MISIONARSKI POHODI
Od kraja 90-ih godina omladina iz parohije putuje u misionarske ekspedicije. U zajednici je bilo mnogo ljubitelja kajakaških pohoda, i o.Arkadije je predložio da se spoji ugodno s korisnim. „Glavni cilj tih pohoda je bio da se omladina iz naše parohije prihvati ozbiljnog dela, koje bi im se svidjalo i u njima samima razgorevalo veru“, - kaže otac.
To delo je postala misionarska delatnost u udaljene regione u zemlji, jer u Rusiji ima još mnogo mesta u kojima nema aktivnih crkava u krugu prečnika sto, a ponekad i nekoliko stotina kilometara.
Prva misionarska ekspedicija Sveto-Dimitrijevske zajednice je održana 1997 godine. U avgustu su 22 misionara vozila kajake rekom Jug. Na tom putovanju je kršteno 57 ljudi, i venčana su četiri porodična para.
Od tada se misionarske ekspedicije održavaju svakog leta. Misionari uspevaju da stignu do najvećih divljina. Služe Bogosluženja u razrušenim crkvama ili u specijalno napravljenom hramu-šatoru, osvećenog u čast sv.Filareta Moskovskog, i postavljaju poklone krstove. I ono što je najvažnije, trude se da u svakom selu nadju bar jednog čoveka, koji bi mogao da postane centar buduće zajednice i ujedini svoje zemljake oko crkve.
Naprimer, na proleće 2000 godine mala grupa na čelu sa ocem Vasilijem Sekačevim je letela u Habarovski kraj, u naselje Kenaj. U njemu živi oko 700 stanovnika. Situacija je više nego tužna: kombinat za preradu drveta je zatvoren i polovina ljudi je ostala bez posla. U naselju vlada uninije i opšte pijanstvo. Ali preduzimači ovde rade na pripremi drveta za gradnju i jedan od njih je pozvao misionare da spasavaju narod. Misionari su se začudili kada je prvi dan 100 ljudi poželelo da se krsti! Danas u Kenaju postoji jezgro pravoslavne zajednice, čiji članovi se zajedno mole i uče svoju decu veri. Parohijani Sveto-Dimitrijevske crkve su organizovali 30 misionarskih ekspedicija. U njima je bilo kršteno više od 10 hiljada ljudi. Misionari su bili u Arhangelskoj, Vjatskoj, Čitinskoj oblasti, u Kareliji, na Altaju, u Habarovskom kraju i u Neneckom autonomnom okrugu.
„Može se diskutovati o tome da li je dovoljna samo jedna beseda za izvršenje prve i najvažnije crkvene Tajne. Ali dobro, krstio se čovek. Gde je garancija da krštenje neće postati za njega samo povod za veselje? Ima još mnogo pitanja koja uznemiravaju. Ali smo i na njih zaboravljali kada smo videli kako su svetlucale dečije okice, kako su plakali oni koji su kasnili na krštenje, bojeći se da neće biti kršteni.
A samo koliko straha Božijeg ima u tim ljudima, i one prave, a ne farisejske vere! Da li neko od nas ljudi može da izmeri Božiju blagodat koja se dobija Krštenjem?“ – piše u svom dnevniku jedan od misionara.
Preuzeto sa: http://www.miloserdie.ru/index.php?ss=20&s=46&id=2670
Prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović
| | |
Postao 12/30 u 03:30 PM
|
Komentari:
Post poslije: INTERVJU SA EPISKOPOM MARKOM
Post prije: INTERVJU SA O.MIRANOVIM