MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U poslednjih desetak godina naš manastir posećuje veliki broj poklonika iz Republike Srpske. Sa njima često dolaze i zdravstveni radnici iz banje Mlječanice kod Prijedora. Znajući za narušeno zdravstveno stanje oca Gavrila i potrebu za povremenim oporavkom u odgovarajućim banjskim lečilištima, doktorica Tamara Popović je, u dogovoru sa svojim radnim kolegama, ovih dana ocu Gavrilu organizovala 21-dnevni boravak uključujuci sve vidove terapija. Za proteklih sedam dana, koliko je otac već proveo u banji, rezultati poboljšanja zdravlja su očigledni. Otac Gavrilo se znatno bolje fizički oseća, a veruje da će nakon celokupnog 21-dnevnog boravka opšte zdravstveno stanje vidno poboljšati.

Veliki duhovnik otac Gavrilo, budući veoma poštovan u Republici Srpskoj, neobično se iznenadi na izuzetnom prijemu priređenom od strane cjelokupnog banjskog osoblja. Neizmjerno im je zahvalan i iskreno, svima koji su u mogućnosti da posete banju Mlječanicu, preporučuje boravak I eventualno lečenje u njoj.

Na ovom LINKU možete pročitati istoriju banje, te vidjeti popratne sadržaje koje banja nudi.

U pauzi između terapija o.Gavrilo sa doktoricom Tamarom Popović i zamenikom direktora gosp. Radovanom Krejićem

Kod oca Gavrila u apartmanu na jutarnjoj kafi O.Gavrilo, doktorica Tamara Popović i doktor Marković Sinisa

Medicinska sestra Ružica Stojakovic meri srčani pritisak o.Gavrilu

Viši fizioterapeut Dragomir Mandić u toku terapije sa o.Gavrilu

Ulaz u fotogaleriju ...

Banja Mlječanica, 17.12.2007.

Ako zelite i Vi poslati email poruku sa slicnim komentarom upravi banji Mljecanici, mozete to uraditi na email adresi:

KOMENTAR 1:

Pomaže Bog, u Hristu braćo i sestre!
Pomaže Bog, doktore Stefanovski!

Čula sam se sa ocem Gavrilom i odmah poželela da Vam se javim. Iz kratkog razgovora sa ocem shvatila sam da je u Vašoj ustanovi okružen ljudima koji mu pružaju neverovatnu ljubav, pažnju i nada sve veliku stručnost. S druge strane, retka je privilegija imati za „pacijenta“ velikog duhovnika, tim pre oca Gavrila Hilandarca. Dugo se spremao baćuška da dođe u vašu toplu sredinu. Odužilo se to jer je otac stalno nalazio razloge zbog čega ne dolazi, ustvari, teško je baćuški da napušta manastir.

A sada čak i preko telefona osećam kako baćuška zadovoljno zvuči, a vidim da ima mnogo razloga za to. Otac je jako mlad otišao u manastir i život nas mirjana u bezbožnoj sredini mu je bio potpuno stran i nepojmljiv. Sate i sate je otac proveo moleći se pred Presvetom Bogorodicom Lepavinskom za oproštaj naših grehova, za naše duhovno i telesno zdravlje, a sada, u Vašem okruženju otac prepoznaje ljubav Božiju, jedinu ljubav koja vodi ka spasenju. A ocu Gavrilu je to najvažnije. Odmah je spomenuo kako postite, kako se pričešćujete. Pričao je o celom osoblju. Čak i mlađani terapeut je, kaže, pun ljubavi. 

Dirljivo je koliko otac Gavrilo oseća nebesku zaštitu Carice Nebeske, čijoj se brizi i zaštiti molitveno prepušta. Uvek ćete čuti oca kako kaže da mu je Presveta Bogorodica preko dobrih ljudi spasila nogu, pa i život, a sada, eto, preko dobrih ljudi krepi njegovo zdravlje.

Hvala Vam, doktore, hvala vam svima za ljubav koju pružate našem ocu Gavrilu. Oprostite što Vaše dragoceno vreme ovim pismom malo trošim, ali zaista osećam potrebu da Vam se zahvalim, jer našem ocu, vidim, mnogo prijaju terapije u Vašoj ustanovi, ali mu veliko zadovoljstvo i sreću predstavljaju svakodnevni topli razgovori, kako sa Vama i doktorkom lično, tako i sa celokupnim osobljem.

Od Boga Vam nagrada, od mene Vam hvala!, kako matuška Mihaila voli da kaže.

Molim Vas, prenesite pozdrave našem ocu Gavrilu.

U Beogradu, 24.12.2007. Leta Gospodnjeg
Svako dobro od Gospoda!

Od sestre Tankosava i njene porodice.

o.Gavrilo sa sestrom Tankosavom i njenom porodicom

KOMENTAR 2:

Pomaze Bog postovani i u Gospodu svakim dobrom darivani ...

Ovim putem zelim vam se zahvaliti za Ljubav kojom odgovoriste docekavsi, primivsi, pruzivsi nasem Ocu Gavrilu…
Gospod uputio, a vi tako divno odgovoriste da mi je velika Radost sve vas zajedno pozdraviti i zahvaliti vam na vasem dobrotvorstvu kako ocu Gavrilu tako i svim koji vam se nadju na njezi ...

Srdacne pozdrave, Radoscu oporavka ocu Gavrilu
Danica

KOMENTAR 3:

Pozdravljam cjelokupno osoblje banje “Mljecanica’’.
Od srca se zahvaljujem sto ste prihvatili incijativu dr. Tamare Popovic i omogucili boravak u vasoj banji nasem o.Gavrilu. Izabrali ste najljepsi i najbolji nacin zahvalnosti za svu hriscansku ljubav koju nam nas o.Gavrilo sa svojom bratijom vec godinama pruza u Manastiru Lepavini. Sigurna sam da ce se nakon boravka i terapija nas o. Gavrilo osjecati mnogo bolje i jos mnogo godina prema svojim zdravstvenim mogucnostima uznositi molitve za sve vas i nas narod pred Cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.
Primite iskrene zelje da se vasa strucnost i humanost sto dalje cuje.

Svako dobro od Gospoda zeli vam Slavica iz Sarajeva.

KOMENTAR 4:

Pomaže Bog braćo i sestre u Hristu.

Ne poznajem vas osobno, ali iz priča oca Gavrila imam dojam kao da vas sve znam i zbog toga sam poželjela da vam napišem par riječi. Bilo je prohladno i tmurno jesenje popodne kad se u ugodnom razgovoru s ocem Gavrilom dotakla i tema smrti i prolaska kroz mitarstva-nešto što kod svakog vjernika instiktivno izaziva tjeskobu i strah. On je mirno i s očima punih suza rekao:"One će samo da prođu!” Na moj upitan pogled odgovorio je :"Mislim na medicinske sestre i doktore koji s toliko ljubavi i pažnje njeguju sve bolesne nesretnike.” Odmah mi kroz glavu preleti misao da su njega pažljivije i bolje njegovali jer im je već netko rekao o kome se radi, a on pročitavši moju misao odgovori:"Oni se s toliko ljubavi staraju o svim bjednicima. Medicinske sestre peru one jadne ljude bez udova koji im djede mogu da budu” i suze mu nastave teći. Otkako je u vašoj banji čuli smo se nekoliko puta. Pita o manastiru, mojoj porodici. Vidim-misli na nas, ne zaboravlja nas u svojim molitvama.

I opet u njegovom glasu osjećam istu zahvalu. Kaže-gledaju me lijepo, po blagoslov dođu svakoga dana, pričamo, duhovne tribine držimo. Vidim da je opet doživio susret s onim “drugim” svijetom. Onim koji svakodnevo više daje nego dobiva, koji ljubi, a ne očekuje biti ljubljen! Ne kao mi ostali svjetovni ljudi koji pozajmljujemo samo onima od kojih očekujemo da nam vrate, koji ljubimo samo one od kojih možemo imati nekakve koristi! Nakon razgovora s njim osjetila sam potrebu da vam se javim, ne da vam se zahvalim što se tako lijepo brinete o njemu, jer će vam hvalu dati sam Gospod i Presveta Bogorodica Lepavinska, već da vam prenesem njegovu poruku kojom je i mene poučio. Postarajte se da živeći ovaj život i njegujući bolesne i unesrećene ljude i vi zaslužite da “Samo prođete!” On će vam svojim molitvama u tome sigurno pomoći!

Svako dobro i Bogom blagoslovene predstojeće blagdane želi vam svima sestra Spomenka.

KOMENTAR 5:

Pomaže Bog poštovana gospodo,braćo i sestre u Gospodu!

Poznavajući našeg voljenog oca Gavrila više od deset godina znam da je prolazio kroz teška vremena, zajedno sa nama njegovom duhovnom dječicom, svih ovih proteklih, zluradih godina. Jedini izlaz bio je trpljenje iskušenja koja nisu bila mala, mada se na ocu nije primjećivala teškoća problema, sve nas je sa veseljem i radošću primao u manastir. Sjećam se onih hladnih zima,nas nekoliko u crkvi,stara peć na drva jedva je pružala toliko topline da smo onako prozebli do kosti, trčali u njegovu malu manastirsku trpezariju na toplu kavu. Pomislila sam kako je tu hladnoću trpiti iz dana u dan, stajati tako kroz svakodnevne, duge liturgije, sve se to odrazilo na njegovo zdravlje.

Vidovdan 2006.god sa radošću odlazimo u obližnje mjesto na slavu crkve, otac služi svečanu liturgiju i odjednom tišina, ni glasa, šta se dešava? gledamo se i kao da očima pitamo jedni druge-šta je sa ocem? Sa mukom i bolom tada je završio liturgiju ali već slijedećeg dana je ležao na operacijskom stolu, tromb u desnoj nozi, doktori u klinici za hirurgiju, Kliničkog centra u Beogradu mu u zadnji čas spašavaju život i nogu od amputacije. Čekali smo našeg dragog oca cijelo ljeto da se oporavi i da nam dođe. Otac više nije izlazio iz svoje sobe osim na liturgije, živio je zatvornički.

Sada videći koliko se trude doktor Stefanovski i doktorica Popović, zajedno sa svim osobljem banje Mlječanica oko našeg dragog oca, pružajući mu ne samo terapije za ozdravljenje nego i svu ljubav i pažnju. Sa koliko divnih riječi je otac Gavrilo pričao o vama onog vikenda kada je došao u Lepavinu, opisujući trpezariju sa njegovom omiljenom svetiteljkom svetom Petkom, početkom gradnje crkvice u vašoj banji, do soba s ukrašenim ikonama. Rekao nam je osjećam se kao u Lepavini.

Hvala Gospodu što je poslao ocu takve divne ljude da ga okrijepe i osnaže jer je vidljivo da je težak podvižnički život ostavio traga na njegovom zdravlju.
Sa zahvalnošću svima vama i svako dobro od Gospoda želi sestra Rada

Koprivnica, 26.12 2007.

KOMENTAR 6:

Pomaze Bog Oce Gavrilo braco i sestre u Hristu! Pomaze Bog dragi doktori i sve medicinsko osoblje.

Citajuci veceras da nam je nas dragi i mili otac Gavrilo u “dobrim” rukama zahvaljujem se Gospodu Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj sto nam krijepi naseg pastira. Zahvaljujem se doktorima i cijelom bolnickom osoblju sto daju svoju nesebicnu ljubav za naseg dragog Oca Gavrila. Bog ce nagraditi sva dobra djela, a nas otac ce sa svojim molitvama umoliti Majku da se i nagrade. Tesko je ovo pisati jer covjeku nije svejedno, a pogotovo kada se to radi o nasem ocu Gavrilu nasem velikom Duhovniku. Neizmjerna zahvala svim doktorima i medicinsklm osoblju sto nam prihvatise i pomoc pruzise o.Gavrilu.

Hvala Svetoj Bogorodici Lepavinskoj koja odvede oca Gavrila do banje Mljecanice. Bog dragi providit ce puteve svima i da nam se dragi nas Otac vrati Sretno i Radosno u Lepavinu. Neka Presveta Bogorodica Lepavinska nagradi sav tim koji radi u banji Mljecanica.

Svako dobro od Gospoda zeli vam Radmila
Livno, 28.12.2007.

KOMENTAR 7:

Pomaže Bog o.Gavrilo, braco i sestre u Hristu!

Velika hvala svima koji pružate svu lekarsku pomoć našem dragom o.Gavrilu oko njegovog oporavka.
Naša duhovna virtulena parohija je malo pusta bez njega, ali mi se molimo za sto bolji oporavak naseg dragog duhovnika. Vidim preko slika i priloga sto su stavljeni na sajtu da je o.Gavrilo u pravim rukama. A mislim da ce i vama dobro doci njegov boravak kod vas, napunit čete i vi svoje duhovne baterije. Verujem da vidite svetlost koja sada svetli u vasoj banji.
Svako dobro svima, dragom o.Gavrilu da poželim sto bolji oporavak i povratak u Manastir. A svom osoblju hvala sto brinete za svu pomoć koju pružate o.Gavrilu, sretan Božić i Nova godina.

Svako dobro svima od Gospoda vam želi Mladen
Velenje-Slovenija 30.12.2007

KOMENTAR 8:

Pomaze Bog braco i sestre u Hristu!

Svaka pojava velikog duhovnika na bilo kom mjestu, u bilo koje vrijeme i iz bilo kog nama poznatog, a uvijek jedino, potpuno i zaista iz samo Bogu znanog razloga je veliki dogadjaj koji po pravilu uvijek nosi sa sobom pokrete, preobrazaje u nasim zivotima. To se nekad odmah, nekad kasnije dozivi i osjeti. Banja Mljecanica ima neobicno ime. Dolaskom dragog oca Gavrila u Banju Mljecanicu na obroncima gore koja je vjecni topos u pamcenju naseg roda, i sama Banja postaje novi topos, ne samo medicinska ustanova gdje se ljudi samo formalno uz terapiju skolske medicine od tjelesnih tegoba lijece, vec i mjesto gdje lijecenje covjeka zahvata cjelokupnu ljudsku licnost, jer medicina je drevno umijece koje covjeku jedino onda istinski pomaze kad mu uz terapiju i dusa bude taknuta brigom i naklonoscu iskrenom ljudi koji su pozvani da pomazu oboljelim.

I otac Gavrilo potvrdjuje upravo dusevni ljekoviti doticaj koji je dobio od vas sviju braco i sestre. A ja kao jedan od mnogih, koji su dusevno i duhovno osjetili zagrljaj i molitve oca Gavrila i pomoc Presvete Bogorodice Lepavisnke u dalekom Berlinu i kao svjedok te Sile Bozije, zelim da vam se bratski zahvalim na Ljubavi i paznji koju pokazujete prema nasem velikom duhovniku i pastiru, jer pomagajuci i brinuci se o njemu, vi indirektno prenosite taj lijek i svoj duhovnoj djeci oca Gavrila rasutim po svijetu.

bratski pozdrav od
Radomira Vucica iz Berlina

KOMENTAR 9:

Postovani!

Dozvolicete mi, verujem da pozelim Vama i Vasoj ustanovi-banji uspeh u daljem radu, srecne novogodisnje i Bozicne praznike. Posebno ako je moguce, a verujem da bi mu bilo drago pozdrav za arhimandrita oca Gavrila, igumana manastira Lepavina. Brat Miroslav, Indjija, tel:+381641593013

Svako dobro od Gospoda!

POSETA:

Profesionalni prvak svijeta u boksu Goran Delic iz Republike Srpske posetio je o.Gavrila u banji Mljecanici sa promoterima meceva Ljubomirom Vidovicem, te prijateljima Kos Dragoslavom, Kos Aleksandarom, Kalabic Milom i Anic Aleksandrom.

Banja Mljecanica, 05.01.2008.

POSETA :

Na poziv profesorice Stane Meseldzije, o.Gavrilo je dosao u osnovnu skolu, “Desanka Maksimovic” u Prijedor. Fotografije su iz kabineta informatike. Na slikama se osim profesorice Stane Meseldzije i Oca Gavrila, mogu vidjeti: Jelena Meseldzija, Igor Gvero, Milorad Radjenovic, Kos Dragoslav, Kos Aleksandar te Milo Kalabic.

U Prijedoru, 05.01.2008.

POSETA :

Prof. Stana Meseldzija, Radivoje Purgic - organizator poklonickih putovanja, te Dr. Marin Vojin - specijalista interne medicine u nedavnoj posjeti O.Gavrilu u banji Mljecanici.

KOMENTAR 10:

Uz ovaj sveradosni pozdrav radjanja Bogomladenca Hrista zelim osoblju banjskog lecilista
iskazati blagodarnost za svu brigu i ljubav koju pruzaju Visokoprepodobnom Arhimandritu nasem Igumanu
lepavinske svetinje. Vasa topla susretljivost prema mnogopostovanom nasem otcu GavrilU je pokazatelj
da imate i postovanja prema nasoj svetoj Crkvi svetosavskoj i svima nama koji Joj pripadamo.

Sa dubokim uverenjem smelo tvrdim da Majka Bozija Lepavinska moljenjem Njenom Sinu ovaj vas trud
nece ostaviti bez nagrade da vas radni kolektiv banjsko leciliste Mljecanica zasluzno prosperira
na dobrobit svih zaposlenih i onih koji se tu lece.

Kao mali darak zahvalnosti potrudicu se da vase banjsko leciliste ( sa vasom internet prezentacijom )
promovisem kod svih ovdasnjih cikaskih srpskih nacionalnih asocijacija, crkveno-skolskih opstina
i ovdasnjih srpskih medija.

Molitvom Presvetoj Majci Bozijoj Lepavinskoj da po uzoru na banju Vitezdu i u vasem lecilistu sto
cesce voda se zatalasavala kada je Andjeo Boziji na nju silazio, e’ da bi svi nasli iscelenje koje traze od svih bolesti.
Amin, Boze daj!

Vaistinu se rodi Spas!

na sv. Arh, Stefana, januar, 9. 2008 leta Gospodnjeg
Zoran (cikaski), Chicago, Illinois, United States of America

KOMENTAR 11:

Pomaže Bog braćo i sestre!

HRISTOS SE RODI!

‘’Obišavši’’ našeg dragog o.Gavrila u banji Mlječanici kod Prijedora, dirnuta pažnjom i ljubavlju sa kojom ga negujete, želim da se svima zaposlenim zahvalim od srca i da vam poželim srećne i blagoslovene Božićne i Novogodišnje praznike. Citajući komentare braće i sestra koji su vam se obratili i zahvalili za nesebičnu ljubav i pažnju koju pružate našem dragom ocu, ja bi svemu tome dodala i zahvalila se na ovaj način:

Umiljato lice naše doktorice,
a još mekše srce što u grudima se čuje,
jer iz njega ljubav za brata se kuje.

Osetila duša njena a videlo oko milo
da se našem ocu zdravlje narušilo.

Priklonivši kolena pred Ikonom Svetom,
da poljubi Ruku Carici Nebeskoj,
u srcu, želja joj se rodi,
mogao bi o.Gavrilo banju da pohodi.

Prihvatio otac na put da pođe
i sada vešte ruke i ljubav velika
miju rane pravednika.

Nagradiće Gospod svako dobro delo,
sve On vidi i strostruko vraća,
molitve pravednika Bogu su mile,
olaksaće se muke ma i kakve bile. 

Osetila ja to jesam,
zato vam se obraćam pesmom,
i od Gospoda vam svako dobro želim
i grlim vas srcem celim.

Sestra u Hristu Mira (Justina)

KOMENTAR 12:

Pomaze Bog braco i sestre u Hristu, doktori i osoblje banje Mljecanice, Bog se javi, od srca zelim da se svima zahvalim na pomoci, lecenju i ljubaznu negu naseg oca Gavrila, koji nam je zaista mnogo mnogo nedostajao.

Posebnu zahvalu zelim da iskazem za mogucnost sto nam se otac Gavrilo mogao javitii na tribini iz vase Banje. To je bila velika radost i uteha cuti da je na dobrom putu ozdravljenja odkada je u rukama osoblja banje Mljecanice, jer nam je svima na duhovnoj tribini manastira Lepavina jako nedostajao.

Ali najveca radost i sreca je da nam se otac Gavrilo u izuzetno poboljsanim zdravstvenim stanju vratio. Molimo se i zelimo vama svima, da vam Bog, Presveta Bogorodica i svi Sveci uzvrate za taj vas trud koji ste ocu Gavrilu pruzili, sve najbolje, najlepse, i svako dobro.

Puno pozdrava,
Aleksandra

Bogojavljenje, 19.01.2008, Tettnang, SR Nemacka

KOMENTAR 13:

Pomaže Bog, divna braćo i sestre u Hristu!

Moja porodica slavi svetog Jovana Krstitelja, tako da su nam ovi dani ispunjeni velikom radošću i blagoslovima upravo našeg Zaštitnika. A onda mi se, u sred te radosti, javlja otac Gavrilo iz Lepavine, blagoslovi celu moju porodicu i sve moje goste, čestita mi slavu i odmah unese neki neobjašnjivi mir, koji mi ispuni celu kuću.

Koliko me samo otac Gavrilo obradovao što mi je blagoslove u kuću poslao, toliko mi je drago što je zvučao tako dobro, odmorno i sveže. Zato imam veliku potrebu da se zahvalim kako Vama lično, profesore i divnoj doktorki, tako i celom osoblju Vaše ustanove, jer, otac naš, kada je u svetu, medju mirjanima, s obzirom da je u manastiru od detinjstva, jako oseća nemoć ljudske prirode. Zato mu je stalno potrebna molitva, jer želi da se moli kako za sve nas, tako i za ceo naš duboko posrnuli narod, da uznese svoje molitve Gospodu. Zato se otac naš retko gde u svetu tako prijatno osećao kao kod Vas, bar tako se meni čini.

Medjutim, zbog Vaše ljubavi, rekla bih Hristove, otac se tako okrepio, oporavio, zavoleo Vas i celokupno osoblje, i ja Vam se puno zahvaljujem, jer mi mnogo znači i ja se stalno molim za njegovo zdravlje. A, eto, neki dobri ljudi, svojom ljubavlju i stručnošću pomogoše našem ocu, koji, gde god da se pojavi, unese mir, ljubav, blagodat.

Bogu hvala što imamo tako velikog duhovnika i molitvenika u liku oca Gavrila.

Hvala Vam još jednom i svako dobro od Gospoda.
S ljubavlju, sestra Tankosava sa porodicom.

KOMENTAR 14:

Draga i mila braco i sestre u Banji Mljecanici!

Nas dragi otac Gavrilo je pre dve godine bio u teskom zdravstvenom stanju. Svi smo sa tugom primili vest da je otac operisan i sa zebnjom pratili dalji tok lecenja. Dusa moja osetljiva, tada tuzna, sada je srecna sto mu je dobro.

Osecam neodoljivu potrebu da vam se javim po drugi put i da vam se od srca zahvalim i od Gospoda vam svako dobro pozelim kako u vasem privatnom tako i u poslovnom trudu i radu. Moje prvo obracanje i zahvalnost je bila pesmica sa kojom sam se zahvalila svima vama a nekako najvise dragoj sestri dr.Tamari Popovic. Prastajte braco i sestre, namera mi nije bila da nikoga izostavim, ali milo lice nase doktorice ostavilo je na mene utisak i kroz njen mio pogled videla sam sve vas. Ovom prilikom se zahvaljujem direktorici i svom osoblju banje. Sva duhovna deca naseg dragog o.Gavrila su vam neizmerno zahvalna na ljubavi, trudu i nesebicnom pozrtvovanju koje ste pokazali prilikom njegovog oporavaka u Banji Mljecanici (mi je svi zovemo BANJA VITEZDA).

Ljubav i nesebican trud sa kojim ste ga lecili i negovali je vasa plata koju ste zaradili kod Gospoda i blagodat Njegova dace vam se onda kada vam bude najpotrebnija. Vasa ljubav je odgovor na molitve o.Gavrila koje on nesebicno upucuje Gospodu i Presvetoj Bogorodici za sve vas. Razgovori telefon sa ocem tokom njegovog oporavka u banji, kao i ovih dana, govore o velikoj promeni nabolje o velikom uspehu postignutom u lecenju.  Nas dragi otac je kao dete neopisivo srecan, zahvalan Bogu i svima vama da to jednostavno recima nemoze opisati.

Slusajuci ga tako ozarenog i gledajuci ga na fotografijama vidiljivo srecnog i zdravog, ja sam osetila zelju da vam prenesem njegovu zahvalnost. Uspeh u lecenju postignut je miloscu Presvete Bogorodice Lepavinske kao i vasem trudu i hriscanskom ljubavlju s kojim ste ga lecili i negovali.  Neka bi dragi Gospod dao da vasa banja postane prava BANJA VITEZDA za sve nemocne i raslabljene koji u njoj pomoc potraze.

Molitvama Sv.Trifuna, ciji se spomen danas slavi
nek vas Gospod izvede na put pravi.
Od Boga vam svako dobro zelim i grlim vas srcem celim!

Sestra u Hristu Mira
U Beogradu, 14.02.2008. Leta Gospodnjeg

____________________________________________________

PISMO OCA GAVRILA:

Draga braćo i sestre u Hristu i duhovna moja deco!

Kada sam još kao 16-godišnji mladić odlučio da svoj život posvetim Gospodu služeći Mu kao monah, nisam ni pomišljao na koje će sve načine sama Presveta Bogorodica da usmeri moje korake, a Sveta Petka da pritekne svojim svetim molitvama. Naime, na Svetoj Gori u manastiru Hilandaru, posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, proveo sam trinaest godina svog monaškog života, a potom se obreo u manastiru Lepavini, posvećenom istom prazniku. Nakon teške operacije, kojom mi je spašen život i sačuvana desna noga, bio sam na rehabilitaciji u Gamzigradskoj banji pokraj Zaječara, koja kao svoju slavu praznuje upravo praznik Vavedenja Presvete Bogorodice.

Na dan istog tog praznika, 4. decembra 2007. godine, u Lepavini sam lično upoznao gospođu doktoricu Tamaru Popović, zamenicu direktorice Gordane Stefanovski u banji Mlječanici kod Prijedora, koja je zajedno s ostalim vernicima iz Republike Srpske došla na manastirsku slavu. K nama već punih sedam godina dolaze poklonici iz Republike Srpske, a među njima je više puta bila i gospođa Tamara, koju u mnoštvu vernika nisam posebno primetio, niti sam mogao da pretpostavim čime se bavi. Kasnije, kada smo se upoznali, rekla je da me je sa strane posmatrala i pratila tok moje bolesti. Često je nazivala telefonom, pitala za visinu šećera i slala dijabetske proizvode. Kako smo već bili stari poznanici, tog dana mi je oprezno i ubedljivo predstavila u kakvom se zdravstvenom stanju nalazim i ponovo ponudila da dođem u banju na oporavak. Zbog manastirskih obaveza sam već duže vreme odlagao taj odlazak, ali sam sada nakon njezinog ponovljenog poziva ipak od Visokopreosvećenog Mitropolita G. Jovana zatražio blagoslov. Dobio sam ga i već 16. decembra 2007. bio u Mlječanici.

Čim sam ušao u banju, video sam u trpezariji ikonu Svete Petke, moje krsne slave. Odmah sam znao da sam došao na pravo mesto i da me molitve moje nebeske zaštitnice neće ostaviti bez pomoći. Sve osoblje banje, ispred kojeg je bio doktor Stefanovski, lepo me je dočekalo. Od doktora Stefanovskog sam pozvan da svakoga jutra dođem u njegov kabinet, gde su pre početka radnog dana od mene svi uzimali blagoslov, a po potrebi tražili i duhovne savete. Razmenjivali smo svoja iskustva – oni s medicinske, a ja s duhovne strane. To je bila „mala duhovna tribina“, koja se obično vodila oko osam sati uveče, sa dežurnim lekarom, posle njegove vizite pacijentima.

Dobio sam i svog fizioterapeuta Dragomira Mandića. U banju sam došao iscrpljen, s natečenom desnom nogom, ukočen. On je s mnogo pažnje, ljubavi i ustrajnosti radio vežbe sa mnom, pa sam nakon tri nedelje terapije hodao normalno i u sebi osećao dotok nove energije i snage. „Mrtav bijah i oživjeh, hrom bijah i prohodah“.

Setih se tako mog monahovanja na Svetoj Gori, na kojoj sam i ja trudio u tvorenju Isusove molitve. Tih godina mog života u manastiru Hilandaru sam u biblioteci posuđivao knjige i mnogo čitao, pa sam između ostalih pročitao i knjigu Kazivanje jednog bogotražitelja svom duhovnom ocu, u kojoj se opisuje duhovno napredovanje jednog ruskog hodočasnika u bavljenju umnom molitvom. U to vreme je u Hilandar stigao brat Nikola Vitas iz Hrvatske, iz ličkog sela Medaka, s kojim sam počeo zajedno da upražnjavam Isusovu molitvu. Nastojao sam da mi um uvek bude zaposlen molitvom. Postoje tri stepena takve molitve: usna, umna i srdačna. Prvo se po blagoslovu duhovnog oca vrši usna molitva, sve dok je um sasvim ne usvoji, pa se onda, dok monah obavlja svoja poslušanja, um sam bavi molitvom dok usne miruju. Na sledećem stepenu molitva se spušta u srce i tada celo biće tvori molitvu. Kada legnemo i spavamo naše telo se moli, kad se probudimo molitva nastavlja da teče. Isusova molitva je kao očišćujuća reka koja sapire sve delove naše duše i tela, očišćuje naš um i srce tako da celi prebivamo u ljubavi i dobroti, koje i u svim stvorenjima Božijima prepoznajemo i osećamo. Osetivši svoja novootkrivena monaška stremljenja, tražio sam blagoslov svoga starca Nikanora da odem u grčki manastir Filotej, koji je bio poznat po strogom monaškom ustavu i po mnogim podvižnicima koji tvore Isusovu molitvu. Tada je tamo bilo oko 80 monaha. Ustajalo se u 11 sati naveče, kada su počinjala kelijna pravila svakog monaha u trajanju od dva časa, a ona su se uglavnom sastojala od tri brojanice po 300 Isusovih molitava, jedne brojanice po 300 molitava „Presveta Bogorodice spasi nas“ i dodatnih molitava za posebne potrebe, zatim se čitala jedna glava iz Evanđelja, jedna glava iz dela apostolskih i duhovne pouke svetih otaca. U dva časa služena je polunoćnica, zatim jutrenje i časovi. Na bogosluženje se nije smelo kasniti. Svako jutro se tražio blagoslov igumana, a u crkvi se stajalo po zvanju (jeromonasi, jerođakoni, monasi), gde se svoj red zauzimao prema vremenu provedenom u manastiru. Po završetku časova tipikar bi podelio monahe na grupe po 15 i svaka bi grupa u paraklisima služila Svetu Liturgiju, na kojoj su se monasi svakog drugog dana pričešćivali. Kada se završi Liturgija, obično oko pet časova ujutro, ide se na ručak, s tim da ponedeljkom, sredom i petkom nema ručka, nego se samo može popiti čaj. I ja sam, kao i ostali filotejski monasi, u takvom monaškom poretku živeo po blagoslovu igumana, da bi jedno jutro stojeći na svome mestu iznenada bez razloga pao u nesvest - to je bio prelom u mom monaškom životu – prelazak u moju monašku zrelost. Za mene više nije postojao ovaj svet, postojalo je samo nebo, more i svetogorske šume, manastiri i monasi, i ja među njima. Moje celo biće je stremilo Bogu, a u mom srcu se stalno izlivala Isusova molitva. Nakon dvadeset dana provedenih u Filoteju vratio sam se nazad u manastir Hilandar. Nakon opisanog duhovnog iskustva ja sam se i fizički promenio - vratio sam se kao drugi čovek. U Hilandaru su svi odmah osetili i videli veliku promenu na meni. Sve kao da je bilo isto, ali ništa više nije bilo isto. Vratio sam se na svoje poslušanje gostoprimca, a molitva je stalno tekla u srcu. Kada legnem, zaspao bih s Isusovom molitvom i svako jutro se s njom probudio. Ako bi zaspao u vreme odlaska u crkvu, u snu bih čuo neko neobično lupkanje, koje bi me probudilo da ustanem. Po blagoslovu svoga starca odlazio bi često na Karulje, gde su boravili najstroži podvižnici, i tamo razgovarao sa starcima (s ruskim ocima Serafimom i Nikodimom i našim o. Stefanom Srbinom), koji su me upozoravali na silinu iskušenja što napadaju monaha koji se bavi umnom molitvom, a da bi monah odustao od podviga. Hvala Gospodu što sam izdržao i nisam pokleknuo. Zapravo, i sam život na Svetoj Gori je veliko duhovno iskušenje. To je Gradina Presvete Bogorodice, tu je svaka stopa osvećena, i vazduh i priroda. Na njoj se nalazi dvadeset manastira, nebrojeno kelija i skitova, gde se svakodnevno vrše Svete Liturgije i uznose molitve Gospodu. Živeo sam u bogomisliju podvižničkim životom. I dalje sam mnogo čitao, najradije o ruskim podvižnicima 19. veka. Popodne kad bi me znao obuzeti san snevao bih o njihovim životima i kao da sam ih posećivao u njihovim manastirima. Probudivši se osećao bih radost i blagodat što me posetila ljubav Božija.

Zašto sam vam sve ovo napisao? Zato da bih s vama podelio doživljaj koji sam davno već proživeo na Svetoj Gori. Jednoga dana u banji, pri kraju radnog vremena, legao sam na terapijski krevet, i dok je brat Dragomir radio vežbe, profesor Dragan Vulović je prisutnim studentima polako, smirenim glasom, objašnjavao tok terapije. U vazduhu se osećao mir. Po završetku terapije sam ručao i blago zaspao. Nakon toliko godina, dok sam lagano tonuo u san, obuzelo me isto ono blaženstvo i osetio sam istu duhovnu radost i umiljenje kao kad sam na Svetoj Gori s molitvom u srcu legao i s molitvom se budio. I kao što sam na Svetoj Gori sanjao ruske podvižnike o kojima sam čitao, tako sam sada usnuo fizioterapeuta Dragomira kako sa mnom obavlja vežbe – kao da se java produžila u san… I ponovo sam se probudio u radosti.

Otac Gavrilo i fizioterapeut Dragomir

Iz tog razloga sam nedavno rekao da je banja Mlječanica evanđeoska banja Vitezda - banja milosrđa Božijeg. I meni je Gospod poslao čoveka, u vidu osoblja banje. Jer postoje i druge banje, postoje i druge terapije i stručnjaci, no ono što leči kad anđeo Gospodnji zatalasa vodu je čovek. Čovek s usađenim milosrđem Božijim, s ljubavlju, brigom i pažnjom - sve ostalo je isto kao kod drugih.

Eto, draga moja duhovna braćo i sestre, podelio sam s vama svoje životno iskustvo, a radi iskustvom stečene pouke o tome kolika je vrednost ljubavi za čoveka i brige o bolesnima i nemoćnima – one su delotvorne poput monaške molitve.

Svemu osoblju banje Mlječanice želim od Boga i od Presvete Bogorodice blagoslov za ono što učiniste meni i za ono što ćete pružiti svima onima koji traže vašu pomoć. Ovih dana, dok idemo ususret prazniku Sretenja Gospodnjeg, nastojte da u svojim hrišćanskim dušama pripremite put na kojem ćete sresti Gospoda, da biste Njega prepoznali u svakoj duši koja vam se obrati. „Neka vam ne dosadi dobra djela činiti“. Amin.

Arhimandrit Gavrilo (Vučković)
iguman manastira Lepavine
U manastiru Lepavina, 19. februar, 2008.

Pritisnite i otvorite slike Oca Gavrila snimljene 10.02.2008. nakon rehabilitacije u banji Mljecanici..

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

Dragi brate Simeone i sestra Radmila, Bog vas blagoslovio, dugo nismo se čuli videli i dopisali. U međuveremenu mnogo štošta se dagođalo kod mene, a verovatno i kod vas, a uglavno da pomalo i starimo, a pamet pomalo nas i napušta godima dole a dušom gore ka nebu. Evo poslaću vam jedan link pa po tome ćete videti i zanimljivo pročitati iz ovih mojih kratkih zitija. Ujedno ću vas obavestiti o jednom mom interesantnom projektu ako Bog da budem živ i zdrav, a to je da imam nameru da napišem jednu knjigu kao svoju biografiju o mom monaškom putu od kad se začela moja prva klica u mom srcu o monaškom pozivu a taj put je dug do danas 47 g.

Knjiga će imati duhovnog istoriskog sadržaja i značaja od prvih ikušeničkih dana man. Tuman man. Rajinovac monaška škola u man. Preobraženju u Ovčar Banje man.sv. Pećka Patrijaršija man. Dečane, Sv.Gora man. Hilendar 13 g. boravka na tom „Univerzitetu duhovnosti,i PRAVOSLAVLJA” i 24 g. u manastiru Lepavine u ovom delu zapada u moru i sredini RIMOKATOLIČKOG SVETA i u vereme ratnih zbivanja na ovim prostorima. Naslov knige će biti „HILENDARAC U VREMENU I PROSTORU”.

Banja Mljecanica

Pozdrav i blasgoslov iz man Lepavine

Arhim. Gavrilo sa bratijom

ODGOVOR SESTRE RADMILE NA PISMO OCA GAVRILA

Oče blagoslovite,

Oprostite što vam nisam odmah odgovorila, ali posla je toliko da ja i kad dođem kući stojim između šporeta, sudopere i kompjutera. Kuvajući ručak za sutra radim na časopisu. Vi znate koliki je to posao. Sa velikom radošću sam pročitala vaša pisma, posebno sam se razveselila kad sam videla kako ste postali pravi sportista. U odnosu na stanje od prošle godine, ovo je zaista divno. Obradovalo me i što sam na fotografijama videla o. Vasilija, što znači da je i njemu bolje, kad može vama da pomaže u izvodjenju vežbi.

Nije sumorna Gamzigradska banja jedina, možda voda u banji u kojoj ste bili nije baš toliko puna minerala, ali je uz te divne ljude puna blagodati, a to pomaže više od ičega drugog. Kako je lepo čuti da su tamo svi bili dobri i ljubazni prema vama, a uz to su i pobožni ljudi. Sve ima svoj dan, samo treba da dođe, kaže naša stara izreka. Tako je došao dan da i vi napišete knjigu o svom životu na Svetoj Gori. To je zaista divno. Pre nekoliko godina, kad smo o tome razgovarali, vi niste mogli ni da zamislite da ćete imati vremena da pišete, a eto, dao je Bog. Sigurna sam da će to biti veoma zanimljiva knjiga, jer vi ste mnogo toga videli i proživeli i da će mnogima biti na duhovnu korist, a nekima i da se malo opomenu.

Partijarh se uspešno oporavlja. Sada može sam da se hrani, razgovara, peva tropare, priča doživljaje iz detinjstva i sa Kosova i Metohije, samo ne može da hoda. Neki se njegovom oporavku raduju, a za neke nisam baš ubeđena. Pošto radim nove emisije za Radio Svetigoru, možete da ih preuzimate. Oni sada redovno emituju program, imaju i vesti, a najviše je Mitropolitovih beseda.

Da li vam smeta ili čini bolje ovo preuranjeno proleće?

Nadajmo se da neće više biti mrazeva, i zbog zdravlja i zbog voća, verovatno je kod vas već svo voće u cvatu. Simeon vas srdačno pozdravlja. On je celu ovu zimu bio bolestan, od zapaljenja pluća pa na dalje. Sada se polako oporavlja.

Od Boga vam zdravlje i srećan početak Časnog posta.
Pomjanite i praštajte.
U Hristu vaši, Simeon, Vladimir i Radmila
03.03.2008.

Sa velikom srećom i zadovoljstvom sam prihvatio poziv Arhimandrita Gavrila da boravim desetak dana u Manastiru Lepavini, ali kada sam polazio ni slutio nisam koliko će me taj boravak u Manastiru u duhovnom pogledu obogatiti, oplemeniti i ohrabriti za dalje. Molitve u ovoj svetinji pred čudotvornom ikonom Bogorodice Lepavinske vratile su mi snagu za moj daljni rad doktora i profesora, a duhovni savjeti Arhimandrita Gavrila pomogli da koračam pravim putem i Bogu se molim da tako i bude.

Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici za ovo dobro iskustvo, a Arhimandritu Gavrilu i bratiji ove svetinje dobro zdravlje i dug život.

U Manastiru Lepavini, 4. marta, 2008. godine,
Prof. dr Mihajlo Stefanovski iz Kozarske Dubice

Pomaze Bog o.Gavrilo,

Povratkom prof. Stefanovskog nakon visednevnog boravka u Vasem i nasem manastiru, u nasu ustanovu je ponovo usao val smirenja, blagostanja i nesebicne ljubavi koju smo osjecali svo vrijeme Vaseg boravka kod nas, a koje je prof. Stefanovski obnovio i danasnjim dolaskom na posao to s nama nesebicno podijelio.

Ovim pismom zelimo da vam se zahvalimo za svu brigu, njegu, duhovnu radost i ljubav koju ste iskazali prema nasem i Vasem “bratu u Hristu” prof. Stefanovskom. Radost, ljubav i smirenje koji se osjete u svakoj njegovoj rijeci dozivljavamo kao Vas duhovni zagrljaj i blagoslov Presvete Bogorodice Lepavinske cijom smo promislju zapoceli nase duhovno druzenje.

Vas boravak u Mljecanici je pocetak duhovnog preobrazaja za mnoge od nas i to dozivljavamo kao veliki blagoslov. Beskrajna je radost citati sve one rijeci ljubavi i pohvale koje ste iskazali za nas. Stoga Vas pozivamo i s velikom radoscu ocekujemo Vas dolazak kod nas, a posebno se radujemo Vasem svakodnevnom blagoslovu i malim duhovnim tribinama koje ste nam ovde priredjivali.

S nadom da cete nas i dalje pominjati u molitvama, blagosiljati u mislima, duhovni i radosni pozdrav Vama i svoj bratiji manastira Lepavine salje “Igumanija” Gordana Stefanovski sa svojom duhovnom djecom,osobljem banje “Mljecanice”.

Neka Vas Gospod blagoslovi i cuva.
07.03.2008.

PISMO BRATA LJUBOMIRA BUGARINA

Nekoliko godina za redom delili smo radost mestana Velikog Poganca, mi hodocasnici iz Sombora, na njihovoj seoskoj slavi, a to je, kao sto znamo, Vidovdan.

I tako, rekao bih vec tradicionalno krenusmo i 28. juna 2006. godine. U Pogance smo stigli dosta rano, dok su uveliko prodavci postavljali standove, a hram u selu bese zatvoren. Jutro suncano, vredro obecavalo je blagodet praznika kojeg slavimo. Dolazak bratstva manastira Lepavina uveecalo je nasu radost, pa u toj radosti prevideh opasku Arhimandrita Gavrila, kada uzeh blagoslov i pozdravih se sa njim, da se nesto ne oseca dobro.

Polako udjosmo u hram, poklonimo se svetinji i po blagoslovu stadoh za pevnicu spreman da aktivno ucestvujem u Svetoj Liturgiji, kojoj nacalstvuje njegovo Visokoprepodobije, nas dragi nam Arhimandrit Gavrilo. Jos pre “Blagoslovenog carstva” hvalio sam Gospoda i Njegovog ugodnika, mucenika cara Lazara, sto se hram ispuni vermin narodom. Za pevnicu pristupise i nekolicina sestara iz Velikog Poganca, a otac Gavrilo “porinu brod” i mirno, molitveno zaplovismo prema obecanom “Blagoslovenom carstvu”. U tom od Boga nam danom molitvenom Evharistijskom slavlju nisam ni pomisljao na ocevo “nisam danas nesto dobro”, stigosmo do trenutka kada otac Gavrilo vozglasom: “Sa verom i ljubavlju pristupite”, procita raresnu molitvu pred Sveto Pricesce, mi is pevnice zapojasmo: “Tijelo Hristovo...” i ne brojeci koliko puta, pojasmo isto. U jednom trenutku iz oltara pojavi se monah, otac Teofan i rece: “Brate Ljubomire, uzmite nesto od duhovnih pesama, ocu Gavrilu nije dobro”. Pogledah ka oltaru i zacudjen videh gde se otac bori sa slaboscu koja ga je obuzela. Ucinilo mi se tada da otac vaskrsava sa bolnim izrazom lica i takvim bledilom koje me je zaplasilo.
Svetom caru Lazaru i Bogomajci Lepavinskoj hvala sto su u tim momentima umolili Gospoda te otac Gavrilo smogne snage, pricesti narod i privede Bogosluzenje do kraja. Nakon toga zamolio nas je za razumevanje i otisao u manastir da se odmori da bi mogao odrluziti i Vecernju sluzbu Boziju.

Na Vecernje Bogosluzenje je dosao odmoran, vidno raspolozen sa recima: “Osecam se mnogo bolje”. Da je tako i bilo potvrdicu secanjem da smo se otac i ja prosetali oko standova duz glavne ulice i da mi je tada podario, zapravo kupio jedan CD sa talijanskim kanconama. Osvezeni blagodacu Bogorodice Lerpavinske i praznika, te rastereceni ocevog “loseg” stanja vratismo se u Sombor. Svojom nesmotrenoscu prodje desetak dana da se i ne upitah kakvo je zdravstveno stanje oca Gavrila, kada jednog dana zazvoni telefon i ja cuh drag mi glas oca Gavrila koji se javlja da mi saopsti tuznu vest o smrti Arhimandrita Mardarija i da mi kaze da je u Beograd dosao zbog operacije i to sve zbog problema koji je krenuo bas tada, na Vidovdan 28. juna 2006. godine.

Bogu, Presvetoj bogorodici, svim lekarima, pa i timu banje Mljecanica zahvalni smo svi mi koji posecujemo svetinju o kojoj se brine nas otac Arhimandrit Gavrilo sa svojom bratijom.

S ljubavlju i zahvalnoscu
hadzi Ljubomir Bugarin
Sombor

Pomaze Bog oce!

Evo ja dobila malo inspiraciju kad sam cula da odlazite u banju, inspirisao me onaj vas osmeh sa slike koju ste nam poslali. 

II DEO

Vratio se otac iz Mljecanice Banje
krepkog tela i vedrijeg duha.
Osmeh mu ne silazi sa lica,
oseca se lagan kao ptica.

Poziva on svu svoju duhovnu decu
da sa njima podeli radost i srecu. 
Deco moja duhovna i mila, reci nemam
da zahvalim svima, Bogu milom i
Presvetoj majci, sto se samnom zbi
kao u najlepsoj bajci.

Braci i sestrama u manatilima belim,
sve najlepse od sveg srca zelim.
Bogu se molim da trud njihov ne bude bez ploda,
da im blagodat Gospodnja dosegne i do najdaljeg roda. 

Zaigrase mnoga srca u vascelom svetu, sto se tuga
pretoci u radost, izliva se ljubav sve u jednom pravcu,
poj angela cuje se sa neba sve u slavu Boga,
sve u Slavu Boga.

Angeo Gospodnji tu prst svoj spusti i bolesti
odlaze u bezdan pusti.
Sad cemo je Banjom Vitezdom zvati, jer se u njoj
sve bolesti mogu sprati.

Sestra u Hristu Mira

Komentari: