Poklonicko putovanje u Svetu Zemlju (19.08.2006.)
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U etru je program “Pravoslavna enciklopedija”. Kako da srce pravoslavnog čoveka ne zaigra radosno, ukoliko mu predlože da postane poklonik i to posebno poklonik u Svetu Zemlju. Čak štaviše, pojam “hodočašće” je nastao upravo u vezi sa putovanjima u Svetu Zemlju, radi poklonjenja svetim mestima, povezanim sa Spasiteljevim životom.
“Ja, nedostojni iguman Danilo, došavši u Jerusalim, boravio sam 16 meseci u Lavri svetog Save i mnogo sam prošao i video sam sva sveta mesta” – tako je pre 900 godina pisao prvi ruski poklonik iguman Danilo, čiji dnevnik je sačuvan do današnjih dana. Hajde da i mi počnemo naše putovanje od Lavre svetog Save.
Tema: “Lavra svetog Save Osvećenog”
Lavra svetog Save Osvećenog se nalazi na kraju klisure, na čijem dnu se penuša Kedronski potok. Na strmim padinama s druge strane klisure se vide pećine u kojima su živeli prvi monasi.
U manastiru smo sreli Valaamskog monaha Teodosija, koji je kao i mi došao na poklonjenje u Svetu Zemlju i tu i ostao. Monah Teodosije nam je pokazao pećinu u kojoj se molio prepodobni Sava. U toj pećini je proveo 5 godina potpuno sam, u molitvi i tihovanju. Kasnije su kod prepodobnog počeli da dolaze otšelnici i podvižnici iz drugih manastira. Bilo je to krajem V veka. Sveti Sava je pogreben u maloj kapeli. Unutrašnji živopisi u njoj pokazuju da su čak i lavovi slušali krotku reč prepodobnog.
Ovde u manastiru se nalazi pećina u kojoj se molio drugi veliki podvižnik Pravoslavlja – Jovan Damaskin. On je ovde došao kao smireni poslušnik iz Damaska. On je u manastiru pisao crkvene pesme i duhovne stihove. Molitve Jovana Damaskina, pravoslavni čitaju pripremajući se za Sveto Pričešće, i svakodnevno u večernjem molitvenom pravilu.
Tema: “Gornjenski ženski manastir”
Gornjenski ženski manastir se nalazi svega 4 kilometara od Jerusalima. Ovde, u Nagornoj zemlji, kako su to mesto ranije nazivali, je došla iz Nazareta Djeva Marija. Došla je da poseti svoju rodjaku, pravednu Jelisavetu i da podeli sa njom radosnu vest o tome da joj je Arhangel javio da će roditi Sina Božijeg.
U tom planisnkom naselju se Zahariji i Jelisaveti rodio sin Jovan, potom Krstitelj Gospodnji. Na mestu rodjenja je izgradjena crkva Jovana Preteče.
1883 godine je u manastiru bila osvećena crkva posvećena Kazanjskoj ikoni Majke Božije. Na njegovom ulazu se nalazi kamen s koga je Jovan Krstitelj izgovorio prvu propoved: “Pokajte se, jer se približilo Carstvo Božije!”. Poklonici u crkvi celivaju čudotvornu Kazanjsku ikonu Majke Božije. A nešto više, na planinskoj padini se gradi, tačnije, dogradjuje glavna manastirska crkva, koja je počela da se gradi još pre Prvog svetskog rata. Bez obzira na sve teškoće koje su preživele ruske monahinje posle uništenja Ruske carevine, monaški život se nije prekidao ni za jednu godinu. Danas ovde živi oko 60 sestara. Svake godine se povećava broj poklonika iz Rusije, i žitelji manastira sve češće nose poslušanje njihovog praćenja. Sestra Marija govori sa malim akcentom. Ona je rodom iz Poljske. U manastiru je već 15 godina.
Poklonike dočekuje i nastojateljica manastira igumanina Georgija. Ona nas je provela po manastirskom vrtu i pokazala nam neobičan grm. On je izrastao iz listića s trnovog grma Neopalime Kupine, koja raste na Sinaju. Prorok Mojsije je video taj grm kako gori i ne sagoreva u ognju. Za pravoslavne Kupina predstavlja praobraz neporočnog začeća Hrista od Presvete Bogorodice, pošto je Ona ostala Djeva i posle Njegovog Rodjenja. Ponekad je teško poverovati u čudo. Ali zar nije čudo i to što je u naše dane grm izrastao iz listića?
Igumanija Georgija: - Sveštenik, koji nas je pratio, mi je dao listić. I ja sam ga stavila u čašicu sa vodicom iz Jordana. Bilo je to u Krstopoklonoj nedelji Velikog Posta. Posle Pashe su izrasli korenčići. Od listića!
Tema: “Judejska pustinja”
Judejska pustinja. Gola i bezživotna. Ovde je propovedao Jovan Preteča. Ovo mesto je takodje bilo utočište za jevrejske pravednike i proroke. Po Predanju u ovoj pećini je živeo Prorok Ilija više od 3 godine. I hranu su mu prema Gospodnjim rečima donosile vrane. Ovde se za dobijanje deteta molio Bogu sveti pravedni Joakim i dobio je od Angela vest da će njegova žena Ana uskoro roditi devojčicu, Kojoj je predstojalo da postane Majka Gospoda Isusa Hrista.
Ovde su na uskoj zaravni litice u klisuri Vadi Kelt krajem V veka osnovali manastir i nazvali ga u čast monaha Georgija Hozevita. On nije bio nastojatelj tog manastira, ali je zbog svoje krotke naravi stekao sveopštu ljubav i postao duhovni rukovodilac zajednice.
Arapski osvajači su razrušili manastir u XII veku i ostao je pust do kraja XIX veka, dok se ovde nije naselio grčki monah Kalinik. On je u potunosti bio obnovljen početkom XX veka. Pri čemu je u glavnoj manastirskoj crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici, živopis zidova i svodova uradio ruski monah Dionisije. U manastiru se čuva i lobanja osnivača manastira Jovana Hozevita, ostaci monaha, koji su pretrpeli mučeničku smrt u vreme persijskog naleta, kao i mošti svetitelja XX veka Jovana Rumunskog.
Tema: “Reka Jordan”
Kroz judejsku pustinju, put vodi na Jordan – mesto Krštenja Gospoda našega Isusa Hrista. Iguman Danilo je prošavši tim putem, pisao: “Put je veoma težak, strašan i bezvodan: planine su visoke, strme, a na putu ima mnogo pljački”. Prošlo je 900 godina od tog vremena, ali je i danas Sveta Zemlja Palestina, kao ranije razdirana konfliktima i protivurečnostima.
Da bismo došli na mesto Gospodnjeg Krštenja morali smo da predjemo granicu Izraela sa Jordanom. Evo nas na tom mestu. Ovde je Jovan Krstitelj ugledao Gospoda Koji je išao k njemu i uzviknuo: “Evo Jagnjeta Božijeg, Koje uzima na Sebe grehe sveta”. Objasnili su nam da je Jordan promenio svoje korito, i na mestu Krštenja je danas suvo. Danas vode Jordana protiču 300 metara južnije. Ruski poklonici se oblače u bele odežde i ulaze u njegove svete vode.
Tema: “Gora iskušenja”
U Jevandjelju je opisano da je odmah posle Krštenja naš Gospod Isus Hristos bio odveden “Duhom u pustinju, radi iskušavanja od djavola”. To mesto se po Predanju nalazi pored Jerihona. Gora, na kojoj se Gospod molio četrdeset dana se naziva “gora iskušenja” ili četrdesetodnevna gora. Na pola puta ka vrhu se nalazi grčki pravoslavni manastir. On je bio osnovan još u IV veku. Vidimo kamen na kome se Gospod molio. Celivajući svetinju, naši poklonici su krenuli naviše. Na vrhu gore iskušenja su se očuvali ostaci započete, ali zbog revolucije ne i završene ruske crkve. Putem, kojim se penjemo su prošle hiljade naših sunarodnika, pa tako i Svajtijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej II.
Dimitrije Beljukin, narodni ruski slikar: - Svaki čovek ima iskušenja, i zato je ovo mesto veoma značajno za nas pravoslavne vernike. Ali, reklo bi se tužno mesto. A odatle silaziš ispunjen radošću i srećom!
Tema: «Tvrdjava Mihvar»
U tvrdjavi Mihvar je Jovan Krstitelj razobličavao cara Iroda Antipu, upravnika Galileje i Zajordanske oblasti, zbog toga što je oduzeo od svog brata Filipa njegovu ženu Irodijadu. U ovoj tvrdjavi, od koje danas praktično ništa nije ostalo, Irod je zatvorio Jovana Krstitelja u tamnicu. Ali Jovana je posebno mrzela Irodijada. Irod je jednom na svoj rodjendan organizovao gozbu u tvrdjavi. Irodijadina ćerka Salomija je plesala pred gostima i ugodila Irodu. On joj je kao znak zahvalnosti obećao dati sve što zatraži od njega. Po majčinom nagovoru, ona je tražila da joj tog trena donesu na tacni glavu Jovana Krstitelja. Čak je i Irod bio začudjen tako surovim zahtevom. Ali, ne želeći da naruši svoje obećanje, poslao je stražara u tamnicu i naredio da odseče glavu Jovanu Krstitelju. Odesečenu glavu su doneli na tacni i predali Salomiji.
Tema: “Jerihon”
Jerihon je jedan od najstarijih gradova na planeti. Ljudi su ovde živeli još pre 10 hiljada godina. Isus Navin je osvojio ovaj grad. Istorija tog osvajanja je posebno opisana u Bibliji. U ovom gradu je Gospod naš Isus Hristos iscelio slepe jerihonske ljude koji su sedeli pored puta i prosili milostinju. Spasitelj je dotaknuo njihove oči i oni su tog trenutka progledali. Ovde je živeo i ubirač poreza Zakhej. On je imao veliku želju da vidi Isusa, ali je bio mali rastom. Odlučio je da se popne na drvo pored puta, kojim je Gospod trebalo da prodje. Kada je Isus došao do tog mesta, rekao je: “Zakheje, požuri da sidješ, danas mi valja biti u domu tvome”.
Jeromonah Inokentije: - Dobro su nam poznate posledice tog razgovora i susreta. Zakhej se preobrazio i postao potpuno drugi čovek.
Posle susreta sa Spasiteljem, Zakhej je polovinu svog imanja podelio siromašnima, a onima koje je oštetio je vratio četvorostruko više. Zgrada Ruske Duhovne Misije se nalazi na tom istom mestu gde je nekada živeo Zakhej. Na to podseća i natpis na zidu kuće sa Spasiteljevim rečima: “Danas mi valja biti u domu tvome”.
Tema: “Mamvrijski hrast”
Na teritoriji Palestinske autonomije se nalazi još jedan stari grad, a to je Hevron. Ovde su sačuvane ruševine drevnog naselja, gde je praoca Avraama posetila Sveta Trojica. To se desilo u hrastiku Mamre. Postoji predanje, da je sačuvani Mamvrisjki hrast onaj isti pod čijim granama su se od dnevne žege sklonili Avraam i njegovi čudesni gosti. Ruska Duhovna Misija je ovde kupila svoj deo 1868 godine. Ovde je izgradjena crkva, kao i gostoprijemnica. Krajem XX veka se na Mamvrijskom hrastu osušila i poslednja zelena grančica. Neki su sušenje hrasta povezali sa skorim krajem sveta. Ali s druge strane, koliko je samo poklonika u toku mnogo stotina godina odnelo i rasadilo njegovih pelcera po svim mestima naše planete. Da, uostalom, ne treba ni ići daleko. Predstavnik Ruske Duhovne Misije protojerej Vladimir Glazačev nam je pokazao to malo čudo.
Protojerej Vladimir Glazačev: - Evo ova grančica se povila pod težinom snega 2000 godine, i pre nekog vremena smo ispod nje ugladali mali hrast. On veoma liči na svog “praoca”. To je naše malo čudo.
Tema: “Vitlejem”
Iz Hevrona idemo u Vitlejem. Ovde su se, u otadzbinu svoga pretka cara Davida, uputili iz Nazareta blagočestivi Josif i Presveta Djeva Marija. Oni su išli na popis stanovništva, koji je proglasio car Avgust. Sve kuće i moteli u malom gradu su bili puni. I ostala im je samo jedna pećina na kraju grada, u koju su pastiri gonili stoku za vreme nepogoda.
Ta pećina je najvažnija i najdragocenija svetinja Vitllejema. Sveti vertep se nalazi ispod crkvenog oltara. Cela pećina je osvetljena kandilima. Pod i zidovi su prekriveni mramornim pločama.
U centralnoj niši se nalazi presto, a ispod njega četrnaestokraka srebrna zvezda, na čijem unutrašnjem krugu se nalazi natpis na latinskom “Ovde je od Djeve Marije rodjen Isus Hristos”. Carica Jelena je 330 godine iznad pećine izgradila crkvu posvećenu Hristovom Rodjenju. Ta crkva je svoj konačni oblik dobila u VI veku za vreme vizantijskog cara Justinijana. Crkva Hristovog Rodjenja u Vitlejemu je jedina crkva u Palestini, koja nije bila razrušena tokom vekova. Ona spolja podseća na srednjevekovnu tvrdjavu. Za ulazak u crkvu su ostavljena samo niska vrata. To je uradjeno zbog toga što su osvajači često oskvernjavali baziliku, ulazeći u nju jašući na životinjama za vuču. Današnji ulaz se naziva “vrata smirenja”, jer je toliko nizak, da svako ko ulazi mora da se sagne, i samim tim napravi poklon ovde rodjenom Spasitelju.
Tema: “Galilejsko more”
Velika radost za sve poklonike je da budu na obali Galilejskog mora; mora po kome je Hristos išao “kao po suvom”, gde je učio i birao Svoje učenike. Jednom je ugledao dva ribara, koji su razvlačili svoje ribarske mreže. To su bili braća Simon i Andrej. Hristos je prišao ka njihovom čamcu i zamolio ih da se odalje od obale. “Ako bacite mrže, ulovićete ribu” – rekao je Hristos. A oni su mu odgovorili: “Trudili smo se celu noć i ništa nismo ulovili; ali na Tvoju reč ćemo baciti mrežu”. Čim su braća bacilli mrežu, ona se napunila neverovatnim brojem riba. Kada je naš autobus kojim smo putovali došao do mesta gde se reka Jordan uliva u Galilejsko more, i mi smo takodje sreli ribare. Tog dana je njihov ulov bio sjajan. U jezeru se kao i u drevna vremena nalazi izobilno retka riba, koja se ne može naći nigde drugde u svetu. To je riba apostola Petra, polukarp-poluokunj. Čak štaviše, prvi simbol hrišćanstva je bila upravo ta riba.
Aleksandar Meljnik, predsednik Fonda “Andrejevska zastava”: - Galilejsko more je odista najveća čaša sa svetom vodom. Dolazeči ovde, vidiš da se njegove obale podižu sve više. To naravno zadivljuje. Ovde pronalaziš ono, što nama svetskim ljudima nedostaje u svakodnevnom životu: osećaj svetosti – tog mesta i tog kamenja na koga je stupala Spasiteljeva noga.
Na obali Galilejskog mora se nalazi crveno-bela grčka crkva posvećena Dvanaestorici apostola. Freske podsećaju na dogadjaje kada se na Spasiteljeve reči utišala oluja na Galillejskom moru. Crkva je aktivna. Kada smo ušli unutra, ugledali smo mlade ruske porodice, koje su došle iz Hajfe da ovde krste svoju decu. Toga dana je kršetno šestoro dece.
Igumanija Jelisaveta, nastojateljica Pskovskog-Eleazarovskog manastira: - Ovde se pred nama otvara Sveto Pismo. To se ne može osetiti na nekoj drugoj zemlji.
Tema: “Gora Tavor”
Jedno od najpoznatijih mesta u Galileji je Gora Tavor, visoka 588 metara. Ovde se pred očima apostola Gospod preobrazio. “I zasijalo je lice Njegovo kao sunce, a odežde Njegove su postale bele kao sneg”.
Episkop Bostonski Mihail (RPZC): - Preobraženje Gospodnje se još naziva i letnja Pasha. Ovde je Gospoda našega Isusa Hrista osenila Božanska svetlost.
U IV veku je majka cara Konstantina Jelena izgradila na gori prvu baziliku posvećenu Preobraženju. Danas se ovde nalaze dva manastira – katolički i pravoslavni. Grčki pravoslavni manastir Preobraženja Gospodnjeg je osnovan sredinom XIX veka. Tada se tu naselio monah Irinarh. On je i bio inicijator izgradnje pravoslavne crkve na ovom mestu. Ona je izgradjena zahvaljujući finansijskoj pomoći Ruske Duhovne Misije na Svetoj Zemlji. Naši sunarodnici su manastiru pokolnili mnogo ikona, i zahvaljujući njihovim prilozima izgradjeno je zvono.
Tema: “Jerusalim”
Približavamo se Jerusalimu, gradu koji postoji već tri hiljade godina. Opisujući pre 900 godina približavanje poiklonika Svetome gadu, iguman Danilo piše da su ljudi silazili s konja i plakali od radosti. Nadalje su sve išli peške. Glavni cilj svih poklonika u Svetu Zemlju je crkva Hristovog Vaskrsenja. I dan-danas mnogi ljudi da bi došli do nje, prolaze krsnim putem Spasitelja. On počinje od Pilatovog Dvorca, gde je Gospod bio osudjen na smrt.
Vladimir Krupin, pisac: - Evo ovaj natpis na zidu Via Dolorosa govori o tome da smo na početku Krsnog puta. Ovde je Gospod stavio na sebe Krst, a zajedno sa njim je uzeo i grehe svih nas, celog sveta. Ranije sam mislio da Krsni put neprekidno ide u planinu, ali on ima i svoje spustove i okuke.
Krsni put prolazi po muslimanskom kvartalu starog grada. Tim uličicama svaki dan prolaze stotine poklonika. I svaki pedalj tih ulica je zauzet prodavnicama sa suvenirima. To je takodje iskušenje svoje vrste – proći sve delove krsnog puta pored niza trgovaca.
Vladimir Krupin, pisac: - Ovde već Krsni put ide samo u planinu. Put je sa stepenicama. Ovde ne mogu da prodju ni automobili, ni traktori niti bilo koja druga tehnika. Ovde je već Simon Kirijanin pomagao Spasitelju da nosi Krst. A evo ispred nas je Golgota: najtužnije istorijsko mesto.
Tema: “Crkva Hristovog Vaskrsenja”
Crkva Hristovog Vaskrsenja je podignuta na mestu Raspeća Gospoda našega Isusa Hrista – gori Golgoti. To je Crkva nad crkvama, koja u sebe smešta čitavo sazvezdje crkava i prestola, spojenih zajedničkim zidovima pod jedan krov. Ovde je centar hrišćanskog sveta. Na ulazu u Crkvu Vaskrsenja se nalazi kamen Pomazanja, na koji je bilo postavljeno Hristovo telo pre pogrebenja. Nad njim neprekidno gori 8 kandila, zbog broja predstavnika raznih hrišćanskih konfesija: pravoslavnih Grka, katolika, Armenaca, Manorita, Kopta, Sirijaca, Etiopljana i Gruzina.
Crkva je podignuta u IV veku po naredbi cara Konstantina Velikog. Iguman Danilo je bio prvi od ruskih poklonika, koji je postavio neugasivo kandilo pored Groba Gospodnjeg.
U toku svoje istorije Crkva Hristovog Vaskrssenja je više puta stradala od rušenja i pljačke. Ali je svaki put obnavljana. Grčki monasi, koji su se odavno podvizavali pored grobnice Gospoda našega Isusa Hrista, su je nazivali “kuvuklijom”. Tako su u Vizantiji zvali carsku riznicu. Prvi deo Kuvuklije je mesto javljanja Angela ženama-mironosicama. Da bi se ušlo u drugi deo treba se puno sagnuti. To je Grob Gospoda našega Isusa Hrista i mesto Njegovog Vaskrsenja.
1808 godine Crkva Hristovog Vaskrsenja je veoma postradala od požara. Čudom se sačuvala samo Kuvuklija, iako su njeni zidovi i vrh bili oštećeni pri padu kupola. Grci su se prihvatili da obnove crkvu, ali su tražili pomoć iz pravoslavne Rusije. I Rusi su se odazvali na molbu za pomoć. U svim ruskim crkvama su bili postavljeni tasovi sa natpisom: “Za Grob Gospodnji”. Posle obnavljanja, Crkva je stala pred poklonicima u svoj svojoj veličanstvenosti.
Tema: “Eleon”
Eleonska gora je najviša gora u Jerusalimu. Njena nadmorska visina je 793 metra. Gospod Isus Hristos je voleo da se moli na Eleonu. Ovde je On predskazao poslednje dane Jerusalima, dao oproštajne pouke Svojim učenicima i predskazao odricanje apostola Petra, i na kraju se ovde vazneo.
I danas se unutar male crkve zvane Stopica u ramu na podu nalazi kamen sa otiskom Spasiteljevih stopa.
Pored Stopice se nalazi Spaso-Voznesenjski ruski ženski manastir. Zemlju na kojoj se nalazi je 1870 godine zadobio arhimandrit Antonin (Kapustin), načelnik Ruske Duhovne Misije u Palestini. Vaznesenjska Crkva je osvećena 1886 godine. U njenom levom delu se nalazi grobnica graditelja Eleonske crkve arhimandrita Antonina.
Manastirsku zvonaru nazivaju “Ruskom svećom”. To je najviša zvonara u Jerusalimu. Sestra Mastridija je zvonar u manastiru. Ona je poreklom iz Jordana. Ljubav prema Pravoslavlju ju je dovela u manastir, gde je naučila ruski jezik i veštinu zvonjenja. I svaki dan se nad večnim gradom Jerusalimom razliva zvuk zvona.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Počeli smo našu priču sa rečima oca Danila, koji je još pre 900 godina krenuo na poklonjenje na Svetu Zemlju. Njegovim rečima ćemo i da završimo: “Ko čuje za sveta mesta, neka dušom i u mislima stremi ka njima i Bog će učiniti da se oseća kao onaj ko je putovao na ta mesta”. Neka vas Gospod čuva!
Kraj
preuzeto sa http://www.sedmitza.ru/index.html?sid=711&did=36011&p_comment=belief
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic
| | |
Postao 11/08 u 07:30 AM
|
Komentari:
Post poslije: ISCELJENJE KROZ STRADANJE Sveštenik Vladimir Šmalij
Post prije: O ISTINSKOM I LAZNOM POSLUSANJU