MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U kakav god greh da upadneš, pokaj se, i Gospod je spreman da te prihvati u Svoj zagrljaj.

Budite u svemu kao deca: i po pitanjima vere, i po pitanjima života.

Prati sebe. Ako hoćeš da živiš duhovnim životom – straži nad sobom. Svako veče razmotri šta si uradio dobro i loše, za dobro zahvali Bogu, a za loše se pokaj.

Kada te hvale, a ti primećuješ svoje razne nedostatke, onda te pohvale treba kao nožem da te režu po srcu i pobudjuju težnju za ispravljanje.

Budi strožiji što se tiče nečistih pomisli.

Ako primećuješ sklonost ka nekom grehu, napravi dva poklona Vladičici s molitvom: “Presveta Bogorodice, molitvama mojih roditelja spasi me grešnog”. Duh tvojih roditelja će se u molitvi sjediniti sa tvojim duhom.

Jevandjelje treba čitati pažljivije.

Pošto je molitva “Oče naš” skraćeno Jevandjelje, onda se njoj treba pristupati sa dužnom pripremom.

Posteći telesno, posti i duhovno, ne suprotstavljaj se nikome, a posebno starijima, i taj post će biti uzvišeniji od telesnog.

Trudi se oko vaspitanja svoje mladje braće i sestara: utiči na njih svojim primerom, i zapamti da ukoliko imaš neke nedostatke oni ih lako mogu poprimiti od tebe. A Gospod će od tebe tražiti odgovor za to.

Činjenje dobra je naša obaveza (protiv sujete).

Ne treba da uzimaš na sebe podvige koji prevazilaze tvoje snage, ali ako si nešto odlučio onda to treba da izvršavaš bez obzira koliko te to koštalo. U protivnom slučaju nećeš uraditi jednom, drugi put, treći put, a onda ćeš razmišljati: zbog čega sam to radio kad je to potpuno uzalud (istrajnost u dobrom, bez čega je nemoguće duhovno uzrastanje).

Nikada se ne odnosi prema Jevandjelju kao prema gatarskoj knjizi; a ako se pojave neka važna pitanja posavetuj se sa iskusnijim ljudima.

Čitanju Jevandjelja treba pristupati sa molitvenim nastrojenjem.

Strožije, strožije sa duhovnim postom to jest uči se da vladaš sobom, smiruj se, budi krotak,

Ako celivaš ikonu i pritom se smućuješ nekim pomislima (malovernim i dr,), moli se dotle dok one ne nestanu.
Sebe treba smatrati gorim od svih. Ako hoćeš da se razgneviš ili nešto drugo da uradiš, brže se smiruj. Mi treba da spasavamo sebe i druge. Budi strožiji prema sebi, a prema drugima snishodljiviji, proučavaj ih, da bi se prema njima odnosio tako kako zahteva njihova situacija, karakter, raspoloženje: naprimer: nervozan čovek, neobrazovan, će od nekoga zahtevati mir, a od drugoga delikatnost ili još nešto drugo, tako da će to biti nepromišljeno; a mi treba strogo da stražimo nad sobom.

Ako se pojave maloverne pomisli, posebno pred Pričešće, reci odmah: “Verujem Gospode, pomozi mojem neverju”.

Što se tiče pismene ispovesti. nije dovoljno da nabrojiš sve grehe i kraj, i ništa se nije desilo: potrebno je da vam gresi postanu odvratni, da sve pregori iznutra, u srcu, kada počneš da se sećaš ... i tada će već greh biti odvratan, i mi mu se nećemo vraćati. – A ako zaboraviš? – Ako je nešto bolno to se ne zaboravlja, ukazaću na mesto koje me boli.

Uvek treba govoriti istinu, a ako te prinude da izgovoriš laž, onda treba porazgovarati s takvim čovekom i stvar okrenuti tako da se spase onaj ko je u zabludi, primoravajući ga da to uradi; naprimer: ja nikad nisam lagao i neću lagati, a ako je tebi to preko potrebno, onda ću ja to učiniti, samo ukoliko ti taj greh uzmeš na sebe itd.

Ne treba osudjivati druge; ako ti u tudjoj kući ponude da jedeš nešto mrsno u posni dan to ne treba prenebregavati niti odbijati. A kući se to može nadomestiti pojačavanjem ili telesnog posta, ili što je još važnije – duhovnog: to jest ne razdraživati se, ne osudjivati itd.

U svemu treba postupati tako sećajući se kako bi postupio Gospod naš Isus Hristos, i time se rukovodi u svemu. Tako će postepeno sve ono što nije dobro, grehovno odstupati od tebe.

Ne dajem blagoslov za to da govorite o drugima ono što može da dovede do širenja loših glasina o njima; a naša je obaveza da govorimo ono što je poučno i korisno.

Živiš više umom, mišlju, a srce je slabo razvijeno, treba ga razvijati: stavljaj se u situaciju drugih.

Kad bi tako lako bilo spasavati se, onda bi svi mi odavno bili sveti.

Prema onima koji nas okružuju treba da se odnosimo sa pažnjom, a ne nepažljivo, i tada će Gospod videći našu pažnju, i nama ukazati Svoju.

U crkvi se udaljavaj od onih koji vole da razgovaraju.

Vaskrsli Gospod želi naše vaskrsenje.

Ne smeš, ne smeš da se gordiš, jer nemaš čime da se gordiš. 1/100 deo svog udela vidiš iza sebe, a 99 ne vidiš.

Komentari: