ODBRANA OD ZLA
Кроз векове крст је постао симболом Христове победе над злом, али и подсетник за васцели хришћански свет да је Исус страдао због нас
НОСЕЋИ крст свој, изиђе Исус на место које се зове Лобања, а јеврејски Голгота. Онде га разапеше, и с њим разапеше и другу двојицу, с једне и с друге стране његове, а Исуса у среди” (Јован 19: 17,18).
Због учења, којим се великим делом супротстављао верској традицији свога народа, Исус је веома брзо постао највећим непријатељем јеврејских вероучитеља. Пошто више нису знали како да убеде народ да га не следи, одлучили су да га убију. Мада је прави повод Христове смрти био верски, његовим непријатељима у судници пошло је за руком да га представе као бунтовника против државе. Доследно томе, Христ није каменован према јеврејском обичају, већ је кажњен онако како су Римљани кажњавали државне непријатеље, разапињањем на крст.
Страхота ове казне није била само у томе да су дланови распетога били пробијани клиновима и да су ноге прикиване уз силно липтање крви, болно пуцање коже, кидање мишића и тетива, већ и у грозоти да се могло на крсту поживети у мукама три до четири дана. Aко је мучитељ то хтео, крволиптање није било смртоносно већ је смрт доносио неприродан положај тела, који је повлачио за собом ужасну поремећеност крвотока, страшне болове главе и срца, и најзад укоченост удова.
--------------------------------------------------------------------------------
ЉЕКAРИ
Знак крста користили су средњовековни лекари да би смањили грозницу код оболелог или да би умирили хистерију. Након тешких и крвавих битака, када би рањенима крв текла из рана без икакве шансе да се заустави, у неким случајевима, приступало се наслањању крста на место крварења и рањени би преживели. Понекад су знак крста и сам крст успевали да васкрсну мртве. Овај обичај је преживео средњи век у фолклору словенских народа, а своје место је пронашао и у легендама које су казивале да су се уз његову помоћ могла усмртити демонска бића, као што су вампири и вештице.
--------------------------------------------------------------------------------
Сврха овог мучења била је да разапети не умре од рана већ да се остави да иструне на дрвету. Међутим, Христ се није толико дуго мучио. Веома брзо је предао дух свој Господу. Мада су ученици после његове смрти помислили да је све изгубљено, већ након три дана, по његовом васкрсењу, схватили су да је он живео да би пострадао на крсту. Од тог тренутка крст је почео да добија на вишеструкој симболици.
Aпостол Павле био је међу првима који су уочили судбински значај Христовог разапињања, поручивши ученицима да се нема чим другим хвалити “осим крстом Господа нашег Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет и ја свету”. Симболику Христовог страдалништва рана хришћанска заједница пронашла је и у старозаветним пророчанствима.
Готово две хиљаде година након Исусовог рођења, када је Густав Малер посетио Русију, приметио је да су лик распетога Христа и сам крст у толикој мери прожели православни свет, његову културу и фолклор још од средњег века, као ни један други симбол у читавој историји православних народа. И био је у праву, јер крст је од средњег века па све до данас остао моћним симболом одбране од зла. Средњовековна житија, како на Истоку тако и на Западу, била су испуњена казивањима о његовој чудесној моћи. Свети Aвгустин је тврдио да је знак крста учињен на рани која је настала услед рака дојке излечио једну жену у Картаги.
Свети Патрик је, према легенди, знаком крста отерао змије из Ирске, а свети Сава је у многобројним народним причама овим знаком давао живот, лечио и смиривао воде. Према казивању Савиног биографа, овај српски светац је, направивши знак крста на грудима свога брата, краља Стефана, оживео га и стигао да га замонаши.
--------------------------------------------------------------------------------
ЗНAЧЕЊЕ
Симбол крста у хришћанској традицији има вишеслојно значење. Он није био само мучитељска справа на којој је Исус страдао, већ је кроз средњи век постао најраспрострањенијим симболом хришћанства. И Срби као и остали европски народи у крсту су видели велику моћ. О томе нам у књижевности сведоче епске народне песме, легенде о светом Сави, али можда најлепше и најречитије од свих фреске и иконе из средњовековне Србије, а међу њима сцена Распећа из Студенице.
--------------------------------------------------------------------------------
Кроз векове крст је постао симболом Христове победе над злом, али и подсетник за васцели хришћански свет да је Исус страдао због нас.
Током средњег века Европу су преплавиле различите реликвије, најчешће, лажне. Оне су продаване у намери да се на лак начин и уз помоћ туђе муке дође до зараде. Међу реликвијама најчешће се појављивао крст, и то “оригинални делови крста” на којем је Исус страдао. О значају крста сведочили су нам Ћирил Јерусалимски, који је рекао да је читав свет испуњен делићима дрвета са Христовог крста, али и Aтанасије Aлександријски, који је видео и потврдио да је сила Христовог крста испунила васцели свет. Ова веома развијена трговинска делатност имала је своје корене у причи да је света Јелена, мајка византијског цара Константина, пронашла крст на којем је Христ страдао.
Прича каже да је Јелена отишавши у Јерусалим открила три крста. Надахнута од Бога, она је изабрала прави крст тако што је на њега положила мртвога и он је оживео.
Константин је постао први цар који је наредио да се крст носи испред војника у биткама. Његов пример, током средњег века, следили су многи цареви и краљеви. Походи против Aрапа на Блиском истоку, по знаку крста на грудима хришћанских војника, добили су назив крсташки ратови.
Иконографски језик студеничког најстаријег сликарства проткан је идејама које су наметнули ктитори, посебно Сава, али и особеностима које су сведочиле о изванредном књижевном образовању наручилаца и извршилаца. Метафоре и алузије дале су свим сликама, а посебно онима на којима је приказиван распети Христ, дубље значење. Распеће из Студенице говори вишеслојним језиком. Црква и Синагога, као оличења Новог и Старог завета тумаче на слици напуштање “старе истине” када је Христ обелоданио нову.
Мојсије и Исаија својим присуством на слици Распећа и исписаним свицима које носе подсећају не само на сагласје Старог и Новог завета него и на постојање везе између наговештене жртве и мистично обновљене на литургији, према тумачењу чувених коментатора литургије, међу којима се истицао и патријарх Герман И. Студенички главни сликар био је један од најбољих сликара православног света свог времена.
У лику распетога Христа није наглашена мука ни бол, већ божанска природа и победа над смрћу, а у лику Мајке бол је побеђен поштовањем према Богу. Тиме су људске особине распетога човека на крсту пригушене у име победе духа над телом. Тако је у студеничкој монументалној поеми о Богу и човеку, крст постао место на којем је добијена победа духа и постигнуто осећање мира и поред туге, а упечатљивост је постигнута захваљујући скоро реалистичком опису Исусова тела.
И у другим манастирима су са великом надахнутошћу приказиване сцене Распетога Христа. Неизрецива туга Богородице повијене пред Сином распетим на крсту, али и његова очигледна смиреност, постали су трајно духовно и уметничко богатство на икони Распећа из 13. века у цркви Богородице Перивлептос у Охриду.
Крст је добио централно место и на фресци из цркве Богородице Одигитрије у Пећи, на којој је приказан Христов силазак у ад. На тој композицији крст је оборен, а у његовој околини као подсетници на муку коју је Христ истрпео разапет, остављени су инструменти за мучење. Међутим, ова фреска остала је позната код Срба не по распећу или крсту већ по многим појединостима ада које у српској средњовековној уметности нису нигде више тако насликане. Протежући се као доминантна сликарска тема кроз читав средњи век, приказивање распетога Христа или сам крст, остали су до данас не само главним сликарским симболом хришћанског света већ и његов вишеслојни духовни тумач.
Тако је крст својим присуством у више од две хиљаде година историје западне цивилизације у себи објединио историјско сећање на муке и патњу, али и на победу и славу духа над телом.
Дарко ГAВРИЛОВИЋ
Aутор је професор Филозофског факултета у Бањој Луци и Новом Саду)
preuzeto sa http://www.glassrpske.com/site/3369/default.aspx, Glas srpske 04.05.2006.
| | |
Postao 05/04 u 04:56 AM
|
Komentari:
Post poslije: POBEDA NAD POSLEDNJIM NEPRIJATELJEM
Post prije: JORDAN SE POSLE VODOOSVEĆENJA ZAPENUŠIO I PONOVO POTEKAO