PRAVOSLAVNI INTERNET DANAS
Prosirena verzija izvestaja sa sekcije “Informacione tehnologije, internet i mulitmediji za pravoslavnu kulturu�, koja je odrzana 26 januara 2005 godine u okviru XIII Bozicnih obrazovnih sekcija u Sergejevoj sali u okviru kompleksa hrama Hrista Spasitelja.
Celokupni auditorijum religioznih sajtova runeta (sektora svetske internet mreze na ruskom jeziku) nije veliki. To je uglavnom povezano sa tim sto su interesi korisnika “svetske paucine� nazalost daleko van religiozne sfere. Prema podacima portala Rambler (projekat “Rumetrika�), korisnike mreze najvise interesuju kompjuteri i internet (32%); razonoda (23%); novosti i SMI (8%); poslovanje (7%) i automobili (5%). Celokupni dnevni auditorijum religioznih sajtova runeta, prema podacima Ramblera, cini svega oko 60 hiljada posetilaca (ili oko 0.3% celokupnog auditorijuma runeta).
Pokusali smo da procenimo koliko posetilaca religioznog sektora runeta posecuje pravoslavne sajtove. To je nemoguce proceniti potpuno tacno, jer svi pravoslavni sajtovi ne koriste sisteme internet-statistike. Medjutim, veliki broj religioznih sajtova je ukljucen u oblast “Religija� rejtinga Rambler, sto omogucava dobijanje priblizne procene s dovoljno velikom tacnsocu. Nasa statisticka analiza sajtova oblasti “Religija� je pokazala da je posecenost religioznoih sajtova rasporedjena na ovaj nacin: pravoslavni – 51%, inoslavni (protestanti, medjukonfesionalni projekti) – 19%, istocni kultovi i okultizam – 11%, islamski – 9%, totalitarne i pseudoreligiozne sekte – 6%, jevrejski – 4%. Karakteristicno je to da u 50 najposecenijih sajtova runeta ne ulazi nijedan katolicki sajt, a celokupna posecenost sajtova “ruskih katolika� iznosi manje od 1%. To prema nasoj proceni u potpunosti odgovara realnoj brojnosti i uticaju katolicke zajednice u oblasi religije u Rusiji.
Kao sto je vec gore primeceno, vecina posetilaca religioznih sajtova runeta (51%) citaju pravoslavne sajtove. Koliki je broj religioznih i pravoslavnih sajtova u okviru Interneta y Rusiji? Na to pitanje je tesko odgovoriti, posto je prvo pojam internet-sajta veoma uslovan, a drugo kako smo vec prethodno rekli, nisu svi religiozni internet-projekti ukljuceni u klasifikatore koji omogucavaju otvoren pristup potrebnoj statistici. Pokusacemo da izvedemo proste aritmeticke racunice. Broj sajtova runeta iznosi oko 1,670,000 (prema podacima sistema pretrage Yandex, januar 2005 godine), a broj pravoslavnih sajtova runeta prema podacima iz naseg kataloga iznosi oko 2000 (januar 2005). Na osnovu toga je priblizno svaki hiljaditi sajt na internetu (0.11%) – pravoslavni. Trenutni obim pravoslavnog interneta se moze proceniti i na drugi nacin. Poznato je da najveci i najposeceniji internet-projekti koriste adrese u domenu drugog nivoa u zoni ru (http://www.pravoslavie.ru, http://www.mospat.ru itd). Ukupan broj domena u zoni .ru trenutno iznosi oko 280,000 (prema podacim RU-center iz januara 2005), a broj pravoslavnih domena u zoni .ru (prema podacima naseg kataloga) iznosi – 310. Na taj nacin dobijamo da broj pravoslavnih domena drugog nivoa u zoni .ru iznosi oko 0.11% od ukupnog broja, sto se u potpunosti poklapa sa nasom procenom.
Religiozni sajtovi runeta (1262 sajta, prema podacima Rambler Top 100 za januar 2005) predstavljaju priblizno 0.19% od ukupnog broja sajtova runeta.
Na taj nacin, uporedivsi broj pravoslavnih (0.11%) i religioznih (0.19%) sajtova runeta, moze se zakljuciti da su oko 60% religioznih sajtova ruskog interneta – pravoslavni sajtovi.
Dobijene cifre omogucavaju da se izvede jedan vazan zakljucak. Autori inoslavnih sajtova na ruskom jeziku su aktivniji nego pravoslavni, jer uslovni pokazatelj efektnosti pravoslavnih sajtova (procenat broja sajtova/procenat broja posetilaca) je manji od 1 (to jest tacno iznosi 0.86). To se objasnjava time sto su inoslavni sajtovi uglavnom misionarski orijentisani, dok najveci broj pravoslavnih projekata ima informaciono-obavestajni karakter.
Tri najposecenija pravoslavna resursa runeta su ostala nepromenjena u protekloj godini – to je projekat “Pravoslavni kalendar�, portal “Pravoslavie.RU� i “Zvanicni sajt Ruske Pravoslavne Crkve�. U deset najposecenijih projekata su takodje usli: Katalog “Pravoslavno hriscanstvo.RU�. licni sajt djakona Andreja Kurajeva, sajt radio-stanice “Radonjez�, sajt informacione agencije “Ruska linija�, projekat centra “Pravoslavna enciklopedija�, “Sedmica.RU�, biblioteka pravoslavnog hriscanina�Blagovesti� i internet-portal Saveza ruskih pisaca “Ruski Vaskrs�. U 2004 godini na runetu se pojavilo nekoliko novih projekata koji se intenzivno razvijaju. U najinteresantnije sajtove se mogu ubrojati resursi Pravoslavlje i svet, Milosrdje.RU, Biblion, Ruska pravoslavna televizija, Dobra rec, Blagocestie.RU, magazin Sretenje, Ruska civilizacija, Rec, Pravaja.Ru, Blagoslovenie idr.
U nasem proslogodisnjem izvestaju na internet-sekciji Bozicnih sekcija navedena je kriva koja pokazuje karakter porasta broja pravoslavnih sajtova runeta. Kako je pokazala analiza istorijata razvoja pravoslavnih resursa na ruskom internetu, taj porast je imao nelinearni karakter. Ako je od 1997-1999 godine, prema podacima Viktora Sudarikova, broj pravoslavnih sajtova nije bio veci od 100-150, onda ih je 2000 vec bilo (prema nasim podacima) 300, 2001 – 500, 2003 – 1100, a u januaru 2004 godine – ne manje od 1600. Eksponencijalni rast broja pravoslavnih sajtova nam je omogucio da pretpostavimo da ce u januaru 2005 godine, ukoliko se nastavi tendencija rasta, broj pravoslavnih sajtova na ruskom jeziku dostici 2500. Medjutim, tempo razvoja pravoslavnog interneta se prosle godine malo snizio, i u januaru 2005 godine prema podacima iz naseg kataloga pravoslavni internet je brojao svega oko 2000 aktivnih pravoslavnih sajtova. S cim moze da bude povezana takva promena dinamike broja pravoslavnih ruskih sajtova? Moguce je navesti sledece moguce uzroke tih promena:
Prezasicenost odredjenih oblasti pravoslavnog interneta (broj parohijskih sajtova je ogranicen brojem parohija, eparhijskih – brojem eparhija, manastirskih – brojem pravoslavnih manastira); srednje vreme postojanja pravoslavnog sajta je – manje od godinu dana, i zato su sajtovi koji su nicali poslednje godine posle nekog vremena bili zatvarani; zapaza se prelazak sa kvantiteta na kvalitet (izrada velikih portala, objedinjavanje projekata i dr.).
Od septembra 2000 godine, kada je otvoren nas katalog pravoslavnih resursa, mi detaljno pratimo pravoslavni sektor runeta. Svakodnevno se automatski proverava dostupnost svih sajtova koji su ukljuceni u katalog. Nedostupni resursi prolaze dodatnu proveru od strane urednika kataloga, i ako je sajt privremeno ili trajno prekinuo svoje postojanje, onda se on registruje kao zatvoren u nasoj bazi podataka. Cesto se desava da projekti koji su bili zatvoreni na neko vreme obnavljaju svoj rad, sto nas urednik brzo saznaje zahvaljujuci tom istom sistemu za pracenje promena. Statistika koja je sakupjjena za 4 godine rada kataloga nam omogucava da procenimo vreme postojanja mnogih pravoslavnih projekata koji vise ne postoje. Konacna statistika koja daje procenat broja zatvorenih sajtova u toku tih godina je data na sledecem dijagramu:
Dijagram pokazuje da se mnogi pravoslavni sajtovi (to su uglavnom licni autorski projekti) zatvaraju u toku prvih pet meseci posle otvaranja. Ta grupa sajtova se uslovno moze nazvati jednodnevni sajtovi. Sledeca kategorija sajtova su tipicni pravoslavni sajtovi cije je srednje vreme postojanja od 10 meseci do godinu dana. Kako pokazuje statistika, godina postojanja je vazna granica za postojanje pravoslavnog sajta. Vecina projekata avaj ne traju dugo i zatvaraju se. Ti projekti, koji uspeju da prekorace datu kriticnu granicu (dugotrajni sajtovi), mogu da postoje 2 i cak 3 i vise godina.
Na osnovu iskustva rada redakcije naseg kataloga i prepiske sa autorima sajtova, mozemo da navedemo sledece uzroke koji obicno dovode do zatvaranja pravoslavnih projekata: gubitak interesovanja za sajt autora internet-projekta; promena rukovodstva organizacije kojoj sajt pripada; prelazak administratora sajta na rad u drugu organizaciju; problemi sa pristupom internet mrezi u datom regionu ili od strane autora sajta; nedostatak slobodnog vremena zbog slozenih zivotnih okolnosti; reorganizacija pravoslavnih internet-projekata.
Na osnovu analize broja sajtova, koji se odnose na razlicite rubrike kataloga «ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ruâ€?, moze se formirati predstava o tematskoj strukturi pravoslavnog runeta. Iz prikazanog dijagrama se vidi da svaki cetvrti pravoslavni cvor runeta predstavlja zvanicnu stranicu – Crkve, eparhije, svestenstva, neke druge institucije Ruske Pravoslavne Crkve ili zvanicni sajt crkveno-drustvene organizacije. Druga cetvrtina pravoslavnog runeta se sastoji iz resursa, koji su posveceni pravoslavnoj umetnosti i naucnim pitanjima. Dalje slede, na osnovu redosleda manjeg broja sajtova, tematske grupe kao sto su “Pravoslavna veronaukaâ€? (9%), “Porodica, zivot u svetuâ€? (7%), “Obrazovanjeâ€? (7%), “SMIâ€? (6%), “Internet-sluzbeâ€? (6%), “Politika i ideologijaâ€? (5%), “Crkva i drustvoâ€? (5%), “Licne straniceâ€? (3%) i na kraju sajtovi posveceni domacim delatnostima pravoslavnih hriscana (3%).
Tematska struktura zvanicnih crkvenih sajtova je predstavljena na drugom kruznom dijagramu. Polovinu zvanicnih internet-cvorova cine stranice Crkava, 17% - stranice crkveno-drustvenih organizacija, 15% - manastirski sajtovi, 12% - zvanicni eparhijski sajtovi.
Procenat posetilaca pravoslavnih stranica po zemljama se ne razlikuje mnogo od slike koja je karakteristicna za ruski internet u celini. Tri cetvrtine korisnika citaju pravoslavne stranice na ruskom jeziku iz Rusije i drugih zemalja bivseg SSSR-a, a najveci broj ostalih citalaca zive u zemljama Zapada.
Ako se razmatra karakteristika kao sto je posecenost sajtova onda se prirodno ima obrnuto proporcionalna zavisnost izmedju broja sajtova i srednjeg broja njihovih posetilaca. Sledeci histogram ilustruje tu zavisnost (na x-osi je broj pojedinacnih posetilaca dnevno, a na y-osi – broj sajtova sa odredjenom posecenoscu):
Od svih posetilaca pravoslavnog runeta oko trecine otpada na male sajtove (do 250 posetilaca dnevno), druga trecina otpada na najposecenije pravoslavne portale (sa vise od 500 posetilaca dnevno), dok ostali posecuju sajtove sa dnevnom posecenoscu od 250 do 500 posetilaca.
U maju 2004 godine u katalogu “ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ruâ€? je doslo do reorganizacije. Izlazeci u susret predlozima nasih citalaca, autori projekta su izmenili programsku podrsku kataloga, sto je omogucilo zadavanje i citanje sadrzaja sajtova ne samo na ruskom jeziku, vec i na bilo kom od jezika, na kome je uradjen taj sajt koji je ukljucen u katalog. Posle toga se redakcija obratila citaocima kataloga sa molbom za pomoc u obrazovanju interfejsa za pristup bazi podataka koju smo mi sakupili, a koja je na raznim svetskim jezicima. U pocetku nismo verovali da se zamisljueno moze ostvariti uz pomoc dobrovoljaca, obicnih pravoslavnih korisnika mreze. Medjutim s Bozjom pomocu u toku proslog polugodista je mnogo toga uradjeno. U katalogu su otvorene i delimicno popunjene engleska, rumunska, francuska, srpska, bugarska, nemacka, poljska, norveska i italijanska verzija interfejsa, a u pripremi za otvaranje su gruzijska, japanska, grcka, madjarska, latinska i druge jezicke verzije.
S otvaranjem inostranih verzija interfejsa kataloga autori projekta su postavili pred sobom globalni cilj: skupiti, predstaviti I sistematizovati u jednoj bazi podataka linkove ka sto je moguce vecem broju pravoslavnih sajtova svetske internet mreze, nezavisno od jezika na kome su ti sajtovi uradjeni. Taj zadatak je danas vec delimicno resen, sto omogucava da se izvedu neki zakljucci o jezickoj strukturi svetskog pravoslavnog interneta. Nize prikazan dijagram pokazuje procenat pravoslavnih sajtova prema svetskim jezicima:
Posto se nastavlja rad na popunjavanju kataologa linkovima, navedena statistika ne odgovara za sve jezike realnom broju pravoslavnih sajtova. Tako je naprimer broj engleskih, srpskih, bugarskih, grckih, rumunskih, gruzijskih, arapskih sajtova znatno veci, od broja koji je trenutno ukljucen u nas katalog (broj sajtova na engleskom jeziku je prema nasim procenama jednak broju sajtova na ruskom jeziku ili je cak nesto i veci). I zato je na dijagramu dodatnim strelicama oznacena nasa procena realnog broja pravoslavnih sajtova na ovom ili onom jeziku.
Mi smo takodje u katalogu naveli povezanost sajtova koji su ukljuceni u bazu podataka sa zemljama sveta, sto je omogucilo da se za svaku zemlju navede procena broja pravoslavnih sajtova koja se na nju odnosi.
KATALOZI PRAVOSLAVNIH RESURSA SVETSKE MREZE
Istovremeno sa pojavom prvih pravoslavnih stranica na ruskom internetu, poceli su da se pojavljuju i sajtovi sa spiskovima linkova za te resurse. U pocetku, kada se broj pravoslavnih resursa brojao na desetine, to su bili obicna zaglavlja sa linkovima na pravoslavnim sajtovima. S napredovanjem pravoslavnog interneta, kada je vec bilo stotine pavoslavnih stranica, pojavili su se prvi sistematizovani katalozi. Jedni od takvih kataloga su bili “Koinonia» Viktora Sudarikova, «ОртодокÑ?», grad Sankt-Peterburg i tambovski projekat «ИÑ?тина ПравоÑ?лавиÑ?», TGTU. Svaki od tih projekata je unosio nove ideje u pravoslavni internet: u katalogu Viktora Sudarikova svi resursi su prolazili prethodnu proveru od strane autora, u katalogu na serveru “Ortodoksâ€? bilo je realizovano automatsko dobijanje linkova za korisnike, a sadrzaj tih linkova je predstavljen slicicama-banerima, izbor linkova na serveru tambovskog univerziteta je bila dopunjena sistemom pretrage po sadrzaju linkova u katalogu. U katalogu “Sabornostâ€? koji se pojavio nesto kasnije, prvi put na pravoslavnom runetu je realizovana ideja visestepenog zaglavlja. Danas na ruskom internetu realno postoje tri kataloga pravoslavnih resursa. To je licni izbor linkova Nikolaja Ardabjevskog na njegovom autorskom sajtu, grupa linkova na sajtu Andreja Lebedeva i katalog «ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ru», koje realizuju grupa redaktora-dobrovoljaca.
Na svetskom pravoslavnom internetu takodje ima dosta kataloga i linkova pod opstim zaglavljima na pravoslavnim sajtovima. Medjutim treba primetiti da se ruski internet razlikuje na tom planu od inostranog i to u pozitivnom smislu. Najveci “svetski� skup pravoslavnih resursa internet mreze predstavljaju pravoslavna zaglavlja svetskog univerzalnog kataloga DMOZ, koji je formiran zajednickim radom dobrovoljnih moderatora. DMOZ sadrzi oko 780 zaglavlja pravoslavnih resursa na engleskom jeziku i otprilike isto toliko na ruskom, vise od 400 linkova ka rumunskim sajtovima, oko 120 linkova ka pravoslavnim sajtovima na francuskom jeziku, oko 50 na nemackim sajtovima i dr., - ukupno 17 pravoslavnih zaglavlja na raznim jezicima. Katalog DMOZ koristi sisteme pretrage Google, Yahoo, Altavista, zbog cega je veoma vazan za pravoslavni internet. Medjutim treba primetiti da daleko od toga da su sve teme pod pravoslavnim zaglavljima po kanonskom Pravoslavlju. Najpoznatiji pravoslavni katalog na engleskom jeziku je projekat“Orthodox Word Links», medjutim on je prakticno prekinuo sa radom 2001-2002 godine.http://orthodox.bialystok.pl/ru/strony.htm. Postoje na pravoslavnom internetu i sada aktivni katalozi internet-resursa. Tu u prvom redu treba pomenuti zaglavlje tema na sajtu Belostoksko-Gdanjske eparhije Poljske Pravoslavne Crkve. Jedna od izuzetnih karakteristika tog kataloga koji je jedan od najvecih na mrezi je to sto je on popunjen istovremeno na ruskom, poljskom I engleskom jeziku. Svi linkovi u katalogu se redovno proveravaju da li su u saglasnosti sa kanonskim Pravoslavljem. Drugi trenutno aktivan katalog pravoslavnih resursa na engleskom jeziku se nalazi na sajtu Karpato-ruske parohije sv.Jovana Pretece u Nju-Dzerziju (SAD) (Konstatinopoljska Patrijarsija). Veliku popularnost na internetu za englesko govorno podrucje imaju takodje baze podataka sajtova, parohija, manastira i crkveno-drustvenih organizacija, formiranih prema geografskom, jurisdikcijskom ili tematskom obelezju. U tu grupu se mogu svrstati projekti kao sto su Katalog parohija i crkvenih ustanova Severne Amerike, projekat Pravoslavni manastiri u svetu, katalog parohija i svestenstva Ruske Zagranicne Pravoslavne Crkve i drugi. Postoje katalozi resursa i u drugim jezickim sektorima pravoslavnog interneta, na primer na rumunskom internetu.
Najuspesniji skup linkova pod opstim zaglavljem na zvanicnim internet-resursima Pomesnih Pravoslavnih Crkava prema nasem misljenju sadrzi projkat “Pomesne Crkveâ€? portala «ПравоÑ?лавие.Ru».
Prvim prototipom sistema pretrage na pravoslavnom runetu moze se smatrati projekat Tambovskog drzavnog tehnickog univezitetahttp://orthodox.tstu.ru/search/.Sistem pretrage podataka omogucava pretragu u bazi podataka sadrzaja linkova koji su ukljucene u katalog TGTU. Projekat koji je analogan njemu je sistem pretrage u katalogu “Rusko Vaskrsenje�, koji omogucava dodatno ucitavanje ruskih slova pri pretrazi.
Trenutnu fazu u uspostavljanju pravoslavnog ruskog interneta je moguce nazvati otvaranje prvog sistema pretrage celokupnih tekstova ИСКОМОЕ.ru, koji je rezultat saradnje kataloga «ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ru» sa ruskim sistemom pretarge «ЯндекÑ?». Koristeci gotov indeks sistema «ЯндекÑ?», sistem ИСКОМОЕ.ru omogucava pretragu na svim stranicama sajtova koji su ukljuceni u katalog «ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ru», i to samo na njima. To obezbedjuje istovremeno celokupnost i adekvatnost rezultata pretrage. 2004 godine se na runetu pojavio principijelno novi sistem pretrage - - Ð?ИКÐ?. Taj pretrazivacki projekat, kako su izjavili autori, ima sopstveni pretarzivacki indeks, sto ga cini nezavisnim od rada drugih sistema pretrage. Medjutim ostaje nepoznato kako i po kom principu se sistemom Ð?ИКÐ? biraju sajtovi za njihovu narednu indeksaciju, koliko sajtova trenuno ukljucuje pretrazivaciki indeks Ð?ИКÐ?, kao i koliko sadrzaj sajtova koji su ukljuceni u taj sistem odgovara Pravoslavlju.
Nisu nam poznati neki drugi sistemi pretrage u okviru svetskog pravoslavnog interneta.
Vazan sastavni deo pravoslavnog interneta su internet-servisi, koji treba da objedine pravoslavne sajtove u jednu mrezu i da doprinesu povecanju posecenosti pravoslavnih sajtova. U tu grupu resursa spadaju: klasifikatori (katalozi, rejtinzi), sistemi razmene banera i sistemi razmene linkova.
Klasifikatori. O pravoslavnim katalozima je detaljno receno u prethodnim odeljcima. Trenutno postoji samo jedan rejting pravoslavnih sajtova (to je projekat kataloga «ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ru»). Uslov da odredjeni sajt ucestvuje u tom rejtingu je postojanje banera velicine 88x31 tacaka ili jedne od pretrazivackih formi.
Baner sistemi. U pravoslavnom sektoru runeta danas postoji nekoliko sistema razmene banera. To je u prvom redu projekat razmene banera velicine 88x31 na serveru«РоÑ?Ñ?иÑ? ПравоÑ?лавнаÑ?», sistem БлагочеÑ?тие.RU razmene banera velicine 468x60 i sistem«БогохранимаÑ? Отчизна» razmene banera velicine 120x240. Nije nam poznato postojanje nekih banernih sistema na drugim jezicima. Umesto njih se u nekim zemljama praktikuje medjusobna razmena banera izmedju pravoslavnih sajtova, pri cemu ako je u Srbiji pravilo postojanja velikih banera, u drugim zemljama se za razmenu banera najcesce koriste baneri-“dugmiciâ€?. Razmena “banera-dugmicaâ€? je siroko rasprostranjena i na ruskom internetu.
Razmena linkova. Sistemi automatske razmene linkova, ili drukcije govoreci, veb-prstenovi, se vise koriste na pravoslavnom internetu na drugim jezicima. Jedan primer takvog sistema se moze nazvati Prsten engleskih sajtova pravoslavnih Crkava na sajtu Crkve sv.Jovana Bogoslova (Antiohijska Patrijarsija). Veb-prstenovi se jos ne koriste na ruskom internetu, iako je ukljuceno u rad nekoliko slicnih sistema pravoslavnog karaktera.
Na osnovu analize sprovedene u ovom istrazivanju moguce je dati pribliznu prognozu razvoja pravoslavnog interneta.
Nadamo se da ce se 2005 godine nastaviti stabilizacija brzine rasta broja pravoslavnih sajtova svetske mreze. Praticemo prerastanje kvantiteta u kvalitet pravoslavnih sajtova, kao i sta utice na formiranje novih velikih pravoslavnih portala; objedinjenje postojecih internet-projekata; formiranje pravoslavnih informacionih resursa principijelno novih tipova, koji odgovaraju izazovima vremena; objedinjenje pravoslavnog interneta u jedinstvenu pravoslavnu internet-mrezu putem razmene zaglavlja i banera medju pravoslavnim sajtovima; formiranje baza podataka i kataloga, koje strukturiraju svetski pravoslavni internet. Navigacija na pravoslavnom internetu ce biti mnogo bolja zahvaljujuci razvoju pretrazivackih sistema i klasifikatora, cija uloga ce biti sve veca sa porastom broja pravoslavnog sektora na mrezi. Znacajan je porast video-, audio- i drugih vrsta multimedijalnih resursa na pravoslavnom internetu. Pojavice se novi pravoslavni internet-servisi tipa “formiraj na svom sajtu…�, i bice razvijeni vec postojeci projekti tog karaktera.
Uzdajuci se u Boziju pomoc, nadajmo se da ce pravoslavna misija na mrezi u novoj godini biti jos aktivnija. Zelimo da izvodeci zakljucke o razvoju pravoslavnog interneta na sledecim Bozicnim sekcijama govorimo ne samo o rastu broja banerskih mreza i internet sajtova, vec i o pojavi novih misionarskih projekata, koji su namenjeni neocrkovljenoj omladini koja se interesuje za Pravoslavlje.
Ivan Mazurenko
Urednik kataloga “ПравоÑ?лавное хриÑ?тианÑ?тво.ru”
01 / 02 / 05
| | |
Postao 02/13 u 02:52 PM
|
Komentari:
Post poslije: EPISKOPSKO SLUŽENJE JE PODVIG
Post prije: PITANJA SVEÅ TENIKU - I