MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

«Ово време се прелама и преко породице и не може човек да се не врати на оно што Достојевски каже, свака сретна породица личи једна на другу, а несретне су несретне на некакав посебан начин. Толико људске невоље се разлило, почевши од материјалне немаштине иако она није најпримарнија, па, до тога да постоји евидентна емоционална хладноћа, отуђеност људи. Породица је била права тврђава из које је љубав, циркулишући унутар ње, циркулисала и ван ње. Кажу да би хришћанска породица требало да буде крстолика, значи отворена, пре свега, у вертикалу ка Богу и у хоризонтали ка људима, ка околини. Колико имамо таквих породица? У својој борби за егзистенцију људи се затварају, чак и унутар тзв. проширене породице, јер ужу породицу чине родитељи и деца, а проширена су тетке, ујаци, стричеви итд. Некада се није могло замислити да се једном недељно чак проширена породица састане, а данас се не састаје ни ужа породица око заједничког стола. Зато је неопходно неке вредности поново обновити», говори др Милијана Савић Абрамовић из Удружења «Помоћ породици».

ТОПЛИНА КУЋНОГ ОГЊИШТА

«Можда је централни проблем што имамо прекид у континуитету, неке ствари су заборављене, просто се сматра да су отишле у музеје а заправо су то вечне вредности. Топлина кућног огњишта, заједничког обеда макар једном дневно су драгоцени, тада укућани размене информације и шта се коме дешавало у току дана. Наравно, то је и прилика да се посаветују, договоре, утеше.

Жене су еманципацијом добиле и једно велико бреме, жена је заједно са мужем борац за егзистенцију и за материјално. При томе, мајци остаје њена дужност припремања оброка, бриге око спремања, облачења и врло често помоћ у образовању деце пада на њена леђа. Просто се још увек сматра све што је везано за децу то је женски посао, мушкарци имају изговор да се боре за егзистенцију и не сагледавају довољно колико жена данас има обавеза. А где су ту деца? Деца су често препуштена сама себи и то је проблем. Родитељи сматрају да ће их доваспитати школа, врло често ми професори и наставници кажу, родитељи доведу децу и кажу, ваше је да их васпитавате. А васпитање креће од момента рођења детета, такорећи и пре, јер мајка док га носи мора са њим да комуницира, разговара и обраћа му се и већ има неку идеју како ће с њим по рођењу. Мајчинска љубав, мајчинска молитва, мајчинска подршка је неопходна. Наравно, најважнија је заједничка молитва и старање о деци.

На жалост, имам утисак да је ово модерно време располутило људе, да не кажем, некако шизофрено разбило, и пре свега, разбило јединство мушкарца и жене. Дакле, основни је проблем некомуницирања породице, мало је складних бракова где супруга изговори пола реченице а супруг довршава реченицу. Дивно је срести људе који тако функционишу, који су толико ускладили своје животе. Понекад се и питам како то да постигну ови модерни људи са оваквим темпом живота, који тражи активност од јутра до мрака. Човек се данас, пре свега, свео на бригу о самом себи. Прво се брине да сам преживи тај ужасан притисак свега што се дешава у току дана а ако остане снаге он ће да пружи и својим укућанима. Велика вештина је потребна и много, много љубави да човек постигне складан и смирен живот и да од тога има бољитка цела породица.»

ЉУБАВ ТРЕБА НЕГОВАТИ

«Када данас говоримо о проблемима породице они нису само у ужасном темпу, захтевима пред породицом него, пре свега, у рангирању вредности које су примарне за живот. Материјално заузима примат а потискује се духовни део. Често пута родитељи сматрају да ако испуне све то материјално да су све испунили, па чујемо да кажу: «Све сам му купио а он мени враћа тако». А у основи није му дао ништа. Није дао, није учествовао у животу детета. Са децом треба бити, пратити их, размишљати. Родитељи са децом и родитељи узајамно то је оно што чини склад породични, једноставно, да мислимо једни на друге што више и што чешће у току дана, да осећамо терет једни других, да се не деси да увече каже мајка... јао па немамо ручка и да се опет брига сведе само на набавку намирница и спремање ручка. Породица живи свих двадесет четири сата и свако од нас појединачно, у свом микро свету живи тих двадесет и четири сата а један део дана смо испреплетани унутар тог нашег породичног круга, али то је недовољно. Једноставно, у сваком делу дана требало би да осетимо једни друге јер је породица живо ткиво. Лепо је речено да се породица формира једном али се формира за вечност. И тамо негде, кад се одселимо с оне стране, остајемо и даље то што смо били, породица, а све то с Божјом помоћи. Породица траје у вечности, то је велика одговорност а ми смо се мало погубили са новим теоријама васпитања, са новим моралним кодексом који је више аморалан, неке старе, проверене вредности које су од вајкада функционисале скоро су заборављене.

Одговор на ово време је хришћанска структура породице, крстолика и христолика. Брак је тајна велика и каже Господ, не говорим о браку него о цркви. Муж је глава жени као што је Христос глава цркви, али је жена њему јако блиска, она је тело његовог тела, значи муж и жена узајамно морају да буду целина. Људи морају једно друго да осете љубављу, љубав је основна енергија која нас везује. Вера, нада, љубав а од то троје најјача је љубав. Она је везивни материјал за породицу и ако је има довољно између мужа и жене биће је довољно и за децу, и за пријатеље, и све ће онда функионисати на прави начин. Али љубав треба неговати, она не долази сама по себи.

Млади се данас збуњују мешајући појам страсти и љубави, заљубљености и љубави. До љубави се долази постепено али се у то мора уграђивати свакодневно. Љубав треба да је узајамна, да се додаје, она је и давање и примање. Требало би да се трудимо да сваки дан наликује оном првом дану, венчању, који је сама радост, сви вам честитају, сви вас љубе, сви су сретни јер је настала једна нова породица. Не заборавимо ту радост, требало би да се трудимо да макар делић те радости преносимо у сваки дан. Тако ће се и тешкоће, које нас чекају иза прве окуке, лакше решавати, јер живот није што и пољем проћи. Муж и жена су као две облице, два камичка који се углачавају дан за даном заједничког живота. Никако не може мој живот да буде одвојен од живота мог супруга и да то онда буде складно, не може мејл да замени говор, додир, топлину речи, топлину загрљаја. Тај породични склад се преносе и на децу. Деца уче живот посматрајући родитеље, то је оно што је веома битно, склад се преноси даље, колико ми успевамо да ускладимо свој живот то ће се онда прештампати и на наредне генерације. Ми смо одговорни и за оно што ће доћи.»

«У причи о љубави и како се учити љубави веома је битна и општа клима. Једно је породица као основна ћелија али исто тако морамо да се потрудимо да то буде општа појава. Посебно су значајни тв, штампа, радио, они диригују нашим животом хтели ми то или не. Требало би да има више топлих примера, писати о њима, давати им на значају и ширити даље добру вест, љубав постоји, није нешто што је прошлост.»

«Удружење «Помоћ породици» које постоји већ 15 година, настало је у тешким ратним временима због потребе да се помогне људима у ратној зони, у Босни, Хрватској где су буктали ратни сукоби, требало је обезбедити вакцину, храну, одећу, обућу. У почетку се звала «Жене помажу женама», јер је на европском нивоу било тако замишљено и заправо се помагало силованим женама у рату. Фактички од почетка смо помагали целој породици и једино тако и може да се помогне ако помажете свим члановима породице.

Ми радимо под заштитом Млекопитатељнице, она симболише оно што радимо. Имамо у нашем Удружењу пуно лекара, бавимо се и физичким и духовним здрављем породице. Радили смо доста на програму природне исхране, то значи враћања деце на мајчино млеко, доста је тога урађено. Желимо да у овом малом простору направимо саветовалиште за породично здравље, где бисмо се бавили свим облицима проблема са којима се данас суочава породица. Покренули смо трибину «Породица у савременом окружењу», одржава се у просторијама Верског добротворног старатељства у Француској 31, говоримо о формирању породице, васпитању деце, запошљавању, желимо да истакнемо праве вредности које чине једну здраву, хришћанску породицу. Желимо да помогнемо људима и струком, и науком, и молитвом, и топлином да бисмо ојачали и подржали једни друге», каже Милијана Савић Абрамовић председник удружења «Помоћ породици».

Komentari: