REČ MLADIMA
Autor: Sveštenomučenik Vasilij (Nadeždin)
Četvrtak, 19. februar 2008.
Probudite sebe, svoju misao, svoju dušu, probudite i svoga pastira, pitajte ga, tražite da vam da promišljen, opravdan odgovor. Svaku stranu života treba osvetliti svetlošću Hristove Istine. Nema takve oblasti života u koju ova svetlost Hristova ne bi mogla, ili ne bi trebalo da pronikne. I o ovome ne bi trebalo govoriti samo na ispovesti. Na ispovesti se treba kajati, otkriti svoje prestupe i grehe u rečima i delima, - ali i u običnim razgovorima treba znati porazgovorati o svemu..
..Neće samo radi hleba biti živ čovek, nego i svakom rečju, koja izlazi iz usta Božijih. Kako god da smo siti hleba, kako god da se hranimo izobilno – u tome nema života, možemo živi da umremo, po reči Apostola, ako se ne budemo hranili i duhovno – rečju Božijom, a koliko je ovih reči koje su nam duhovna hrana, koje je Sam izgovorio rekavši: Riječi Moje su duh i život! (Jov. 6,63). Zar nemate vremena da čitate Jevanđelje, da ga proučavate. Pitajte sveštenika. On je dužan da zna Hristovo učenje u njegovim istinskom – crkvenom shvatanju.
Danas, 19.februara na dan sećanja na oca Vasilija Nadeždina, prvi put objavljujemo njegovu propoved, kojom se on obraća mladima. Nije nam poznat datum kada je napisana, ali ona se odnosi na preriod pastirske službe oca Vasilija, 20-ih godina.
Otac Vasilij Nadeždin bio je rukopoložen 1921. godine u sveštenika crkve Svetog Nikole u Salomenoj Storožki. Crkva svetog Nikole, osveštana od strane Mažajskog episkopa Dimitrija (Dobroserdova), bila je jedina u kojoj je on služio sve dok ga nisu uhapsili 1929. godine.
Služba i propovedi oca Vasilija, aktivna pastirska delatnost nisu ostali neprimećeni ni za progonitelje Crkve. 28. oktobra 1929. godine, otac Vasilije je bio uhapšen i odveden u Butirski zatvor. Na pitanja islednika o privlačenju omladine otac je odgovorio: «...ponekad sam im čitao teme iz istorije Crkve, izvode crkvenih pisaca Bolotova i Lebedeva, čitao im neka dela crkvenih pisaca (Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova). O posebnim pitanjima po povodu sadašnjeg socijalnog stanja ili povodom posebnih odnosa između Crkve i države, odvojeno i o isključivo političkim pitanjima nikada nismo razgovarali. Kada je bilo pitanje ispovedništva, o mogućnostima mirenja vernika sa uslovima u kojim se nalazimo, imao sam ovakvu tačku gledišta: postoje situacije (za svakog posebno) u kojima svaki hrišćanin može da se pomiri sa okružavajućom nehrišćanskom sredinom; izvan ovih granica on bi trebalo da se smiri usled mogućih za njega lično i neprijatnih promena životnih uslova, inače on nije stvarni hrišćanin. Ne bi se trebali samo zvati Hrišćanima...»
U Butirskom zatvoru otac Vasilij se sreo sa ocem Sergijem Mečevim, kojeg je dobro poznavao, njihov razgovor je trajao nekoliko sati i bio je veoma značajan za obojicu.
Na osnovu odluke Posebnog Zasedanja GPU 20. novembra 1929. godine, sveštenik Vasilij Nadeždin je bio upućen u Solovecki logor posebno, ali pošto je kretanje bilo obustavljeno, ostao je do proleća u Kemi. U logoru se otac Vasilije razbolio od tifusa. U ambulanti su ga inficirali davši mu inekciju i dobio je gangrenu.
Pred svoje upokojenje, 19. februara 1930 godine, otac Vasilije se udostojio da primi Svete Hristove Tajne. Poslednje njegove reči su bile: «Gospode, spasi verne ljude i usliši ih».
Prevod s ruskog: Nataša Ubović
Izvor: http://www.pravmir.ru
| | |
Postao 03/04 u 10:00 AM
|
Komentari:
Post poslije: DRVO ŽIVOTA
Post prije: KAKO NACI DUHOVNIKA