i moja djevojka, očigledno, pa je strah. Da sam ja stabilan,ona bi se odavno promijenila. Ja želim da napravim korak.
- Nisi kadar da sebe ispraviš. Ili nazad ili tapkanje u mestu.
- Oče, ja ne pijem, ne pušim, ne izlazim, radim, i kada dođem kući praznina neka. Toga se bojim, sve prazno, nit žene, nit djece, nit majke, sam… Dođem s posla, i ko gluva kučka.
- Pa da sve to imaš tek bi veselje bilo, besplatno pozorište u kući. Nisi ti gluv već lenj, bez ikakve aktivnosti, bez plana da ispunjavaš slobodno vreme. Kad bi bio ispunjen, ne bi ti došle svakojake
fantazije u glavi.
- Oče, vježbam pomalo i želim više. Ali neprestano mislim u glavi: šta ćeš sa sobom, ovo ili ono, ovo ili ono. Samo me umara taj glas. Čovjek mora da ima neki cilj u životu. Možete li mi pomoći oko tog cilja. Želim samo dušu da spasim, kao i ove oko mene, u kući jedino ja donosim novac.
- Ne mogu, jer ti to ne želiš.
- …a treba ovo, treba ono… Evo, još ovaj put, šta Vi mislite da trebam da radim, da mi kažete redom.
- Ne mislim ništa, jer ti danas tako, a sutra opet po svome.
- Meni se čini da kad bih živio po tome kako Vi mislite da je moj put, da bih završio u manastiru. Ja možda nemam snage za sve to, možda da ste bliže bilo bi lakše, da mogu kod Vas češće da dolazim. Meni je Bog otkrio biser, koji ste Vi, samo ja ne vidim to u svom sljepilu.
- Imaš ti blizu manastir Savinu i o.Varnavu.
- Ma eto, nikako da se ja i o. Varnava upoznamo. Mene to sve nešto smućuje, mislim ako volim protestanticu da sam kao neka crna ovca.
- To je zato što ne ideš redovno na bogosluženje u manastir.
- Pa ima li ikakve šanse da ja i ova moja uspijemo, ako bi se ona mijenjala, a rekla je da hoće. Dosta sam je pritiskao oko toga, mi dvije godine kao da živimo zajedno, tek se sada malo manje gledamo.
- Molim te, brate P., ostavi me malo na miru. Kao da ja imam samo tebe besposlenog, imaj malo obzira.
- Oprostite, ali meni je to važno pitanje. Rekli ste da ona treba da se odrekne svojih zabluda jednom prilikom. Ništa, oče, rekli ste mi da idem na službe u manastir. Eto, javiću Vam se kada počnem redovno da idem. Oče, ne možete znati kako mi je u duši sada, zaista mi je žao što Vas ljutim.
- Ne ljutiš me, nego tebi ko gluvome šaputati i ćoravome namignuti.
- Šta da radim, tako je. Nemam snage i to je to. Ja se puno opteretim raznim stvarima, i onda sam kao slijepac. Imam sto nekakvih misli. Želim svijetli put, a drže me mnoge stvari u svijetu, kad želim naglo da prekinem Vi mi ne date blagoslov, kažete: ne zakopavaš stari bunar dok zidaš novi, i onda ja ne opstanem, vratim se na stari. Oče, ja se zaista trudim da živim hrišćanski, ali nikako da nađem nekoga kao Vas da mi je blizu. Vi ste nekako sve ono što sam ja zamišljao i kakvog sam duhovnika želio i hrišćanina da upoznam. I kako sada da pišem o poslušanju, zapravo sada ne mogu više ni o čemu da pišem, inspiraciju pojela lenjost.
- Sada piši o neposlušanju!
- Da znate da mi je palo na pamet.
- To ti je svojstveno i to ti je najlakše za pisanje.
- Mislim, do svega ovoga je došlo zato što kada ste mi rekli da pišem, vidio sam da ne slušam i kako onda da pišem…
- To će ti i nepomjanik šaputati…
- Ništa, ja sam očito izgubljen slučaj.
- Samo ti slušaj šefa na poslu…
- Ja njega slušam, i povećali mi platu, valjda vide da se trudim.
- …i redovno idi u manastir Savinu na bogosluženje, i prosvetliće ti se um i onda ćeš sebe sam videti i znaćeš gde se nalaziš
- Oče, ja to sve želim, ali nekada kao da neke sile ne daju.
- Prekrsti se krsnim znamenjem i samo kreni, a nepomjanik će iščeznuti ko vatrom opaljen.
- Ujutro me najviše napada, kao da mi sveže cijelo tijelo, samo čeka da neki grijeh napravim, ili nečim drugim a ne molitvom um da zabavim.
- Pobeći će duboko u more…
- Eto, oče, toliko za sada. Molio bih Vas da me pitate svake nedjelje jesam li bio u crkvi, da li se krstim… Ja ne umijem da lažem, to neka mi bude kontrola, isto kao što sam se navikao da ne jedem meso.
- Misliš, da li si se prekrstio krsnim znamenjem?
- Da, jer ujutro mi je sve svezano dok ne ustanem. Lenjitis opasan, i um i telo mi sveže, kaže čekaj još malo, spavaj, ima vremena za posao, za molitvu, a ja budan u 6 h i prije, ali onda on počne da me uspavljuje…
- Znači, dao si mi poslušanje da vršim kontrolu koliko si revnostan i koliko si napredovao u duhovnom podvigu
- Ma, nisam ja Vama dao poslušanje, ja bih volio da me kontrolišete, da znam gde sam.
- Hoću, ali moraš me izveštavati svako jutro o duhovnom stanju. Kako ti ide i o preprekama koje ti ne dozvoljavaju.
- Dobro, a vremenom ćemo napraviti tačnu shemu kako trebam da pišem, vidjećemo ujutro. Šta da čitam ujutro od molitava?
- Jutarnje molitve iz molitvenika.
- U redu, ujutro imate stanje.
- A uveče molitve pre spavanje iz molitvenika. Jesmo li za danas završili?
- Oprostite, oče moj. Ujutro odmah izveštaj će da bude kako je sve išlo, večernje i jutarnje.
- Bog da prosti.
- Blagoslovite.
- Bog te blagoslovio. Amin.

__________________________________

32. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa bratom Z.

- Bog blagoslovio, brate Z., odakle se javljate?
- Hvala, oče Gavrilo… Javljam se iz Amerike.
- Iz kog grada i države?
- Miramar, u okolini Majamija, na Floridi.
- Koliko godina imate?
- 37.
- Koje Vam je obrazovanje?
- Magistrirao sam računarstvo, ovde u Americi.
- Jeste li oženjeni?
- Jesam, žena nije našeg porekla, ali je krštena u pravoslavnoj crkvi.
- Jeste li vernik, odlazite u crkvu redovno ili ponekad?
- Idem redovno u crkvu, po novom kalendaru, jer ovde idem u ogranak Ruske pravoslavne crkve.
- Postite sve postove i pričešćujete se češće ili kako je praksa u crkvi koju pohađate?
- Upravo tako.
- Dobro je, praktični ste i revnostan vernik.
- Ovo je naša crkva: http://www.orthodoxmiami.org/ Trudim se, oče, imam još puno da učim.
- Još ste mladi, stići ćete. Kako se kaže, bolje star student nego mlad penzioner. Posećujete li naš sajt?
- Nedavno sam pročitao o vama, tačnije o čudotvornom izlečenju. Moja majka je teško bolesna, od raka pluća, jetre i štitaste žlezde. Sutra putujem u posetu, majka mi živi u Beogradu i mislio sam da vas posetim u utorak ili sredu.... Došao bih sa suprugom, da se poklonim i celivam čudotvornu ikonu i da vas zamolim za molitvu za moju majku.
- Koje je njeno ime, da je pominjem ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske?
- Stana. Oče, kako je najlakše doći iz Beograda do vas?
- U utorak je Preobraženje i Sv. Liturgija počinje u 9 sati. Autom od Beograda do man. Lepavine ima 4-5 sati, ako se dobro zna put i ako se rano krene.
- To je kratko.
- Kako mislite kratko? Zavisi koliko ko ima konja…
- Očekivao sam više od osam sati vožnje.
- …i kako ko zna put, da ne bi zalutao pa umesto u Lepavini obreo se u Lepoglavi, gde je čuveni zatvor u Hrvatskoj.
- Pretpostavljam da bi put bio Beograd-Zagreb-Koprivnica-Sokolovac.
- Evo Vam link sa našeg sajta, pa proučavajte kartu…
- Oče, da li su ovo teška vremena za vas u manastiru?
- Za monaha nije nigde teško, jer je zemlja Gospodnja i sve što je na njoj, i svi ljudi na zemlji, svi smo deca NEBESKOG OCA.
- Prošlog leta smo posetili manastir Sv. Prohora Pčinjskog kod Vranja. Iguman nam se požalio da je teško, jer je narod izgubio veru. Pokazao nam je neozbiljne napise, poput imena i godina pored njih na starom zidu crkve… Godine napisane na tom zidu su iz 18. i 19. veka…
- Mi treba da pokažemo primer, da budemo dobri pastiri i ovce će se skupljati u tor oko svog pastira da ih vukovi ne zgrabe i ne rasture.
- Jeste, oče, pastiri poput Vas hrabre nas ostale. Mada, pastir na koga Vi ukazujete je Sveta Trojica.
- Trudimo se i stražimo gde nas je Crkva postavila na poslušanje. PASTIRONAČALNIK JE NAŠ GOSPOD ISUS HRISTOS.
- Da, oče, Isus Hristos je pastir.  Voleo bih da moja majka ozdravi, i još da kroz njeno izlečenje moj otac i brat pronađu put ka Gospodu.
- …ON JE STRADAO RADI NAS I NAŠEG SPASENJA. Zato da budemo u nadi, da se molimo i verujemo. I da za sve budemo zahvalni, i u zdravlju i u bolesti, jer nam je bolest dao da se popravimo.
- Razumem.
- I DA CARSTVO NEBESKO ZADOBIJEMO. Zemaljsko je za malena, a nebesko je večno i neprolazno. Koliko god mi živeli, sve je to kratko prema večnosti. Koliko god čovek bio moćan, silan i bogat, sve to nestaje u jednom magnovenju. Koliko silnika u naše vreme bejahu koji su se borili za zemaljske ideale, da im imena budu zapisana u zemaljske istorije, ali sve to kratko trajaše jer u Boga ne verovaše. Brate Z.,
Bog te blagoslovio.
- Ljubim ruku, oče Gavrilo, hvala Vam.

__________________________________

31. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa bratom M.

- Pomaže Bog, oče Gavrilo.
- Bog pomogao. Odakle se javljate?
- Iz Salzburga (Austrija).
- Koliko godina imate?
- 29.
- Koje Vam je obrazovanje?
- Mašinbravar, radim u firmi Sony.
- Jeste li verujući, idete li u crkvu?
- Da, redovno, bio sam i kod vas sa bratom Lj. iz Vukovara.
- Posećujete naš sajt?
- Skoro sam saznao za stranicu, odmah sam je umemorisao.  Pročitao sam i knjigu o čudima Lepavinske Bogorodice.
- Šta najviše čitate na našem sajtu, koje rubrike najčešće otvarate i pratite?
- Čitam sve što se tiče pravoslavlja. Da li se možemo čuti preko Skypea?
- Samo pisano, u pisanoj formi.
- Dobro. Spremam se na godinu da idem na Svetu Goru, u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj sam obišao sve manastire. Zadnji je bio Studenica.
- Neka ti je blagosloven put za Sv. Goru.
- Hvala, oče, na blagoslovu. Mislim da ću se, kad Bog bude to hteo, zamonašiti baš tamo na Svetoj Gori.
- RADUJEM SE, BRATE M., I NEKA TI OSTANE TO SVETO IME ARHANGELSKO
- Mislite na monaško ime?
- Da. Odakle si rodom, brate M?
- Hvala Bogu, a i Vama. Nadam se da ćemo se uskoro i videti pošto planiram još hodočašća, a kod vas u Lepavinu planiram u skorijoj budućnosti opet doći. Inače, moji rođaci su iz Trpinje kod Vukovara, a ja sam rođen ovde u Austriji. Raduje me Vaše ozdravljenje, hvala Bogu i Bogorodici što su primili naše molitve.
- HVALA, BRATE M., NA MOLITVENIM DAROVIMA KOJE STE PRINELI GOSPODU ZA MOJE OZDRAVLJENJE.
- Uz molitvu Presvete Bogorodice da nas Bog sačuva u dobru. Pozdravljam vas sve zajedno, uvek verni sluga Božji M.
__________________________________

30. Duhovni razgovor razgovor o.Gavrila sa sestrom I.

- Pomaže Bog! Oče, blagoslovite! - Bog blagoslovio! Odakle se javljate?
- Ja sam I., javljam se iz Niša, molila bih za jedan savet.
- Je li se prvi put javljate, koliko godina imate?
- Jednom sam pokušala da Vas kontaktiram, ali ste bili u u gužvi pa nisam uspela da porazgovaram sa Vama. Imam 30 godina, udata sam i u šestom sam mesecu trudnoće.
- Koje Vam je školsko obrazovanje?
- Student menadžmenta.
- Odlično, dobre studije ste izabrali. Idete li redovno u crkvu, ponekad ili svake prestupne?
- Moj muž ide svake nedelje, posti , ispoveda se, pričešćuje, ispunjava molitveno pravilo, a ja u svemu tome učestvujem koliko mogu s obzirom da sam početnik u veri.
- Pored muža postaćete i Vi pravi vernik.
- Oče, ja sam celog života pošteno živela i imam želju da lagano jačam u veri. Želim da postim u predstojećem postu.
- Samo polako i sigurno. Srećni ste što imate takvog muža, dobrog i verujućeg.
- Jesam, Bogu hvala. Moj muž je ušao u veru posle rata 1999. Ima svog duhovnika, oca Rašu (Radovana Petrovića) iz crkve Sv. Nikole. otac Raša je jako dobar čovek i veliki je duhovnik.
- Pozdravite oca Rašu, on me poznaje. Koje obrazovanje ima Vaš muž?
- Diplomirani je pravnik, radi u jednoj opštini nadomak Niša.
- Posećujete naš sajt?
- Muž ga posećuje često, a ja ponekad. Takođe posećuje i sajt Svetosavlje.
- Kad budete imali vremena pročitajte pitanja i odgovore sa linka „Saveti duhovnika i odgovori na svakodnevne nedoumice verujućih ljudi”.
- Hoću obavezno, hvala Vam. Mogu li da pitam za jedan savet?
- Pitajte.
- Želim da postim predstojeći Gospojinski post, pa me zanima kako da postim telesno i duhovno, s obzirom na to da sam ušla u sedmi mesec trudnoće i da sam još nedovoljno jaka u veri. Takođe htela bih i da se pričestim.
- Ako se budete pridržavali posta koji je Crkva propisala, dete će biti zdravo i čilo. A post nije težak, samo kad se hoće. Kako su naše prabake i bake postile i rađale po desetoro dece, i opet su bili
zdravi i veseli i dugo su živeli. Mi nemamo pravo da menjamo ono štoje Crkva ustanovila.
- Konkretno, kako da postim? Muž mi je rekao da trudnice mogu i blažeda poste, pa me zanima kako to da činim.
- A šta je to blaže?
- Npr. beli mrs, post na ribi, na ulju, zatim kraće trajanje pripreme za pričešće, naravno, sve to uz blagoslov duhovnika-sveštenika.
- Danas ima raznog povrća i voća, pa i od soje razne vrste jela koja zamenjuju meso, pa čak ima i sojino mleko i sir. Od miline da se posti…
- Post počinje u sredu, mogu li da postim na ribi?
- Da, mada crkveno nije razrešeno.
- Muž me savetuje da se molim u sebi ‘’Gospodi, pomiluj’’ pošto nemam pravilo i nisam ojačala u veri.
- Molitva je: GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME. Ojačaćete, samo polako, ako postoji dobra volja sve se može.
- Moj suprug je pročitao na sajtu Pravoslavlje - Pitanja pastiru - da trudnice uopšte ne trebaju da poste u hrani, pa mi to stvara malu nedoumicu. Meso mogu da ne jedem, ali teško da ću moći bez mlečnih proizvoda s obzirom na stanje u kome se nalazim.
- Sve zavisi ko je dao odgovor na ta pitanja.
- Odgovor je dao jedan od sveštenika.
- U našoj pomesnoj Spskoj pravoslavnoj crkvi još nije zvanično skraćen post, pa ni trudnicama.
- Da li ispovedaju trudnice kod vas?
- Kod nas nema trudnica, ovo je muški manastir, a parohije nemamo.
- Znam, nego mislila sam da li mirjani dolaze vama na savetovanje i ispovest.
- Pa eto, ja Vas savetujem, a Vi samo okolišate da bi bilo po Vašoj volji.
- Hvala Vam na savetu, trudiću se da poslušam sve što ste mi rekli.
- To nije ni moja ni vaša volja. Ako hoćemo da budemo vernici i da slušamo glas Crkve, moramo se pridržavati onoga što je Crkva propisala i biće blagosloveno, ali u izuzecima morate da se posavetujte sa svojim duhovnikom kod koga se ispovedate, svojim duhovnim lekarom.
- Hoću, veliko Vam hvala na strpljenju i savetima i želim Vam svako dobro do narednog kontakta!

__________________________________

29a. Razgovor o.Gavrila sa bratom N.

- Da li ste studirali?
- Bio sam malo na fakultetu, ali nisam uspeo.
- Na bogoslovskom?
- Ne, na pravnom.
- Idete li redovno u crkvu?
- U poslednje vreme, iskreno da kažem, ne.
- Koje obaveze Vam ne dopuštaju da idete u crkvu?
- Mislim da za to nemam opravdanja, eto iskreno da kažem, osećam depresiju i veliko očajanje.
- Čime se sada zanimate?
- Nemam specijalno zanimanje, idem u Grčku i šta se nađe to radim.
- Znači da znate grčki.
- Pa ne baš, ali mogu da se razumem.
- Čitate li duhovnu literaturu?
- Pre dve godine sam čitao.
- A zašto ste prestali da čitate?
- Osećam tugu i depresiju mnogo godina moga života i čini mi se kako mi Crkva i moja vera nisu baš pomogli u svemu tome.
- Kserete na zitasete psomi ke nero.
- Ne ksero ja toso na milao denho provlema
- Crkva će Vam pomoći, ali zavisi koliko ste vi vernik i koliko ispunjavate crkvene zapovesti.
- Ja sam se trudio da ispunjavam , ali eto nisam uspeo u tome.
- Da li postite, da li se redovno pričešćujete, čitate li redovno domaće molitve jutarnje i večernje pre spavanje, akatiste Gospodnje, Bogorodične i ostalih svetih?
- Vidim da mnogi ljudi ništa od toga ne čine, i suprotno od toga, žive samoživo, pa imaju neki normalan život, a ja sam postio i, tako da kažem, nemam ništa , neku profesiju, zanat, ženu, decu.
- To se Vama čini.
- Poslednji put sam se pričestio za Pashu, pričestio me je otac Mojsej.
- Treba da živite bogougodnim životom.
- Ja njih poštujem zato što stradaju, i vladiku Jovana, i sve ostale koji se muče.
- da ispunjavate deset Božijih zapovesti.
- Ne znam zašto ali ceo život osećam neku psihičku mučninu.
- Pa ako se muče, biće mučenici za CARSTVO NEBESKO, to je njima u udeo dopalo.
- Verujem, ako Vi kažete.
- Ako za pravdu stradaju u smirenju i poniznosti, ne tražeći slavu od ljudi.
- To je visok ideal, ja ne znam koliko stradam za to, ali znam da stradam za neke svetske stvari.
- i ne tražeći da im se imena upisuju u istoriji, već da se za njihova stradanja upišu u kalendar među svetim mučenicim i sa njima slave Gospoda u CARSTVU NEBESKOM, i ispovednicima koji su stradali za veru i istinu, a ne za slavu zemaljsku i političke ideale i priklanjanje zemaljskim vladarima, jer je to prolazno i ništavno i za dušu pagubno…

__________________________________

29. pitanje: Oče Gavrilo, imam jedno duže pitanje. Molim vas da mi oprostite zbog nepovezanosti onoga što želim da vas pitam i da vam kažem: Ja sam išao ocu Savi u manastir Krupu, pokušao sam da se ispovijedim i da kažem sve što me muči, a u prvom redu očajanje, zbog kojeg sam se i Vama javio. Ispovijest sam pripremao, napisao na papir i pročitao o. Savi, ali sam se ipak pred Gospodom osjećao kao laža. Otac Savo mi je dao samo da pročitam jednu kratku molitvu ujutru i prije spavanja. Trenutno se osjećam jako mučno i grize me savjest, veoma stradam u duši, mislim da sam veoma blizu da izgubim razum. Čitav svoj život smatram za grešan. Kada stojim pred ikonama, nemam smjelosti na molitvu, ne smijem ni da pogledam na ikone. Sa svojom suprugom sam došao do toga da ona želi da me ostavi i da odvede djecu. Ne želi više da ide sa mnom i traži pomoć u Crkvi, kaže da treba da idem psihijatru i trošim lijekove. Još sam nešto htio da pitam oca Savu, a nisam se sjetio.  Kada sam popravljao auto prije dva mjeseca, u prednjem dijelu kod motora sam pronašao dvije dopola dogorjele svijeće. Supruga misli da je to neka vradžbina, a pošto mi ne idemo u crkvu redovno i ne pričešćujemo se više od jedanput godišnje, misli da je to razlog ovakvog mog ponašanja. Čak i prije nego što smo se uzeli, ja sam isto imao jedan strašan napad očajanja, zbog hulnih pomisli koje sam prihvatio, tako da sam htio i da se ubijem, a ona misli da je tada takođe bila u pitanju vradžbina. Oče, ja samo mislim o sebi, zanemarivao sam svoje obaveze i nisam slušao glas savjesti. Razmišljam o pokajanju, a ne vidim više kako da se pokajem, jer mislim kako je čitav moj život samo grijeh i šta god radim da griješim. Moje misli su samo loše, nema u meni radosti ni zbog porodice, djece.
Brat J.

Otac Gavrilo: Brate J. nemam ništa posebno da te posavetujem od onog što te je savetovao o. Savo. Ispovedio si se kod njega i što da te dalje muče stare pomisli i da se opterećuješ s tim? Takve misli odstrani molivom. Zašto da se stalno vraćaš nazad, što je bilo, to je bilo pa prošlo. Sada se čuvaj da ne ponavljaš stare navike. Gledaj i čuvaj porodicu, koja je svetinja. Porodica je domaća crkva, a ti si glava porodice i od tebe se očekuje briga za ženu, decu i kuću. Žena gleda na muža a deca na oca i očekuju da se brineš za ono što ti pripada kao domaćinu kuće. Ali sad naišla iskušenja, dolaze svakakve misli o ovome ili onome, sve vidiš u najgorem svetlu i onda se opterećuješ time. Nego ti voli svoju porodicu i brini se za nju, izvedi decu na pravi put, na hrišćanski i blagočestiv i čestit život. Imaćeš veliku nagradu od Gospoda za svako dobro delo koje učiniš za svoju porodicu, jer na tebi leži odgovornost. Iskušenja budu i prođu, ona su prolazna, a večnost je beskonačna.

Brat J.: Hvala Vam, oče Gavrilo. Pokušaću da porazgovaram sa suprugom i da joj prenesem vaš odgovor. Ja razmišljam o vječnosti, a ne mogu da se snađem u ovome svijetu. Mislim kako moja supruga previše misli o svjetskim stvarima, prolaznima, pa se zato stalno prepiremo…
Otac Gavrilo: Znaš, brate J. nemoj mnogo da obraćaš pažnju na ženu, tj. na to što ona mnogo govori, jer ona mora da ispuni dnevnu normu. Pročitao sam negde kako je naučno dokazano da žena dnevno mora da izgovori 16.215 reči, a muškarac manje od toga 546, pa zato nemoj da obraćaš pažnju na to što ona mnogo priča. Ti njoj nemoj odgovarati, a ona neka ispuni svoju normu na svoj način. Pošto si ti više verujući od nje, onda uzmi da na ovaj način ispuniš svoju normu - sa osveštanim rečima molitve Gospodnje: GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ NAS GREŠNE! Tako pominji molitvu, u množini, jer se moliš za celu porodicu.

Brat J.: Hvala, oče, evo sad sam se i nakon duže vremena nasmijao od srca. Gospod da Vas sačuva i blagoslovi, i da dođemo k Vama u Lepavinu uskoro. (J. P.)

__________________________________

28. Oče, molim Vas, molite se za zdravlje moga oca Petra, koji ima probleme na poslu, zbog čega mu je šećer u krvi visok, na nervnoj bazi, a sada mu se i srce razbolelo, treba da obavi neka ispitivanja… (Aleksandra)

- Poštovana sestro Aleksandra, sinoć sam primio Vašu poruku, ali nisam stigao da odgovorim, bio sam zauzet odgovaranjem drugima do u kasnu noć. Pišeš mi o bolesti svoga oca; prvo mora da se disciplinuje, pre svega da se Bogu moli često, da odlazi u crkvu, da se pričešćuje, da se posavetuje sa svojim sveštenikom kao sa duhovnim lekarom, i da sluša svog lekara koji brine o telesnom zdravlju. Mora da troši lekove koje mu lekari preporučuju; mnogi danas preporučuju i razne čajeve za dijabetes, može da ih pije, ali da pritom ne ostavlja lekove. Na nama samima stoji da se lečimo i da malo duže poživimo, ali nećemo večito da živimo na ovoj zemlji. Zato uvek da budemo sremni za večnost, za Carstvo Nebesko, gde nema tuge i uzdisaja, treba da se trudimo u činjenju dobrih dela i čuvanju od greha. Bog blagoslovio Vas i Vaše roditelje.

__________________________________

27. Moj otac je imao problema s direktoricom na poslu i od brige se razboleo pošto je mnogo osećajan čovek. Plašimo se za njegovo zdravlje, pa hoću da se molite pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske za njega.

- Sestro Aleksandra, nema mesta bez iskušenja i problema. Nekada živimo u očekivanju da će doći nešto bolje, a ako dođe to bolje, onda posle nekog vremena tražimo nešto još bolje. Čovek nikad nije zadovoljan, stalno mu nešto nedostaje. Nedostaje mu zdravlje, novac, ili nešto drugo, ali ponajpre mir u u duši, a to mu niko ne može dati ako se on sam ne potrudi da ga zadobije. Gospod nam je sve dao, a čovek traži više od onoga što ima i onda je nemiran, svi su mu krivi i svi mu onemogućuju da bude onako kako on misli da je najbolje. I kad bi mu Bog sve dao, ni tada ne bi bio zadovoljan. Treba da čitamo Sveto Pismo, dela sv. otaca, da čitamo sa pažnjom i da se onda potrudimo da u skladu s tim i živimo, barem delimično, koliko naša snaga dopušta i koliko naš um shvata. Vašeg oca ćemo pomenuti u molitvi pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice. 

__________________________________

26. Hvala, oče Gavrilo, na lepim rečima. Blagoslovite nas da se trudimo da živimo prema Božjoj reči. Nadam se da će sve biti dobro. Izvinjavam se što Vam smetam, ali mnogo mi pomažete Vašim molitvama i blagoslovom…

- Bog Vas blagoslovio. Hoću i ja Vama da postavim jedno pitanje. Vi ste obrazovani, imate civilno obrazovanje, a mene zanima kakvo Vam je duhovno obrazovanje. Da li razumete sve radnje na Svetoj Liturgiji, šta znači, naprimer, mali vhod (kad sveštenik izlazi iz oltara sa svetim jevanđeljem) ili veliki vhod (kad sveštenik izlazi sa sv. darovima)? Kako doživljavate liturgiju, kakva su vam osećanja dok ona traje, ili kad završi? Jer, liturgija se nastavlja i van crkve; osnovno značenje reči liturgija na grčkom jeste radnja koja se pokreće (kada dođete u Grčku na autobuskoj stanici pitate: pote liturgaj leoforio, što znači: kada kreće autobus). U Vašoj parohiji verovatno postoji neka prostorija gde se vi kao vernici sa vašim sveštenikom okupljate posle liturgije na duhovne razgovore i verovatno pripremate neko posluženje (što simbolizuje agape iz apostolskog vremena). Da li su za to vreme teme razgovora duhovne ili svetske, da li prisutni postavljaju pitanja svome duhovnome pastiru koji je zadužen za spasenje svoje pastve? Na ova pitanja nemojte odmah da mi odgovorite, možete i sutra, posle malo razmišljanja. I možete slobodno da me pitate ono što Vam nije jasno. Tako će ovo naše dopisivanje da bude na duhovnu korist, a ne praznoslovlje.

__________________________________

25. Ja nemam svog duhovnika, pa sam htela da Vas pitam da li Vi možete da mi budete duhovnik?

- Što se tiče duhovnika, morate da nađete nekoga ko Vam je blizu, kao što nam je blizu naš lekar za telo. A na ovaj način da vodimo duhovne razgovore, to se može. Kad pišete da “poštujete svetu liturgiju”, ne znam šta to znači, pošto to nije osoba koja se poštuje, nego da li Vi učestvujete u sv. liturgiji, da li se često pričešćujete? Da li razumete sveštene radnje koje sveštenik vrši i da li ih duhovno doživljavate, ili ste samo pasivni vernik, posmatrač u crkvi? Ne možete dobro da me razumete zato što ne čitate duhovne knjige… Kad ste na sv. liturgiji, pa na kraju kad sveštenik izlazi sa putirom i kaže: “sa strahom Božijim i verom pristupimo”, da li na taj poziv sveštenikov prilazi neko da se pričesti ili se sveštenik samo okrene i produži dalje da završi liturgiju? Ako se niko nije pričestio osim sveštenika koji je služio, to znači da se nije ostvarila zajednica vernih u crkvi, kao da je sveštenik sam za sebe odslužio svetu liturgiju.

__________________________________

24. Imam brata od 26 godina, on troši heroin, više puta je prestao da troši pa se opet vratio na to. Šta možemo da učinimo, ako možete bilo kako da nas posavetujete? (Sanja)

- To je bolest ovog vremena među mladima. Ko se okrene tome i korača tim putem, sam mora da ima želju da se od toga izbavi i da se od sve snage potrudi, a naše je da mu u tome pomažemo, i da se za njega Bogu molimo da ga On izvede na pravi put i daruje mu spasenje.

__________________________________

23. Recite mi koju molitvu treba da procitam kad okadim kuću. (Nada)

- Pročitajte: “Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi...”. Tu celu molitvu iz molitvenika da naučite, i da je u iskušenjima izgovarate.

__________________________________

22. Da li je istina da su psalmi 49, 53, 58, 63, 139 protiv magijskog dejstva?

- Ne znam, nisam proučavao tu nauku protivmagijsku, znam samo da vernik treba da živi istinskim hrišćanskim životom. Svaki vernik može i treba da čita Psaltir, u svako vreme. Nisam čuo da je Crkva propisala te psalme koje vi navodite protiv crne magije, možda neko od duhovnika to preporučuje za čitanje, ali nema ništa jače od odlaženja svake nedelje i praznicima u crkvu, redovni post, ispovest i primanje svete tajne pričešća. Kada budete ispunjavali ove crkvene zapovesti, onda se nećete s ovakvim problemom baviti razmišljanjem o crnoj magiji.

__________________________________

21. Da li mogu da očekujem da ćete se Vi pomoliti za moje ukućane?

- Pošaljite imena, pa kad budemo u crkvi pominjaćemo, a Vi nemojte da očekujete nekakva čuda. Biće ono što nam Gospod da. Mi treba da Mu se zahvalimo ako nam ispuni naše molbe, a ako nam ne ispuni isto tako da smo zahvalni, jer nam ih na našu korist nije ispunio.

__________________________________

20. Mnogi ljudi smatraju Crkvu jednom institucijom koja svojom filozofijom primorava mase da ovise o njoj, a s druge strane ona, tj. Crkva ponaša se kao maćeha prema svom stadu. To je stav mnogih intelektualaca sa kojima razgovaram, a odgovor na to opet je za njih apstrakcija. Tužna sam, jer takav stav ima i moj muž. Nikako da se smekša, a najgore mi je to što me stalno uvjerava da je u pravu. (Rada)

- Svako ima pravo na svoje mišljenje, što bi ti bila tužna? Kamen pod jezik i ćuti, ima on svoje brige na poslu, i kad dođe kući da se malo rastereti, ti počneš sa svojom ideologijom. Zablagodari Bogu što imaš dobrog muža koji ti ne brani da ideš u crkvu.

__________________________________

19. Šta znači paraman?

- Ovo je odgovor iz Pravoslavne enciklopedije: Paraman (grč. to parmandi), četvorougano platno crne boje povrh mandije na kome je izobražen znak krsta sa znacima stradanja Gospoda Isusa Hrista. Na četiri strane paramana su vrpce radi unakrsnog vezivanja. Monasi ga nose na plećima u znak sećanja da su na svoja pleća dobrovoljno uzeli lako Hristovo breme, a u cilju obuzdavanja telesnih želja (v. analav). Analav (grč. analavos) četvorougano platno na kojem je izobražen, odnosno izvezen krst između simbola stradanja Gospoda Isusa Hrista - trske sa gubom na vrhu i kopljem, koje novi monah dobija prilikom primanja velike shime i nosi ga doživotno, ispod rase, na plećima.

__________________________________

18. A koja je razlika između male i velike shime?

- To su dve vrste monaških zaveta, tu nema velikih razlika, zavisi kako se u kojoj autokefalnoj Crkvi praktikuje. Recimo, kod Grka na Svetoj Gori svi monasi kad primaju monaški zavet većinom su velikoshimnici, a u Rusiji i Srbiji većinom maloshimnici i rasoforni monasi. U Rusiji samo monah koji je dugo godina proveo u manastiru prima veliku shimu, i tada se povlači na tihovanje, ima pravo da progovori samo sedam reči na dan. I u Srbiji takođe samo stariji monasi primaju veliku shimu, a što se tiče govora, može da priča po potrebi, kao i na Sv. Gori.

__________________________________

17. Oče, večeras uopšte ne mogu da se smirim, danas su mi ceo dan u glavi samo neke panične misli. Čula sam se s mamom, a onda sam se još više uznemirila. Oprostite što pišem nepovezano, mislim da me sve sad stiže jer nisam bila juče na liturgiji. Ne mogu više ovako da živim, oče, s ovom gorčinom na duši, prestala sam da verujem u lepe i pozitivne stvari i stalno se osećam usamljenom. Mama mi kaže da se zamonašim ako hoću da idem u crkvu nedeljom… (Marija)

- Sestro Marija, uključi se sada na našu virtualnu duhovnu tribinu i malo prati te diskusije, biće ti od pomoći da pročitaš o iskustvima drugih ljudi koji su bili u raznim iskušenjima i da vidiš na koji su se način borili i savladali ih.

__________________________________

16. Dobro, oče, oprostite, jer se već stidim svoje gordosti. Tako mi i treba kada umesto da idem u crkvu ja radim nedeljom. Pošto u mojoj crkvi nema večernjeg i jutrenjeg bogosluženja, a zbog problema sa nogama (imam blažu vrstu cerebralne paralize) ne mogu u drugu parohiju, da li bih ja kao mirjanin mogao čitati večernje iz časoslova? (Marko)

- Možeš, brate, sve da pročitaš samo ako znaš kako ide pravilo. Tamo gde se napominje šta sveštenik izgovara, to samo preskoči.

__________________________________

15. Oče, pojac sam dugo godina, samo ne znam da li sa jektenijama ili bez njih. To Vas pitam zato što su neki govorili da se jektenije mogu čitati a neki da ne, pa sam ostao u nedoumici.
- Jektenije govori đakon ili sveštenik, a ni sam đakon ne može bez sveštenika.

__________________________________

14. Oče, čitav život sam nosio teret neljubavi u porodici, to je kočilo moj razvoj. Otac nije voleo majku, porodica mu nikad nije bila svetinja, on je sebičan i grešan čovek – izvinite me što osuđujem… (Mladen)

- Verujem da je, hvala Bogu, sada dobro, kad si se više okrenuo crkvenom životu.

__________________________________

13. Pa jeste, bolje je nego pre, okrenulo se na bolje, sad malo probuđen lakše nosim svoj krst. Majka mi nije bila pobožna, ali je imala ljubavi i čisto srce, sad uz mene i ona malo više veruje. Žao mi je sestre, ona je dosta mrtva duhom, živi po modi ovog sveta.

- Polako, nemoj prebrzo da sudiš, može da se dogodi da se ona obrati i bude velika pokajnica. Ni oca nemoj da osuđuješ, i on može da se pokaje, makar u poslednjem trenutku.

__________________________________

12. Želeo bih Vam postaviti jedno pitanje. Ja sam iz mešovitog braka, otac katolik a majka pravoslavka, a ja sam kršten u katoličkoj crkvi, ali više od deset godina unatrag uglavnom idem u pravoslavnu crkvu. Par godina osećam intenzivnu želju da pređem na pravoslavnu veru, ali ne znam da li je promena vere greh. To pitanje me dosta muči… (Robert)

- Brate Roberte, najbolje će biti da se sa sveštenikom u mestu gde posećujete crkvu posavetujete o tome.

__________________________________

11. Oče, jedan brat u Hristu mi je organizovao prevoz za Lepavinu sada za praznik Svete Petke, ali ja slavim Svetu Petku kao krsnu slavu pa ne znam da li treba da krenem na put. (Aleksandra)

- Slava se slavi kod svoje kuće. Kakvo je to slavljenje ako slavar nije kod svoje kuće da dočekuje goste, ako u kući ne gori slavska sveća pred slavskom ikonom, ako nema slavskog kolača?

__________________________________

10. Kako se moliti za neposlušnu djecu? (Spomenka)

- “Gospode Isuse Hriste, prosvetli um mojoj deci da slušaju svoje roditelje”.

__________________________________

9. Oče, vaš sajt mi je mnogo pomogao u životu da isplivam iz silnih grijehova, bio mi je kao duhovni vodič. Čak sam jednu knjigu sastavio, doduše kopirajući dobar dio duhovnih pouka i beseda sa vašeg sajta, a to su bila pitanja koja su mene u tom trenutku interesovala pa sam ih na neki način sakupljao. Nadam se da nisam uradio ništa pogrešno, a daće Bog da dođem u manastir Lepavinu i donesem je na poklon. (Stamenko)

- Sve što je za dušu korisno nije pogrešno.

__________________________________

8. Ako budete imali vremena, oče, pogledajte ovaj sajt koji sam napravio: esnips.com/user/Matrona.

- Brate Stamenko, kako ti na tvom sajtu imaš nekakvu mešavinu? Duhovno nikako ne ide zajedno sa svetovnim. Ne može sa jednog izvora da teče i mutna i bistra voda.

__________________________________

7. Oče, kako da nađem duhovnika, kao da steknem poverenje u lice koje treba da me duhovno rukovodi? (Tatjana)

- Duhovnika treba dobro proceniti. Da znaš, postoji sada jedan problem u Rusiji (a toga ima i kod nas) – to je mladostarčestvo. Radi se o duhovnicima koji nisu prošli školu poslušnosti a već su postali učitelji drugima. Kao kad slepac slepca vodi, pa oboje u jamu padaju…

__________________________________

6. Kako da znam da li je neki stariji sveštenik prošao školu pošlusnosti, ili neki mlađi? Kod nas u gradu ima jedan dobar sveštenik, stariji je, ali ga je vladika bio odredio za inspektora za vjeronauku i oslobodio ga duhovništva. Imao je mnogo obaveza i stalno je morao negdje putovati. Mogao je samo pet minuta da odvoji za razgovor, kaže: ako ja ostanem duže s vama, ode moj voz i ostaše moje obaveze oko vjeronauke. Jednom sam ga upitala da čita molitvu za mamino zdravlje, a on mi je rekao: bolje je otići u manastir, jer kad se molitva čita, posebno za bolesnika, čovjek treba da se moli do krvi i znoja (tako je nešto rekao), a ja to ne mogu, ja sam u drugim mislima i ne mogu da budem skroz u molitvi. Čini mi se da taj sveštenik ima smirenje, jako je skroman u razgovoru s ljudima.

- Po crkvenim propisima svaki vernik treba da je potčinjen svom parohijskom svešteniku, bio on star ili mlad, jer parohija je duhovna zajednica, a sveštenik je postavljen od episkopa da bude na čelu te zajednice. Ako ne poštujemo taj poredak, onda nastaje anarhija. Vernik može i treba da posećuje i druge crkve i manastire, ali znaš da čovek ima samo jednu porodicu i rođen je od jednih roditelja. A ako se roditelji zbog nekog razloga posvađaju i rastanu, deca počinju da lutaju.

__________________________________

5. Meni ostaje problem to pitanje kako da nađem duhovnika kod koga ću kontinuirano da idem, koji će moći da prati moje stanje i bolje me upoznati. Nadam se da ću i to pitanje riješiti.

- Rešićeš kad budeš poslušna i smirena, i kad ne budeš mnogo zahtevna. Savetujem ti da više čitaš Žitija svetih, da razmišljaš o pročitanom, a da praznoslovlja bude što manje.

__________________________________

4. Moji roditelji su bili u manastiru Lepavini ovog ljeta, ali Vi ste bili mnogo bolesni. Žao mi je što niste dobrog zdravlja, pa želim koliko sam u mogućnosti da pomognem. Mi trenutno živimo i radimo u Njemačkoj, a ovdje se mogu nabaviti lijekovi kojih kod nas nema. (Siniša)

- Bog Vas blagoslovio, brate Siniša, hvala na javljanju. Ja sam još bolestan. Kako kaže ona narodna, ilovača će to najbolje izlečiti. Jednog dana mora da bude kraj. Za lekove zahvaljujem, ovde kod nas u apoteci ima sve što je za mene potrebno; daju koliko mi treba, jer sam socijalni osiguranik. Lečim se i čuvam koliko do mene stoji. Vama i Vašim roditeljima želim svako dobro od Gospoda.

__________________________________

3. Otac mi je imao moždani udar pre dve nedelje i sav posao je pao na mene, a pošto moji rade na pijaci, od koje živimo, ja sad ne mogu da posećujem crkvu nedeljom i da idem na liturgiju, pa mi treba savet kako da zbog previše posla ne zastranim od Crkve? (Ratomir)

- Brate Ratomire, ti znaš koliko vas ima u kući i da li svi morate da idete na pijacu. Da li su tvoji ukućani verujući ili si u kući samo ti vernik? Valjda nekako može da se napravi raspored, ili da te oni puste da odeš u crkvu na sat vremena, pa da se vratiš. Verovatno pijaca nedeljom radi samo do podne, a ako se i ne stigne tog dana, ona radi i u ostale dane. A šta bi bilo da se, ne daj Bože, tebi nešto dogodi, ko bi tebe u tom slučaju zamenio? Mislim da bi i oni trebali da razmisle šta se više dobija za taj sat, kakav će blagoslov Božji imati ako ti ne uskraćuju odlazak u crkvu. Nedelja je dan za odlazak na službu Božju, to nije dan za rad. Nekako napravite raspored i blagoslov Gospodnji će biti na vama i biće vam sve rodno i blagosloveno. Eto, brate Ratomire, ja ovako mislim, toliko od mene.

__________________________________

2. Sada da Vam kažem moju najveću muku od koje me strah da ne poludim. Dobio sam sedam dana godišnjeg odmora i krenuo na poklonički put, planirao sam da provedem nekoliko dana pod Ostrogom, a poslije da odem do o. Joila da mi bude duhovnik. Dogodilo se to da smo prvu noć konačili pod otvorenim nebom ispred gornjeg manastira, bilo je dosta ljudi, ja i drug smo došli predveče i krenuli da se poklonimo kivotu, ali su nas neki momci vratili jer je bilo kasno. Prespavali samo vani kao i mnogo naroda. Negdje oko 2-3 sata probudila me je krika neke đavoimane djevojke i to me je strašno uznemirilo. Ujutro sam krenuo da se poklonim kivotu i uhvatio me je nemir, bol u želucu, i drhtanje zuba. Već evo tri godine idem jednom godišnje da se poklonim svecu i uvijek na radost i kajanje, a ovo me je toliko ražalostilo, vratio sam se pred sami ulaz, nisam mogao da izdržim. Kad sam sišao dolje ona je počela ponovo da urliče i sve me je to omelo.  Nisam znao šta da radim, da li da idem o. Joilu (…) Sad mi čini da ni u crkvu ne mogu da uđem. Da napomenem da sam ispitivao fenomen ulaska demona u čovjeka - da li me je to prelestilo ili šta već?  U crkvi sam se i prije osjećao kao nedostojan svega svetog, ali sada je to toliko jako, misli mi naviru i uznemiravaju me. Šta da radim, kao da sam proklet. Savjetujte, oče, i pomažite, jer savjet i utjehu ne nalazim. Sve ću učinjeti što mi kažete. (Petar)

- Brate Petre, ovo ti je za utehu: kad sam živeo na Svetoj Gori, išao sam jednom duhovniku pa sam mu se žalio na svoja iskušenja kao što se ti sada žališ i pišeš mi o svojim iskušenjima. Njegov odgovor je bio kratak i jasan: po iskušenjima da se ravnamo - kao kad gledamo živu na barometru do kojeg se stepena podigla, tako po iskušenjima koja imamo da gledamo koja nam je mera u duhovnom životu; što su nam trud i želja za duhovnim životom veći, to su i iskušenja veća, i po tome možemo da se ravnamo.

__________________________________

1. Da li se iz ovoga što sam rekao može zaključiti da sam đavoiman, pošto to nekad pomislim?

- O đavoimanosti niti pomisliti, nema ni reči o tome, to je samo iskušenje. A tražiti neke specijalne duhovnike, to je neka vrsta visokoumlja. Imaš sveštenika u parohiji gde živiš, on ti je duhovnik postavljen od Crkve, idi i njemu se ispovedaj i biće ti lakše. Nemoj puno da lutaš i tražiš nekog razvikanog duhovnika. Mi smo u časopisu objavili tekst jednog ruskog sveštenomonaha o tamošnjim “mladostarcima” koji kad se neko kod njih ispoveda daju neke silne epitimije da ni sami ne bi mogli da ih ispunjavaju. Tvoj duhovnik je tvoj sveštenik u tvojoj parohiji gde živiš; to ti je isto kao lekar koji je zadužen na određeno područje i ti ne možeš da odeš specijalisti bez uputstva tvog lekara opšte prakse. Prvo moraš njemu da ideš i da mu kažeš šta te boli i on te onda šalje specijalisti ili u bolnicu da se dalje lečiš od bolesti, a ne da ti sam ideš kao guska u magli.

Komentari: