MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Svetinja je preživela i mnogo teža vremena.. Preživela je 800 godina, stoji I sada. Mi moramo da se ne samo vratimo veri nego I jedinstvu I slozi. Samo tako mi možemo da sačuvamo ta mesta a monaštvo će produžiti da se brine o svetinjama, kao što je I do sada, I moliće se za ceo narod-mudro, tiho, smireno. »

– govori posetiocima mati Fevronija, igumanija Pećke Patrijaršije. U Peći je veče. U to vreme kada gradske ulice na kojima srba davno nema, vrve od ljudi, na ulazu u svetinju je tišina.

Ulaz u manastir je zabranjen bez odobrenja monahinja.
– govori nam italijanski vojnikl I uzima naša dokumenta na proveru
– Vi ste Srbi?
– pita on, malo začuđeno, I klima glavom, puštajući nas dalje. Kapija se podiže ali pred manastirskim vratima nas čeka još jedan kontrolni punkt. KFOR-a. Vojnici nas upozoravaju da je zabranjeno snimanje u krugu manastira.
Neopisiva lepota!
– ne skrivaju svoje oduševljenje pogledom kolege iz Republike Srpske.

Manastirsko dvorište utonulo u nezemaljsku tišinu, stvara još mističniji utisak.. Ostaci osnove drevnih manastirskih priprata bude utiske. Crkveno dvorište odiše harmonijom graditeljske I prirodne lepote..Sve izgleda kao da je samo tako moglo da bude izgradjeno I nikako drukčije.

- Dolaze nam povremeno srbi koji su se vratili da žive u srpske enklave.Ali ovde im je teško. Nemaju od čega da žive, još je gore što nemaju slobodu. Mnogo je stradanja palo na naša ledja. Mi I sami ne možemo u grad- odjekuju u prijemnoj prostoriji reči mati Fevronije, igumanije manastira. Te reči kao da prevazilaze prostranstvo manastira, prelaze visoku spoljnu ogradu, čiju izgradnju finansira vlada Србиje I ministarstvo Kosova I Metohije. One su izgleda usmerene ka svima koji čine savremeni svet –realnost, punu straha, nevolja I lišavanja.
Kao da bi želela da smanji teškoće sa kojima se suočava srpsko stanovništvo kraja, mati Fevronija pominje bolja vremena pre 50 godina kada je došla u manastir iz drugog kraja zemlje.

- Tada je ovde bilo prekrasno. Dolazilo je mnogo verujućih Niko nije pitao koje si vere I nacionalnosti … Ali u poslednjih 20 godina se Srbi osećaju nesigurnim na Kosovu I Metohiji. Suočeni sa tim strahom, mnogi su napustili svoje kuće I ostavili imanja. Posebno su masovno bežali posle 1990.

Bez zlobe ali sa neskrivenim razočarenjem u glasu igumanija pominje odlazak Srba sa Kosmeta. – Veoma žalimo što su mnogi podlegli iskušenju I prodali svoja imanja. Ali oni koji su ostali bude nadu da će se održati u ovoj zemlji. – odaziva se I otac Ilarion iz Visokih Dečana. Pravo na ličnu svojinu je neprikosnoveno u celom svetu. Ono treba uvek da se poštuje. Strašno je to da je ovde ogromna većina kupoprodajnih ugovora falsifikovana. Posebno u Metohiji, na plodnoj crkvenoj zemlji čiji je veliki deo bio nacionalizovan što je Crkvi donelo ogromnu štetu.

- Mi I sada ne možemo da vratimo svoje vlasništvo. Ni ovde ni 6 hektara u Budisavcima, gde manastir pomoću Italijana održavaju tri monahinje. – Ali čak bez obzira na njihovo prisustvo našu šumu seku. Petnaest hektara ogromnog drveća su posekli, kaže igumanija, zahvalna italijanskim vojnicima za odbranu. Kontigent KFOR-a iz iste države čuva I Visoke Dečane.

- S obzirom na to da u odredjenom okruzenju svetinju obezbedjuje vojska, crkva,slava Bogu, nije bila mnogo oštećena – kaže jedan od monaha.
Bratija u manastiru se usrdno trudi. Monasi, čak I monahinje, sami sebe čuvaju-.

Da nam ne bi bilo tako teško u izolaciji, mi se staramo da što bolje ispunjavamo svoje obaveze. Na izolaciju smo navikli, zato se brinemo da sav život u manastiru ide svojim tokom. – priča otac Serapion, koji u stolarskoj radionici izradjuje ramove za ikone. I Peć, grad okružen Bistricom I Prokletijama, odavno je bez Srba. Od 40000 Srba, koji su ovde bili do 1999, vratilo se samo par srpskih porodica Srbi su u blizini, tri kilometra od Peći, u Belom Polju.

Nezavisnost

Ni u Pećkoj Patrijaršiji ni u Dečanima, ni medju povratnicima u Belo Polje niko neće da komentariše oglašavanje Albanaca povodom nezavisnosti. Oni znaju da je politika sastavni deo života ali da je njena pozicija promenljiva. Praktično svi naglašavaju nepobitnu činjenicu da «smo mi ovde na svojoj zemlji », a o politici govore da su oni obavezni da im obezbede uslove ua normalan život I obezbede zaštitu osnovnih ljudskih prava, koja su sada ugrožena.

Dečani

Iako su Srbi pobegli iz grada 1999 godine, dečanski monasi ponosno pominju postupak žene koja se vratila u svoj stan u centru grada, Nadaju se da to neće biti usamljen slučaj, I veruju da će se izbeglice vratiti u domovinu, na svoja ognjišta.

Belo Polje

Prvih 25 porodica se vratilo u selo 2003 godine, ali su usledila dešavanja 17 marta 2004 godine Tada smo proveli 72 dana u bazi KFOR-a ali smo preživeli. Izbeglice su nastavile da se vraćaju, tako da nas sada ima već mnogo više. 17 mart je prošao, prošao je I 17 februara Srbi moraju da se utvrde na toj zemlji – naglašava Momčilo Savić, predstavnik Belog Polja, u kome je izgradjeno oko 70 kuća u vreme kada veći deo njih još uvek stoji u ruševinama …

DRAGANA ZEČEVIČ, VEČERNJE NOVOSTI
http://www.pravoslavie.ru/arhiv/080218224219
prevela mr. Ž. Mančić

Komentari: