MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

..  Žrtava i darova nisi hteo, no telo si mi pripremio; žrtve paljenice i koje se za grijeh prinose nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: evo idem – kao što u početku knjige stoji napisano (Još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati, 1.Mojs.3,15) – da izvršim volju tvoju, Bože - Žertvi i prinošenija ne voshotjel jesi, tjelo že soveršil mi jesi, vsesoženij i o gresjeh ne vziskal jesi. Togda rjeh: se priidu, v glaviznje knjižnje pisano jest o mnje: ježe sotvoriti volju tvoju, Bože moj, voshotjeh, i zakon tvoj posredje čreva mojego, Ps.39,7-10).

Tumačeći ove reči sveti apostol Pavle piše: “Ukida, dakle, prvo da postavi drugo” i još dodaje: “po ovoj smo volji svi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista”. (Evo idem da učinim volju tvoju, Bože – ukida prvo, da postavi drugo. Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tijela Isusa Hrista jednom za svagda. I svaki sveštenik koji stoji svakodnevno služeći i mnogo puta prinoseći iste žrtve koje nikada ne mogu uništiti grijehe; a On, prinevši jednu žrtvu za grijehe, zanavijek sjede s desne strane Boga. Čekajući dalje dok ne polože neprijatelji njegovi za podnožje nogu njegovijeh, Jevr.10,10-13).
Jasno je iz ovih reči da David ovde prorokuje o velikoj iskupiteljskoj žrtvi Hristovoj na Golgoti, kojom su ukinute sve starozavetne žrtve i posle koje one nisu imale više nikakvog značaja. U proročkom nadahnuću David psalmosluži i navodi reči koje Bog Sin govori Bogu Duhu javljajući se u svetu kao Bogočovek. Prorok najpre govori o neophodnosti očovečenja Boga (telo si mi pripremio), zato što je Bogočovečenje temelj domostroja spasenja. Najveće čudo i najveća tajna hrišćanske religije jeste ovaploćenje Boga (I zaista je velika tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovijedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi, 1.Tim.3,16), a sve ostalo je posledica toga, jer bez bogočoveštva Hristovog ne može se objasniti ni jedan iskupiteljski i spasiteljski podvig Hrista. Niti bi uopšte Hristos mogao biti Spasitelj i iskupitelj sveta da nije istiniti Bog u čoveku i savršeni čovek u Bogu – Bogočovek. Neophodno je bilo da istiniti Spasitelj i iskupitelj izvrši sve zapovesti Božje (idem da izvršim volju tvoju, Bože, sr. Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo djelo, Jn.4,3; Zar niste znali da meni treba biti u onome što je Oca mojega? Luka 2,49), te na taj način pokaže ljudima put koji vodi iz greha u svetost, iz mraka u svetlost, iz smrti u život. Sin Božji to i čini potpuno otkrivajući volju Božju i izvršava je i radi toga se javlja u svetu kao Bogočovek ispunjavajući istovremeno onom silom kojom se jedino ništi u čoveku svaki greh i svako zlo, i koja je neophodna za vršenje Božjih zapovesti. Svih zala se oslobađa i večnim se spasenjem spasava samo onaj koji lično u sferi svoga života preživi sve momente iz Hristovog života na zemlji. Jer samo ona biografija ima večne cene i vrednosti pred Bogom koje predstavlja ponovljenu biografiju Bogočoveka. Sve što je Hristos učinio na zemlji činio je da bismo i mi činili to isto. To je smisao Njegovih reči: Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu (Mt.3,15). Stoga je bilo neophodno da Spasitelj bude ne samo Bog nego i čovek – Bogočovek. Onaj koji govori da u njemu prebiva, dužan je da kao što On poživje i sam tako živi (1.Jn.2,6), a sam Spasitelj je rekao: Jer sam vam dao primjer da, kao što ja učinih vama, i vi činite (Jn.13,15). Neohodna je bila žrtva Bogočoveka, jer bez prolivanja krvi nema spasenja. I po Zakonu gotovo sve se čisti krvlju i bez prolijevanja krvi ne biva oproštenja (Jevr.9,22). Ali starozavetne žrtve, kao i starozavetni zakon, behu samo senka dobra koja će se javiti. O starozavetnom zakonu sveti apostol Pavle kaže da on nije imao osvećujuću i obezgrehovljujuću silu (A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, jasno je; jer Pravednik će od vjere živ biti. A zakon nije od vjere, nego čovjek koji tvori zapovijesti, živjeće kroz njih, Gal.3,11-12). Starozavetni zakon je samo zapovedan, no nije lečio i nije pomagao, bio je pedagog do Hrista. Hristos pak daje ljudima spasonosne nove zapovesti i istovremeno ih kao Bogočovek ispunjava božanskim silama bez kojih je nemoguće izvršenje Njegovih zapovesti (blaženi Avgustin). Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1,17). Isto tako i starozavetne žrtve su imale toliko značaja i sile koliko su služile kao praslika velike Hristove žrtve na Golgoti. Starozavetne žrtve su umilostivljavale Boga i otklanjale gnev Božji od grešnika (Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim radi nas, Jevr.9,24). Stoga su svi starozavetni proroci i pravednici bili proniknuti svešću i saznanjem da će čovek biti potpuno očišćen od greha i od svakog zla samo žrtvom Mesije, iskupitelja sveta (I oprostiću vas svijeh nečistota vaših, i dozvaću žito i umnožiću ga, i ne ću pustiti na vas gladi, Jezek.36,29; Istrijebiće Gospod sva usta lažljiva, jezik veličavi, Ps.12,3).

Krajnja svrha svih starozavetnih žrtava bila je očišćenje greha i pomirenje s Bogom (3.Mojs.7.gl.). Gresi su se prenosili na žrtvene životinje i s njima tim i krivice i odgovornost za greh. Ali starozavetne žrtve i njihovo dejstvo bilo je samo praobraz i slika žrtve Hristove na Golgoti, kojom je Hristos oslobodio sve ljude svih grehova i smrti. Jer nije moguće da krv junčija i jarčija spere grehe (Jevr.10,4). Hristova smrt na Golgoti bila smrt svih ljudi svih vremena. To svedoči sveti apostol Pavle kada kaže: Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umrije, to svi umriješe. On za sve umrije, da svi koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umrije, i vaskrse (2.Kor.5,14-15). Starozavetna žrtva beše u istini senka budućih dobara – Jer Zakon imajući samo sjenku budućih dobara… (Jevr.10,1). Kada se javi Hristos pređe senke zakona, a blagodat dođe… (Dogmatik 2. glasa). Spasiteljska žrtva na Golgoti podnesena je po volji Trojičnog Božanstva i beskrajnog čovekoljublja Božjeg (Ovu zapovijest primih od Oca svojega, Jn.10,18). Golgotska žrtva ima svemirski i svečovečanski značaj i rasprostire svoje iskupiteljsko i spasiteljsko dejstvo na sve ljude svih vremena. Zato što je Hristos istinski Bogočovek (potpuni Bog i potpuni čovek) to svojom čovečanskom prirodom stoji u duhovnom srodstvu sa svim ljudima svih vremena. A po svom božanstvu jedinosuštan je sa Bogom Ocem i savečan je Ocu. Krv Hristova očišćava od svakoga greha zato što je Hristos Bog (Ako li u svjetlosti hodimo, kao što je On sam u svjetlosti, imamo zajednicu jedan sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga grijeha, 1.Jn.1,7; I po tome znamo da smo ga poznali, ako zapovijesti Njegove držimo, 2-3; Ili ne znate da nepravednici neće naslijediti Carstva Božijega?... 1.Kor.6,9). Svemirski i svečovečanski značaj Hristove žrtve može se objasniti samo Njegovim bogočoveštvom (Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješnici, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni, Rim.5,19). Imajući u vidu Golgotsku krsnu žrtvu Isusa Hrista kao Bogočoveka sveti apostol Pavle kaže: Jer ste kupljeni skupo… (1.Kor.6,20). Sveti apostol Petar kaže: Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz svojega sujetnoga življenja, od otaca vam predanoga. Nego časnom krvlju Hrista, kao Jagnjeta neporočnog i bezazlenog (1.Petr.1,18-19). Hristos Bogočovek toga radi umre i vaskrse da mi više ne bismo živeli sebi i radi sebe, nego Njemu i radi Njega (I On za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za sve njih umrije, i vaskrse, 2.Kor.5,15). Hristos je savršeni i apsolutni sveti čovek samo kao Bogočovek.

Iz đačke torbe sredio
+Mitropolit zagrebačko-ljubljanski
J O V A N

Komentari: